Православна порука, мисао дана....

[Вукашин]

Treba za znati za Siluana da se klonio crkvene politike i osudjivanja.

Protivio se i osudjivanju, tj. proklinjanju komunista, koji su u to vreme cinili veca zla od nacista ruskom narodu. Nisu blagonaklono gledali na takve njegove stavove u manastiru. 

Danas bi ga npr. prozvali Vuchicevcem, kao sto chascavaju Bachog i Davida....

[Вукашин]

пре 2 часа, Жичанин рече

Нарочито као ових дана против Митрополита Амфилохија

Svakako. Klizav teren. 

Svako neka ispituje savest iz kojih pobuda pise. 

[JESSY]

Танос: Зашто не можемо доказати Божије постојање? Зашто непрестано да живимо у океану нејасноће и сумње према Њему?
Одговор: Зато што, кад би било тако, био би обавзан, а ми робови Његовог божанства. Ни Он сам не би био слободан, а ни ми. Не даје нам умањену слободу, да би нам даровао већу. Замислите да је сишао са крста, када су га Његови мучитељи изазивали да сиђе, уместо да поверују у Њега. Нити би поверовали у Њега, нити би им подарио више од тога, Васкрсење. Пројавио би своју људску снагу, а не своје божанство. Бог нам даје толико знакова, тако да, ко жели, може да поверује у Њега. А и Његово божанство се чува као тајна, а наша слобода као дар. Не даје нам разумевање Себе, јер нам нуди Своју Тајну.
(„Ако постоји живот, желим да живим“, Митрополит Месогејски Николај (Хаџиниколау) )

[JESSY]

Ако свештеник има жељу и спреман је да не скрива Литургију иза затворених врата, не мрмља саму главну молитву Цркве – Евхаристијско благодарење – себи под нос, већ се моли са целим храмом, тада ће људи неизбежно се укључити у Литургију.

Протоиерей Андрей Кордочкин

[Јелена М.]

„Кад' сам био мали, деда ми је испричао:

- Бог је човеку задао три питања:

Који је најважнији тренутак у животу?

Који је најважнији човек на свету?

И који је најважнији поступак?

Размишљао је човек целог живота и тако, не схвативши, остарио.“

…

„И, да ли је сазнао одговоре на та три питања?“

- Ма, то је просто! Што си старији то си умнији:

Најважнији тренутак у животу је садашњи, зато што прошлог више нема.

Најбитнији човек у животу је онај који је тренутно уз тебе.

А најважније дело у животу је да за њега урадиш то што треба.

„А, како знати шта треба?“

- То сам треба да спознаш.

„Тако сам се ја цели живот и трудио да урадим оно што је потребно онима који су поред мене.“

 

Св. Лука Војно-Јасењецки

[JESSY]

Пре много година дошла је код мене једна млада жена да поразговарамо. Села је у ризници на кауч, спустила је главу и са горким и киселим изразом лица рекла је загробним гласом: «Ја сам грешница». Одговорио сам јој бодро: «То није никаква новост, јасно је, ви сте грешница – сви смо грешници!». «Да, – рекла је она, – али ја сам нарочито одвратна». Одговорио сам: «То је већ гордост! Али шта је то посебно одвратно код вас?» — «Када се погледам у огледало ја видим себе као врло лепу». Одговорио сам: «То је у сваком случају истина; и како ви на то реагујете?» — «Осећам сујету!» Рекао сам јој: «Ако је само у томе проблем, онда ћу вам објаснити како да се носите са тим. Станите испред огледала, погледајте на сваку црту свога лица, и када видите да вам се она свиђа, ви кажите: «Хвала Господе што си створио такву лепоту, као што су моје очи, моје обрве, моје чело, нос, уши» – или било што друго. И сваки пут када нађете нешто лепо на себи – захвалите Господу. И постепено ћете видети да је захвалност победила сујету. Као резултат тога, кад год погледате на себе ви ћете се обраћати Богу са радошћу и захвалношћу. Али додајте још нешто: пажљиво се загледајте у кисели израз вашег лица и реците: «Опрости Господе – мој јединствени допринос овој лепоти коју си ти створио јесте овај кисели израз лица» – то је једина ствар која је на њему заиста ваша.
Митрополит Антоније Сурожски.

[JESSY]

"Треба увек имати на уму и бити свестан да је црквено појање молитва, а да молитве треба певати побожно, како би се присутни у цркви подстакли на мољење... Такође, држање оних који певају треба да буде побожно и да одговара узвишеном звању црквених појаца који своје гласове сједињују с гласовима анђела".
Свети Јован Шангајски

[JESSY]

"Док се не оконча земаљски живот човеков, све до самог исхода душе из тела, у њему траје борба између греха и праведности. Ма какво узвишено духовно и морално стање неко достигао, за њега увек постоји могућност постепеног или стрмоглавог, дубоког пада у бездан греха"

Свети Јован Шангајски

[Bokisha]

Уздржљиви не тугује што није добио храну, нити целомудрени што није задовољио срамну похоту, нити кротки што није успео да се освети, нити смирени што је лишен људске славе, нити несреброљубиви што је претрпео губитак. Они су у потпуности угасили у себи све такве жеље, и зато и не осећају тугу, јер бестрасног не мучи туга, као што се стрела не дотиче онога ко има на себи оклоп.

Туга се рађа од онога што не волимо (жалости, невоља, тегоба); од туге настаје мрачно расположење душе (униније), а од њих заједно настаје бесмислено бунтовање (роптање на све). Уколико желиш да угушиш у себи тугу са мрачним расположењем духа, пригрли срцем љубав и обуци се у незлобиву радост.

Св. Нил Синајски

 

[JESSY]

"Ми смо Хришћани да би живели хришћански, а не да би причали о православној теологији и о православним догмама.
Све то зна и ђаво."

Монах Никон Светогорац

[JESSY]

“Хоћу ли вам рећи због чега се у нама јавља то осећање узнемирујуће забринутости, та болна сумња око спасења душе? Због тога што ми сматрамо да ћемо спасити сами себе, мислимо да једино својим напоримо можемо да достигнемо Царство Небеско, да једино за своја дела треба да задобијемо вечно блаженство. Тако размишљамо и по свом животу, по својим делима видимо, осећамо, схватамо да смо далеко од свога спасења, да смо недостојни Царства Небеског и да нисмо спремни, нисмо способни за вечно блаженство и схватајући то ми се патимо, узнемиравамо, обеспокојавамо. Онај који се нада на себе, а не на Бога, никада ни у чему не може бити спокојан.... Дакле, старајте се да живите по учењу Свете Православне Цркве, радите свој посао, трудите се ради спасења и не бојте се, не падајте у униније, очекујући спасење од Исуса Христа, Сина Божјег, од Његове помоћи, од Његовог помиловања. Не бој се хришћанине, не бој се, само веруј у Исуса Христа и биће спасена душа твоја. Амин.” -Протојереј Родион Путјатин

[obi-wan]

"Десило ми се једном да је код ћивота Светог Василија ушао један момак, онако - у папучама и шортсу, и носи једну лименку са Фантом. И пошто ја сад имам неко настројење да одма' заведем неки ред тамо - као свештеник, ја га гледам и кажем: 'Не могу да вјерујем да чоек носи лименку са Фантом и иде право на ћивот Светог Василија Острошког?!' Али, кажем себи - 'ајде, нећу ништа да му причам; 'ајде да сад не правимо свађу... па, ако баш крене ону лименку да стави, Боже опрости, на ћивот - онда ћу да реагујем.Он иде с оном лименком, долази до мене... е сад, пазите - ја му не причам ништа, али у себи говорим следеће ствари:'Магарче један, је л' им'о ико да те научи како се улази у цркву?! Па, је ли могуће да не знаш да не треба та лименка да се уноси код мошти Светог Василија?! Па, ђе ти је памет!? Јеси ли глуп, јеси ли луд...', ја то све у себи говорим о томе момку.Он је пришао... е, да ли је он сад осјетио шта му ја причам у своме срцу, окренуо се и каже: 'Оче, је ли вруће?' Ја кажем: 'Па, јест'...' Каже он: 'Ево мало сока да се освјежите.' Ето како срце ради, како душа ради... а све ти се чини ти то радиш из највеће побожности: он је грешник, он носи лименку, ја сам свештеник, ја га осуђујем - и то с правом! Погледајте како може човек да се превари! У суштини, Христос каже: 'Не судите, да вам се не суди.' Немојте никога да осуђујете."

(о.Гојко Перовић)

https://www.facebook.com/profile.php?id=100015634633707&

[JESSY]

„Могуће је бити, за предањску и отачку веру и немати дух Христов, живети у братомржњи и безосећајности. Могуће је чинити добра дела, а не знати за живога Христа. Могуће је говорити о хришћанским начелима и идејама, а на своме личном пути никада не срести живога Христа Спаситеља… Бити хришћанин значи – живети у Христу, свагда стајати пред Њим, волети Га свом силом своје благодарне и жртвоване љубави, и ништа друго не волети више (од Њега), па чак ни оно што је само по себи достојно љубави… Истину треба волети не зато што је она корисна и утешна. У Бога треба веровати не зато што од Њега долазе животна добра и не ради тога да бисмо од Њега добили световно благостање. Њега треба волети некористољубиво.“

  Г. Флоровски

[Панарет]

Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи римокатолику ући у тајанствено царство Православне цркве.

 

(св. ава Јустин Ћелијски)

[JESSY]

Srela su se tri čoveka: jedan iz prošlosti, drugi iz sadašnjosti i treći iz budućnosti. Čovek iz sadašnjosti je zamolio čoveka iz prošlosti: „povedi me sa sobom u prošlost, veoma želim da poživim tamo“. Ovaj mu odgovori: „Ako te povedem sa sobom u prošlost, ti više ne možeš živeti u sadašnjosti“. Tada se čovek iz sadašnjosti obratio čoveku iz budućnosti: „Povedi me u budućnost“. – „Ako vidiš budućnost, - odgovori on, - onda više ne možeš živeti u sadašnjosti“. – „Zašto mi govorite jedno te isto, ipak ste vi oba iz raznog vremena?“ – pitao je predstavnik sadašnjosti.

 

„Ukoliko poživiš u prošlosti, onda će ti se sadašnje vreme činiti potpunim mrakom. Razočaravši se u njega, više nećeš želeti tamo da živiš“, - s simpatijom mu odgovori gost iz prošlosti. „Tada mi objasni, poslaniče iz budućnosti, zašto ti nećeš da mi pokažeš svoje vreme?“ – pitao je trećeg sagovornika čovek iz sadašnjosti.

 

„Ukoliko ti pokažem budućnost, - s velikom tugom je odgovorio on, - od strašnog prizora, koji će se pojaviti pred tobom, pašćeš u očajanje i, takođe, nećeš više moći da živiš u svom vremenu“. – „Dobro, onda je bolje da ostanem u svom vremenu, - uzdahnuo je čovek iz sadašnjosti. – Zasada, ja još uvek mogu u njemu da živim...“ 

 

Monah Simeon Atonski