Александар Милојков Написано Јул 9, 2015 Пријави Подели Написано Јул 9, 2015 Sad to mozda deluje smesno, ali gledano na taj nacin, da cela tvorevina sa svojom prosloscu i istorijom ulazi u zajednicu sa Bogom ispada ovako. Па не баш тако. Есхатон је ипак нешто друго. Не можемо баш да детаљишемо о нечемо што "око не виде, ухо не чу и у срце човечије не уђе". Deja Vu је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Јул 15, 2015 Пријави Подели Написано Јул 15, 2015 Помаже Бог, Ако можете да ми појасните ријечи Св. Јована Богослова: "Ако ко види брата својега гдје гријеши гријех не к смрти, нека моли, и даће му живот, онима који гријеше не к смрти. Има гријех к смрти: за тај не говорим да моли." (1 Јов. 5,16)Какав је то "гријех к смрти", може ли се за тај гријех добити опроштај од Бога, може ли човјек уопште да се покаје за тај гријех и ако се покаје може ли му бити опроштен? Хвала Вам и опростите. Не знам шта подразумева под тим "грех к смрти", морао бих да погледм цео контекст и то на изворнику. Кад нађем времена погедаћу па ћу одговорити. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Deja Vu Написано Јул 16, 2015 Пријави Подели Написано Јул 16, 2015 Mozete li da mi objasnite sta je vladika Ignjatije mislio pod ovim a u vezi je sa odnosom Oca i Sina pa me malo zbunjuje sto je ovo ubacio bez nekog konkretnijeg objasnjenja i povezanosti sa celinom teksta: Oko nas postoje mnoge stvari koje vidimo i upotrebljavamo u svakodnevnom svom životu, a da ih prosto i ne primećujemo da postoje, tj. nismo ni svesni njihovog postojanja. Prosto rečeno, mnoge stvari oko nas postoje, ali ne postoje za nas. Međutim, ako nam bilo koju od tih stvari pokloni jedna voljena ličnost iz ljubavi prema nama, onda ta stvar za nas prestaje da bude samo jedna obična stvar. Postaje nam nešto posebno i drago. Čini se prosto, kao da ona tek sada dolazi u postojanje i postaje živa u našim očima. I ako je kojim slučajem izgubimo, strašno nam je teško. Kao da smo izgubili nešto što se ne može više nigde naći, iako takvih stvari ima na hiljade. Ovo iskustvo nam, dakle, pokazuje da nije priroda nešto što može da postoji samo po sebi, bezlično, niti je isto kad nam jedna voljena ličnost nešto slobodno daruje, ili kad to mi sami uzimamo. Da je tako, onda bi svaka stvar postojala i bila ista za nas i pre nego što postane vezana za jednu ličnost koju volimo i koja nam je slobodno darovala tu stvar. Naprotiv, ušavši u ličnu, ljubavnu zajednicu kao slobodno darovana, da se tako izrazimo, stvar za nas postoji, i ne samo da postoji, već postaje jedna konkretna stvar, poput jedne ličnosti. Zato ona postaje nezamenljiva, pa kad je izgubimo, kao da smo izgubili sve. S druge strane, kada se prekine zajednica sa voljenom ličnošću, tada se za nas i stvari izgube i vrate u anonimnost, pa se i svet uopšte pomrači u našim očima sve dotle dok ponovo ne zavolimo nekoga. http://www.rastko.rs/bogoslovlje/vlignatije-covek_ikona.html Iako pise da je ovo samo delimicno objasnjenje te tajne Hristove, moze li se ovo shvatiti kao da je Otac stvorio svet zbog Sina tj. zbog ljubavi prema Njemu kao kad majka napravi detetu tortu jer ga voli odnosno da mi i svet postojimo zbog ljubavi Oca prema Sinu? Takodje, Sin zbog kojeg je stvoren svet odlucuje da ga prinese (daruje, pokloni ako moze tako da se izrazi vi recite jel valja) Ocu koji bi na taj nacin u svetu video licnost svoga Sina kao kad nama neko nesto pokloni pa mi u tom poklonu vidimo licnost tog nekog, taj poklon nas podseca na njega. Kao kad momak pokloni devojci npr. plisanog medu pa ona kad god vidi tog medu on ga podseti na momka kojeg voli tj. meda postane medijum izmedju dve licnosti koje se vole pa tako dobija neko konkretnije postojanje, neko znacenje za osobe koje se vole? Jel to hteo vladika da objasni? Da svet dodje kao taj plisani meda tj. torta koju majka pravi detetu, ta stvar koju Otac daruje Sinu, a Sin isto to radi Ocu pa zbog toga ta stvar sad Boga podseca na svog ljubljenog Sina odnosno Sina podseca napravljena ''torta'' za Njega na ljubljenog Oca i na taj nacin ta stvar dobija vecno postojanje i konkretizuje se kao licnost? To znaci da mi nismo nista drugo do proizvod ljubavi izmedju licnosti Svete Trojice. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Јул 16, 2015 Пријави Подели Написано Јул 16, 2015 @@Deja Vu, Владика жели да појасни постојање као однос, као догађај личности. Мени је јасан, ја сам дуго био његов студент. Ипак, знам да многима није јасан и да је прилично недоречен. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Deja Vu Написано Јул 16, 2015 Пријави Подели Написано Јул 16, 2015 @@Deja Vu, Владика жели да појасни постојање као однос, као догађај личности. Мени је јасан, ја сам дуго био његов студент. Ипак, знам да многима није јасан и да је прилично недоречен. Ali da li onda taj dogadjaj licnosti hoce da objasni ovim sto sam napisao, da je svet stvoren zbog ljubavi Oca prema Sinu i da svet ulazi u zajednicu sa Bogom zbog ljubavi Sina prema Ocu? Mislim nije mi bas jasno zasto je sad uveo u citavu pricu ovo sa odnosima prema stvarima koje nam neko daruje. Izveo sam ove zakljucke na osnovu toga sto je napisao, tako mi deluje, da je na to mislio, pa sad pitam vas da proverim jel to too ili je hteo nesto drugo da kaze ovim citiranim. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Јул 16, 2015 Пријави Подели Написано Јул 16, 2015 Ali da li onda taj dogadjaj licnosti hoce da objasni ovim sto sam napisao, da je svet stvoren zbog ljubavi Oca prema Sinu i da svet ulazi u zajednicu sa Bogom zbog ljubavi Sina prema Ocu? Не. Сину није био потребан свет. Свету је потребан Син, његов вечни однос са Оцем, како би кроз тај однос и свет учествовао у животу Бога, односно имао живот вечни. Због тога Бог (Син) постаје човек. Снежана, Volim_Sina_Bozjeg and Јефимија Крунић је реаговао/ла на ово 3 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Август 4, 2015 Пријави Подели Написано Август 4, 2015 Oprostite, ne znam da li vi odgovarate na ovakva pitanja, da li ovo uopste i spada u dogmatske teme, ali mnogo me muci jedna stvar: Ako covjek pohuli i prezre osjecaj Duha Svetoga (predukus Carstva Bozijega) da li to predstavlja hulu na Duha Svetoga, moze li Bog oprostiti taj grijeh? Ako pomislimo u sebi: ne mora mi Duh Sveti vise nikad doci ako cu zarad toga prolaziti kroz toliko teska iskusenja, i pohulimo na Duha Svetog na osjecaj Carstva Bozijeg u sebi moze li to Bog da oprosti Oprostite i hvala Vam Бог увек прашта ономе који се каје. Хула на Духа Светога је скончање у непокајању. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Август 4, 2015 Пријави Подели Написано Август 4, 2015 Hvala Vam, a skoncanje u nepokajanju jel to predstavlja iskljucivo samoubistvo ili i kad covjek umre a ne pokaje se za svoje grijehe? Hvala Vam jos jednom. И једно и друго. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Deja Vu Написано Август 9, 2015 Пријави Подели Написано Август 9, 2015 Sta je Sveti Grigorije Niski mislio pod ovim: ,,Сва бића нису створена из неке претходне материје и приведена у видљиво постојање, него је Божанска воља постала материјал и суштина творевине (PG 44, 1312)." "Сам покрет Божанске воље, када хоће, постаје дело, и осуштињује се воља постајући одмах природа, по власти Свемогућега, када то Он премудро и уметнички захте, а не као да воља Његова остаје неостварена. Привођење воље у стварност и јесте суштина'' (О Души и васкрсењу, PG 44, 69)." Da li onda ispada da je citava tvorevina zapravo Bozanska volja? To bi onda znacilo i da tvorevina nije stvorena (prizvana) iz nebica, nego eto da je sustina svega oko nas pa i ovog racunara, svih molekula i atoma bozanska volja sto bas nije nista nego opet nesto? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Август 9, 2015 Пријави Подели Написано Август 9, 2015 Sta je Sveti Grigorije Niski mislio pod ovim: ,,Сва бића нису створена из неке претходне материје и приведена у видљиво постојање, него је Божанска воља постала материјал и суштина творевине (PG 44, 1312)." "Сам покрет Божанске воље, када хоће, постаје дело, и осуштињује се воља постајући одмах природа, по власти Свемогућега, када то Он премудро и уметнички захте, а не као да воља Његова остаје неостварена. Привођење воље у стварност и јесте суштина'' (О Души и васкрсењу, PG 44, 69)." Da li onda ispada da je citava tvorevina zapravo Bozanska volja? To bi onda znacilo i da tvorevina nije stvorena (prizvana) iz nebica, nego eto da je sustina svega oko nas pa i ovog racunara, svih molekula i atoma bozanska volja sto bas nije nista nego opet nesto? Стварање ex nihilo, насупрот вечном хаосу који обликује Демијург код Платона. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Deja Vu Написано Август 9, 2015 Пријави Подели Написано Август 9, 2015 Стварање ex nihilo, насупрот вечном хаосу који обликује Демијург код Платона. Da, ali jel to mislio Sv. Grigorije pod ovim "bozanska volja je materijal i sustina tvorevine" ili je pravilno reci da je nebice sustina trenutne tvorevine? коЖељ њацИ је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Август 9, 2015 Пријави Подели Написано Август 9, 2015 Da, ali jel to mislio Sv. Grigorije pod ovim "bozanska volja je materijal i sustina tvorevine" ili je pravilno reci da je nebice sustina trenutne tvorevine? Не, небиће није суштина творевине јер небиће није нешто. Свети Григорије хоће да каже да творевина дугује своје постојање вољи Божијој. Бог је ствара ни из чега, приводећи у биће нешто што апсолутно није постојало. Васијан and Deja Vu је реаговао/ла на ово 2 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
cant_feel Написано Август 21, 2015 Пријави Подели Написано Август 21, 2015 Ево управо слушам есеј "Традиција и обичаји - хришћански етос на делу" и заиста је фантастичан! Оно што ме је додатно заинтересовало је питање слављења Божића (негдје око 27-и минут) и уопште виђење рођендана у та времена како са хришћанске стране тако и са незнабожачке. Заиста би волио да прочитам мало више о томе. Па ако би ме неко могао упутити био би веома захвалан. Линк: Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Дидим Написано Септембар 18, 2015 Пријави Подели Написано Септембар 18, 2015 Г. Александре, интересују ме теолошки одговори на три питања у вези са Јеванђељима, ако будете имали времена. 1. Однос Христа и Богородице: Христос јој се обраћа са "жено" а у поглављима "браћа и мати Исусова" чак делује да их и не поштује, односно да они не поштују њега (оно "да је пророк без части у постојбини својој и дому свом"). Да ли је у питању нека језичка специфичност која изгуби смисао када се преведе на српски? На српском је обраћање не само мајци него било којој жени са "жено" изразито непристојно. Ово питање 100% верујем да је објашњено и да је још некоме то запало за око јер је баш упадљиво, али ја нисам успео да пронађем православни одговор. 2. Зашто Христос за себе готово искључиво говори "Син човечји", да ли је и то опет ствар превода? Да ли то значи да се све исто односи и на нас, јер смо и ми синови (и кћери) човечји, или се ради о нечем другом? Израз је толико упечатљив и толико се често помиње и наглашава, а опет у хришћанском животу Христа никад не називамо сином човечјим већ искључиво Сином Божјим. 3. Христос се без проблема наводи у Јеванђељима по имену, Исус. Због чега се међу православцима данас тако изразито негативно гледа ако би неко причајући о Христу рекао "Исус"? Још горе ако би неко рекао Христ, без "ос" на крају, али то је друго. Кажу да "Исус" говоре католици и секташи (адвентисти, јеховисти), а да православни кажу "Христос" и не знају даље од тога, али такво објашњење је бесмислено, требало би да је то исто. Да ли постоји и неко теолошко образложење зашто православни верник не сме да каже "Исус" или је то само лоше протумачена пракса? Хвала унапред на одговорима! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ламех Написано Септембар 19, 2015 Пријави Подели Написано Септембар 19, 2015 1. Однос Христа и Богородице: Христос јој се обраћа са "жено" а у поглављима "браћа и мати Исусова" чак делује да их и не поштује, односно да они не поштују њега (оно "да је пророк без части у постојбини својој и дому свом"). Да ли је у питању нека језичка специфичност која изгуби смисао када се преведе на српски? На српском је обраћање не само мајци него било којој жени са "жено" изразито непристојно. Ово питање 100% верујем да је објашњено и да је још некоме то запало за око јер је баш упадљиво, али ја нисам успео да пронађем православни одговор. Ево на ово ја да одговорим. "Жено" је био колоквијали израз којим се одралсли Јеврејин обраћао некој жени, па чак и мајци. Није имао негтивну конотацију. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука