Други брак (удовице, удовци, разведени)

[Ayla]

7 minutes ago, Ronald рече

Ja mislim da različite osobe mogu imati slicna i različita iskustva, pa iz toga slijedi da odnosi posle razvoda mogu varirati od odličnih kao u tvom slučaju pa do onih bez ikakvog kontakta što je malo teže ukoliko moraju brinuti o djeci.

Ja moram da se ogradim, i kažem da nisu svi očevi isti. Za razliku od drugh, on je otac kakav se poželjeti može. Nastojali smo da djeca ne osjete teškoću razdvojenog života njihovih roditelja, i uspjeli smo u tome. 
Jedno živi sa mnom, drugo sa njim, sin ima svoj život, a opet tu smo svi skupa. Sreća da je i druga žena draga prema djeci, tako da nema teškoća nikakvih. Naravno, finansijska sigurnost čini da uz pažnju koju djeca imaju, ne nedostaje djeci apsolutno ništa... roditelji su im tu šta god da  trebalo, a opet, svako ima svoj život i svoju sreću.

[Ronald]

2 minutes ago, Снежана рече

е баш сам хтела да едитујем предходно, и да се наставим, могуће је, али тотално бесмислено, ако завршиш нешто, завршио си, не кажем да треба правити непријатеље, светити се или не знам шта, али настављати ту причу и вући репове из прошлости је нешто што те вуче у назад, у осталом, било би у најмању руку некултурно и нефер према неком ко је покушава да оствари везу са тобом нпр.

Прошлост је прошлост и тамо теба и да остане, и да поновим, он остаје отац својој деци и однос са њима треба да гради не везано за развод, али то људи понекада не умеју да разграниче.

Ali Snezo mislim da je moguće ostati u dobrim odnosima ili kasnije razviti solidno prijateljstvo. Ne kažem da to podrazumijeva učestalo gledanje, mislim to mi nema smisla. Tacno ljudi koji nisu u stanju da se oslobode svoje prošlosti nisu u stanju da izgrade prijateljski odnos, tako da mislim ukoliko jedna strana to može i uvidja da druga ne može, onda treba napraviti distancu.

[Ayla]

6 minutes ago, Снежана рече

Нека су они нама живи, здрави и срећни, барем смо оставиле добре мужеве за другу ))))))

Kako kažu - Zdravo ih trošile 

[Ronald]

2 minutes ago, Ayla рече

Ja moram da se ogradim, i kažem da nisu svi očevi isti. Za razliku od drugh, on je otac kakav se poželjeti može. Nastojali smo da djeca ne osjete teškoću razdvojenog života njihovih roditelja, i uspjeli smo u tome. 
Jedno živi sa mnom, drugo sa njim, sin ima svoj život, a opet tu smo svi skupa. Sreća da je i druga žena draga prema djeci, tako da nema teškoća nikakvih. Naravno, finansijska sigurnost čini da uz pažnju koju djeca imaju, ne nedostaje djeci apsolutno ništa... roditelji su im tu ma šta god da  trebalo, a opet, svako ima svoj život i svoju sreću.

Ayla pa ja sam to i mislio 

[Ayla]

5 minutes ago, Ronald рече

Ayla pa ja sam to i mislio 

Mnoge žene su devastirane izašle iz braka... njihovi bivši kako ni u braku, tako ni posle, nisu pokazali svoju dobru stranu. Ako neko uspije da se promijeni, to treba cijeniti, i prijateljstvo se može zadržati, ali ako neko nastavi sa presingom, agresijom, i uz to ne pruži elementarno svojoj djeci, ne može se očekivati prijateljski odnos.

Moje iskustvo je posebno, jer je neko, i to skoro, shvatio šta je trebalo promijeniti. Nikada nije kasno za sreću, i dobro je da ljudi to uoče i ostvare sebe kako najbolje znaju i umiju.

[Ronald]

1 minute ago, Ayla рече

Mnoge žene su devastirane izašle iz braka... njihovi bivši kako ni u braku, tako ni posle, nisu pokazali svoju dobru stranu. Ako neko uspije da se promijeni, to treba cijenii, i prijateljstvo se može zadržati, ali ako neko nastavi sa presingom, agresijom, i uz to ne pruži elementarno svojoj djeci, ne može se očekivati prijateljski odnos.

Moje iskustvo je posebno, jer je neko, i to skoro, shvatio šta je trebalo promijeniti. Nikada nije kasno za sreću, i dobro je da ljudi to uoče i ostvare sebe kako najbolje znaju i umiju.

Pa ja sam to i rekao Snežani u kontekstu da se treba distancirati, pogotovo ako je ponasanje puno kako ti kažeš presinga i agresije. Nasmija me sa ovom rijecju " presing", hehehe

[Ayla]

1 minute ago, Ronald рече

Nasmija me sa ovom rijecju " presing", hehehe

Hajde neka bude - pritisak

[Ronald]

1 minute ago, Ayla рече

Hajde neka bude - pritisak

Pritisak na protivničkom dijelu terena ili u šesnaestercu hehehe, salim se

[Ayla]

5 minutes ago, Ronald рече

Pritisak na protivničkom dijelu terena ili u šesnaestercu hehehe, salim se

Ja ti se u padobranstvo ne razumijem. 
...ili to bješe fudbal?
Kako god. 

[Ronald]

3 hours ago, Ayla рече

Ja ti se u padobranstvo ne razumijem. 
...ili to bješe fudbal?
Kako god. 

[Јанко]

Овде бре све сами расисти, сексисти, мизогинисти и... како оно беше још?

Шалим се, наравно.

Но, све сте, драге моје даме, овде изнеле да је развод последица погрешно постављених почетних премиса БАР ЈЕДНОГ супружника приликом уласка у брак, па је исти (тај брак) био грађење "куће на песку уместо на камену", што је и довело до "промашаја циља"= "смрти" те и такве заједнице . Зато је потребно пре свега молитвено-покајно притећи ка созерцавању грешака и непонављању истих. А свети оци кажу да се и убиство прашта ако има довољно покајања и плодова преумљења, а камо ли да се развод постави као препрека за улазак у Царство. Е сад, да је теже после - јесте, што је природно и нормално. Не може бити да грешимо а да нам бива све лепше и боље (па макар грешка била и САМО то што нисмо позна(ва)ли право лице оног другог - самим тим нисмо видели и нисмо позна(ва)ли ни своје стање, знање, расуђивање, могућности, снагу, меру трпљања... - мало ли је?).

Апропо тих што оговарају:

Онај који себе назива православним хришћанином а "гледа трун у оку брата свога" или се као фарисеј над цариником надима и захваљује Богу "што нисам као овај\ова грешник\грешница" треба и да прочита у овим причама из Јеванђеља шта Христос мисли о њима. Само, они не читају овај форум и ову тему па им џаба поручујем - него то вама за утеху.

Дакле, имам и ја који сам у првом браку пуно тога ради чега треба да се кајем, сваки дан грешимо, повређујемо друга=себе (јер смо једно тело). Мој страх и питање самом себи је да ли бих -"убијајући" брак у коме су двоје једно тело - практично извршио својеврсно мало "самоубиство"...  Нека Бог да да никад не сазнам...

 И да нам дарује да сви стигнемо у Царство, свако својим путем, не гледајући на друге. То нам је свима циљ - а Бог је многомилостив, дуготрпељив, брз на помоћи, воли грешнике, све трпи, све подноси и све преокреће ка добром - ако му тежимо. "Тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се, иштите и даће вам се..."

[Natasa.]

Nešto se mislim, najbolja ''osveta" bivšem mužu je da mu se ostavi dete na staranje. Lako je biti cmok cmok zabavni tata preko vikenda. Gde su one obaveze koje su njemu naizgled trivijalne...obuci, operi, opeglaj, nahrani, ugrej, daj antibiotik...nema babe, tetke, ujne, strine, samo on i dete/deca. Da vidim koliko će da bude neopterećen i zabavan tata kad stvarno mora da se pobrine.

[Bokisha]

Што је Бог саставио, човек да не раставља!

Никада до сада, правно гледајући, брак није било лакше и брже развести. Створена је чак и матрица која се односи на разлог развода. Једноставно – неслагање нарави и – готово! Људи, међутим, и не слуте какве последице носи собом развод са „неподношљивом лакоћом“, како на духовном и личном, тако и на социјалном плану.

Брак представља нераскидиву везу. Брачна правила Српске Православне Цркве само понављају да је православни брак „доживотна духовна и телесна веза. „Постоји само један законит разлог за развод, каже св. Теофан Затворник: неверство супружника“. А свети Козма Етолски вели: „Власт да се растављате немате, и једино вас смрт и блуд могу раздвојити“.

Рекли смо да је прељуба основни узрок за развод брака који Црква признаје и уједно једини који постоји у Светом Писму Новог Завета: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу (Мт. 19,9). Свети Оци веле да су муж и жена дужни да оду архијереју да их растави ако се догоди да жена падне са другим мушкарцем или муж са другом женом.

Такође, брак се може развести кривицом жене ако је она хотимично, без оправданих и веома рестриктивно одређених здравствених разлога (очување њеног живота), извршила побачај, будући да канони побачај изједначавају са убиством, или пак ако хотимично и трајно спречава своје оплођење, пошто је тиме осујећен циљ брака, а то је потпуна животна заједница и рађање и васпитавање деце.

Још једно интересантно питање: да ли је у случају прељубе развод обавезан? Ово питање разматра се већ у Јермином Пастиру, старохришћанској пророчкој књизи са почетка другог века. Ево шта тамо пише: „Господине, ако неко има жену верујућу у Господу и нађе је у некој прељуби, да ли греши муж ако и даље живи са њом? Ако муж сазна за њен грех и жена се не покаје него остане у блуду своме, а муж и даље живи са њом, бива крив за њен грех и саучесник у прељуби њеној. Шта ће онда учинити муж ако жена остане упорна у тој страсти? - Нека је отпусти, а он нека остане сам. Ако пак он отпустивши жену ожени се другом, и сам чини прељубу. - А ако Господине после отпуштања жене, покаје се жена и хтедне да се врати своме мужу, зар неће бити примљена?

Само свештеник ни у ком случају нема права да својој жени опрости прељубу, а када би то и учинио, одговарао би за црквени преступ и био би лишен свештенства. Но, и поред овако јасног става Цркве о браку и његовом разводу, кризе хришћанских бракова данас представљају реалност. Ово првенствено стога, што у брак често ступају незреле и неприпремљене личности, самовољне и неспремне на жртву. Када прође романтична фаза заљубљености и када се супружници суоче са проблемима свакодневног живота, они се „охладе“ и живот у заједници постане им „досадан“ и „сувише напоран“.

Брачни другови се удаљавају и заборављају да су икада осећали љубав једно према другом. Јер брак се данас, делом и захваљујући лаичком законодавству, доживљава као формална заједница која траје док за њом постоји интерес емотивни, практични, материјални а онда се једнострано или договорно може раскинути. Људи су навикли да угађају себи и да живот уређују онако како им одговара. Зашто бих остао на послу који ми не доноси довољно новца, зашто бих остао у партији чије су шансе на изборима мале, зашто бих остао у браку којим нисам задовољан? Сам управљам својим животом, нећу да будем роб конвенција...

Један савремени богослов пише: „Ради се о начину живота који се данас у потпуности окреће око јединке и који изгледа искључује могућност надилажења индивидуализма. Односи међу људима свели су се на потчињавање: или потчињаваш или биваш потчињен“. Живот се одвија брзо. Особа супротног пола постаје предмет жеље. Пре или касније, када жеља буде задовољена, престаје потреба за том особом и појављује се равнодушност. Љубав је, као и све друго, потчињена индивидуалним потребама и жељама. Једноставно тако функционише пали човек. Заборавља се да је заједница хришћанског брака нешто много трајније и узвишеније. Ту се тражи потпуно предавање једно другоме по узору на Христа и Цркву. Протојереј Алексеј Јанг пише: „Иако веома успешни бракови садрже извесну дозу ероса, то дефинитивно није најзначајнија компонента дугог и срећног брака. Напротив, тамо где се особе држе мита о романтичној љубави, пропаст није далеко“.

Шта дакле да се ради када до неслагања у браку дође? „Треба претрпети, каже св. Теофан Затворник, и наставља, јер нама је дата свеопшта заповест да носимо терет једни другима; тим пре је то дужност оних који су толико блиски као супружници“. Никад не очекујте и не тражите љубав за љубав, похвалу за смирење, и захвалност за служење саветује један старац. Искусни духовници обично кажу да се људи који живе у браку спасавају трпљењем тешког карактера свога супружника и попуштањем један другоме. Јер управоје трпљење и подношење свега својствено истинској љубави, како вели апостол Павле (1. Кор. 13,7). Осим трпљења и попуштања за брачног друга се треба и молити Богу. Валаамски старац, схиигуман Јован, препоручује једноставну молитву: „Спаси Господе и помилуј мог мужа (или моју жену) (име), сачувај га (сачувај је) и уразуми“.

У реду, ако хоћеш да одложиш крст који си добио приликом ступања у брачну заједницу, ако желиш да скинеш са главе венац који си добио на Светој Тајни венчања свакако си слободан да то урадиш. Али онда постајеш налик Јуди издајнику и више се не можеш назвати хришћанином. То је онда већ један облик духовне смрти, која ће касније, као што смо рекли, само бити констатована разводом. Јер ти чиниш оно што ти је воља, а управо то представља главну идеју кнеза овога света. И нема ни једне идеје чији би дух био тако противан Христовом учењу као што је ова. Јер сам сишао с неба не да творим вољу Своју, него вољу Оца, Који ме посла,. каже Господ. Ми треба да се угледамо на Господа. А ово је воља Оца Који ме посла: да све што ми је дао ништа од тога не изгубим (Јн. 6,38-39).

Тако сте и ви као супружници дати од Бога једно другом, и дужни сте да се чувате, да не изгубите једно друго. „Због тога је муж, будући да је глава, каже свети Григорије Богослов, дужан да зна како да исцели тело; чак и када на њему има безброј рана, глава никада не одсеца себе од тела. Зато немој да повређујеш своју жену, јер је она твоје тело. И као што је незамислива ствар да неко наноси ране сопственом телу, тако је незамислива ствар да се неко раздвоји од своје жене“. А свети Јован Златоуст саветује мужу: „Макар требало жртвовати душу за своју жену, макар требало хиљаду пута бити посечен, макар требало поднети и претрпети сваковрсна страдања, немој одбити“.

А развод је, по Златоустовим речима: „чин који је противан како природи, тако и Божијем закону; природи зато што раздваја једно тело, а закону зато што покушавате да раздвојите оно што је Бог сјединио и забранио да се раздваја“. Зато Црква на развод гледа као на катастрофу, трагедију и велики грех.

Други брак назива „пристојном прељубом“. „Као што је девственост боља од брака, тако је и први брак бољи од другог“ каже свети Јован Златоуст. А свети владика Николај вели: „Први брак Црква благосиља са радошћу, други са жалошћу“.
Отац Јован Мајендорф пише да други брак представља „одступање од хришћанских норми“, „Хришћански брак може бити само један, не по сили апстрактног закона, или моралног закључка, него у самој својој суштини, као Тајна Царства Божијег која води у вечну радост и вечну љубав“.

Јереј Ненад Ђурђић
Извор: pravoslavie.ru 

http://www.prijateljboziji.com/_Sto-je-Bog-sastavio,-covek-da-ne-rastavlja/59987

[Maja Pavlovic]

On 21.11.2016. at 18:21, Ronald рече

Šta misliš da li je moguće ostati u odličnim odnosima i biti dobar prijatelj nakon razvoda i određenog perioda?

Могуће је ако су обоје при здравој свести. Док сам ја хтела да имамо нормалан однос због јединог важног бића у животу он је радио све супротно и показао да је бивши са огромним разлогом

[Milica Bajic]

On 17.8.2016. at 20:17, Дијана. рече

Da, sazaljenje je jednako odvratno pogadjajuce i ponizavajuce za obe strane kao  i prezir. Sreca nije van nas, to su sve stereotipi, ali nije ni u nama na taj nacin kako uci new age kvaziduhovnost i popularna plitka psihologija. 

Carstvo nebesko je unutra u nama, i podviznici ga zadobijaju. Sreca je jedino u zajednici, ali oplemenjenoj, ne nastaloj iz potrebe, iz nedostatka, nego obilja, davanja. Nase potrebe su nasa realnost, determinizam, prirodno je da zelimo da nam neko pomogne, da nas neko usreci. Ali i utjeha i radost dolaze od Boga, rijetki su ljudi koji su sretni i ispunjeni samo u Bogu, svima treba zajednica, i zaista tesko je spoznati milost Boziju drugacije nego preko ljudi...

Da osvežim temu koju je Vladan započeo iz plemenite namere i koja je, što se mene tiče, stvarno ispunila svrhu, ne osećam više da sam jedina na svetu.

Čini mi se da dolazimo svi do istog odgovora ( i udovci/ce i razvedeni), nešto sličnog kao ovaj tvoj post Dijana, a to je da svi imamo opciju u Bogu i u novoj bračnoj zajednici ( podrazumeva se blagoslovenoj).Obe opcije su, u stvari, podjednako dobre ako su iskrene  i nisu ishitrene ili iznuđene pritiskom okoline i sl.

Za ove retke koji su sretni i ispunjeni samo Bogom mislim da svi osećamo samo divljenje i slažem se potpuno sa tim da, na prvom mestu, svi koji smo se našli u ovakvoj situaciji, prvo treba da razmotrimo mogućnost jednobračnosti i tome damo prednost. Zar ne bi bilo divno reći svom detetu sutra - ti više nemaš tatu, ali na njegovom mestu imaš samog Gospoda? Bilo bi, ali samo pod uslovom da mu to kaže nasmejana, zdrava i srećna majka, ispunjena životom, a tu dolazimo do tog pitanja o mogućnostima.

Treba, čini mi se, biti pošten prema sebi i to pošten na vreme, dok nije kasno. 

Ja, kao mlada udovica, nisam mogla ni da zamislim kroz kakva iskušenja se prolazi. Napominjem da govorim iz perspektive obične mirjanke, dakle nemam oko sebe puno ljudi iz crkve, nažalost ni iz vere. Ogromna su iskušenja što od okoline, a onda i od same sebe. 

Verujem da je još teže u slučaju razvoda.

Mislim da ništa nema loše u tome da se razmotri drugi brak kao mogućnost, pogotovo ako iskreno sa sobom dođete do toga da vam nedostaje bliskost sa drugim ljudskim bićem (ovde naravno ne mislim samo na telesnu bliskost). Jeste teška i sama pomisao na to da ćeš se time odreći sjedinjenja duša nakon smrti, ali, na kraju, sigurna sam da bi se i naši preminuli toga odrekli ako bi znali da je na naše spasenje i očuvanje zdrave porodice.