Руски православни психолог Михаил Хасмински - Како бити и остати истински срећан ...

[JESSY]

9. Тајне Цркве

Још једно средство за избављање од тих бића јесу Тајне Цркве. Пре свега, то је наравно исповест. Управо на исповести, скрушено се кајући за грехе, ми спирамо са себе сву накупљену прљавштину, укључујући и присилне мисли. Могли бисмо помислити, а у чему је ту наша кривица?

Духовни закони недвосмислено говоре: ако нам је лоше, значи да смо згрешили. Оно што нас мучи је заправо само грех. Само роптање, негодовање у вези са ситуацијом у којој смо се нашли (а то није ништа друго него роптање на Бога или љутња на Њега), униније, љутња на неку особу – све су то греси који нам трују душу.

Исповедајући се, ми чинимо две веома корисне ствари за нашу душу. Прво, преузимамо одговорност за своје стање и говоримо и себи и Богу да ћемо се потрудити да га изменимо. Друго, ми зло називамо злом, а зли духови више од свега не воле разоткривање – они воле да делују скривено. Као одговор тај наш поступак, Бог у тренутку читања разрешне молитве од стране свештеника чини Своје дело – опрашта нам грехе и изгони зле духове који нас опседају.

Најмоћније средство у борби за нашу душу је Причешће. Причешћујући се Телом и Крвљу Христовом, ми задобијамо благодатну силу да се боримо са злом у себи.

„Та Крв одбацује и далеко одгони од нас демоне и призива Анђеле к нама, демони беже оданде где виде Крв Господара, а Анђели се скупљају. Проливена на Крсту, та Крв је опрала сву Васељену. Та Крв је – спасење душа наших. Њоме се душа чисти“, говори Св. Јован Златоуст.

„Најсветије Тело Христово, када се достојно прима, за оне који се боре постаје оружје, за оне који су се удаљили од Бога – повратак, немоћне ојачава, здраве весели, болести лечи, здравље чува, захваљујући њему лакше се поправљамо, у напорима и жалостима постајемо трпељивији, у љубави – ватренији, у знању – префињенији, у послушању – спремнији, за деловање благодати – пријемчивији“, говори Св. Григорије Богослов.

Ја не могу да претпоставим механизам тог избављења, али тачно знам да су се десетине мојих познаника, међу њима и моји пацијенти, избавили од присилних мисли управо након Светих Тајни.

Благодатну силу Цркве су на себи осетиле стотине милиона људи. Управо они, њихово искуство, показују нам да не треба да игноришемо помоћ Бога и Његове Цркве у борби са тим бићима. Желим да нагласим да су се неки људи након Светих Тајни избавили од присилних мисли на неко одређено време, не заувек, што је и нормално јер је та борба дуга и тешка.

[JESSY]

10. Заузмите се за себе како треба!

Пасивност, сажаљевање, апатија, очајање, депресија – јесте најплодније тле за настанак и умножавање присилних мисли. Управо зато се трудите да стално будете делатни, будите физички активни, молите се, пазите на своје физичко стање, спавајте довољно, не подржавајте у себи та стања, немојте у њима тражити добит.

Има наде

[Милан Ракић]

.