Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи

[Toma]

@ Велизар

 

Ма добро је да си ово написао као вид разјашњења.

Ова пракса о којој пишем је наставак Литургијског живота и није
намењена ни некрштенима ни оглашенима.
 

А шго се тиче плеоназма, искрен да ти будем, ја сам заговарао да се стоји док се
чита Акатист иако тада нисам знао да реч акатист значи - не седети.

[Лазар Нешић]

Ajd da pomognemo đakonu, da ovde na temi ili nekoj novoj nađemo teološke osnove koje govore o sabornosti i daju više slobode sveštenicima i carskom sveštenstvu, a nasuprot sirovom apsolutizmu vladika?

 

Pa ja (i još neki) rekoh da toga inače ima na pretek, ima ga toliko da je postalo prezasićeno od priče. Ovde je sad potrebno uraditi nešto kranje pragmatično i praktično, neki konkretni potez.

 

Ali od toga nema ništa, naravno. Sasvim bi druga stvar bila da je jedan ovakav intervju dao npr. onaj čuveni beogradski paroh sa dve parohije (nije šala, taj gospodin stvarno postoji - pogeldajte crkveni kalendar arhiepiskopije bgd i videćete da je zvanično postavljen na dve parohije u BG; živa istina!). Da je on kojim slučajem (kao što nije) dao ovakve izjave, možda bi bilo nešto od svega. Ovako, već zamišljam kako se u Bg smeju po parohijskim domovima i kancelarijama dobrom đakonu i misle da je krajnje naivan (blago rečeno).

[Sir Oliver]

Znaš kako, mislim da je jedino moguće polje delovanja teologija, treba obrazovati buduće vladike.

Ovi već postojeći bi sve dočekali kao bunt koji treba saseći u korenu, samo zato što misle da ih je Bog lično postavio na to mesto da rade šta hoće (da budu autokrate). Njima ne vredi objašnjavati... 

[Лазар Нешић]

treba obrazovati buduće vladike.

 

Hm ... neka bude moje totalno subjektivno viđenje stvari, ali:

neki najobrazovaniji među njima su upravo i najveći despoti. Ljudi nepodnošljivi za život, sa totalnim odsustvom mudrosti, takta i ljudskosti za vođenje eparhija. Da ne pominjem imena.

 

P.S.

Dakle, neće tu pomoći teologija i obrazovanje, već kućno vaspitanje i podvig. Smirenje ponajviše.

[Pancakes]

Problematicno je obicno to sto nemaju svi onakvu udobnost kakvu bi zeleli i koju su mozda ocekivali . Ne znam sta danas covek moze da ocekuje od ljudi ? Nisam neki pasivni apokalipticar , ali ne mogu ni da budem ni optimista ...

 

Nemaju svi ono što bi željeli, možda i tu ima nerealnih očekivanja, manje snage da se pogleda realnosti u oči, ali ne mora da se bockaju  oni koji je imaju i da im se preteciozno saopštava kako ta njihova udobnost je opasna jer joj nedostaju saborni elementi.

 

Uostalom, hrišćanstvo kad je u svom elementu, ono doista jeste drmanje, rušenje, razvaljivanje i demoliranje plastičnih, ušuškanih i prolaznih pogleda na život. U bukvalnom prevodu - ne češe po ušima. Poziva na razboritost, trezvenost, rasuđivanje, kritičnost. Aktuelnost jevanđelskih i otačkih tekstova može da parira , do sada, svakoj epohi...i samo će ekstremni individualisti da ih odbacuju.

Sa druge strane duhovnost=institucionalnost, kako kaže vl.Ignjatije. Prilično neubjedljivo u svjietu gdje su kao pečurke posle kiše procvjetale razne hrišćanske institucije, od kojih svaka ima nešto da kaže na temu duhovnosti i da stoji iza toga što kaže. I kome da prosipamo danas tu priču, mislim ko će ozbiljno to da sluša? Pa da, niko! 

Danas samo po pojedinim manastiriam vlada, jedna za moj ukus, ekstremna struja, koja malo čudno shvata tu spiku oko sabornosti liturgije.Mislim, pretpostavljam da je u manastiru tako, da je vrlo lako se "udobno" smjestiti u keliju i durbinom kroz bogoslužbeni ritam. doživljavati ovaj svijet kao otvoren grob ili kako već....

Ovaj Jeromonah zaista je tipičan primjer tog doživljaja, u kome vidjeći krizu sabornosti, ističe: "jer lakše je braćo i sestre, da u jednom zemljotresu život izgubi 20.000 hrišćana, nego da na lijepom decembarskom, neubičajeno toplom i vedrom danu, u hramovima bude sabrano 100-njak ljudi"

Mislim, uz svo napinjanje da shvatim dobronamjernost i skrivenu hrišćansku pedagogiju iza ovih riječi, to nema mnogo smisla i pitanje je ko dopušta da se ovakve gluposti šire iz poslednjih "utočišta civilizacije"...manastira.

[Зосима]

НЕНАД ИЛИЋ: Ја имам ту срећу да немам шта да изгубим...

 

Лепо је неко на Ненадовом фб профилу  прокоментарисао да је ово најбољи део чланка...

Заиста готово никад од људи у мантији , није се чула овако отворена,добронамерна и искрена критика,можда баш зато што се може што-шта изгубити, од парохије па и до те мантије...

Нешто ми се чини да ће све и остати на овим индивидуалним иступима, без шире подршке и акције ...

[Џуманџи]

Jedino što mi je celokupan utisak pomalo utopijski, posebno ovo o "sabornosti". Opet stara priča koja se vergla još od Florovskog, Šmeksija i Zizija. "Zajedno", "saborno", "zajednica", "ljubav", "odnos", ovo-ono. Videli smo da (decenijama posle) nema ništa od toga. Preporod Crkve i hrišćanstva je na pojedincima, jakim individuama i njihovom podvigu. Uvek je tako bilo u istoriji Crkve. I biće. S jedne strane masa biznismena-vladika, indiferentnih popova servisera, teologa-demagoga i dupelizaca i idem-jednom-godišnje-u-crkvu gomile naroda, a s druge šačica marginalnih posvećenika i nepoznatih revnosnika u hrišćanskoj stvari.

Opšta obnova je utopija, lično preobraženje je potencijalna mogućnost.

Ovo nisam lajkovala zato sto smatram da se mozda sabornost moze drugacije interpretirati. Ono sto nam je najpotrebnije jeste druzenje. Srbi su, kao sto je lepo pisao GenijeNaPoslu, ljudi protivljenja. Sabiraju se i grupisu tako sto su protiv necega/nekoga i tu je kljuc. Verujuci, kao i klir, treba da se vaspitavaju da saborno sluze svetu i da se druze sa svetom. Po meni je to resenje. Crkva postaje "moderna", fleksibilna, otvorena, prosto. Mislim da se koncentrisanje na sebe/Crkvu skupo placa. Toliko smo zagledani u probleme Crkve, da ostajemo nekako ucaureni. Zato istupanje iz sebe. Nikad ne znas odakle ce pomoc doci.

Pa ja (i još neki) rekoh da toga inače ima na pretek, ima ga toliko da je postalo prezasićeno od priče. Ovde je sad potrebno uraditi nešto kranje pragmatično i praktično, neki konkretni potez.

To je to: ono sto nas zdruzuje je vera u Trojicu, a ono sto nas cini hriscanima je sluzenje i to ne samo "svojima". To je, po meni, sabornost. Pogotovu zato sto je (zaista) bar 70% stanovnistva krsteno (kako-tako, iz kojih pobuda - nebitno, ali ni tu cinjenicu ne treba negirati).

[Sir Oliver]

Hm ... neka bude moje totalno subjektivno viđenje stvari, ali:

neki najobrazovaniji među njima su upravo i najveći despoti. Ljudi nepodnošljivi za život, sa totalnim odsustvom mudrosti, takta i ljudskosti za vođenje eparhija. Da ne pominjem imena.

 

P.S.

Dakle, neće tu pomoći teologija i obrazovanje, već kućno vaspitanje i podvig. Smirenje ponajviše.

Kakvo je to obrazovanje? Onda ne znaju ono što ja i ti znamo...

[Arsenija]

@ Pan ... Pred realnoscu , svojom i tudjom , mozemo samo da savijemo glavu . Ko da ne znamo da cemo morati da gledamo u Hristove oci . Bockanje nije nesto cime treba da se ponosimo . Kamo srece da nema razloga za takvim cim . Ne mislim da je bilo kome lako . Kome je vise dato , od njega ce se vise i traziti . Sva pitanja administracije , finasija i ne znam cega jos su pitanja koja nas niko ne pita niti ce nas ikada pitati ,ni u ovom , a ni u buducem veku.

[Рилски]

Svaki vladika je papa u malom 

 

 не вређај Папу ..

[Рилски]

То је идеализована слика Богомољачког покрета. Иначе сама реч богомољац има негативну конотацију (слично као и реч србијанац).

 

Свако издвајање из цркве у неке покрете, дружбе, заједнице, је одвајање, прављење паралелне заједнице (парасинагоге). Нама треба Парохијски покрет.

 

,,Србијанац'' је реч коју смо непотребно ,,опањкали'' и окарактерисали је као лошу; и доказ је да нам Хрвати јако лако креирају свијест! И језик, и комплетни културолошки миље.

[Рилски]

1.  kad je st. Tadej govorio ovakve stvari? Kad je st. Pajsije govorio ovakve stvari? Oni su svakoga usmeravali ka Nebu, da svako krene od sebe. Samo kada svako od nas krene od sebe stvari mogu da se poprave. Stvarno se ne secam da su komentarisali, osim sasvim minimalno.

 

 

2.   A kome se potvrdi da je pedofil, lopov, itd. momentalno napolje!

 

Ђакон је, за разлику од поменутих Отаца, у пасосу који сам обележио бројем 1  у твом посту, био живи сведок  овога што помињеш у делу поста који сам обележио бројем  2. 

 

А пошто се није десило то што предлажеш у том истом пасосу ,,под 2.'' , ни после толико година, вероватно је и то један од (дебљих) разлога зашто није ћутао као поменути оци из пасоса обележеног бројем 1. 

 

 

[geronymo]

JEL` NISMO !?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

postali licimjeri.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

"vidimo trun ,a brvno svoje ne vidimo"

[florenntina]

Без намере да сада и овде полемишем о капитализму, напоменућу да само образовани људи који су ослобођени од идеологија (а међу њима су и неки од највећих научника нашег времена који су препознали опасности и последице глобалног загревања) могу да виде његове недостатке и проблематику. Чак ни тај капитализам није савршен.

 

Naravno da nije savrsen ali jeste najbolje sto smo do sada uspeli napraviti.

[Макрина]

Hm ... neka bude moje totalno subjektivno viđenje stvari, ali:

neki najobrazovaniji među njima su upravo i najveći despoti. Ljudi nepodnošljivi za život, sa totalnim odsustvom mudrosti, takta i ljudskosti za vođenje eparhija. Da ne pominjem imena.

 

P.S.

Dakle, neće tu pomoći teologija i obrazovanje, već kućno vaspitanje i podvig. Smirenje ponajviše.