Претражи Живе Речи Утехе

Било је ситуација у животу сваке особе када су „желеле најбоље, али је ипак испало другачије“. Зашто наша добра дела и тежње не доводе увек до добрих резултата? Да ли је могуће научити да не понављате такве грешке? Често људи, без духовног расуђивања, делују брзоплето и чине радње које негативно утичу на њихов будући живот. Постоје ситуације када човек не зна шта да ради а ослања се само на себе, не на Бога, и иде погрешним путем. Да бисмо се сналазили у земаљском животу и знали који пут води у Царство Небеско, Господ нам је дао Своје учење. Ослањајући се само на сопствене снаге, особа ризикује да почини непожељно дело за које ће морати да одговара. Пуни добрих намера били су и људи који су пре сто година рушили цркве, стрељали неистомишљенике, одузимали туђа имања. Под, наизглед, исправним паролама чинили су оно што су сматрали добрим, а за шта би, међутим, морали да одговарају пред Богом. Добро долази у различитим облицима. Дешава се да човек чини зло, које се, као у омотачу, заодева у добре намере. Свака подела, ратови и немири су непожељна дела, која се, међутим, обично представљају као добра. Бог нас учи да живимо у миру, љубави и слози. Још један пример псеудо-доброте је савет женама да абортирају. Често се заснива на бризи за будућност, али на крају доводи до тешког греха. Морате добро размислити пре него што било шта урадите. Људи сада живе превише брзо, хоће све одједном. Мало људи има жељу да размишља о некој ситуацији, да сачека, јер се, не без разлога, каже да време све поставља на своје место. Понекад је потребно доста времена да ситуација постане јаснија. Пре него што нешто урадите или дате савет, потребно је да анализирате: до чега би то могло да доведе? Какви ће плодови бити од посла који радимо? Понекад човек предузме нешто добро – на пример, оде на молитву у храм. Али замислимо да је код куће оставио болесне укућане којима је била потребна његова нега. Може ли се његово понашање сматрати врлинским? Главни критеријум за добро дело је да, чинећи га, не наносите штету својој души и људима око себе. Да бисте разумели такве ствари о себи, важно је да се духовно усавршавате. Постоје ситуације које треба проценити из различитих углова. На пример, послушност родитељима. Наравно да је потребна. Међутим, ако тата и мама наговарају дете да поступи супротно Јеванђељу – наравно да не можете да се сложите. У таквим ситуацијама важно је не мешати поштовање родитеља са слепим покоравањем њиховој вољи. Саветовао бих да се у таквим случајевима потражи помоћ од свог духовника. Наравно, можете се консултовати и са неколико свештеника, у томе нема ништа лоше. Ако особа води промишљен духовни живот, онда је много вероватније да ће избегавати да ради ствари које је могу довести до катастрофалних резултата. Још једном понављам: журба нас најчешће доводи до негативних последица. Није случајно што постоји пословица: „Три пута мери, једном сеци“. Она има веома дубоко значење. Када људи не би журили да одрасту, да се венчају или да уђу у непотребне везе, да мало промисле унапред и да дозволе Господу да учествује у њиховом животу, били би срећни и чисте душе. Да не бисмо чинили непотребне радње, морамо се сећати Бога. Ако нам нешто не полази за руком, нема потребе да очајавамо: онај ко иде, савладаће пут, а Бог ће увек помоћи. Свест о својој духовној слабости је почетак врлине. Смирујући се, човек привлачи благодат Божију, која све крепи и исцељује. Господ све ствара за спасење, само му се не опирите. Треба да прихватимо Његову милост, да верујемо да ће лоше ствари проћи, да се све у нашим животима дешава по светој вољи Божијој. Ако желимо да наше намере буду заиста добре, онда треба да дозволимо Богу да делује у нама. Како се то ради? - Молите Му се, уздајте се у Њега, тражите помоћ од Њега. Али, како је свети Серафим Вирицки рекао својим ученицима, када се обраћамо Богу са молбама, не смемо заборавити да додамо на крају: „али не како ја хоћу, Господе, него како ти хоћеш. Нека буде света воља Твоја за све!“ јереј Сергије Пронко https://gorlovka-eparhia.com.ua

Центар за културу и образовање Раковица, Општина Раковица и Манастир Раковица традиционално, по седми пут организују манифестацију ПУТ ДУХОВНОСТИ у периоду од 15. до 21. септембра 2022. године. И ове године отварање манифестације ће се одржати у порти храма Св. Николаја Жичког у Реснику 15. септембра од 19 часова. На све програме УЛАЗ ЈЕ БЕСПЛАТАН! ПРОГРАМ VII ДУХОВНИХ СВЕЧАНОСТИ “ПУТ ДУХОВНОСТИ” ЧЕТВРТАК 15. 09. 19:00 – Отварање Духовних свечаности „Пут духовности“ – поздравне речи и беседа 19:15 – Културно-уметнички програм Учесници програма: Сестре Гобовић и хор Славујчић, Етно бенд „Наше тетке“, певачко друштво „Прело“ и драмски уметник Лепомир Ивковић. (Храм Светог Владике Николаја Жичког у Реснику) ПЕТАК 16.09. 12 – 14 часова – радионице на тему – Манастири Косова и Метохије (ученици основних школа са терирорије општине Раковица) (порта Храма Преображења Господњег) 19:00 – отварање изложбе „Пут духовности“ / изложба икона и фресака на платну / ауторке Бранкице Аћимовић Грчић (Центар за културу и образовање Раковица) СУБОТА 17.09. САЗВУЧJА – САБОР ДУХОВНЕ МУЗИКЕ – Хорске свечаности (Центар за културу и образовање Раковица) ПОНЕДЕЉАК 19.09. 19:00 -Трибина „Духовност као инспирација уметницима“ – модератор Сања Пановић /Косовске светиње као инспирација уметницима / УТОРАК 20.09. 14:00 – Квиз за ученике основних школа Раковице – Манастири Косова и Метохије (Центар за културу и образовање Раковица) СРЕДА 21.09. 12:00 – Сабор духовне поезије, у организацији књижевног друштва Раковице (манастир Раковица) https://ckorakovica.com/put-duhovnosti-od-15-do-21-septembra-2022/?fbclid=IwAR12f8oM8cdpvn3nM0Wt78SgzhCQTcji36itUvl_5gMh6Unuxm1gYJ8dGPE

Стојећи на парчету асфалта, названог „Пут Мајке Србије“, а којим смо манастир Медну спојили са остатком цивилизованог свијета, кроз главу ми је прошла мисао великог Николе Пашића, који је рекао да Срби јесу мали народ, али да од Беча до Цариграда већег нема. Помислих; да, јесмо велики, али само онда када смо јединствени и када знамо шта желимо, а мали и премалени када се дијелимо. Захваљујући том истом парчету асфалта, којег нам је пружила Мајка Србија, изашли смо из блата, али би многи од нас да нас врате у то исто блато. И сјетих се, баш тада, како су ме оптуживали јер сам исказао јавну благодарност предсједнику Вучићу, којег бих, по њима, требао да заспем блатом у којем, изгледа, и сами пребивају. Тада сам и спознао истинитост оне наше народне изреке да ће Србин, брату своме, опростити све осим успјеха. Нашу стварност суморном чине појединци, партије и медији који су исмијавали новоустановљени празник Српског јединства, слободе и националне заставе, којима снажно враћање ћирилице у јавни простор и није битна ствар, а ти исти критичари свега и свих не виде колико је важно да Србија и Српска, заједничким снагама, подигну меморијални спомен-комплекс у Доњој Градини, којим ће, напокон, јасеновачке жртве добити пијетет какав одавно заслужују. Када видимо да су ти исти критиковали „Дару из Јасеновца“, споменик Стефану Немањи, завршетак храма Светог Саве и мноштво других пројеката од изузетне националне важности, схватам и не устручавам се рећи да српски народ, захваљујући државничкој визији Александра Вучића, доживљава своју велику обнову на коју смо чекали бар осам деценија. Знају то боље од мене они који га свакодневно критикују. Пођимо редом. Загреб Вучићу не опрашта што је Војска Србије најјача у региону, Сарајеву смета што је Вучић уз Српску, кроз мноштво пројеката у свакој локалној заједници, Приштини смета што је Вучић уопште жив, док је дијелу подгоричке јавности неопростиво то што се Вучић, на дневном нивоу, стара о тамошњим Србима и Српској Православној Цркви. С друге стране, другосрбијанска политичко-медијска елита, свјесна снажног искорака Србије, не опрашта што је Србији и Србима боље, јер дезертери никада нису опраштали побједе ратницима. Зато су, чак и мене, медијски сатанизовали, само зато што сам говорио истину и што нисам хтио да прећутим све оно добро које нам је учинио и чини предсједник Вучић. Зато сам, на парчету медљанског асфалта, покушао да наслутим са каквим се отпором суочавају они који нас вуку напријед, који нас изводе из сопственог блата. Разочаран злобом и пакошћу оних међу нама, схватам да смо у историји и добро прошли, имајући у виду да смо једни другима подметали ногу, а највише онда када смо убрзавали ход. И данас је исто, али корачамо брже него што су многи мислили да можемо и хоћемо, па нас, чврсто вјерујем, међусрпско подапињање, заједно са комшијским, неће стровалити у блато у којем нас радо желе видјети. Зато ни најмање није лако Александру Вучићу, који свим силама покушава да нас извуче из блата, али је још теже онима који настоје да нас врате тамо гдје и сами пребивају. Знам да ће ме, опет, снажно критиковати, али ме не могу ућуткати, јер у име народа који је био запостављен, маргинализован и понижен дужан сам да, опет, искажем јавну благодарност предсједнику Вучићу на ономе што чини за нас, за све Србе, ма гдје живјели, па и за све оне који нису Срби а којима је Србија отаџбина. Ове моје ријечи потврдиће вријеме које је пред нама. Крајина и сва Република Српска неће и не могу довољно захвалити предсједнику Вучићу и Влади Србије за сва учињена доброчинства, а вјерујем да ће оне, који данас другачије мисле, можда сутра бити и срамота, јер због ситних политичких амбиција нису имали снаге спознати људе и процесе какви заправо јесу. Због тога је нарочито важно не бити опозиција Србији, њеном свакодневном напретку и настојању актуелне власти да се Срби опет врате себи, својим духовним вриједностима и економском напретку. Доста смо као народ тумарали странпутицама историје. Сад кад смо коначно стали на пут којим ходе и други цивилизовани народи, неко би да нас опет врати у блато. Увјерен сам, Срби то неће и не смију допустити! Извор: Епархија бихаћко-петровачка