Претражи Живе Речи Утехе

Било је ситуација у животу сваке особе када су „желеле најбоље, али је ипак испало другачије“. Зашто наша добра дела и тежње не доводе увек до добрих резултата? Да ли је могуће научити да не понављате такве грешке? Често људи, без духовног расуђивања, делују брзоплето и чине радње које негативно утичу на њихов будући живот. Постоје ситуације када човек не зна шта да ради а ослања се само на себе, не на Бога, и иде погрешним путем. Да бисмо се сналазили у земаљском животу и знали који пут води у Царство Небеско, Господ нам је дао Своје учење. Ослањајући се само на сопствене снаге, особа ризикује да почини непожељно дело за које ће морати да одговара. Пуни добрих намера били су и људи који су пре сто година рушили цркве, стрељали неистомишљенике, одузимали туђа имања. Под, наизглед, исправним паролама чинили су оно што су сматрали добрим, а за шта би, међутим, морали да одговарају пред Богом. Добро долази у различитим облицима. Дешава се да човек чини зло, које се, као у омотачу, заодева у добре намере. Свака подела, ратови и немири су непожељна дела, која се, међутим, обично представљају као добра. Бог нас учи да живимо у миру, љубави и слози. Још један пример псеудо-доброте је савет женама да абортирају. Често се заснива на бризи за будућност, али на крају доводи до тешког греха. Морате добро размислити пре него што било шта урадите. Људи сада живе превише брзо, хоће све одједном. Мало људи има жељу да размишља о некој ситуацији, да сачека, јер се, не без разлога, каже да време све поставља на своје место. Понекад је потребно доста времена да ситуација постане јаснија. Пре него што нешто урадите или дате савет, потребно је да анализирате: до чега би то могло да доведе? Какви ће плодови бити од посла који радимо? Понекад човек предузме нешто добро – на пример, оде на молитву у храм. Али замислимо да је код куће оставио болесне укућане којима је била потребна његова нега. Може ли се његово понашање сматрати врлинским? Главни критеријум за добро дело је да, чинећи га, не наносите штету својој души и људима око себе. Да бисте разумели такве ствари о себи, важно је да се духовно усавршавате. Постоје ситуације које треба проценити из различитих углова. На пример, послушност родитељима. Наравно да је потребна. Међутим, ако тата и мама наговарају дете да поступи супротно Јеванђељу – наравно да не можете да се сложите. У таквим ситуацијама важно је не мешати поштовање родитеља са слепим покоравањем њиховој вољи. Саветовао бих да се у таквим случајевима потражи помоћ од свог духовника. Наравно, можете се консултовати и са неколико свештеника, у томе нема ништа лоше. Ако особа води промишљен духовни живот, онда је много вероватније да ће избегавати да ради ствари које је могу довести до катастрофалних резултата. Још једном понављам: журба нас најчешће доводи до негативних последица. Није случајно што постоји пословица: „Три пута мери, једном сеци“. Она има веома дубоко значење. Када људи не би журили да одрасту, да се венчају или да уђу у непотребне везе, да мало промисле унапред и да дозволе Господу да учествује у њиховом животу, били би срећни и чисте душе. Да не бисмо чинили непотребне радње, морамо се сећати Бога. Ако нам нешто не полази за руком, нема потребе да очајавамо: онај ко иде, савладаће пут, а Бог ће увек помоћи. Свест о својој духовној слабости је почетак врлине. Смирујући се, човек привлачи благодат Божију, која све крепи и исцељује. Господ све ствара за спасење, само му се не опирите. Треба да прихватимо Његову милост, да верујемо да ће лоше ствари проћи, да се све у нашим животима дешава по светој вољи Божијој. Ако желимо да наше намере буду заиста добре, онда треба да дозволимо Богу да делује у нама. Како се то ради? - Молите Му се, уздајте се у Њега, тражите помоћ од Њега. Али, како је свети Серафим Вирицки рекао својим ученицима, када се обраћамо Богу са молбама, не смемо заборавити да додамо на крају: „али не како ја хоћу, Господе, него како ти хоћеш. Нека буде света воља Твоја за све!“ јереј Сергије Пронко https://gorlovka-eparhia.com.ua

Редакција радија "Слово љубве" на челу са Главним и одговорним уредником, протојерејем Арсенијем Арсенијевићем, упућује благодарност слушаоцима нашег радија и свим посетиоцима наше интернет-странице, као и свим људима добре воље који су се одазвали позиву и укључили у акцију помоћи Василију Урошевићу. Како нам је у четвртак 10. новембра јавила његова мајка гђа Ђурђица Урошевић, новац је сакупљен и Василије може да крене на Кубу – где треба да буде примљен у понедељак, на празник св. лекара Козме и Дамјана. Процес рехабилитације на Куби траје 35 дана, а обухвата кинези и физиотерапију, окупациону терапију са применом електротерапије у циљу побољшања фине моторике прстију шаке, затим хидротерапију и терапију ласером и озоном у циљу редукције спазма у доњим екстремитетима, ‘тренинг’ бешике у циљу самосталног мокрења, као и иницирање центара за проходавање биофизичком стимулацијом. Овом приликом вам преносимо и речи благодарности Василијеве мајке Ђурђице, која је путем друштвених мрежа захвалила свима који су се укључили у акцију помоћи: "Хвала свима за уплате, лицитације, смс-ове, "live"-ове, подизање постова, ствари за лицитацију, за подршку у дивним изреченим речима... За све. Баш за све. Сви сте јако допринели и никога не могу да издвајам. Сви сте толико важни и ништа, ама баш ништа, не би могли без вас као продужене Божје руке доброте и Божје милости", написала је гђа Ђурђица између осталог и додала: "Сада иду сузе, али не од туге него радоснице. Изгурасмо тешко бреме уз Божју и вашу помоћ. Господ да вас све благослови, да снаге и здравља да се изборите са свим искушењима и проблемима који вас оптерећују", написала је гђа Ђурђица Урошевић. Извор: Радио "Слово љубве"

Иако се ближи година од земаљске кончине Епископа ваљевског Г. Милутина, те осећа недостатак његове очинске бриге и љубави, службе у Епархији ваљевској и даље беспрекорно функционишу, захваљујући трудољубивом свештенству, доброј организацији коју је Владика Милутин утемељио и благословима Епископа шабачког и администратора Епархије ваљевске Г. Лаврентија, као и свеколикој подршци коју браћи у Ваљеву пружа његов заменик протојереј – ставрофор Мирко Вилотић. Овако би у кратким цртама гласио резиме сусрета Епископа Лаврентија са представницима служби Епархије ваљевске. У име домаћина добродошлицу му је пожелео архијерејски заменик Епископа ваљевског протонамесник Филип Јаковљевић, изразивши велику радост због његовог оздрављења и посете коју је уприличио епархији којом данас администрира, а којом је некад управљао као Епископ шабачко – ваљевски. Епархија ваљевска броји 52 црквене општине и 10 управа манастира. Дневници благајне се уредно воде и све обавезе на време измирују, због чега је и од службеника Патријаршије више пута похваљена, известили су Владику Лаврентија умировљени пароси, рачуноиспитач и благајник протојереји – ставрофори Михаило Павловић и Живојин Петровић, заблагодаривши на благослову да се седнице Епархијског управног одбора и Епархијског савета одрже раније, што је омогућило благовремено ажурирање документације. Главни и одговорник уредник Радија Источник протонамесник Слободан Алексић рекао је да епархијско гласило благовести реч Божју и да су његови запослени здрави. Будући да је ова година, година великих јубилеја Светог Владике Николаја – 140 година од рођења, 65 од упокојења и 30 година од преноса моштију у родни Лелић, Радио Источник ће посебну пажњу посветити њиховом обележавању. У програму ће бити заступљене емисије о лику и делу Лелићког Златоуста, најавио је протонамесник Слободан Алексић и изразио жељу да Владика Лаврентије буде гост неке од емисија и подели своја сећања на дане у ком се Владика Николај вратио у завичај, ране године своје архијерејске службе у овим крајевима. Одзив за веронауку у Епархији ваљевској годинама је рекордан међу епархијама Српске Православне Цркве. У основним школама похађа је 87, а у средњим 83 одсто ученика. Сходно новонасталој ситуацији и учењу на даљину, Епархијски одбор за веронауку у сарадњи са Радијом Источник реализовао је видео часове по плану и програму, рекао је секретар Одбора јереј Далибор Чкојић. Будући препознатљив по низу активности које, поред веронауке, афирмишу тековине и великане српске историје, традиције и културе, ове године Одбор је реализовао изложбу „Деца и веће“, која је приказана у свим школама, а на Тргу Војводе Мишића може се погледати њена поставка намењена суграђанима свих генерација. У сусрет празнику Светог Саве, Одбор за веронауку објавио је књижицу о првом српском архиепископу, рекао је секретар јереј Далибор Чкојић, приликом представљања активности Одбора Владики Лаврентију. Епархија ваљевска успешно газдује својим шумама, констатовао је секретар ЕУО – а ђакон Стеван Сировљевић, у оквиру чијег послушања је ова делатност. Секретар Црквеног суда ђакон Момчило Димитријевић казао је да у раду овог тела нема никаквих проблема. Говорећи о књизи архимандрита Јована, зборнику текстова о Владики Николају, ђакон Димитријевић најавио је да ће у сарадњи са Радијом Источник бити приређена њена промоција. Иако тек годину на месту секретара Епископа ваљевског, рад ђакона Александра Панића вредан је пажње, истакле су његове старије колеге. Протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског похвалио је рад Православне народне хришћанске заједнице „Воздвиженије Часног Крста“, чији је духовник протојереј – ставрофор Милинко Јовић добитник награде Града Ваљева за 2019. годину у области хуманости и социјалног старања. Извештаје о раду поднели су и архијерејски намесници: протојереј Небојша Миливојевић (тамнавски), протонамесник Велимир Крстић (подгорски), протонамесник Слободан Илић (посавски), протојереј – ставрофор Саша Тимотић (колубарски), протонамесник Дарко Ђурђевић (први ваљевски) и протонамесник Саша Максимовић (други ваљевски), изразивши задовољство свиме што је учињено на пољу духовне обнове верног народа и обнове и градње светиња. Свештенство је здраво и активно за добробит својих парохијана упркос актуелној епидемиолошкој ситуацији. У току је градња храмова у Ушћу и Забрану (Посавина), парохијског дома у Доњим Лесковицама и продавнице при Покровској цркви у Ваљеву, у манастиру Лелић је подигнут летњи олтар и реновиран је храм у Рабровици (прво ваљевско намесништво), урађено је доста у манастиру Рибница, а прегалаштвом ђакона Драгана Иконића из рушевина је подигнут манастир у Славковици у намесништву колубарском. Архијерејски намесник други ваљевски протонамесник Саша Максимовић излагање намесника је заокружио позивом Владики Лаврентију да дође у манастир Ћелије на прву исповест свештенства почетком Часног поста. Епархијски магацин ће ускоро бити пресељен у нови објекат у близини Епархијског дома, најавио је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског. Заблагодаривши и благосиљајући домаћине, Владика Лаврентије упутио је дирљиве речи похвале за верни народ ваљевског краја. Када се из Мачве пењете ка ваљевским планинама, осетите путем да су људи другачији у позитивном погледу, да иду мало испред својих савременика који су у нижим крајевима. Честитам вам и волео бих да наставите тим путем. Честитам вам предстојеће празнике и молим да се молите за све нас. Будимо пред Господом у срцу заједно и Он ће бити са нама – поручио је Владика Лаврентије, Епископ шабачки и администратор Епархије ваљевске на крају своје канонске посете Ваљеву. Извор: Епархија ваљевска

У недељу 9. децембра 2018. године, када наша Света Црква слави преподобног Алимпија Столпника, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао je Светом архијерејском Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку. Архипастиру саслуживали су: протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, умировљени свештеник, протојереј Александар Ђурановић, архијерејски намесник и праох осечки и ђакон Предраг Јелић из Даља. Литургијско славље својим умилним гласовима у многоме је увеличао хор „Преображење“ из Београда на челу са хоровођом Братиславом Прокићем. Након Свете Литургије Владика Херувим је произнео богонадахнуту беседу: -У Име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји, нека је благословен данашњи дан, дан милости и љубави Божије у коме се љубав Божија излила на све нас у овом светом храму. Сабрали смо се пре свега да прославимо Име Божије, да прославимо Бога у три Лица – Оца и Сина и Светога Духа. Данас смо у Светом Јеванђељу чули једну савремену причу која је актуелна, никад не стари и увек се понавља. Могли смо да чујемо причу о Господару који је спремивши гозбу позвао одређене људе који су требали да се одазову његовом позиву. Међутим, из различитих разлога или својих људских потребна нису могли да се дођу. Господар је тада рекао свом слуги да иде по трговима, да сакупи људе јер је све уготовљено и гозба треба да почне. Ова прича заправо осликава Цркву Божију, са Христом као њеном Главом. И Христос нас сваке недеље у светим храмовима Божјим позива на гозбу бесмртности и гозбу вечнога живота. Позива нас да се саберемо у светим храмовима Божијим, да принесемо Господу бескрвну жртву и да се причестимо Телом и Крвљу Христовом, јер је то печат и залог вечнога живота. Управо та гозба о којој нам је данас причао Свети Апостол и Јеванђелист Лука нам сведочи да се непрестано својим срцем саживљавамо са Светим Јеванђељем и да носимо у себи печат Васкрсења. Тада смо ми удеоници Царства Божијега, јер свака је Литургија икона тога Царства. -Данас смо имали велики благослов Божији да са нама поје и хор „Преображење“ из Београда. Баш као што му и име каже, овај хор пребражавао је својим појањем наше душе, загрејавао срца и одражавао молитвени дух какав и треба да буде у литургијском поретку наше Свете Цркве. Захваљујемо им што су нам увеличали литургијско славље, то је жртва коју су они принели на овом Светом Предложењу. Такође, данас у молитвама прослављамо једног великог угодника Божијега, Светог Алимпија Столпника. Он је својим животом и својим подвизима преображавао себе и своју душу узносио ка Творцу, непрестано пред Господом унижавајући себе и своју природу и тако стварајући преображено биће које је у заједници са самим Богом. У његовом житију можемо да прочитамо да су на месту где се он подвизавао била два манастира. Са једне стране женски, а са друге мушки манастир. Постојало је многобројно монаштво које се угледало на његов подвиг и жртву, на његов јеванђелски начин живота и састрадавање са Господом Исусом Христом. -Велика је љубав наших светитеља који су у свом животу увек стремили да носе печат Васкрсења, Преображења и јеванђелског живота. Као народ Божји и као деца Божија морамо увек имати на уму управо тај пут који је трновит. Тај подвиг није лак, али нас води путем Цркве Божије, путем Јеванђеља и преображеног начина живота. Данашњи свет нас увек од тога одваја и потиче нас да се саображавамо са оним људима који се нису одазвали позиву на трпезу Господара. Свет нас одвраћа од Цркве и од правих вредности које су носиоци нашега бића. Народ треба у себи носити оно што је добро и да негује то у својим душама и срцима. Томе нас учи и Свето Писмо када говори да је вера без добрих дела празна. Морамо тако да живимо и да творимо дела достојна човека, а не да будемо људи који мрзе и не желе заједницу са другима. Такви људи нису на путу Царства Божијега, на путу Цркве и Јеванђеља. Као народ Божији требамо да се саображавамо са том Истином, трновитим и подвижничким путем јер нас на то позива Црква Божија и светитељи Божији. -Нека сте благословени и нека је благословен данашњи дан милости и љубави Божије, нека Господ излије своју милост на ову заједницу у Осеку која је мала али свакако пред Господом велика. Нека сте благословени од сада и кроз сву вечност. Амин. После евхаристијског уследило је и сабрање за трпезом љубави коју је у просторијама парохијског дома приредио старешина храма протојереј Александар Ђурановић. Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Звучни запис беседе