Како замишљате пакао?

[Александар Милојков]

pa da je samo on u pitanju bio bih skeptican.Al ima jos ljudi koji su prosli mitarstva i potvrdili skoro na identican nacin pricu Srbija_smesko

o.serafim Rouz o mitarstvima

Из житија Пр. Василија Новог од Оца Јустина Поповића -о митарствима

Ако прочиташ нешто о древним Египћанима и њиховој Књизи мртвих, наћићеш и тамо својеврсна "митарства". Чак имају и 20 капија, царина!!! Гностици су били у додиру са таквим учењем, а оци су расправљали са гностицима, и тако.... Побеђивали су оци своје противнике тако што су њихове форме оплемењавали хришанским садржајем.

Наћи ћеш код отаца готово буквално преписане Платонове мисли, тачно из одређеног његовог дела. Међутим, у те тадашње важеће и популарне форме и изразе, оци пакују нешто друго. Тако су крштне пагани, тако смо крштени и ми Срби. Зато има разлика међу хришћанима, зато што хришћанство не значи поништење етоса и обучаја већ њихово преображавање и преусмеравање. Отуда и ми Срби у нашој вери имамо нешто што нико други од православних нема. Мисли мало о томе.

[After forever]

"Мисао је сама себи господар... Сама прави од пакла рај, од раја пакао..."

Милтон, Изгубљени рај

[Пантелејмон Нови]

Помаже Бог, браћо и сестре! Прочитајте текст са овог линка, па бих волео да ми неко појасни-да ли  и наша Црква подржава ово објашњење. Нашао сам на неком сумњивом сајту. Можда грешим, али мени ово личи на Јеховине сведоке.

http://www.herbert-armstrong.org/Serbian%20Translations/Lazar%20i%20Bogatas.pdf

[Александар Милојков]

Да, ово је секта Јеховиних Сведока. Бацај то брате у смеће.

[shalom777]

Брошура итекако личи на издавачку дјелатност Јеховиних свједока,међутим- у питању је друга секта, која себе назива Уједињена Црква Божија (United Church of God). То се јасно закључује по аутору ове књиге, Херберту Армстронгу, који је,истовремено, и оснивач и 'пророк' поменуте секте .

Уједињена Црква Божија, такође, као и ЈС одбацује било какав појам егзистенције душе послије физичке смрти, тим  и постојање Пакла у било којем смислу... Једна од главних разлика у односу на ЈС јесте у томе што ''Уједињени'' уче да су Отац,Син и Свети Дух једна личност- један Бог...Дакле, не 3 личности, већ једна личност, која се манифестује у 3 облика, за разлику од ЈС који уче да Син није Бог, већ створење, једна врста анђела.

Поздрав

[Александар Милојков]

0104_cheesy Исто с.... друго паковање.

[shalom777]

0104_cheesy Исто с.... друго паковање.

Таман тако! 0442_feel

[Пантелејмон Нови]

Хвала браћо! :cheesy2: претпоставио сам да аутор текста није баш под либелу, што би рекли наши сељани 0110_hahaha али лакше ми је кад питам! поздрав 8084.gif

[grigorije 2]

ADSKE MUKE

Vecne muke koje ocekuju gresnike u paklu, tako su strasne, da covek ziveci na zemlji, ne moze da ima o njima jasnu sliku bez narocitog otkrivanja Bozijeg. Sve nase teske bolesti i nesrece, sva najstrasnija zemna stradanja i patnje nistavne su u poredjenju sa adskim mukama. Uzalud uzvikuju sladostrasni epikurejci[1]: "Ne moze biti da adska muka, ukoliko ona uopste postoji, bude tako strasna i vecna! To je nespojivo i sa milosrdjem Bozijim i sa zdravim razumom. Covek postoji na zemlji radi nasladjivanja; on je okruzen predmetima za uzivanje: zasto onda da se ne koristi njima? Sta je tu lose i gresno?" Ostavljajuci ovaj poklic samovolji njegovih izumitelja i protivnika Bozanstvenog Otkrovenja i Ucenja, sin svete Crkve, prebivajuci na zemlji radi pokajanja, rukovodi se u svojim shvatanjima o vecnosti i strahoti adskih muka Slovom Bozijim. Sta nije odbacilo mnogostrasno covecije srce, kako bi se slobodnije predavalo razvratu! Ono je upotrebilo razum za slepo orudje svojih grehovnih zelja, iako ga naziva zdravim. Radi svoje grehovne slobode ono je odbacilo ucenje o Bogu i Njegovim zapovestima, objavljeno na zemlji Samim Sinom Bozijim, odbacilo je najumilnije duhovno radovanje koje izvire iz ljubavi Bozije: Zar je mudro sto je ono odgurnulo upravu i strah koji zaustavljaju gresnika na putevima njegovim, odbacilo ad i vecne muke? No oni postoje. Greh svake ogranicene tvari pred njenim Tvorcem, beskonacno savrsenim, je greh beskonacni; a takav greh zahteva beskrajnu kaznu. Kazna stvorenju za greh pred njegovim Tvorcem treba potpuno da razgradi njegovu bivstvenost: ad sa svojim ljutim i vecnim mukama odgovara toj potrebi neumoljive pravednosti.[2]

Sveto Pismo svuda naziva adske muke vecnima: to je ucenje postojano propovedala i propoveda sveta Crkva. Gospod nas Isus Hristos nekoliko je puta u svetom Jevandjelju potvrdio strasnu istinu. Predskazujuci odbacenim gresnicima zajednicki udeo sa palim andjelima, On je objavio da ce im reci na strasnom sudu Svome: Idite od mene prokleti u oganj vjecni koji je pripravljen djavolu i Andjelima njegovim.[3] Po izricanju konacnog odredista rodu covecijem, izginuli ce otici u muku vjecnu.[4] U prici o nemilosrdnom bogatasu i ubogom Lazaru Gospod je posvedocio da je medju obiteljima vecnog blazenstva i adskim tamnicama postavljena velika provalija i nema prelaska iz blazenstva u muke, niti iz muka u blazenstvo.[5] Crv njihov ne umire i oganj se adski ne gasi.[6] Preispodnje tamnice predstavljaju cudovisno i strasno unistavanje zivota, pri cemu ostaje neunistiv. Tamo je potpuni prekid svake delatnosti; tamo je - samo stradanje; tamo gospodari najuzasnija od svih dusevnih bolesti - ocajanje; tamo su plac i jecaji; tamo su lanci i okovi neraskidivi; tamo je tama neprozirna; tamo je carstvo vecite

smrti. Toliko su uzasne adske muke, da je u odnosu na njih nistavna najteza od zemnih muka - nasilna smrt. Spasitelj sveta, ukazujuci ucenicima Svojim na popriste mucenistva, rekao je: A kazem vama, prijateljima svojim: ne bojte se onih koji ubijaju tijelo i potom ne mogu nista vise uciniti. Nego cu vam ukazati koga da se bojite: bojte se onoga koji, posto ubije, ima vlast baciti u pakao; da, kazem vam, onoga se bojte.[7] Gledajuci okom vere na pripremljeno neiskazano blazenstvo vernim slugama Bozijim i isto tako neizrecive muke koje ocekuju neverne sluge, sveti mucenici su podneli najteze kazne koje je podigla na njih pobesnela zloba mucitelja, i bezbrojnim patnjama i umiranjima,[8] srusili su pod svoje noge vecnu smrt. Na paklene muke neprestano su gledali secanjem na njih sveti inoci - tajni mucenici, i tim pamcenjem odbijali pomisli i predstave iskusivaca koje je on slikovito i zavodljivo stvarao pred njihovom mastom izostrenom pustinjackim zivotom - pogibeljno sladostrasce. Orudje, zavestano Gospodom, secanje na smrt i vecne muke, koristio je prepodobni Antonije Veliki, osobito na pocetku svoga podviga. Nocu je djavo uzimao na sebe izgled prekrasnih zena i pokazujuci se Antoniju u tom oblicju, nastojao da pobudi u njemu grehovnu pohotu; no Antonije se suprotstavljao djavolskim mastarijama zivim predstavljanjem geenskog plamena, neuspavljivog crva i ostalih paklenih strahota, - ovim je oruzjem gasio oganj sladostrasca i rusio sablaznjive prizore.[9] Samo nas zato pobedjuju nase strasti sto zaboravljamo na kazne koje slede za njima; samo zato smatramo teskim zemaljske nevolje sto nismo izucili adske muke. Neki monah, podviznickog zivota, rece svetome starcu: "Moja dusa zeli smrt." A starac mu odgovori: "Ti tako govoris jer bi hteo da izbegnes muke, a ne znas da je buduca muka neuporedivo teza od ovdasnje." Drugi brat upita Starca: "Zasto ja, ziveci u svojoj keliji, provodim vreme u nemaru?" Starac mu je odgovorio: "3ato sto nisi upoznao ni ocekivanog spokojstva, ni buduce muke. Kada bi ti znao o tome kako treba, trpeo bi i ne bi klonuo ni onda kada bi kelija tvoja bila prepuna crva i ti stajao okruzen njima do vrata."[10]

Gospod je, po velikoj milosti Svojoj, donekle otkrio o vecnim mukama nekim Svojim izabranicima, radi njihovog spasenja i uzrastanja. Njihovim prenosenjem i nase razumevanje o adskim mukama postalo je jasnije i detaljnije. "Bejahu dva druga", kaze se u jednoj svetoj povesti, "i jedan od njih, tronut Slovom Bozijim, ode u manastir, gde je provodio zivot u suzama pokajanja; a drugi ostade u svetu provodeci zivot razuzdano, i naposletku, dodje u takvu ozlojedjenost, da je poceo drsko da se podsmehuje nad Jevandjeljem. Usred takvog zivota mirjanina postize koncina. Saznavsi za njegovu smrt, monah pobudjen uspomenom na druzenje, stade da moli Boga da mu otkrije zagrobni udeo umrloga. Nakon izvesnog vremena, u lakom snu, javi se inoku njegov drug. "No, kako ti je? Je li dobro?" - upita monah dosavsega. "Ti bi hteo da saznas o tome", stenjuci progovori umrli, "jao meni nesrecniku! Neumorni crv me nagriza, ne da mi i nece mi dati mira kroz svu vecnost." "Kakve je vrste to mucenje? - produzi da ispituje

monah. "To je mucenje nesnosno!" - povika umrli, "ali nema mogucnosti da se izbegne gnev Boziji. Radi tvojih molitava sada mi je dana sloboda, i ako zelis, pokazacu ti moje mucenje. Ti ne bi podneo, ako bih ti ja otkrio kakvo je ono u potpunosti; no, makar delimicno, evo da vidis." Govoreci to, umrli podize odecu svoju do kolena. O, uzasa! Cela noga bese pokrivena strasnim crvima koji je izjedahu, a od rane je izlazio nepodnosljivi zadah, da se monah sav potresen u tom casu probudi. No pakleni smrad napuni svu keliju, i toliko silno, da monah u begu iskoci iz nje i zaboravi da zatvori vrata za sobom. Smrad se sirio dalje i razli se po manastiru; sve se kelije ispunise njime. Kako ga ni vreme nije unistilo, monasi behu prinudjeni da napuste manastir i presele se na drugo mesto, a monah koji je video adskog zatocenika i njegovu uzasnu muku, tokom celog svog zivota nije mogao da se izbavi od zadaha koji se za njega bese prilepio, niti da ga ublazi bilo kakvim mirisima.[11] Saglasno ovoj povesti svedoce i drugi podviznici blagocesca, kojima su bile pokazane adske muke: oni nisu mogli bez uzasa da se secaju svojih vidjenja, i u neprestanim suzama pokajanja i smirenja trazili su da dobiju utehu - izvesnost spasenja. Tako se dogodilo sa Isihijem Horivskim. Kad je tesko bio bolestan dusa je njegova ostavila telo ceo jedan sat. Dosavsi k sebi, zamolio je one koji su ga okruzivali da se udalje od njega. Zagradivsi vrata kelije, on je proveo dvanaest godina u neishodnom zatvoru, ne progovarajuci ni sa kim ni reci, ne kusajuci nista, sem hleba i vode; u samoci on se udubljivao u vidjenje koje je imao u vreme ishoda, i neprestano je prolivao tihe suze. Kada se priblizilo vreme njegove smrti, rekao je braci koja su mu dosla, posle mnogih njihovih molbi, samo ovo: "Oprostite mi! Ko je stekao secanje na smrt, taj ne moze da sagresi."[12]

Slicno Horivskom zatvorniku, umirao je i vaskrsao zatvornik nasih otackih Kijevskih pestera, Atanasije, koji vodjase sveti bogougodni zivot. Nakon dugotrajne bolesti, on umre. Bratija tada pripremise njegovo telo, po monaskom obicaju, ali pokojnik ostade nesahranjen cela dva dana, jer se pojavise nekakve prepreke. Trece noci dogodi se bozanstveno javljanje igumanu i on cu glas: "Covek Boziji, Atanasije, lezi dva dana nesahranjen, a ti se ne brines o njemu." Rano izjutra iguman sa bratijom dodje do pocivseg s namerom da predaju njegovo telo zemlji, no nadjose ga kako sedi i place. Oni se uzasnuse kada videse da je oziveo, potom stadose da ga ispituju: kako je on oziveo? Sta je gledao i slusao u vreme kada se odvojio od tela? Na ovakva pitanja on je odgovarao samo ovim recima: "Spasavajte se!" A kada su braca neodstupno trazila da im kaze radi koristi, tada im je on zavestao poslusnost i neprestano pokajanje. Odmah zatim Atanasije se zatvorio u pecinu iz koje nije izasao punih dvanaest godina, dan i noc provodeci u neprestanim suzama, svaki drugi dan uzimajuci po malo hleba i vode, i ne razgovarajuci ni sa kim za sve to vreme. Kada je nastupio cas njegove koncine, on je ponovio sabranoj braci pouku o poslusnosti i pokajanju, i s mirom se upokojio u Gospodu.[13]

Predstoji strasno ocekivanje suda, govori sveti apostol Pavle, i jarost ognja koji ce progutati protivnike. Kad neko prestupi zakon Mojsijev, po iskazu dva ili tri svjedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko ce sada tezu kaznu zasluziti onaj koji gazi Sina Bozijega, i krv zavjeta kojom je osvecen za nesvetu drzi, i duha blagodati vrijedja? Jer znamo onoga koji rece: Moja je osveta, Ja cu uzvratiti, govori Gospod. I opet: Gospod ce suditi narodu svojemu. Strasno je pasti u ruke Boga zivoga."[14]

Prostranstvo izmedju neba i zemlje, prostranstvo kojim se odvaja Crkva nebeska od Crkve zemaljske, obicno se naziva i u Svetom Pismu i u spisima svetih Otaca, i uobicajenim ljudskim jezikom - vazduhom. Ostavimo istrazivacima zemlje hemijsko ispitivanje tog vazduha, to jest gasova i drugih tankih slojeva sto okruzuju zemlju i prostiru se od njene povrsine na prostranstvo nepoznato i samim naucnicima: okrenimo se ispitivanju onoga sto je od sustinske vaznosti i koristi za nase spasenje.

Sta je to - taj plavi svod koji gledamo nad sobom i nazivamo nebom? Je li to odista - nebo? Ili je to - samo beskrajna dubina vazduha, nedogledna, obojena plavom bojom, koja zaklanja od nas nebo? Ovo drugo je verovatnije: svojstveno je vazduhu na velikom prostranstvu da prima za nase oci plavicastu boju i da njome osenjuje druge predmete koji se nalaze daleko od nas. U to svako moze da se uveri licnim opitom. Treba samo da se svetlog suncanog dana popne na znatnu visinu i pogleda na daljinu: zeleni sumarci, uzorana polja, zdanja, recju - sve se pokazuje ne u svojoj boji, no sa plavicastim prelivom koji se stvara od boje vazduha sto se nalazi izmedju nasih ociju i onih predmeta koje gledamo. Sto su ti predmeti udaljeniji to se cine jos plavlji, napokon zajednicko plavetnilo prekriva najudaljenije predmete, i spaja ih u jedan plavi pojas. Zalosno je ovo ocigledno ispoljavanje nase ogranicenosti, stvorene i odrzavane u nama grehom! No bolje je znati o tome, negoli u neznanju zavaravati sebe laznim misljenjem o neogranicenosti znanju i vidu.

Savrseni hriscani, ocistivsi svoja cula jasno su videli nebo, i ugledali na nebu i u vazduhu ono sto mi ne vidimo nasim grubim ocima. Tako je sveti prvomucenik ugledao, po dejstvu Svetoga Duha, otvoreno nebo, pre svoje mucenicke koncine, nalazeci se usred mnogobrojnih Judejaca, neprijatelja Hrista i hriscanstva. A Stefan, kaze Sveto Pismo, pun Duha Svetoga, pogleda na nebo i vidje slavu Boziju i Isusa gdje stoji s desne strane Bogu. I rece: evo vidim nebesa otvorena i Sina Covecijega gdje stoji s desne strane Bogu.[15] Nebo su videli i ulazak svoga ucitelja na vrata nebeska sveti ucenici Makarija Velikog, isto kao i Stefan, posredstvom Svetoga Duha[16]. Video je i prepodobni Isidor Skitski koji je prisustvovao koncini mladog podviznika Zaharija, lako su se otvorila vrata nebeska umirucem, i uskliknuo: "Raduj se, sine moj Zaharije: Tebi se otvorise nebeska vrata!" Video je, kao sto je i ranije receno, prepodobni Jovan Kolov lucezarni put od

zemlje do neba, kojim su Angeli iznosili dusu pocivse Taise[17]. Ugledala je, dusevnim ocima, kako se nebo otvara i kako otuda silazi svetlonosni Angel, mati starca Pajsija Njameckog, koja je neutesno tugovala zbog odlaska njenog sina u monastvo[18]. Kada pocnu da dejstvuju cuvstva nesputana vise padom, njihovo dejstvo se neobicno izostrava, sam krug dejstva prima siroke razmere - prostor se za njih skracuje. Gore navedena vidjenja Svetih su savrsen dokaz za to; no radi jos vece jasnoce treba da navedemo i druga duhovna iskustva. Sveti Antonije Veliki, obitavajuci u jednoj od egipatskih pustinja, nedaleko od Crvenog mora, ugledao je kako Angeli uznose na nebo dusu prepodobnog Amona koji se podvizivao na drugom kraju Egipta, u Nitrijskoj pustinji. Ucenici Velikog upamtili su dan i cas vidjenja, potom su doznali od bratije koja su dosla iz Nitrije da se prepodobni Amon upokojio upravo onoga dana i casa kada je vaznesenje njegove duse video prepodobni Antonije Veliki. Rastojanje izmedju pustinja bilo je na trideset dana hoda[19]. Ocigledno je da se vid hriscanina, obnovljen Svetim Duhom, dostigavsi tako visok stepen savrsenstva, prostire daleko od domasaja covecijeg vida u njegovom uobicajenom stanju; slicno obnovljenom vidu dejstvuje i obnovljeni sluh. Nije bilo tesko duhonosnim ucenicima Makarija Velikog da vide kako njegova dusa putuje po vazduhu i da cuju reci koje je ona izgovarala u vazduhu i pri ulasku na nebeska vrata. Kada su ovome velikom Makariju doveli zenu ciji se izgled promenio pod uticajem necistog duha, i neki od njegovih ucenika nisu mogli da primete dejstvo djavola, koje bese ocigledno za Velikoga, on im je tada rekao da je uzrok tome - plotsko stanje njihovih cula, nesposobnih za gledanje duhova i njihovih dejstava[20]. Takvo stanje za nas isto je kao tamnica i okovi.

No znatan deo ljudi ne oseca svoje ropstvo i svoje utamnicenje: oni im se cine sasvim pogodnom slobodom. Poznanje i osecanje takvog naseg stanja - dar je Boziji. Ovo je otkrio Sveti Duh proroku Davidu, i David je prineo od sveg covecanstva i od svakog coveka najumilniju molitvu Bogu za izbavljenje iz najbednijeg polozaja. Izvedi, molitvenom pesmom preklinje on, iz tamnice dusu moju, da slavim ime tvoje.[21] Apostol Petar naziva plotsko i dusevno stanje ljudi, makar i blagocestivih, tamnim mestom. Mesto moze biti ne samo stvarno, no, u prenesenom znacenju, i misleno i prirodno, kako govori Pismo: U miru (srca) mesto je njegovo (Bozije)[22]. Oni koji su zatvoreni u tamnom mestu i zele da se izbave, treba da se rukovode, kao svetilnikom, svestenim i svetim Pismom, dok se ne spusti na njih Sveti Duh i ne nacini se za njih zivom knjigom bozanstvenog ucenja, uvek otvorenom i neucutnom. Imamo najpouzdaniju prorocku rijec, i dobro cinite sto pazite na nju, kao na svjetilnik koji svijetli u tamnom mjestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vasim[23].

Zakljucani u tamnicu zemnog mudrovanja! Cujmo one koji su stekli u Gospodu duhovnu slobodu, i ozarili se duhovnim razumom! Slepi od rodjenja! Cujmo one koji su progledali kada se prst Boziji dotakao njihovih

ociju, koji ugledavsi svetlost istine, ugledase i poznase pri sijanju tog svetla, ono sto je nevidljivo i neznano plotskim i dusevnim umovima. Rec Bozija i Duh koji je u sadejstvu sa njom otkrivaju nam, posredstvom izabranih sasuda svojih, da prostor izmedju neba i zemlje, sav vidljiv azurni beskraj vazduha, podnebesje, sluzi kao staniste palim andjelima, svrgnutim s neba. I posta rat na nebu, pripoveda veliki zritelj tajni, sveti Jovan Bogoslov. Mihailo i Andjeli njegovi udarise na azdahu, i bi se azdaha i andjeli njezini. I ne nadvladase, i vise im se ne nadje mjesta na nebu.[24] To svrgavanje djavola i njime zavedenih duhova s neba, prema tumacenju svetog Andreja Kesarijskog, usledilo je nakon prvog njihovog sagresenja, kada su oni bili odstranjeni svetim silama iz Angelskog drustva i izbaceni iz njega, kako govori o tome sveti prorok Jezekilj.[25] U Knjizi o Jovu pali andjeo vec se predstavlja kao lutalica po neizmernom prostranstvu podnebesja; on je tumarao njime, brzo ga je obisao, mucen nenasitom zlobom prema ljudskom rodu.[26] Sveti Apostol Pavle naziva pale andjele duhovima zlobe u podnebesju,[27] a glavu njihovu - knezom koji vlada u vazduhu.[28] Pali Andjeli rasejani su u mnostvu po citavom prozracnom beskraju sto ga mi vidimo nad sobom. Oni ne prestaju da smucuju sve ljudske zajednice i svakog coveka posebno; nema zlodela niti prestupa gde oni nisu zacetnici ili sudeonici; oni navode i uce coveka grehu svemogucim sredstvima.[29] Suparnik vas, djavo, kaze sveti apostol Petar, kao lav ricuci hodi i trazi koga da prozdere,[30] i za vreme naseg zemaljskog zivota, i po razlucenju duse od tela. Kada se dusa hriscanina, ostavivsi svoje zemno zdanje, uputi vazdusnim prostranstvom prema gornjem otacestvu, demoni je zaustavljaju, staraju se da u njoj nadju srodstvo sa sobom, svoju grehovnost, svoj pad, i da je svedu u ad, pripremljen djavolu i andjelima njegovim. Tako oni dejstvuju po pravu koje su zadobili.

Bog, stvorivsi Adama i Evu, predao im je vlast na zemlji. On ih je blagoslovio, kaze Pismo, govoreci: Radjajte se i mnozite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja sto se mice po zemlji.[31] Ne samo sto je zemlja bila poverena prvim ljudima, njima je bio poveren i sam raj, koji su oni morali da neguju i da cuvaju.[32] Oni su imali nad sobom samo jednog Gospodara - Boga. A sta su oni pocinili u raju? Avaj! Zlosrecno slepilo! Avaj! Slepilo i bezumlje neshvatljivo! Poslusavsi lukavi i ubistveni savet palog andjela, oni su zbacili sa sebe blagi jaram poslusnosti Bogu, i stavili na sebe gvozdeni jaram poslusnosti djavolu. Avaj! Praroditelji nasi prestupili su zapovest Boziju, i poslusali savet svezlobnog neprijatelja svoga, duha mracnog, duha bogohulnog, varljivog i laznog. Tim postupkom, po sasvim prirodnom poretku, oni su narusili svoj odnos sa Bogom, i ne samo sto su stupili u vezu sa djavolom, nego su i svojevoljno potcinili sebe njemu, a sa sobom i onaj deo stvorenja koja behu sazdana za njih i nad kojima je Bogom bila ustanovljena njihova vladavina. "Djavo, prevarivsi Adama", kaze Makarije Veliki, "i na taj nacin zadobivsi vlast nad njim, lisio ga je svake

vlasti i postao knez ovoga sveta. U pocetku je Bog postavio coveka da vlada svim svetom i bude gospodar svega vidljivog."[33] Nasi praroditelji izbaceni su iz raja na zemlju, zemlja je prokleta zbog njih, i Heruvim sa plamenim macem koji se okrece postavljen je da cuva put ka drvetu zivota.[34] Novi drugi heruvim[35] stao je na put coveku u raju, onaj heruvim koji nije postedeo svoje cudesno dostojanstvo, nacelnik i roditelj zla i smrti, koji je, upavsi u propast pogibelji, odvukao tamo mnostvo andjela i sav ljudski rod. Taj heruvim, po pravednoj kazni i odredjenju Bozijem, sa mnostvom palih andjela, knez vazdusni, knez sveta i ovoga veka, knez i glava andjela i ljudi koja mu se dobrovoljno pokorise, stao je na put od zemlje ka raju, i od toga vremena do spasonosnog stradanja i zivotvorne Hristove smrti nije propustio na tom putu nijednu ljudsku dusu razlucenu od tela. Vrata nebeska zatvorise se ljudima zauvek. I pravednici i gresnici silazili su u ad.

Vecna vrata i putevi neprohodni otvorili su se pred Gospodom nasim Isusom Hristom, Koji je, primivsi voljnu smrt, sisao Presvetom Svojom Dusom i neodvojivim od nje Bozanstvom u ad, pokidao njegove lance i vrata, oslobodio njegove zarobljenike,[36] potom Svojim vaskrslim telom prosao podnebesko prostranstvo, nebo, nebesa nad nebesima, i stupio na presto Bozanstva. Uzasnule su se sile tame, u pomami i slepilu svome, videci Bogocoveka kako dolaskom Svojim unistava svu silu njihovu: u duhovnoj radosti, u najvecem slavlju cinonacalnici svetih Angela otvorili su pred Njim dveri.[37] Zatim je opet obuzeo uzas demone kada su ugledali razbojnika koji se za ispovedanje Hrista uznosio za Hristom u raj: tada su oni sa zaprepascenjem poznali silu iskupljenja.

Nedokucivom premudroscu Bozijom, nakon iskupljenja roda covecijeg Gospodom nasim Isusom Hristom, ostavljena je coveku sloboda pri izboru zivota i smrti, i hoce li prihvatiti Iskupitelja i iskupljenje, ili odbaciti. I mnogi, na zalost, zaista mnogi, pozelese da ostanu u savezu sa satanom, u plenu i ropstvu njegovom, i tako sebe otvoreno proglasise neprijateljima Spasitelja i Njegovog Bozanstvenog ucenja. A tako i mnogi, upisavsi sebe u Njegovu vojsku i oglasivsi sebe Njegovim slugama, narusavaju zavet vernosti Njemu - svojim delima, javnim i tajnim, stupaju u savez sa duhovima zlobe. Svi koji otvoreno odbacise Iskupitelja, otada predstavljaju posed satane: njihove duse, po razlucenju s telima, silaze pravo u ad. No i hriscani, naklonjeni grehu, nedostojni su neodloznog preseljenja iz zemnog zivota u blazenu vecnost. Sama pravednost zahteva da se te sklonosti ka grehu, da to izdajstvo Iskupitelja bude izmereno i ocenjeno. Neophodni su sud i rasprava, da bi se odredio stepen skretanja ka grehu hriscanske duse, da bi se odredilo preovladava li u njoj vecni zivot, ili vecna smrt. Stoga svaku hriscansku dusu, po ishodu iz tela, ocekuje nepristrasni Sud Boziji, kako je rekao sveti apostol Pavle: Ljudima je odredjeno jednom umrijeti, a potom Sud.[38]

Pravosudje Bozije vrsi sud nad hriscanskim dusama, koje izlaze iz svojih tela posredstvom Andjela, kako svetih, tako i zlih. Prvi, tokom zemnog zivota covecijeg zapisuju sva njegova dobra dela, a drugi zapisuju sve njegove prestupe. Kada dusa hriscanina krene da uzlazi ka nebu, rukovodjena svetim Angelima, duhovi tame je optuzuju za grehe neizbrisane pokajanjem, kao zrtvu satane, kao zalog opstenja i jednakog vecnog udela sa njim.

[дибидусрус]

Текст ко текст. Али! Као прво ад, привремено боравиште душа, пакао су различити појмови и различите ствари. Помиње  се  неко обновљено стање после смрти. тј. у  дргом свету на Небу. Иста песма, која је била дуго векова. Нема есхатона, циљ је стање после смрти. Тако да обновљење је сад а не у будућем веку.

Писац није баш добро упознат с појмовима, па ни с теологијом. Има утицаја католицизма (нпр. задовољење вечне правде).Има правилних ствари, као што је сећање на смрт.

О некој казни, или тако нечем је боље расправљати тако да схватимо да се казне за грехове овде и сад добијају док је грешник жив. Има ту много више примера, него у неком загробном животу.

И гле чуда! Како смо почели у историји све више да се окрећемо неком загробном животу, ко да је то циљ, ја не кажем да га нема ни у каквом облику, заборавили  смо на правилни овоземаљски живот.Зар није то нека замка? Намерна или ненамерна?

[Дејан]

Da li bi se ovakvi stavovi iz gornjeg teksta mogli nazvati latinizacijom Pravoslavnog bogoslovlja?

[дибидусрус]

Ја незнам одакле је текст. У сваком случају постоји сукоб опште православног, тог правилног , древног, предањског, теолошког, онда личног ( принцип ја и нико више, лична преживљавања), онда оног што је ушло у Цркву и није изворно,али се сматра таквим, па онда  текстови ставови сумњаве садржине и порекла. А у ствари ради се о коктелу свега што сам побројао. Па се у глави јадних верника јавља збрка. Коме да сад да верују?

[grigorije 2]

Ovo je pisao Sveti Ignjatije Brajncaninov, i pravedni Jovan Krondstatski je imao slicno vidjenje.

I drugi Sveti oci se ne razlikuju mnogo od njih

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/adske_muke.htm

[Дејан]

http://www.google.com/url?url=http://video.google.com/videoplay%3Fdocid%3D-8569222558989207824&rct=j&sa=X&ei=SZsoTaz8KI3ssgaYn5jbAg&ved=0CDgQuAIwAQ&q=otac+timotej+o+raju+i+paklu&usg=AFQjCNE1l780IdHub81gSBj1CU9GEIyswQ

[Дејан]

Ovo je pisao Sveti Ignjatije Brajncaninov, i pravedni Jovan Krondstatski je imao slicno vidjenje.

I drugi Sveti oci se ne razlikuju mnogo od njih

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/adske_muke.htm

imali su viđenje mnogi ali postavlja se pitanje kako se ta viđenja tumače.

Da li se sumpor i smola koji ključaju ,kako piše u svetom pismu ,bukvalno tumači?