Православна порука, мисао дана....

[Dominika]

Na arapskom, engleski titlovi:

 

 

 

[JESSY]

Постоји још једна саблазан: саблазан обредне побожности. Понекад Типик као да гура у други план подвижништво. Међутим, чак ни такав крути законски ритуализам, тј. ропска застрашеност дисциплниским правилима Типика, која не остављају никаквог простора за молитвену слободу, није оно што је најопасније. Опаснији је естетски ритуализам. Типик није толико опасан у рукама законољубаца колико у рукама естетичара. И најопасније јесте, разложити богослужење у ритмове уметничких доживљаја. То је отворени напад на личност човекову.
 

ГЕОРГИЈЕ ФЛОРОВСКИ

[Phoebe]

[Чунга Лунга]

Једино што треба радити човеку иза леђа је молити се за њега.
 

[Bokisd]

I tako, na tome sudu ( Poslednji sud ), ili u svezi sa njime, doci ce Ilija Tesvicanin, Jevreji ce poverovati, Antihrist ce progoniti, Hrist ce suditi, mrtvi ce ustati, dobri i zli bit ce razdvojeni, svet ce izgoreti i obnoviti se.

sv. Avgustin 

[Bokisd]

Да не помисле као да ја тврдим да сваки мир треба неговати. Јер знам да постоји предивно разногласје и најпогубније једномислије; но, треба волети добар мир, који има добар циљ и који сједињује са Богом. Када је реч о очигледном бесчашћу, тада што пре треба ићи на огањ и мач, не гледајући на захтеве времена, владара и уопште било чега, него се приобшавати са лукавим квасцем и припајати се са оболелима. Најстрашније је бојати се било чега више него Бога и због те бојазни да служитељ Истине постане издајник учења вере и Истине

Св. Григорије Богослов

[Bokisha]

Ћутање

Ћутање је одиста последица и плод царског и благородног васпитања. Ко је научио да ћути, тај је научио и да говори, јер пре је ћутање плод велике благоразумности, него разборито говорење. Отуда, ко не зна да ћути, не зна ни да говори. Младом је човеку ћутање увек сигуран украс, а посебно када се не смућује док слуша другога, нити се истрчава, него, макар му се беседа и не допадала, пожљиво чека да тај који говори заврши, па ни онда не износи сместа своје противљење, него, како  Есхим каже, причека да види има ли сабеседник нешто да дода измени или повуче. А они који одмах, противићи се, прекидају друге, и упадају у реч не слушајући друге, и немарећи што њих не слушају, непристојно се опходе.

Свети Нектарије Егински

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2018-06-06/26.html

[Bokisd]

Zamisli stanje tog života koliko je moguće da to predstaviš sebi: jer potpuno ga predstaviti po dostojanstvu nije u stanju nijedna reč; međutim, iz onoga što čujemo, kao iz nekih zagonetki možemo da dobijemo neku nejasnu predstavu o njemu. Pismo govori: „Žalost i uzdisanje bežaće“ (Is. 35:10). Šta može biti blaženije od takvog života? Tamo se ne treba bojati ni siromaštva, ni bolesti; ne može se videti ni onaj koji vređa, niti uvređeni, ni onaj koji razdražuje, ni razdraženi; ni razgnevljeni, niti onaj koji zavidi, niti raspaljeni nepristojnom pohotom, niti onaj ko brine o sticanju neophodnog za život, ni mučen željom vlasti i gospodarenja. Jer će sva bura naših strasti, utihnuvši, prestati i sve će biti u miru, veselju i radosti, sve tiho i spokojno, sve dan i jasnoća i svetlost – i svetlost ne ova sadašnja, već druga, koja je toliko svetlija od ove koliko je ova svetlija od sveće. Svetlost tamo ne pomračuje ni noć, ni zgušnjavanje oblaka; ne pali niti peče tela, jer tamo nema ni noći, ni večeri, hladnoće ni vrućine, ni bilo koje druge promene vremena, već je neko drugačije stanje koje poznaju jedino dostojni; tamo nema ni starosti, niti nevolja starosti, već je sve truležno odbačeno, jer svuda caruje slava netruležna. I što je važnije od svega – neprekidna naslada od opštenja sa Hristom, zajedno sa Anđelima i Arhanđelima i gornjim Silama.

 

sv. Jovan Zlatoust

[Bokisha]

из књиге Тајна вере-игуман Иларион(Алфејев)

[Bokisd]

Poveri prošlost Božjoj milosti, sadašnjost Njegovoj ljubavi, a budućnost Njegovoj providnosti....

Želiš li da tvoja molitva k Bogu uzleti? Podaj joj onda ova dva krila – post i milostinju....

Ovo je naša životna zadaća: radom i molitvom napredovati u milosti Božjoj dok ne postignemo onaj stupanj savršenosti u kojemu čista srca možemo gledati Boga....

 

sv.Avgustin

 

 

[JESSY]

Као што се тијела додирују тако се и душе додирују. Душа душу осјећа, предвиђа и види. Раздаљина не дјели душе, нити их близина уједињује, но антипатија их дјели, а симпатија их уједињује. Понека душа с мјесеца ближа ми је од понеке душе украј мене. '' (епископ Силуан)

[Bokisha]

Љубимо Христа!

Љубимо Христа! Нека нам је Он једина нада и старање! Љубимо Христа само Њега ради! Никада нас ради. Нека нас постави тамо где Он хоће. Нека нам да оно што Он хоће да нам да. Немојмо да Га љубимо ради дарова Његових. Себично је рећи: Христос ће ме настанити у један леп стан Царства Небеског, који је за мене начинио. Христос га је припремио. То пише у Јеванђељу: "У кући Оца мојега станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам припремим место. И ако отидем и припремим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да где сам ја, будете и ви" (Јов.14,2-3). правилно је када кажемо: Христе мој, нека буде оно што хоће љубав Твоја; мени је довољно да живим у љубави Твојој.
 

Старац Порфирије Кавсокаливит

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/

[JESSY]

Човек се не радује човеку. Рођаци не налазе времена да би се видели једни са другима. Хришћанин сусреће хришћанске празнике без духовне радости, скоро као да испуњава дуг. Чини се да је сву земљу прекрила сива, непровидна магла.
Без љубави људска душа умире, и зато су савремени људи дубоко несрећни. Сама религија без љубави постаје туђа срцу и несхватљива души.

Архимандрит Рафаил Карелин

["Tamo daleko"]

1 hour ago, JESSY рече

Човек се не радује човеку. Рођаци не налазе времена да би се видели једни са другима. Хришћанин сусреће хришћанске празнике без духовне радости, скоро као да испуњава дуг. Чини се да је сву земљу прекрила сива, непровидна магла.
Без љубави људска душа умире, и зато су савремени људи дубоко несрећни. Сама религија без љубави постаје туђа срцу и несхватљива души.

Архимандрит Рафаил Карелин

Sve receno je tacno tako, ali sta svako od nas konkretno cini da ne bude tako? Gde su nam agape, liturgija posle Liturgije? Imamo li volje I zelje za bilo kakvom inicijativom da se mrdnemo sa mesta, tj. stecenih navika; jesmo li prigrlili brata/sestru svoga posle Sluzbe I upitali za zdravlje, ne prosto kurtoazno, vec sa iskrenim saosecanjem I paznjom? Najzad, preispitujemo li prioritete u ovom brzinskom vremenu, zivotu koji se svodi na trcanje maratonsko…?

[JESSY]

пре 7 часа, "Tamo daleko" рече

ali sta svako od nas konkretno cini da ne bude tako

zapravo nista...naravno da je problem u coveku...na to i arhimandrit ukazuje...