Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Tumaralo.]

Tek sam sada shvatio šta ovo implicira. I vrlo je interesantno i originalno, prvi put čujem ovo. Dakle: drvo poznanja dobra i zla daje zlu suštinu!

 

Bolje receno svedoci o njegovoj sustini ili barem njegovom postojanju pre Adamovog sagresenja..

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bolje receno svedoci o njegovoj sustini ili barem njegovom postojanju pre Adamovog sagresenja..

To svedocanstvo bi trebalo da dovede do cega? Da Adam nije znao za postojanje zla? I da nije znao za posledice zla?

 

Sushtina zla ne postoji u sushtini Svete Trojice, Jednoga Boga.

 

Proci ce i zlo, hvala Bogu pa nas vise nece muciti te brige ali Bog kao ljubav vecne zajednice u nama nikada nece proci, to je Istinska priroda coveka kojoj se pokajan vraca.

[Драган_Петровић]

Bolje receno svedoci o njegovoj sustini ili barem njegovom postojanju pre Adamovog sagresenja..

Адам није тај који је први доживио пад. Посљедице пада су творевини познате и пре Адама. Онај који у почетку као и Адам бјеше створен као добар и који је прије пада служио Богу је творац зла али зла као избора супростављеног вољи Божијој а не као неке суштине. Адаму није био у незнању јер га је Господ прије тога упозорио о посљедицама погрешног избора, одвајања од извора живота и окретања самоме себи. Он је повјеровао у могућност обожења мимо Бога те је стога заједно са Евом одговоран за пад створенога свијета који је њему као круни Божијега стварања био дат на старање.

[Јанко]

Naprotiv, svi ti iskazi su nelogični.

Problem je verovatno što sam temu sa filozofije prebacio u teologiju, pa se odgovara po navici. Jer "Ex nihilo nihil fit" kaže filozofija. A i matematika...

Dakle, logično je da ništa ne dolazi iz nebića. Ustvari, koliko se sećam, i Lazar Milin kaže da svet nije stvoren iz nebića sam po sebi, nego Božijim činom, a Bog nije ništa, pa time Milin eliminiše prigovor ex nihilo nihil fit. To bi značilo da prirodno može biti samo da svet teži Bogu, koji ga je stvorio, a nikako nebiću. A i ovo "prirodno" što sam rekao je samo još jedna paušalna izjava iza koje ne stoji logična nužnost itd...

Na stranu to što odgovor ne objašnjava navedeni citat, ispada da nevino stradale bebe jedva čekaju da ih više nema...?

Meni je ustvari potrebna apologetika, ali sasvim sigurno da mi nemamo takav forum, jedva sam i ovo našao. A od Milina nema vajde, on izbegava i da pomisli na teodikeju, barem u knjigama koje ja imam. Ne samo grčka filozofija, nego je i Milin zastareo, a ja sam hteo tek da proverim da li postoji neka moderna apologetika koja bi mogla da napravi neki proboj.

 

"Бог или жели да укине зло, а не може;

или може, али не жели;

или пак ни не може, ни не жели.

 

Ако жели, а не може, онда је немоћан.

Ако може, али не жели, онда је зао.

Али, ако Бог може и жели да укине зло, откуда онда зло у свету?" Епикур

 

Нисам толики љубитељ философије, па ми опростите на незнавеном упадању.

Негде ми се чини да је у болдованом замка. Класичан проблем антропоморфизације Бога код Епикура са једне стране и без-личног односа према злу ("...но избави нас од ЗЛОГА" а не зла!).  Док прва поставка по логици стоји (импликација немоћи Бога што га негира као Бога), као и трећа (и немоћ и нежељење као показатељ не-божанства, што и не разматра), друга је логички сасвим упитна. Јер ако може а не жели има и потпитање - ЗАШТО не жели кад може? Питање је сасвим логично у без-личном схватању зла, док ово потпитање мора да се постави ако зло није безличан појам. 

Пре свега, шта значи да Бог нешто ЖЕЛИ или НЕ ЖЕЛИ? То није људска жеља, већ Божанско знање. Жеља подразумева немогућност знања исхода. У супротном није жеља него наум. Бог "не жели" ЈЕР ЗНА куда то води, и само онако како он може зло које је усмерено ка поробљавању човека себи окреће на добро, тј спасење самог човека. Бог зна исход егзистенције зла (као последице дејства Злога), и на себе ни у једној премиси не узима епитет уништитеља (па чак ни зла=Злога), он је добар увек и према свему. Знање да ће зло само себе обесмислити и (само)у-ништити (ући у не-однос са Богом, поништити као личност) на крају, као и коришћење (на нама недокучив начин) самог зла за пројављивање слободе и успостављање лично(сно)г односа човека према добру и злу (слободан избор) дају философима илузију људског смисла НЕ-ЖЕЉЕЊА. 

Бог не убија децу већ допушта злу да се пројави а онда као Онај који спасава децу узима вечно себи.

Бог не наноси бол болноме већ пушта да се бол пројави као последица следовања греху, а онда уводећи нас у осећање онтолошке последице партиципирања у злу - призива к себи и ослобађа бола пуштајући да идемо куда смо наумили (јер бола се можемо ослободити преумљењем и оздрављењем, као и физичком смрћу. Јасно је да ће оба исхода бити последица нашег слободног избора односа са Богом са једне стране, и наше улоге у свету у складу са тим избором са друге стране)...

 

Ето, праштајте на незналачком упаду у простор намењен Александровим одговорима, са радошћу очекујем исправку од мене реченог.

[Avocado]

Ако биће схватиш као супстанцију или суштину, онда зло не постоји. Не постоји никакава природа, никаква ствар, никаква суштина која је као таква, сама по себи зла. Неоплатонизам је итекако помогао да хришћани искажу овај став. Тиме је решен проблем дуализма, какав су заступале разне гностичке, манихејске секте. Све што постоји је по својој природи добро. И ђаво је по природи анђео, његова природа је добра. Зло је у вољи, у слободном покрету ка нечему што је супротно од Бога, а самим тим и од истинитог бића. Зато кажемо да је зло опсена, илузија, превара.

 

Ne razumem kako to objašnjenje skida odgovornost za zlo sa Boga, budući da je po hrišćanima on stvorio univerzum u kojem zlo postoji.

 

Da probam da pojasnim primerom... Ako bih ja napravio i programirao neku sofisticiranu mašinu, unevši u program šta se smatra dobrim postupcima a šta lošim, tako da kad stavim dva bića u mašinu, ako oni urade nešto što sam u programu obeležio kao loše i suprotno meni, mašina kreće da ta bića i sve njihove potomke nagrađuje za dobre postupke i kažnjava užasnim kaznama za loše postupke a nekada kažnjava i bez loših postupaka... onda ne mogu ja da skinem odgovornost za izvršene kazne time što ću da kažem da su one posledica slobodne volje tih bića a ne mog direktnog mešanja... jer ja sam napravio i programirao mašinu da tako radi... to što mašina nije zla po svojoj prirodi i što ništa unutar mašine nije zlo, već su unutra dobra bića (po svojoj prirodi) koja prave pogrešne izbore, ne pravi nikakvu razliku u odnosu na moju odgovornost za ono što se tim bićima dešava unutar mašine...

 

Možda i ovaj primer nije dovoljno adekvatan ali nadam se da bar pojašnjava šta je meni nejasno u tvom objašnjenju.

[Ђорђе Р]

Ne razumem kako to objašnjenje skida odgovornost za zlo sa Boga, budući da je po hrišćanima on stvorio univerzum u kojem zlo postoji.

 

Da probam da pojasnim primerom... Ako bih ja napravio i programirao neku sofisticiranu mašinu, unevši u program šta se smatra dobrim postupcima a šta lošim, tako da kad stavim dva bića u mašinu, ako oni urade nešto što sam u programu obeležio kao loše i suprotno meni, mašina kreće da ta bića i sve njihove potomke nagrađuje za dobre postupke i kažnjava užasnim kaznama za loše postupke a nekada kažnjava i bez loših postupaka... onda ne mogu ja da skinem odgovornost za izvršene kazne time što ću da kažem da su one posledica slobodne volje tih bića a ne mog direktnog mešanja... jer ja sam napravio i programirao mašinu da tako radi... to što mašina nije zla po svojoj prirodi i što ništa unutar mašine nije zlo, već su unutra dobra bića (po svojoj prirodi) koja prave pogrešne izbore, ne pravi nikakvu razliku u odnosu na moju odgovornost za ono što se tim bićima dešava unutar mašine...

 

Možda i ovaj primer nije dovoljno adekvatan ali nadam se da bar pojašnjava šta je meni nejasno u tvom objašnjenju.

 

Ако би нам се укинула слобода, зло би нестало. Људи нису машине, и зато постоји зло. Ако се буниш против зла у свету, онда се буниш против слободе. Да, Бог је могао да нам укине слободу, и зла не би било, али ни задовољства, ни награде, него би били као програмиране машине.

 

Али зло постоји само ограничено време, док нас не научи да користимо слободу, тј. да сами себи ограничимо слободу вољом и љубављу.

 

Ако не бисмо могли да учинимо зло, зар то не би било насиље над нама?

 

Зло које нам други чине, ако отрпимо, нас води ка Добром, дакле зло може бити и добро.

 

Зло и добро се могу посматрати и као релативне категорије, у односу према другом. Ако неко одузме богатом и да сиротом, зло је учинио богатом, а добро сиромашном. То је по нашим мерилима праведно. Али онда је и зло праведно, јер чињењем зла смо урадили праведно дело. Овде бих се присетио и Раскољникове дилеме из Злочина и казне. Убити злу бабу и учинити добро дело човечанству и друштву.

 

Не треба се, по мом мишљењу, оптерећивати злом у свету, јер не знамо колико је свако зло у ствари добро.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

"Бог или жели да укине зло, а не може;

или може, али не жели;

или пак ни не може, ни не жели.

 

Ако жели, а не може, онда је немоћан.

Ако може, али не жели, онда је зао.

Али, ако Бог може и жели да укине зло, откуда онда зло у свету?" Епикур

 

Нисам толики љубитељ философије, па ми опростите на незнавеном упадању.

Негде ми се чини да је у болдованом замка. Класичан проблем антропоморфизације Бога код Епикура са једне стране и без-личног односа према злу ("...но избави нас од ЗЛОГА" а не зла!).  Док прва поставка по логици стоји (импликација немоћи Бога што га негира као Бога), као и трећа (и немоћ и нежељење као показатељ не-божанства, што и не разматра), друга је логички сасвим упитна. Јер ако може а не жели има и потпитање - ЗАШТО не жели кад може? Питање је сасвим логично у без-личном схватању зла, док ово потпитање мора да се постави ако зло није безличан појам. 

Пре свега, шта значи да Бог нешто ЖЕЛИ или НЕ ЖЕЛИ? То није људска жеља, већ Божанско знање. Жеља подразумева немогућност знања исхода. У супротном није жеља него наум. Бог "не жели" ЈЕР ЗНА куда то води, и само онако како он може зло које је усмерено ка поробљавању човека себи окреће на добро, тј спасење самог човека. Бог зна исход егзистенције зла (као последице дејства Злога), и на себе ни у једној премиси не узима епитет уништитеља (па чак ни зла=Злога), он је добар увек и према свему. Знање да ће зло само себе обесмислити и (само)у-ништити (ући у не-однос са Богом, поништити као личност) на крају, као и коришћење (на нама недокучив начин) самог зла за пројављивање слободе и успостављање лично(сно)г односа човека према добру и злу (слободан избор) дају философима илузију људског смисла НЕ-ЖЕЉЕЊА. 

Бог не убија децу већ допушта злу да се пројави а онда као Онај који спасава децу узима вечно себи.

Бог не наноси бол болноме већ пушта да се бол пројави као последица следовања греху, а онда уводећи нас у осећање онтолошке последице партиципирања у злу - призива к себи и ослобађа бола пуштајући да идемо куда смо наумили (јер бола се можемо ослободити преумљењем и оздрављењем, као и физичком смрћу. Јасно је да ће оба исхода бити последица нашег слободног избора односа са Богом са једне стране, и наше улоге у свету у складу са тим избором са друге стране)...

 

Ето, праштајте на незналачком упаду у простор намењен Александровим одговорима, са радошћу очекујем исправку од мене реченог.

Ta priča o dopuštenju se nikako ne uklapa sa Bogom u Starom Zavetu:

 

Poslaće Gospod na tebe kletvu, rasap i pogibao u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom i šta uzradiš, dok se ne zatreš i ne propadneš na prečac za zla dela svoja kojima si me ostavio.  Učiniće Gospod Bog tvoj da se prilepi za te pomor, dokle te ne istrebi sa zemlje u koju ideš da je naslediš. Udariće te Gospod suvom bolešću i vrućicom, i groznicom i žegom i mačem, i sušom i medljikom, koje će te goniti dokle ne propadneš.

 

Udariće te Gospod prištem zlim u kolenima i na nogama, da se nećeš moći isceliti, od stopala noge tvoje do temena.

 

Udariće te Gospod ludilom i slepotom i besnilom

[Deja Vu]

Večnost i besmrtnost su dva različita pojma.Besmrtnost govori da nešto ili neko ne može da umre a večnost da nešto oduvek postoji,da nema ni početka ni kraja u vremenu.Mala analogija,matematička kao recimo prava(večnost) nema ni početak ni kraj,poluprava(besmrtnost) ima početak  ali se prostire u beskonačnost sa druge strane.I nema tu nikakvog apsurda Bog može da stvori besmrtno biće ali ne može da stvori večno biće jer čim je stvoreno znači da je u jednom određenom trenutku vremena ušlo u postojanje.

 

Jos da shvatis da smrtnost znaci odvojenost od Boga, pa ce ti biti jasnije. Svet je stvoren od samog pocetka kao odvojen od Boga=svet je stvoren kao smrtan, a ne kao besmrtan. Zasto? Zato sto besmrtan samo moze biti Bog po svojoj prirodi, dok ostalo to moze biti po Bozjoj milosti. E zato sto je stvoren smrtan, to znaci da ne postoji u vecnosti, nego u vremenu. Smrtnost=vremenitost. Besmrtnost=vecnost. Bas zbog vremena imamo promene, a bioloska smrt je upravo jedna od tih promena, kao i starenje organizma, ovo kucanje na tastaruri i jurnjava kavasakija 200 km/h. Kod Boga nema promena=kod Boga nema vremena. Dodsue Maksim Ispovednik je tu davao neke naizgled kontradiktorne pojmove tipa vecnokrecuce mirovanje koje ni meni nisu jasni, jer u Eshatonu (vecnosti) imamo mirovanje, ali i nekakvo kretanje, verovatno licnosno kretanje kao Bogu u smislu upoznavanja istog. Mada ovo najbolje neko od teologa da objasni. 

 

I savetujem ti da se konacno manes tog bukvalisanja oko Biblije i shvatis je kao obicnu knjigu na polici koju su napisali neki Jevreji dozivljavajuci Boga koji bicuje, udara, mlati, ubija i sta ti znam. 

[Archan631]

Potpuno je prirodno da stvoreno tezi Tvorcu a ne nebicu.

To i ja shvatam kao vernik. Ali, sa čisto filozofske tačke gledišta, nema logike. Koji je rezon? Zašto ne bi bilo jednako prirodno da voda teče dalje od izvora, ka ušću? Izvor = ušće - da, ali opet teološki, ali ne nužno i logički.

 

I da je drvo poznanja sa svojim plodovima, postojalo pre coveka, moramo imati na umu da je otac zla stvoreno bice protivno volji Boga...

 

Nažalost, dovoljno je da Drvo poznanja postoji kao Božija ideja i već to samo daje zlu ontološku dimenziju, ono tada ima suštinu kao Božiji koncept, a ne kao Božija namera. Mogućnosti su da je to Drvo ili stvoreno, pa će ga onda Hristos ukinuti, što je slaba opcija, ili je Drvo večito, što je još gore. Ako bi Hristos ukinuo Drvo, značilo bi to da ukida diskriminaciju između dobra i zla, da um više neće biti sposoban da pomisli na zlo. To možemo razumeti u svetlu izjave "budite kao deca" gde se ili deca ili na nekim primerima "primitivnih" zajednica vidi kako se oni iskreno iznenade kada im se pričini neko zlo, kao da ranije nikada nisu imali takav koncept. To bi se divno uklopilo, samo kada ne bi moralo da se primeni i na Boga - ako je Bog ipak imao takvu diskriminaciju, onda ni On nikada nije bio poput dece, nevin, bez zla itd..

[Deja Vu]

daje zlu ontološku dimenziju

 

Ajde pokazi to zlo. Postavi neku sliku, video, a da nisu lesevi bilo koga posle neke prirodne katastroge pa da vidimo gde to zlo sa ontoloskom dimenzijom.  

[Avocado]

Ако би нам се укинула слобода, зло би нестало. Људи нису машине, и зато постоји зло. Ако се буниш против зла у свету, онда се буниш против слободе. Да, Бог је могао да нам укине слободу, и зла не би било, али ни задовољства, ни награде, него би били као програмиране машине.

 

Али зло постоји само ограничено време, док нас не научи да користимо слободу, тј. да сами себи ограничимо слободу вољом и љубављу.

 

Ако не бисмо могли да учинимо зло, зар то не би било насиље над нама?

 

 

Zavisi iz kog ugla posmatraš... sloboda je uvek ograničena, u najmanju ruku ograničena je limitacijama našeg uma... kao što npr. ne smatraš ograničenjem slobode kretanja to što ne možeš da letiš ili ne možeš da prolaziš kroz zidove, već si jednostavno limitiran biologijom i fizikom... tako je i sloboda volje ograničena načinom na koji razmišljamo... sloboda ne podrazumeva apsolutno neograničene mogućnosti... ako bi univerzum bio ustrojen tako da ne možeš ni da zamisliš zlo delo - ti bi i dalje imao slobodu... imao bi slobodu da izabereš neki od više dobrih izbora.

 

Međutim, nije bila poenta u tome i ja sam mašinu naveo u primeru kao paralelu univerzumu a ne nama. Ne bunim se ja protiv toga što postoji zlo u svetu... ono jednostavno postoji... samo ne razumem hrišćanska obrazloženja po kojima Bog nije odgovoran (ni delimično) za to zlo i nema sa tim nikakve veze... a pogotovo ne razumem skidanje odgovornosti za događaje koji nemaju veze sa dobrim i zlim postupcima inteligentnih bića, već objektivno izazivaju patnju i bol, kao što su bolesti, prirodne katastrofe i slično.

[Archan631]

Адам није тај који је први доживио пад. Посљедице пада су творевини познате и пре Адама.

Znači da je Bog stavio pred Adama iskušenje koje Adam nije mogao da savlada. Bolje bi bilo da to Drvo nikada nije ni postojalo, da ga je Bog sasekao u korenu. Bog je drugačije mogao da omogući slobodnu volju, bez katastrofalnih posledica. Kao što mi decu možemo da ostavljamo ponekad samu, da nauče sama da budu odgovorna. Ali ih nećemo ostavljati samu u sobi sa napunjenim revolverom. Čuo sam da na slično pitanje ni Patrijarh Pavle nije mogao da odgovori, kada je jedna od dve žrtve muslimanskog silovanja izvršila samoubistvo. Nije za nju imao reči utehe, niti objašnjenje zašto Bog pred neke ipak stavlja iskušenje pred kojim oni moraju da pokleknu, takav teret koji ne može da se podnese.

 

 

 Класичан проблем антропоморфизације Бога код Епикура ...

Što nije nikakav problem, jer ta antropomorfizacija vrhuni u Hristosu koji je potpuno i autentično doživljavao zlo baš kao i svi mi.

 

 

 Пре свега, шта значи да Бог нешто ЖЕЛИ или НЕ ЖЕЛИ? То није људска жеља, већ Божанско знање.

Ne radi se o želji, to je apstrakcija. Nego o konkretnoj odluci. Bog dopušta, a ne brani. Dozvoljava da u dečijoj sobi bude postavljen napunjen revolver. A vi deco vidite, Ja sam vam rekao da ćete umreti ako se igrate, a vi činite po svojoj volji.

 

 

Не треба се, по мом мишљењу, оптерећивати злом у свету, јер не знамо колико је свако зло у ствари добро.

To je relativizacija morala, što kritikuje i apostol Pavle.

[Archan631]

 Svet je stvoren od samog pocetka kao odvojen od Boga=svet je stvoren kao smrtan, a ne kao besmrtan. 

 

Ja sam čuo da je ovo jeres. Jer onda je Adam smrtan bio po prirodi svojoj, a ne po svom izboru.

 

 

 Besmrtnost=vecnost.

 

Nije tako, dobro je primetio prethodnik. Večnost nema ograničenja, ni u jednom smeru. Besmrtnost može biti ograničena, stvaranjem u vremenu. Bog je i večan i besmrtan. Stvor može biti besmrtan, ako je recimo biološki savršeno stvoren, ali to ne znači da ne može da umre nasilnom smrću, da Bog ne može da ga ubije ili da je večan, kao Bog.

 

 

 

Ajde pokazi to zlo. Postavi neku sliku, video, a da nisu lesevi bilo koga posle neke prirodne katastroge pa da vidimo gde to zlo sa ontoloskom dimenzijom.  

Filozofski ne zagovaram ni da zlo niti dobro imaju suštinu, jer još tragam za argumentima ili rezonom. Teološki, ako Drvo poznanja postoji kao Božija ideja, onda Bog daje zlu suštinu. Sve su ovo apstraktni pojmovi, iz kojih tek naknadno može da se donosi sud o slikama koje ti tražiš. Nikakav zaključak o posledicama ovde ne može da nam pomogne da shvatimo uzroke. Zato se i mučimo ovoliko da spoznamo makar umom koliko je moguće. Inače, kada bismo ostali samo na iskustvu i "slikama", zar nam treba veći dokaz nego da mi sami svojim očima svedočimo i osećamo da zlo postoji itekako realno. Ova rasprava se i vodi oko toga da li je onda svo to naše iskustvo iluzija, ako ispadne da je i zlo tek puka iluzija.

[Deja Vu]

Ja sam čuo da je ovo jeres. Jer onda je Adam smrtan bio po prirodi svojoj, a ne po svom izboru.

 

Gde god da si cuo, nije tacno, jer ce pre biti da je jeres reci da je Adam od samog pocetka bio besmrtan po prirodi. Takvo nesto reci znaci izjednaciti Adama i Boga.

 

Nije tako, dobro je primetio prethodnik. Večnost nema ograničenja, ni u jednom smeru. Besmrtnost može biti ograničena, stvaranjem u vremenu. Bog je i večan i besmrtan. Stvor može biti besmrtan, ako je recimo biološki savršeno stvoren, ali to ne znači da ne može da umre nasilnom smrću, da Bog ne može da ga ubije ili da je večan, kao Bog.

 

 

Niste me razumeli. Onaj koji je besmrtan kao Bog ne moze nikad biti stvoren. Niko od Svete Trojice nije stvoren, samim tim nisu smrtni tj. besmrtni su. Uostalom to si lepo napisao u ovom sto sam boldovao. Ako je Bog i vecan i besmrtan, kakvo moze biti onda ono van Boga? Znaci suprotno, vremenito i smrtno. 

 

E sad ovde mogu biti problem andjeli i demoni, jer su oni deo tvorevine ali su zato besmrtni u smislu da ne umiru nikakvom bioloskom ili kognitivnom smrcu, da im se raspada telo i slicno. Razlog je sto su duhovi, sto nemaju telo, a duhovi pak ne mogu umreti. Medjutim, i duhovi su deo tvorevine i oni su stvoreni od Boga pa bi logicno bilo da su skloni promeni, vremenu i propadanju, ali izgleda da nisu. Na ovo bas nemam objasnjenja zasto je tako, mozda te duhove Bog drzi svojim energijama u postojanju, kao i celu tvorevinu, stim sto materijalni aspekti izgledaju imaju teznju ka propadanju. Trebalo bi svakako videti kakve su prirode ti duhovi, odnosno kakva je uopste ta duhovna priroda kakvu imaju andjeli i demoni, zasto ona nije sklona propadanju i vremenu. 

 

osećamo da zlo postoji itekako realno

 

Kao delovanje necije volje da, ali kao nekakvo bice definitivno ne. Zato sam ti napisao da mi pokazes kako izgleda to bice zvano zlo. Dakle, zlo moze biti samo delovanje necije volje. Dok zlo u smislu patnje, tragedija, katastrofa nije takvo zlo, vec je to smrtnost tvorevine sklona promeni, vremenu, propadanju. Ta osobina se zove truleznost. E sad zasto to vazi samo za materijalni svet, a ne za duhovni nije ni meni jasno, jer demoni ocigledno nisu trulezni iako su smrtni (odvojeni od Boga). 

[Volim_Sina_Bozjeg]

To i ja shvatam kao vernik. Ali, sa čisto filozofske tačke gledišta, nema logike. Koji je rezon? Zašto ne bi bilo jednako prirodno da voda teče dalje od izvora, ka ušću? Izvor = ušće - da, ali opet teološki, ali ne nužno i logički.

 

 

Nažalost, dovoljno je da Drvo poznanja postoji kao Božija ideja i već to samo daje zlu ontološku dimenziju, ono tada ima suštinu kao Božiji koncept, a ne kao Božija namera. Mogućnosti su da je to Drvo ili stvoreno, pa će ga onda Hristos ukinuti, što je slaba opcija, ili je Drvo večito, što je još gore. Ako bi Hristos ukinuo Drvo, značilo bi to da ukida diskriminaciju između dobra i zla, da um više neće biti sposoban da pomisli na zlo. To možemo razumeti u svetlu izjave "budite kao deca" gde se ili deca ili na nekim primerima "primitivnih" zajednica vidi kako se oni iskreno iznenade kada im se pričini neko zlo, kao da ranije nikada nisu imali takav koncept. To bi se divno uklopilo, samo kada ne bi moralo da se primeni i na Boga - ako je Bog ipak imao takvu diskriminaciju, onda ni On nikada nije bio poput dece, nevin, bez zla itd..

Zlo nema Bozju ideju, jer u Bozjoj sustini nema zla, dakle zlo nije stvorio Bog.

 

Razlika izmedju zla i Boga je u tome sto zlo mozes izbegnuti, sto su Andjeli i ucinili kad nisu posli za ocem lazi (citaj zla), dok je neka grupa andjela ipak ucinila ono sto Bog ne dopusta i posla za djavdjavom. Dakle da zavrsim, Boga niko ne moze izbeci, sto apsolutno ne vazi za zlo. Zlo se izbeci moze, jer nije od Bozje sustine.

 

Ne znam gde je logicki corsokak u ovome.