Страхови

[Srdjan Kotur]

Добродошао брате, видјеће она, а ако не види, онда је боље тако, Бог најбоље зна и најбоље даје. :229229229:

Хвала Милева! Већ сам боље! :-)

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ubedi je da si stvoren za nju i ne daj joj vremena da razmisli je li to tacno ili nije :229229229:

Хвала на савету Емилија. Још само да "докучим" како... :-)

[emilija]

Srdjane dragi, dozvoljavaju mi godine (ako ne iskustvo) da rechem koju na tu temu.

Nesigurni smo zato sto ne prihvatamo sebe takvi kakvi jesmo.

U drustvu nekoga ko nam se svidja sve snage utrosimo na osluskivanje sta bi se toj osobi dopalo i izvlacimo samo to iz sebe uz strahove da li smo pogodili?

I stalno napeti da li cemo joj sobom udovoljiti a to ne moze nikako jer ne prezentujemo SEBE nego onu sliku o sebi kakvu mislimo da ce joj se dopasti.

(al zamrsih:))))

Okrenesh sve kako treba, pogledash u svoje vrline i mane otvoreno i (posto osecam da imash puno vrlina)

prezentujesh se odmah bas takav kakav jesi, trudeci se da mane ispravish i saleci se na njihov racun.

[ВИЛМА]

Јесте, борба са самим собом је најтежа борба.

Живети са великим страховима - тежак крст на леђима.

[emilija]

Inace, to mucenje da budemo ono sto nismo strashno smara kad prihvatish sebe, onda sebe zavolish, izadjes u narod i kazesh - eto - to sam JA greengrin Kome se svidja moze sa mnom, kome se ne svidja, ne znaci da sam ja losh nego nismo kompatibilni ili se trenutno nismo nasli ili nas cesto i sam Bog cuva od sopstvenih losih procena. Radi na sebi neprestano i bices sve samouvereniji i voleces sebe. Neminovno onda covek pocne da isijava neku privlacecu energiju na druge.

Zato sto se sve manje bavimo drugima da njima udovoljimo a sve vise sobom u smislu usavrsavam se, cistim se od grehova, bavim se onim sta volim i to dovodim do savrsenstva, bilo koji posao ili hobi da je u pitanju. Nadji ono sto volish da radish (a ponesto sto i morash:p i navali.. posle dodji da nas pitash kako da se oslobodish od navale greengrin

Magdalena, jeste krst....ne strahovi nego odgovornost. Postepeno ces doci u fazu kad ces osecati radost zbog noshenja te odgovornosti. Razmisli malo, zar nije to sto sve cinish i borish se razlog za malo radosti? Odgovornost nalazhe da isijavamo radost postojanja na nashe blizhnje a to se bas ne rimuje sa onim sto prezivljavamo.Cesto sebe uhvatim kako od samog jutra umesto te radosti sama prizovem strahove i zapechatim citav dan. Jedno jutro sam ustala i rekla - svi imaju pravo na godisnji odmor, vala zasluzila sam da mi danas bude lepo i bice.I desice mi se nesto LEPO cim izadjem u novi dan. Zacrtala sam sta cu sve da uradim i da cu se osecati savrseno. I tako je pocelo greengrin

[ВИЛМА]

greengrin

Покушавам да што више гледам позитивно на све лоше што ми се дешава, и морам рећи да ми се такав угао гледања свакако више свиђа од самосажаљевања. Дефинитивно је кључ у томе како посматрамо, тј. доживљавамо оно што нам се дешава  greengrin

[emilija]

Pa ja sam dosla ovde po savete a raspricala se k'o na derbiju, izbacice me s foruma. Samo pre nego sto odem Magdaleni da kazem da obavezno procita i jednu svetovnu knjigu koja opisuje bas nase stanje i na predivan nacin objasnjava kako sve to prevazici (inace verujem samo u svetootacka misljenja i ovo je jedini izuzetak jer svuda oko nas su zamke koje ti trenutno pomognu a onda bace jos u gore stanje) Maksvel Molc -" Psihokibernetika" laka je, uzivacesh greengrin

greengrin

Покушавам да што више гледам позитивно на све лоше што ми се дешава, и морам рећи да ми се такав угао гледања свакако више свиђа од самосажаљевања. Дефинитивно је кључ у томе како посматрамо, тј. доживљавамо оно што нам се дешава greengrin

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

pa lepo kazhe Otac tadej "Kakve su ti misli, takav ti je zivot"

neverovatna je moc nasheg uma da sami izaberemo taj ugao gledanja na stvari.

Kad su ga pitali - pa kako da izbegnemo misli, ako bas nista ne pomaze on kaze "PEVAJ"

koristi sve sto cujesh, naucish, procitash, satiri svim sredstvima i uz pomoc Gospoda bice mnogo vise svetlih dana, veruj:)

[Srdjan Kotur]

Srdjane dragi, dozvoljavaju mi godine (ako ne iskustvo) da rechem koju na tu temu.

Nesigurni smo zato sto ne prihvatamo sebe takvi kakvi jesmo.

U drustvu nekoga ko nam se svidja sve snage utrosimo na osluskivanje sta bi se toj osobi dopalo i izvlacimo samo to iz sebe uz strahove da li smo pogodili?

I stalno napeti da li cemo joj sobom udovoljiti a to ne moze nikako jer ne prezentujemo SEBE nego onu sliku o sebi kakvu mislimo da ce joj se dopasti.

(al zamrsih:))))

Okrenesh sve kako treba, pogledash u svoje vrline i mane otvoreno i (posto osecam da imash puno vrlina)

prezentujesh se odmah bas takav kakav jesi, trudeci se da mane ispravish i saleci se na njihov racun.

greengrin greengrin greengrin

[Анастасија]

Slažem se sa Magdom,ali mislim da je ključi u tome da se izađe iz tog grča "šta drugi ( okolina,prijatelji,rodbina,roditelji očekuju od nas ),ta očekivanja koja mi veoma često nesvesno prihvatamo i želimo da im udovoljimo,dovodi do emotivne iscrpljenosti,strahova i osećaja krivice,koja nam razara unutrašnjost duše i uma.Najčešće strahovi potiču od toga" da li smo ipunili očekivanja koja drugi imaju u odnosu na nas" i toga da li ćemo imati osećaj krivice koja će nas mučiti."Da li sam detetu dobar roditelj?Da li ispunjavam očekivanja,koja moja deca imaju od mene?,Da li sam dobro ispunio-la očekivanja svojih roditelja?..." Taj grč je strašan,naročito kod ljudi koji su veoma osetljivi i "osećaju"ono što je većini"neosetljivo",mada ima tu dosta do vaspitanja i onoga što smo poneli iz detinjstva.Oprostite ja upadoh,li najviše zbog moje Magde...mada ne znam da li sam nešto pomogla... greengrin

[ВИЛМА]

Анчи, драга, како то мислиш да си овде упала ?  greengrin greengrin greengrin

[Анастасија]

Анчи, драга, како то мислиш да си овде упала ?  greengrin greengrin

Pa nisam mislila da se oglašavam,ali pošto videh tebe ovde  greengrin morala sam.Imala sam jezive strahove godinama ni sama ne znam od čega sve...ali zaista Bogu hvala,kad čovek sebe prihvati,ali zaista prihvati  kao nesavršeno biće,sklono i grehu i padu ( što ne znači da ne treba da se trudi da se ispravlja uz Božiju pomoć ),onda tek dolazi olakšanje i prestanak strahova...pa i sama mogućnost ispravljanja samog sebe.

[Srdjan Kotur]

Anči-dobrodošla!

[Анастасија]

greengrin greengrin Bolje vas sve našla  greengrin

[Анастасија]

A evo i jedna prigodna pjesmica da se zagrejete i don't scare!  greengrin greengrin 

[JESSY]

Емилија, нема шта да се дода твојим речима... mocart klapklap рекла си праве ствари и сугурно ће бити многима на корист... prstgore

Анастасија, такође ekstra

Магдалена, ја сам већ одавно приметила да теме овог типа , или сличне ,нису баш интересантне нашем форуму и ја се чудим... eheeeej

...али . зато је ту наша Милева, која увек учествује и саосећа са другима.. браво за Милеву!

[Зорица екс Милева]

Moja draga seja. 

Sestra Emilija je zaista revnosna i to je zaista za svaku pohvalu, želja da se nekome pomogne je zaista vidljiva, i nema potrebe da se brine - neće je izbaciti sa foruma, svako ima pravo da piše šta god smatra da je ispravno sve dok ne vrijeđa druge, i zato ja imam samo da  confused klapklap klapklap svim dragim sestrama koje su se našle na ne baš lakoj temi, a u želji da pomognu jedni drugima. Što se straha tiče, nema čovjeka da ga nema, ali je većina strahova ili umišljena, ili nametnuta od strane drugih i kroz njih, ili su rezultat iskušenja. Ali su definitivno od đavola. Što čovjek više vjeruje, strah slabi, i Bog pomaže čedu svome. Ja sam npr. imala gomilu strahova od istih stvari od kojih se bojala moja majka. Smatrala sam da to jesu stvari zbog kojih čovjek treba da se  winter, ali Gospod dade da uvidim, da su oni besmisleni, i oslobodi me toga, kroz durge usadila sam sebi strahove - koliko je to blesavo, ali eto nepomjanik se svačim koristi.