Како замишљате пакао?

[Adelaida]

 duse (ljudi) sede na okupu, sabrani zajedno, ali tu nema nikakve zajednice. Okrenuti su jedni drugima ledjima   te niko ne vidi ovog drugog.

 

 

 

[Zero]

Nekako sam uvek mrzeo onaj stereotipni prikaz pakla kao mesta mučenja... Uvek sam ga video kao put koji smo, uprkos Božijoj ljubavi i želji da nam bude dobro, mi tvrdoglavo izabrali kao suprotno tom dobru... Van najuzvišenijeg tražiti nešto više...

[Благовесник]

Titule, zvanja i pozicije su relativna stvar? Zašto bi neki satanista priznavao taj presto više nego što ja priznajem doktorat Megatrenda?

Zato sto ce vladavina  zla realno prestati.

[w.a.mozart]

Pakao se ne zamišlja, on se živi

[sss]

U Jevandjelu ima jedna prica o Lazaru i bogatasu gde je pakao zaista prikazan kao mesto fizickog mucenja u vatri. I psihickog naravno. Pakao zamisljam kao da propadam  bez prestanka u neki ponor bez kraja odvojen od ljudi i Boga. Pokusavam da nekog molim za pomoc a niko me ne cuje.Neprestani strah, uznemirenje

[Јанко]

Плажа, најлепше летовање без краја и конца. Око мене људи савршеног тена, уживају на сунцу, радују се, друже... Не постоји сунцобран ни сенка, а ја потпуно изгорео и без мајице... Руке ме не могу заштитити, вода само на секунд расхлади а онда наставља сунце и кроз воду да пржи, од муке и бола сам толико нервозан и бубњи ми у ушима да не разумем шта ми људи око мене говоре и саветују, све ме толико боли и иритира да бих их све послао у 3π4/ 7/8 ...

Nowhere to hide...And forever...

[ВИЛМА]

Знате шта, има ли већег пакла од суморних мисли?

 Mislim da nema.

[ВИЛМА]

Pakao je život u strahu,beznađu i tužnim mislima. Gori pakao od toga ne treba.

[Arsenija]

Ima li neko viđenje koje ti je posebno upečatljivo?

Sta ce ti vidjenje pakla,bobogu brate... Ukljuci tv ... Pariovi,to je pakao. Svi su ludi,samo se svadjaju,vicu,galame,ogovaraju i imaju visoko misljenje o sebi ..to je dobrovoljni pakao....i zamisli sebe u jednom cosku kako sedis u starom vesu i places...a oni ti se smeju i rugaju . Ti si jadan,ponizen,utucen,oni likuju ...a nista ne moze da se promeni,bas nista.

[Никола Ђоловић]

Што више старим, све више схватам колико ми појмови попут суда и пакла измичу. Да се тај неки протагонист без могућности слободног избора мучи кроз сву Вечност због погрешних одлука у краткотрајном историјском битисању? Сву Вечност?
В. Перишић говори о Суду као о јеванђељском модусу оног Христовог „Не познајем вас!“ али и сам поставља питање на које не даје одговор: „Да ли има нечега што Бог не познаје?“. Замишљати пак вечно потирање другог немогуће је. Без обзира што и Достојевски чак говори о љубави Божијој према осуђенима који ће Његову љубав доживети према стадију свог бића као потирање.  Ј. Влахос је покушао да понуди сличне интерпретације. Остаје дилема да ли ће они који су одбацили Вечност уопште имати постојање?
Ориген, попут Шмемана и Флоровског, такође је био свестан разлике између свог личног мишљења и догмата Цркве. Писао је о томе. Није без разлога важио за највећег теолога прве Цркве у чијим делима су се надахњивали сами кападокијски оци. То што је после било осуђено његово учење о апокатастази, то не значи да је и Ориген остао без удела у спасењу. Ко сме рећи да неће бити спасења и за некрштене и за оне који су били јеретици у ненамерном незнању? Флоровски је писао о апокатастази човека али без могућности апокатастазе слободе.
Овде се не ради о томе да неко негира Христа, али сумњам да се Сам Христос весели својим речима када говори о фамозном Суду. Христос пандемонијум именује „тамом и шкргутом зуба“. Ми то можемо произвољно тумачити као неком врстом одсуства светлости и агоније које подразумева одсуство Духа. Али замишљати неку врсту димензије, простора, приватног трансцендентног клуба у којем Бог неће бити присутан – незахвално је. Јер ако је пакао икона апсолутне бесмислености и отуђења, да ли је могуће конципирати место бесмисла и отуђења пред Оним Који је као Свесмислен свуда присутан, проливен енергијама по свима угловима Вечности?
Ако се ушушкамо у неке сигурне системе богословског расуђивања, изван могућности „да може бити другачије“, онда стагнирамо и крећемо се али регресивно, ограничавајући осу Истине, било да говоримо о оваквим или неким другим теофилософским тематикама.

[Благовесник]

Da za promenu cuvamo malo svoj um i u Raju i neocajavamo.

[Arsenija]

.

[Благовесник]

Da spolja, ali ko ce njemu da nametne autoritet tog prestola iznutra?

 

 

 

,,Ako ne oprostite (tj. ako ne činite jevandjelske vrline) ljudima, ni Otac nebeski nece vama oprostiti." 

To nije dil sa Bogom: ako ti oprostis drugima, i ja cu tebi. Nego, prosto, kakvo je duhovno srce u onoga koji prasta tj. ispunjava zapovesti Hristove? Ono je otvoreno. A srce koje ne cini po zapovestima Njegovim, (da postujemo i volimo jedni druge kao sto Hristos ljubi nas i sl.) nije li takvo srce zatvoreno? 

Ujedno to je i Strasni sud,  koji Gospod slicno opisuje ovde: Мt 25, 41 – 46! 

Gospod se otkrio rasirenih ruku! Takav je na pre Vaskrsa, nakon i u trenutku Vaznesenja (opisano je da blagosilja na taj nacin, opet rasirivsi ruke kao na Krstu). Na Krstu Gospod oprasta, svima (bez razlike, cak i najgresnijim zlocincima!) To je i Gospod koji dolazi. Jer je Hristos isti, i jece i danas i sutra! 

Zato je i viziju Drugog dolaska svog dao jasno da jasnije ne moze biti. Pojavice se, kaze, taj znak Njegov! Krst. To je Hristos Sudija koji dolazi rasirenih ruku (vidi: Mt 24, 30).

 

E tu bi se sada nadovezao na tvoju  pametnu opasku sa pozivom da je sagledas u svetlu gore navedenog.

srce koje je ostalo zatvoreno, nece moci da primi u SEBE Njegov oprostaj, nece primiti u licnost  svetlost Hristovu, Mir i oprostaj. Spasitelj to daje, ali od coveka zavisi da li ce da primi, a uzima se otvaranjem vrata srca svoga, a to je gore opisan duhovni proces...

Oganj koji će doci nece uci u njihovu licnost, da ne kazem dusu,  jer im je srce zatvoreno, unutra je tartar pakleni (opis za duhovno stanje srca) a onda Oganj spolja pece.

I svako ce se baciti u oganj, kad tad, i biti njime osoljen. ,,Jer ce se svaki ognjem posoliti, 

i svaka će se zrtva solju posoliti.! (Mk.9, 49) 

 

So je dobra, kaze  Hristos. Dakle i oganj je dobar!

A ko je jedini dobar? Gospod, dobri, Dobri pastir. 

Dobar je jedino Bog. Dakle, oganj je zagljaj Boziji (blagodat Bozija), isto znacenje u hriscanskoj simbolici ima i so.

 

,, Dobra je so, ali,ali ako so postane neslana,

cime ce se osoliti?" (Mk 9, 50) 

So ako ostane samo spolja, ako je covek ne primi u sebe, obljutavice, nece biti osoljen iznutra.

Zato ,,imajte soli u sebi - Mir imajte među sobom!" (Mk 9, 50)" Poziva nas Onaj ciji su izlasci od pocetka, od vecnijeh vremena (Mih 5, 2) Gospod Isus Hristos. 

Kako  jedan satanista, na primer Ante Pavelic, nece priznati autoritet prestola ili trona tj. pobede Jaganjca Bozjeg i pobedu dece koju je pobio sluzeci idolu NDH-a (iako ce i u Dan suda reci - Gospodine, Gospodine...)? 

[Драгана Милошевић]

Цело време говоримо да су рај и пакао стање душе.

Нема шта да замишљам, ако га на неки начин живим.

[Volim_Sina_Bozjeg]

За неке је истински пакао и забрана убијања