Православна порука, мисао дана....

[JESSY]

Ево како ћеш знати да ли си жртва неправде, других људи, зависти, околности или било чега. Ако си права жртва имаћеш радост, велику и непомутиву радост и мир у себи. Ако се гушиш у "непрвди" коју ти људи и живот наносе, упамти добро, ти јеси жртва- али жртва свога карактера, своје сујете, самољубља и саможивости. Права жртва се не осећа као жртва, не осећа да је она та која трпи неправду. Жртва свога карактера и егоизма осећа увек бол, њу увек нешто повређује. Повредљивост је параметар великог "ега". Престанимо да себе заробљавамо самообманом да ми страдамо на правди Бога! Умишљене жртве никад неће имати радост живота!

Гервасије Агиорит

[Биљана, два]

"О Господе човекољубиви, загреј срце наше добром које је од Тебе. И умудри нас, Господе, за разликовање добра и зла. И укрепи нас, Владико, да увек можемо пригрлити добро, а одбацити зло, ради славе Твоје, човекољубче, и ради спасења нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин."

(Охридски пролог, св. Николаја за 11 Јануар)

 

 

 

 

[Биљана, два]

 

[JESSY]

Удаљити се од света, то не значи побећи од породице, или од друштва, него оставити начин живота, обичаје, правила, навике и прохтеве који су потпуно супротни духу Христовом, који смо примили и који сазрева у нама

Свети Теофан Затворник

[JESSY]

 

Ничега се не бој, и никада се не бој, и не тугуј. Само нек покајања код тебе не понестане - а Бог ће ти све опростити. Јер нити има таквога греха, нити га може бити на овој земљи, да га Бог не би опростио искреном покајнику. Нити је човек кадар учинити тако велики грех да исцрпе безграничну Божију љубав. Зар може бити тако велики грех да превазиђе Божију љубав? О покајању се само, о непрестаном, брини, а бојазан одагнај сасвим. Веруј да те Бог воли тако како ти и не помишљаш, па макар и са грехом твојим и у греху твом воли. А због једног покајника већма се тамо на небу радују него због десет праведника, речено је давно. Иди, дакле, и не бој се. На људе се не љути, на увреде се не срди. Покојнику опрости у срцу чиме те је увредио, помири се са њим уистину. Ако се кајеш, онда и волиш. А ако будеш волела, онда си већ Божја ... Љубављу се све искупљује, све се спасава. Та кад сам се ја, такав исти грешник као и ти, обрадовао твоме кајању и пожалио те, колико ли ће се већма обрадовати Бог ! Љубав је тако неоцењиво благо да њоме сав свет купити можеш, и не само своје него још и туђе грехе можеш искупити. Иди и не бој се. (Браћа Карамазови, Ф. М. Достојевски - Старац Зосима)

[JESSY]

Данас се наш живот у Цркви налази између два пола: «сме се и не сме се». Шта се сме јести у посту, шта се може радити у храму - то су питања која се најчешће постављају. Ствара се утисак да се живот хришћана састоји од забрана и дозвола. И покушајте наглас да кажете да није тако. Подићи ће се вика и галама од људи којима отимате потпору – црквена правила и обичаје, систем норми и забрана. У томе се показује невољност човека да живи у слободи, јер је такав живот удобан, зато што вам увек пружа оправдање на основу спољних правила.
Маса људи ће приговорити: шта је са заповестима? Момци, то није живот у Христу! «Не убиј, не укради» – то је кривични закон. Било који религијски и етички систем ће рећи исту ствар. Ви и без Бога ћете исповедати једне те исте вредности. Онда зашто овде вера у Христа? Десет заповести, откривених Мојсију, дате су искључиво ради тога како човек не би постао стока и не би се спуштао на ниво свиње, мајмуна и вука. Али људима постаје веома страшно када им се руши представа о Цркви као о систему табуа. И чини ми се да је данас за нас хришћане XXI века излаз у томе да Еванђеље поново постане Књига живота.

ПРОТОЈЕРЕЈ АЛЕКСЕЈ УМИНСКИ

[JESSY]

ПРОТОЈЕРЕЈ ДИМИТРИЈ КЛИМОВ
– А шта је нужно?
– Христос је нужан, опит живота са Богом, људима је потребна светлост, срећа од Богоопштења, радост од вере је нужна. А ми долазимо и почињемо: не сме се ово, не сме се оно, пост – то је већ када се уопште не сме ништа. На младе то данас не делује, и никада није ни деловало. Када се младима постављају некакве забране, они те забране хоће да прекрше.
Главна ствар у нашој вери нису забране, већ то о чему су говорили апостоли – радост због тога што је Бог донео у овај свет спасење.
Но о томе ми не говоримо,не доносимо ту радост.
...
– Каква би данас требала бити проповед?
- Исто као пре 2000 година. С једне стране приступачна, повезана са стварношћу, са реалним животом, а са друге, са акцентом на то да имамо Небеску отаџбину и да се духовност гради на Христу, а не само на моралним вредностима. А ако ми кренемо за амвон и почнемо проповедати о томе како је Запад труо, како су тамо дозвољени истополни бракови, како се ми налазимо у непријатељском окружењу, како нам намећу стране вредности – ово није проповед, ово су политичке информације. Кога ће она привући Цркви? Само лудаке.
 

[JESSY]

Могуће је да због нас, слабих и грешних људи, с времена на време у Цркви дође до криза и тешкоћа. Могуће је да у окриљу Цркве дође чак и до скандала. А то се догађа зато што смо у Цркви сви на путу ка обожењу и сасвим је природно да се на том путу пројављују и људске слабости. Ми нисмо богови, већ постајемо богови (по Благодати). Али, ма колико да се таквих ствари догоди, ми се никада нећемо окренути од Цркве, зато што у њој имамо једину могућност за сједињење са Богом.

Архимандрит Георгије Капсанис

[Драшко]

Онај ко жели да му Бог брзо услиши молитве, када устане на молитву и пружи своје руке ка Богу, треба пре свега и пре него за своју душу да се помоли за своје непријатеље; и када тако буде чинио, Бог ће га услишити у свему што буде искао.

(Ава Зенон)

[Дуња]

''Ne budi previše pametan, ne budi previše mudar. Zašto bi sebe upropastio?'' 

Knjiga Propovednika 7:16

[Jestira.]

Samo jako!

[obi-wan]

[Bokisha]

Истина је, Христе мој, да Те никада нису разумели силници и 'праведници', 'способни' и 'успешни', они који су беспрекорни у својим спољашњим манирима, и они који су 'савршени'. Разумели су Те искључиво они скрушени и понизни, изнурени животом, очајници и страдалници, грешници, блуднице и цариници кроз читаву људску историју, сви они који себе никада нису сматрали достојнима Твога небескога Царства;
искључиво такви су Те препознали, признали и прихватили, јер су претходно прихватили своје промашаје и слабости, ту непробојну таму своје сопствене ледене ноћи.
Већ вековима пак, Христе мој, Ти истрајаваш у томе да волиш оне који, иако у паклу, миришу рајем. Заволео си, Христе, оне које нико никада није волео....
(Отац Хараламбос Пападопулос)

[Flojd]

БЕСЕДА

 

о руководству Духа Божјега
Исус пак пун Духа Светога врати се од Јордана,
и одведе га Дух у пустињу (Лк. 4, 1)
Видите, браћо, шта значи бити испуњен Духом Божјим Светим. Без Духа Божјега човек је испуњен бригама, куда ће и како ће? А с Духом Божјим човек је без тих брига. Јер тада сам Дух упућује човека куда ће ходити и како ће деловати, и човек постаје непогрешан у кретању и у деловању своме, зато што је непогрешан Дух који га води и руководи. Не може човек ни право ходити ни право деловати, ако му то свемоћни и свевидећи Дух Божји не каже. Ко год се не руководи Духом Божјим Светим, тај се руководи или својим сопственим духом, или духом злим демонским, због чега бива немоћан, озлобљен, ожалошћен, гневан и очајан. Ми не можемо поднети Духа Божјега у пуноћи као Христос Господ, али Га можемо задобити у онолико у колико нам треба, да бисмо знали куда, шта и како. Према чистоти срца Дух се усељава у срце и из срца управља човеком.
Зато црква тако често понавља ову молитву Духу Светоме: Царе небесни, Утешитељу, Душе истине! приђи и усели се у нас. Боже, Душе Свети, Теби слава и хвала вавек. Амин.

Iz Prologa.

[АлександраВ]

Не, нећу поћи.
Бљутаве су ове помије
Али и њих је лакше гутати
Него презир у оку
Брата мога.
Када сам пошао из дома
Са пола очевог имања
Чуо сам глас његов:
"Вратићеш се ти!"
И не, нећу поћи
Наставићу да блудим
И кад за блуд
Новца и тијела немам.

А можда, ко зна?
Можда?
Сјетиће се и он
Брат мој
Како смо ловили плиске
Играли клиса
И гледали Ветсаиђанке
Кад о Сукоту
Пођу са браћом
Јерусалиму, родбини својој.

Отац!
Отац ће ме пригрлити.
Знам да хоће.
Има у дому његовом
Хљеба и загрљаја
За оног туњавог Симона
Што сваке јесени
Разбије крчаг.
Биће и за мене
Разбијеног.
За мене.
Крчаг.

Поћи ћу,
Поћи.
Дому оца свога.
Завапићу.
Ваља ми спашавати
Мене
Спашавати душу
Брата мога.
Отац ће ме примити.
Више сам син
Него блудни.
Брат и син.

О. Дарко Ристов Ђого