Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Александар Милојков]

Због чега је Августин запостављен у православној теолошкој традицији, да ли је одувек тако и како то да до сада није читан на православнији начин? Ово питам јер ми се много тога што си постављао на фејс од дотичног допало - посебно део где оповргаваш Зизија у одломку из Догматских тема. Који је твој закључак о Августину и његовој теологији након свега прочитаног и да ли га можемо уврстити у ред отаца као што је нпр. свети Максим исповедник и њему слични?

 

За "лош рејтинг" Августина код нас заслужни су, углавном, савремени грчки теолози, "генерација 60." (Зизијулас, Јанарас,...) Зашто је то тако, то је сад питање за дискусију. Право да ти кажем, не знам.

Ја ћу покушати да својом дисертацијом, ако Бог да, молитвама Светог Августина, да наш мејнстрим померим. Мој закључак о Августину: један од највећих Отаца Цркве. Раме уз раме са великанима попут Кападокијаца и Максима. 

[Александар Милојков]

Рећи ћу и ово. Свети Григорије Палама користио је Августинов De Trinitate у својим Тријадама. 

[Archan631]

Рећи ћу и ово. Свети Григорије Палама користио је Августинов De Trinitate у својим Тријадама. 

Od lokalnih vernika čujem da ne treba da slušam "bapske priče" tipa da će u Carstvu nebeskom svi imati uzrast od 33 godine. Međutim, na internetu saznam da je to ustvari učenje Avgustina. Da li je to tako i da li je on možda zbog takvih izleta i proizvoljnosti skrajnut?

[Archan631]

Оно што се мења не може бити истинито.

A koja je logika iza ovoga?

Prvo što pada na pamet je da Bog neprestano uzrasta, svakim trenutkom i događajem raste Njegovo sveznanje, npr. Obično se kaže da ono što stagnira, to neumitno i propada.

[Александар Милојков]

Od lokalnih vernika čujem da ne treba da slušam "bapske priče" tipa da će u Carstvu nebeskom svi imati uzrast od 33 godine. Međutim, na internetu saznam da je to ustvari učenje Avgustina. Da li je to tako i da li je on možda zbog takvih izleta i proizvoljnosti skrajnut?

 

Ја тако нешто нисам нашао код њега, али нисам прочитао сва његова писања, тако да не могу да гарантујем. Зависи шта се под овим мисли. Ако је у питању христоликост, онда је то сасвим у реду.

[Александар Милојков]

A koja je logika iza ovoga? Prvo što pada na pamet je da Bog neprestano uzrasta, svakim trenutkom i događajem raste Njegovo sveznanje, npr. Obično se kaže da ono što stagnira, to neumitno i propada.

 

Логика је следећа. Истина је увек иста. Није ту реч о стагнирању, већ о одсуству промене на онтолошком плану. Оно што данас јесте, а сутра није, не може бити истинито у онтолошком смислу. 

[Guest]

За "лош рејтинг" Августина код нас заслужни су, углавном, савремени грчки теолози, "генерација 60." (Зизијулас, Јанарас,...) Зашто је то тако, то је сад питање за дискусију. Право да ти кажем, не знам.

Ја ћу покушати да својом дисертацијом, ако Бог да, молитвама Светог Августина, да наш мејнстрим померим. Мој закључак о Августину: један од највећих Отаца Цркве. Раме уз раме са великанима попут Кападокијаца и Максима. 

 

Шта је то што га сврстава раме уз раме за Кападокијцима?

 

Колико сам скоро читао, мислим код Здравка Пене, он каже да је главни "кривац" за filioque заправо бл. Августин. Јасно је да је filioque био актуелан на Западу много пре Велике шизме. 

[Александар Милојков]

Шта је то што га сврстава раме уз раме за Кападокијцима?   Колико сам скоро читао, мислим код Здравка Пене, он каже да је главни "кривац" за filioque заправо бл. Августин. Јасно је да је filioque био актуелан на Западу много пре Велике шизме. 

 

Сврстава га квалитет његове мисли. Filioque постоји и пре Августина. Код његовог учитеља Светог Амвросија Миланског. Мишљења сам да је то питање решиво. Не може Августин бити крив за овакву или онакву рецепцију његовог писања. Заправо, не треба говорити ни о каквој кривици. Не волим такав речник и такво ословљавање отаца. Треба критиковати рецепцију и бити храбар па понудити другу и другачију. Нико нема монопол на Августина. Самим тим, нисмо у обавези да га разумемо како га је разумео неко са чијим се мишљењем не слажемо. 

[Guest]

Сврстава га квалитет његове мисли. Filioque постоји и пре Августина. Код његовог учитеља Светог Амвросија Миланског. Мишљења сам да је то питање решиво. Не може Августин бити крив за овакву или онакву рецепцију његовог писања. Заправо, не треба говорити ни о каквој кривици. Не волим такав речник и такво ословљавање отаца. Треба критиковати рецепцију и бити храбар па понудити другу и другачију. Нико нема монопол на Августина. Самим тим, нисмо у обавези да га разумемо како га је разумео неко са чијим се мишљењем не слажемо. 

 

Наравно, слажем се са тобом. Зато сам иставио "кривац" под наводницима. 

 

Реално, српски млади теолози су углавном задојени неком врстом лоших вибрација према Августину. Када се помене рмк црква, увек је ту Августин као носилац рмк теологије.

[Александар Милојков]

Реално, српски млади теолози су углавном задојени неком врстом лоших вибрација према Августину. Када се помене рмк црква, увек је ту Августин као носилац рмк теологије.

 

Па да, посматрају га кроз очи других. Некада, имам осећај, наступа се као да се не ради о нашем Оцу Цркве, већ о тамо неком, "њихвом". Такође, слабо се читају отачки текстови. Наши студенти, па и теолози, углавном се ослањају на препричавање и тумачење отаца од стране теолошких ауторитете (у случају Августина, код нас је то тумачење митрополита Зизијуласа). 

[Александар Милојков]

Нама је, у теологији, као насушни хлеб потребна научни, скептички и критички дух. Не смемо дозволити себи да причамо о отачкој мисли, ослањајући се на тумачење ауторитета. Нема ауторитета. Нема веровања у нечије тумачење. Мора се видети отачки текст. Не сме се учити о оцима из уџбеника. Оци се морају читати. Можда ћу звучати надобудно, али ја заиста тврдим да уважени митрополит Зизијулас није читао Августина или, барем, није га озбиљно читао.

[Александар Милојков]

И о. Серафим Роуз у "Место блаженог Августина у Православној Цркви" каже да је Августин неправедно запостављен и скрајнут као "неправославан", а пре свега због оних на Западу који су "искривили" његово учење и мисао.  

 

Па да, и уместо да понудимо нашу рецепцију Августина, ми смо га одбацили. Не, нема Августин од тога штете. Ми смо ти који губимо, огромно благо које је овај Светитељ иза себе оставио. 

[w.a.mozart]

@@Александар Милојков,

 

И о. Серафим Роуз у "Место блаженог Августина у Православној Цркви" каже да је Августин неправедно запостављен и скрајнут као "неправославан", а пре свега због оних на Западу који су "искривили" његово учење и мисао.  

 

I on nešto pametno da kaže : )

[Archan631]

Логика је следећа. Истина је увек иста. Није ту реч о стагнирању, већ о одсуству промене на онтолошком плану. Оно што данас јесте, а сутра није, не може бити истинито у онтолошком смислу. 

Prihvatam, samo da dodam, možda je nekome interesantno:

Istina je ono što je u saglasnosti sa činjenicama. Saglasnost je odnos, a odnosi su relativni. U filozofiji se otišlo dalje od Aristotela, kada je istina u pitanju. Zato sam jednom ovde pomenuo da je helenizam zastareo. Pojavila se parakonzistentna logika, koja pokušava da se izbori sa kontradikcijama. Parakonzistentna logika je konzervativnija od klasične, striktnija je, ne može se primenjivati generalno kao klasična, ali kada se primeni, uvid je precizniji. Odnos je otprilike kao između klasične mehanike i kvantne fizike. Klasika vrši posao, ali u posebnim uslovima počinju da važe drugačija pravila, koja jedina mogu da omoguće dalji napredak u saznavanju. Bog upravo spada u posebne slučajeve, kada se približavate beskrajnom, stvarnost se uvija i izmiče klasici. Iz takve perspektive mi se čini da je nezahvalno držati se izjava kao što je ova o Božijoj nepromenljivosti - to se kad-tad može dovesti u pitanje. Ako je u posebnim situacijama istina odnos, onda taj odnos može da bude dinamičan a Bog bi se mogao opisati kao sposoban da se uvek prilagodi, pri čemu bi kao Njegova konstanta ostala samo - promenljivost. Teologija bi imala koristi od držanja koraka sa vremenom. Kritički objektivizam je znak našeg vremena, to je danas preduslov za opstanak. Kako uklopiti staro i novo? Pa istovremeno sa prilagođavanjem sveta i napretkom filozofije, ne dozvoliti da te vreme pregazi, nego gledaj koliko možeš da si up-to-date.

 

[Срђан Шијакињић]

@@Archan631,

 

Да ли се ово што си рекао/ сте рекли (иначе ми се свидело) може да се уклопи са увидом да Бог као Савршенство мора бити непромељив јер је савршенство, а савршенство и промена не иду заједно? И да је као чиста актуалност непромељив јер је за промену (ако не грешим) потреба потенцијалност? Или се не уклапа али се то недомештава "специјалним околностима" у којима важе специјална правила?