Страхови

[emilija]

Poslato, hvala:)

Srecna vam Nova, nekako paganche u nama ipak veruje da ce se , kad otkuca ponoc i stara godina ode, nesto promeniti drasticno i da ce nam nova doneti mnogo boljeg nego stara ...sto bi mi bilo jako sumnjivo cak i da se desi 319.gif

[Guest O.Ugrin]

Evo me, stigao sam... mozete li mi, molim vas, sumirati ovih sedam stranica u par pitanja ili u par nedoumica; pa, da o izlozenom razmislimo zajedno....

Lep pozdrav - jerej Ugrin V. Popovic

(Mitropolija Beogradsko-karlovacka)

[emilija]

Pozdrav i vama i zahvaljujemo na reagovanju Tema je - strahovi koji su na ivici patologije, strahovi koje ne kontrolishemo mi, nego smo u fazi kad oni kontrolishu nas u duzem ili kracem periodu naseg zivota (pokushavam da izvucem zajednicko kod svih diskutanata) Tavita rece "razbili su me negdje kao malo dete" i tu je negde strah koji cesto mutira a u korenu mu je neki strah iz detinjstva da cemo biti ostavljeni, ponizeni, odbaceni, ismejani;.; Zatim - strah da ce nam se nesto iznenada desiti gde se krije opet velika odgovornost prema deci koja bi mogla ostati bez nas pa strah od "dilovanja" s ljudima, gde ako zelish pravi put cesto ostajes i sam i ismejan pa dodjesh u dilemu da li ludish... pogledajte str. 5, otprilike su se tu skoncentrisala pitanja.

pitanje je kako ih prevazici, suocavamo se, takodje si sa sumnjom u sopstvenu veru jer smo daleko od ideala potpune vere u Gospoda koji poziva da sve brige ostavimo Njemu.. jacamo veru, posvecujemo se drugima,posvecujemo se sadasnjem trenutku (jer strahovi su emotivni odgovor na nesto iz proslosti ili buducnosti, dakle iluzija), shvatamo ih kao i konstruktivne, pokusavamo da ignorisemo ali... tu su, vracaju se, napadaju i strahovita nasa slabost anulira sve sto pokusavamo... postoje i strahovi zbog pogreshno izgradjene savesti i sasvim lose procene o sopstvenoj vrednosti i sta god da koristimo u borbi , ono sto je ugradjeno u engrame vrti svoju plocu i ubija svaku radost... tesko je uopstiti sad, ima nas puno ovde s razlicitim stepenima strahova, od onih koji su prosli panicne napade, anksioznost do onih koji su potpuno to prevladali...eto, najkrace, vase misljenje o ovoj temi moze mnogo da pomogne i uputi koji je put najbolji za prevazilazenje strahova.

[ВИЛМА]

Емилија, дивна је твоја жеља да се ова тема покрене и да се дође до конкретних свештеничких савета. Надам се да ће се отац Угрин поново огласити на овој теми.

[emilija]

Hoce, znam

znam i da se mogu prevladati i da se moze dostici stepen kad oni budu samo oblak koji te prati jer te prati od rodjenja, ali da ne mora da te zalije kishom niti zakloni sunce niti potamni put kojim idemo. Jednostavno znam da je na nama da li cemo obracati paznju na njega ili na sunce..;samo da nas upute kako je najbrzhe doci do toga:)

[Guest O.Ugrin]

Evo me, sa vama sam i sada cu vam izneti sopstveni zakljucak onoga sto sam procitao na ovih sedam stranica + Emilijin size posto size jeste suma sumarum vlastitog odabira bitnog, odnosno onog sto je najblize toj osobi koja siže cini... radi celokupnosti uvida, morao sam da procitam sve ali zbog konkretne licnosti kojoj pisem (Emilija), morao sam shvatiti sta je njen ''strah'' od svega iznetog te zato i zatrazih siže. Sa druge strane, moram priznati da retko zalazim u teme koje nisu ''moje'' i to iz dva razloga: 1) Imam poverenje u ekipu 2) Nisam spekulativnog duha u smislu rasclanjavanja Bozanstva dok me za carsijske price ili ti svakodnevne nedoumice prosto zao vremena odvojiti jer me apsolutno ne zanimaju sto ne implicira da ne bih zarad nekog uronio u te price ne bi li sa tim nekim iznedrio zakljucak po meri tragaoca... Zato i imam dve ''svoje'' teme i pdf kao i p.p. tako da - koga zanima moje misljenje - moze ga potraziti, kao Emilija sto je ucinila, savrseno uveren da ce naici na moj odziv a da li ce naici i na odgovore to ce ipak samo od njega zavisiti.

Ergo, toliko o uvodu... nadam se da me razumete.

Samoca - jeste osnovni koren svih strahova; taj stah da ce biti sam, samim tim i bezimen, jeste predukus pakla koji manje ili vise delimo svi u ovom palom postojanju posto ono i jeste iskrivljena slika postojanja... u krajnjoj tacci i njen negativ posto - DA, sve sto ima pocetak ima i kraj ali ipak NE, nije nas Bog stvarao da propadnemo sa zakljuckom KAKO nas nije stvarao ni za ropstvo pa makar i zivotu, odnosno - zajednici sa Bogom, jer jedino ona i moze podariti stvorenom atribude Nestvorenog; sloboda jeste osobina hrabrih, ljubav - odgovornih a strah, strah jeste plod arhetipske ogranicenosti, kao nus efekt pada, kojom covek shvata svoju nemogucnost da isto ostvari u granicama sopstva te ga, taj zakljucak, dalje vodi - 1) ka izlasku iz sebe, teznji za preobrazajem i ostvarenjem u licnosti koja je oslonjena na drugog samim tim i zaokruzena te i prebacivanje tezista na to da nije toliko bitno koliko mozemo ili da li mozemo vec da imamo kome dati to sto mozemo.... - 2) ili nas to vodi u degenerativnu otudjenost u kojoj nacinom narcisoidnog egocentrizma shvatimo da mozemo uzimanjem sebe dograditi. Sustinski znamo da ne mozemo te to, dalje, stvara tu stalnu alavost i nezadovoljstvo onim sto imamo kao i tu anksioznost - posledicu podsvesnog shvatanja da nikada necemo moci da posedujemo to sto mislimo da imamo ili da mozemo imati jer to sve, i mi sami, prolaznog je karaktera a kako smo svoju teznju vezali tim nacinom za prolazno to i imamo identitet za prolaznost, to ce reci bezimenost posto samo drugi moze izgovoriti nase ime, time nas potvrditi u postojanju te zato i pominjemo imena na Proskomidiji i zato Lazar ima ime - bogatas ne i na kraju krajeva to je i uzrok pozdravljanja u onoj svakodnevnoj primeni kao i nase bojazni ako li taj pozdrav izostane, pitanje sto je izostao i da li to znaci da za tu licnost mi vise ne postojimo. Zato Hristos i kaze - ko se mene odrekne pred ljudima odreci cu se i ja njega pred andjelima Bozijim.... upravo tim strasnim recima - ne, ne poznajem vas, idite prokleti... Dakle, neimenovanje od strane Boga znaci prokletstvo dok je samo ime vezano za drugog, drugog coveka koga smo imali ili nismo imali - ovde, sada i tu a Liturgijski i ka Vecnosti... ka odnosu sa Bogom koji ce moci da nas imenuje jer ce nas konkretna Zajednica Njemu predstaviti! - sto nas opet vraca razlogu pominjanja i zivih i mrtvih na Proskomidiji. Latini su jos zakljucili - nomen omen est - a to znaci, odgovornost da svedocite svoju ljubav kao vlastiti izbor neovisno od okolnosti koje je osporavaju vas ugrozavajuci i to predstavlja hrabrost - hrabrost onih koji su pred lavove izlazili smerni u svojoj zahvalnosti - sto to sami nisu morali - znajuci da tako ne bi ni mogli i, posto mogu, zato i jesu zahvalni jer njihova ljubav biva prepoznata kao nacin ''da se gore pomeraju''. Namerno sam stavio sadasnje vreme u kontekst proslog ne bi li i morfoloski videli koliko ta realnost odskace od ove pale i koliko i lingvicki neprolaz ne moze biti u kontekstu prolaznog a upravo na to hriscan i jeste pozvan i to je ta ludost kojom smo mudri pred Bogom i apsolutno neshvaceni u odnosu na prolazno... i otuda strah, strah za decu, za one male koje izlazemo ruglu ovoga sveta tim svojim uverenjem i stoga ta vecita prispitivanja i pitanja koja niti mogu naici na odgovor niti sama mogu biti utesna - Vera, Nada i Ljuba mati im Sofija nisu plod tih pitanja imala u radosti stradanja nego Veru kao izraz zajednice - njihove potvrde u bicu, u postojanosti kao i svesti da to mogu i cim mogu znaci da mogu za vecnost jer vise niti su same niti su svoje vec se mogu identifikovati sa Pavlovim - ne, ne zivim vise ja nego Hristos u meni a to jeste poslednja granica koju imamo individualnoscu.... ostale prelazimo Licnoscu.

Da, reci ce neko, ali to je previse od ''onog sveta'' sta cu sada sa ovim patoloskim oblicima koji proganjaju moje bice sada i ovde. Patologija jeste bolest a pristajanje na to da se tom bolescu definisemo jeste zaista pristanak da se svetom ogranicimo kao posledica naseg prihvatanja samoce kao vlastitog modus vivendi kroz zivot... a otuda i raznorazni moralisticki pristupi religiji posto te discipline u centar stavljaju coveka definisuci ga kao permanentno jadno bice okrenuto sebi i svojoj vecitoj teznji da takav ne bude te iz toga proizilazi dalje shisofrenija onoga sto jesmo i onoga sto bi zeleli, morali da budemo te i otudjenje u stidu da drugima priznamo klako to ne mozemo uljuljkavajuci se tim vlastitim trudom odricanja da time nesto postizemo i da smo time nekom blizi.... kasnije, uvidevsi da nikome nismo time blizi uveravamo sebe da samo Bogu blizi i da On cuti jer nema saputanja na ispitu zrelosti a ne zato sto smo gluvi da ga cujemo... i jednom zamenjena teza, narednoj generaciji vec predstavlja osnov a onoj tamo i svakoj sledecoj - standard... i to vec jeste geneza patoloskih oblika kojima ako se doda i prvobitni greh (onaj koji nas i definise kao smrtne), strah postaje i jeste jedino licno stanje, nesto sto jedino mozemo identifikovati sa sobom i onda, eh, onda ga odtugujemo do kraja, uplaseni iskoraka, uplaseni od drugog - stalno pokriveni onim smokvinim listom pred ocima koje nas zele posedovati i ciji pogled nas cini sredstvom... ali i mi njih, tog drugog koji nam treba ali kog nismo dostojni. I, nismo... jer smo poverovali da od nasih sila a ne od NAS - zavisi a ta vrsta ''skromnosti'' jeste ona doza licemerja koja je uvek bila i jeste pokretac svih zala ovoga sveta jer pod barjakom skrusenosti ganja i razapinje... a u onoj meri u kojoj shvatimo da su Hrista razapeli u toj meri cemo razumeti nistavnost sveta koji se okrece oko nasih dela kao i velicinu Ljubavi ''onog tamo'' sveta koji nas ocekuje, pruza ruke jer zna ''da ne znamo sta radimo'' i bas zbog toga i istemo i bas zbog toga i iskoracujemo, dajemo sebe, sve ono sto mi jesmo... tom svetu koji nas bas takve i trazi posto ljubav jeste u prihvatanju ne u uslovljavanju ili zahtevanju ili ... svemu onome zbog cega su Hrista razapeli, sveg onog zbog cega cemo sa Njim savaskrsnuti.... ili ne, i to ne - ne zbog toga sto smo pojeli vise pecenja nego li pasulja nego ne - jer smo poverovali da nasa dela jesu i nasa preporuka a to jeste uvreda ljubavi, hula na Duha tim isterivanjem Hrista iz sveta a zarad dela u svetu i to dalje, jeste sva muka palog postojanja taj apsurd da Bogu sluzimo Boga razapinjuci jer nemojte zaboraviti da su Hrista razapeli zbog blasfemije, krijuci svoju zavist Zakonom u svom pokusaju da mrtvim slovima ubiju Rec... i to samoubistvo jeste ta hula koja se nece oprostiti jer se nece ni prepoznati kao sto ni bogatas nije bio neznabozac (Avraama SLOVI oce), niti je bio neko ko je imao zivot u sukobu sa Mojsijevim zakonom (jer sahrana je bila po propisima judejskim a i nije bio kamenovan - sto bi bio jer svako ko je hulio na Zakon tako bi prolazio ma kakvo bogatstvo imao), ali nije bio ni neko sa imenom uveren da su dela dovoljna - desetak od metvice i kima, dve hiljade koraka u dan subotnji i nejelo do 18h danima posta... dakle, sve ono sto ne treba nije cinio i sve to nije doprinelo imenu posto poenta naseg zivota nije da se uzdrzavamo onoga sto ne trebamo vec da se ostvarimo u onome sto trebamo hrabroscu shvatimo nebitnost onoga sto mozemo imati u odluci da to sto hocemo imamo kome dati a tom Ljubavlju i Nebo se kupuje jer ga za tog drugog trazimo slobodni da shvatimo kako nista sobom niti svojim delima mozemo postici a da to Nebo drugom mozemo dati, niti je to potrebno... kucajte i otvorice vam se ali ako vreme protracite razmisljajuci na koji nacin da zakucate u stalnom strahu od onog ko ce vam otvoriti i razmatranja sta ce iza vrata naici - trosite i potrosicete to ulje svojih lampica i kada se jednom tama odomaci u vasem oku to ce znaciti veciti strah duse - oko osudjeno na prste i um osudjen na opipavanje te i zivot na strah prezivljavanja; mozak na amigdalu delovanja te vanredne situacije bori se ili bezi nacina prehrambenog zakona sume u kojoj ili si lovac ili plen a svako jeste i lovac i plen... pitanje je vremena.

Kada ce doci moje vreme... - jeste pitanje palog postojanja, pitanje koje iscrpljuje svako nase promisljanje o uzrocima straha definisuci ga sobom tom anksioznoscu kao standardom zivota na putu smrti jer smrt je istina palog postojanja, rascep izmedju bica i zajednice nacinom Andricevih reci: ''Rana koja se krije tesko i sporo zarasta''. Imamo li je hrabrosti otkriti... i kome... to - od nas zavisi i to jeste nase ucesce u zivotu sveta i nacinu vlastitog postojanja u Vecnosti tom slobodom iskoraka svescu individualne nedovoljnosti, nedovoljnosti stvorenog da dosegne Nestvoreno, slabost coveka da otkrije Boga i svu tastinu dela koja pretenduju da izraze ''Onoga koji jeste'' i koji nema imenovanje.... vec - Jedinorodno Ime kome se svojim imenom priblizavamo i time Boga dosezemo svojim sazivotom sa Njim beskrajem okruzeni i u njemu prepoznati svojim imenom od onoga radi koga Vecnost i zatrazismo, pozelesmo... tog drugog koji je vredan najvredniji i koji jeste cilj ne sredstvo - nikada sredstvo!

Mislite o tome...

Bog vas blagoslovio - jerej Ugrin V. Popovic

Internet sekcija

(Mitropolija Beogradsko-karlovacka)

[emilija]

uhhhhh.....

prvo, hvala za ovaj tekst. Ovako prvi put procitan ostavicu da sazri sve sto ste rekli , za sada imam samo prvi utisak...Hrist koji se razapeo svetu bez obzira na rane i ljubavlju zakrilio sve ljudske slabosti i bede dushe i mi mali koji ranjeni bezimo u sebe i zakljucavamo mrvice onog sto nam je preostalo, za sta imamo iluziju da je nase i da ga cuvamo, pokazujuci svetu da smo nesalomivi u samoci a u stvari vapimo za potvrdom svog postojanja kroz druge.....

i strahujemo prvi put kad se otvorimo da ce nam se uzeti od tog sto "imamo"...

ne mogu sada dalje da analiziram, treba da iscitavam i da se neki utisak sam nametne, a ne zelim da nesto protumacim na nacin koji ce meni odgovarati i pravdati izabrano stanje.

uh mali smo, mali, izgubljeni, preplasheni i samo nekom maglovitom sferom iznad mozga mogu da za trenutak uhvatim velicinu opisanog stanja u kome bi trebalo da budemo za razliku od ovog....plasi me i to sto taman mislim da sam odmakla na tom zeljenom putu uvidim da nisma mozda ni krenula..tako nekako....

idemo dalje:)

[ego]

Свето Писмо је непресушна ризница у трагању за смислом и понирање у њу гаси многе наше бојазни.

Својим ученицима пак рече: зато вам кажем: не брините се за живот - шта ћете јести, нити за тело - у шта ћете се обући; јер је живот претежнији од јела и тело од одела. Погледајте гавране како не сеју нити жању, немају оставе ни житнице, и Бог их храни. Колико више ви вредите од птица? А ко од вас бринући се може да дода један лакат свом животу? Па кад не можете да учините ни нешто најмање, зашто се бринете за остало? Погледајте љиљане како расту, нити се труде нити преду; а ја вам кажем да се ни Соломон у свој својој слави није обукао као један од ових. Ако пак Бог тако одева траву у пољу, која данас постоји а сутра се баца у пећ, колико ће пре вас, маловерни. И ви - не тражите шта ћете јести и шта ћете пити, и не узнемиравајте се бригама; јер све то траже многобошци овога света; а ваш Отац зна да вам је ово потребно. Него тражите његово царство, и ово ће вам се додати. Не бој се, мало стадо; јер се свидело вашем Оцу да вам да царство. Продајте своје имање и дајте га као милостињу. Начините себи торбе које неће овештати, неисцрпно благо на небу, где се лупеж не приближава нити мољац уништава. Јер где је ваше благо, онде ће бити и ваше срце.

Не продају ли се два врапца за ас? Па ни један од њих неће пасти на земљу без Оца вашега. А ваша је и сва коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви вредите више од многих врабаца.

Не брините се дакле за сутрашњи дан, јер ће се сутра бринути за себе; доста је дану зла свога.

Понизите се, дакле, под силну Божију руку, да вас узвиси кад дође време. Пребаците на њега сву своју бригу, јер он се брине за вас. Будите трезвени, бдијте. Ваш противник, ђаво, иде около као лав који риче тражећи кога да прождере. Њему се успротивите, чврсти у вери, знајући да та иста страдања сналазе вашу браћу по свету. А Бог сваке благодати, који вас је у Христу позвао у своју вечну славу, он ће вас после вашег кратког страдања усавршити, учврстити, оснажити, утемељити. Њему слава и сила у све векове. Амин.

Радујте се свагда у Господу; опет велим: радујте се. Ваша благост нека буде позната свима људима: Господ је близу. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем нека се ваше молбе Богу очитују. И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће ваша срца и ваше мисли у Христу Исусу. Уосталом, браћо, што год је истинито, што год је часно, што год је праведно, што год је чисто, што год љубазно, што год је на добру гласу, ако је каква врлина, ако је каква похвала, на то мислите. Што сте научили, и примили, и чули, и видели на мени, то чините, и Бог мира биће са вама.

Драги моји, волимо један другога, јер је љубав од Бога и свако ко воли од Бога је рођен и познаје Бога. А ко не воли, није познао Бога, јер Бог је љубав. По том се показала Божија љубав према нама, што је Бог послао у свет свог јединородног Сина - да ми њиме живимо. Љубав је у овоме: не да смо ми заволели Бога, него је он заволео нас и послао свога Сина као жртву помирења за наше грехе.

Драги моји, ако је Бог тако заволео нас и ми смо дужни да волимо један другога. Бога никад нико није видео; ако волимо један другога, Бог остаје у нама и његова љубав је савршена у нама. По томе познајемо да остајемо у њему и он у нама, што нам је дао од свога Духа. И ми гледасмо и сведочимо да је Отац послао Сина као спаситеља света. Ако ко исповеди да је Исус Син Божији, Бог остаје у њему и он у Богу. И ми смо упознали и веровали у љубав коју Бог има према нама. Бог је љубав и ко остаје у љубави у Богу остаје, и Бог остаје у њему.

Љубав је код нас дошла до савршенства у томе да ми имамо поуздање на судњи дан; јер какав је он, такви смо и ми на овом свету. У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх, јер страх има казну; а ко се боји није дошао до савршенства у љубави.

Ми волимо зато што је он први заволео нас. Ако ко каже: волим Бога, а мрзи свога брата, лажа је; јер ко не воли свога брата кога је видео, не може волети Бога кога није видео. И ову заповест имамо од њега: ко воли Бога да воли и свога брата.

Јер сви, које води Дух Божији, ти су синови Божији. Нисте, наиме, примили ропског духа - да опет страхујете, него сте примили Духа усиновљења, којим вичемо: Ава, Оче! Сам Дух сведочи с нашим духом да смо деца Божија. Ако смо пак деца, онда смо и наследници; наследници Божији, сунаследници Христови, - ако с њим страдамо, да се с њим и прославимо. Сматрам, уосталом, да страдања садашњег времена не значе ништа у поређењу са славом, која ће се на нама открити.

А кад се показа доброта и човекољубље Бога, Спаситеља нашега, спасао нас је не на основу дела која смо ми учинили у праведности, него по својој милости - бањом која препорађа и обнавља Духом Светим, кога богато изли на нас посредством Исуса Христа, Спаситеља нашега, да оправдани његовом благодаћу постанемо наследници вечнога живота - као што се надамо.

Него проповедамо као што је написано: »Што око не виде, и ухо не чу, и у људско срце не дође, што уготови Бог онима који га љубе«. А нама је Бог открио посредством Духа; јер Дух испитује све, и дубине Божије. Јер ко од људи зна шта је у човеку - сем човековог духа који је у њему? Тако исто нико - сем Духа Божијега - не зна шта је у Богу. Ми пак нисмо примили духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо шта нам је Бог даровао. Па и то не говоримо речима наученим од људске мудрости, него речима наученим од Духа, тумачећи оно што је духовно духовним људима. А земаљски човек не прима што је од Божијег Духа, јер је то за њега лудост, и не може да сазна, зато што о томе треба на духован начин расуђивати. Духовни човек пак расуђује о свему, а њега нико не просуђује. Јер »Ко позна ум Господњи - да га поучи?« А ми имамо ум Христов.

Пошто смо, дакле, оправдани вером, имамо мир с Богом посредством Господа нашега Исуса Христа, чијим смо посредством - вером - дошли до ове благодати у којој стојимо, и хвалимо се надом на славу Божију. И не само то, него се хвалимо и невољама, знајући да невоља гради стрпљивост, стрпљивост пак прекаљеност, а прекаљеност наду; и, нада не срамоти, јер се Божија љубав већ излила у наша срца Духом Светим који нам је дат.

Уосталом јачајте у Господу и у сили његове снаге. Обуците се у све оружје Божије, да бисте могли одолети ђаволском лукавству. Јер наша борба није против људи од меса и крви, него против поглаварства, против власти, против владара овог мрачног света, против злих духова на небесима. Зато узмите све оружје Божије, да бисте могли да се одупрете у зли дан и да се одржите - пошто све свршите. Стојте, дакле, опасавши своја бедра истином, и обукавши оклоп праведности, обујте ноге приправношћу на еванђеље мира. При свем том узмите штит вере, којим ћете моћи да погасите све огњене стреде нечастивога. Примите и кацигу спасења и духовни мач, који је реч Божија. Сваком молитвом и мољењем молите се Богу у Духу сваком приликом, и ради тога бдијте у свакој истрајности и мољењу за све свете, и за мене - да ми се даде реч кад отворим своја уста, да са слободом обзнаним тајну еванђеља, за које сам ја посланик - у оковима, да у њему слободно говорим - као што и треба да говорим.

[ego]

Постоје методе које знатно убрзавају и олакшавају превладавање ових тегоба.
Код страхова и уопште психосоматских поремећаја акупунктура је изузетно ефикасна.

Овде су наведена нека искуства лекара:

http://www.acupuncture.com/newsletters/m_july10/anxiety.htm
http://www.acufinder.com/Acupuncture+Information/Detail/Can+acupuncture+treat+depression+and+anxiety
https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,159.msg201532.html#msg201532

Инжењерски приступ у објашњавању механизма њеног деловања је доста комплексан:
 

...Novija istraživanja specifičnih interćelijskih kanala (tzv. gap junctions, posredstvom kojih se odvija evolutivno stariji tip interćelijske komunikacije, kroz transport jonskih električnih signala između eksitablnih ćelija, čija se provodnost može modulisati unutarćelijskim pH-faktorom, Ca2+-jonima, neurotransmiterima i sekundarnim "mesendžerima", i čak naponom [17]) pokazala su njihovu značajno povišenu koncentraciju unutar akupunkturnih tačaka [18].
Na bolju uređenost ćelijskih struktura i jonsku osnovu ći entiteta akupunkturnog sistema ukazuje i do 10 puta veća električna provodnost kože akupunkturnih tačaka u odnosu na okolno tkivo, kao i znatno veća resorpcija aerojona u tim tačkama [15]. Jonske akupunkturne struje, i elektromagnetna polja koja ih prate, imaju ultraniskofrekventnu (UNF) i mikrotalasnu (MT) komponentu, t.j. MT komponenta je modulisana UNF komponentom [2,4,8], što je u saglasnosti sa rezonantnim prozorima u frekvenciji i intenzitetu u interakcijama tkiva sa slabim elektromagnetnim poljima [19]. Kao dokaz UNF komponente jonskih akupunkturnih struja može se navesti rezonantna UNF (~ 4 Hz) stimulacija akupunkturnog analgezijskog endorfinskog (na ~ 4 Hz) i serotoninskog i/ili norepinerfinskog (na ~ 200 Hz) mehanizma, kao i uspesi nemačke škole UNF rezonantne terapije [20]. S druge strane, kao dokaz MT komponente jonskih akupunkturnih struja mogu se navesti uspesi rusko-ukrajinske škole rezonantne MT (~ 50-80 GHz) terapije [21,22], efikasne u tretiranju i veoma teških obolenja [21-23], ukazujući da je akupunkturni sistem dinamička tvorevina, diferencirana na mestima maksimuma trodimenzionih stojećih talasa, formiranih kao rezultat refleksije koherentnih mikrotalasnih (~ 100 GHz [24]) Frelihovih eksitacija molekularnih subjedinica ćelijskih membrana i proteina, mikrotubula i dr. - čemu idu u prilog druga istraživanja koja ukazuju da je diferenciranje interćelijskih jonskih kanala (čija je gustina veća na mestima akupunkturnih tačaka) osetljivo na promene električnog polja [17]. U tom kontekstu može ležati i objašnjenje efikasnosti mikrotalasne rezonantne terapije (MRT), kao neinvazivnog bezmedikamentoznog pristupa [2,8,23]: neki poremećaji u organizmu dovode do deformacije u strukturi stojećih talasa električnog polja organizma u MT dijapazonu, što utiče na izvesnu promenu prostorne strukture akupunkturnog sistema, i sledstveno rezonantne frekvencije njegovih meridijana, što dovodi do bolesti; pri terapiji, delovanjem MT sondom na odgovarajuću akupunkturnu tačku eksitirani akupunkturni meridijani pacijenta relaksiraju u prethodno zdravo stanje, dostižući svoje normalne rezonantne frekventne odzive pod uticajem širokopojasnog MT izvora - a zatim posredstvom fizioloških mehanizama akupunkturne regulacije [14-16] organizam i biohemijski prevladava bolest. U isto vreme to može biti objašnjenje [1,5,6,23] za osetljivost organizma na ekstremno slaba MT/UNF elektromagnetna polja [19], kroz MT/UNF elektromagnetnu indukciju unutar elektromagnetno/jonskog cirkulatornog akupunkturnog sistema, čime se modulišu akupunkturne struje spoljašnjim elektromagnetnim poljima, bez ikakvih ograničenja pragovnih potencijala koji ni ne postoje unutar "gap junction" električnih sinapsi akupunkturnog sistema [17].

Treba istaći i kvantno-koherentne karakteristike rezonantne MRT terapije (visoko rezonantni MT senzorni odgovor obolelog organizma, biološki efikasno netermalno MT zračenje ekstremno niskog intenziteta i energije, i zanemarljivi MT energetski gubici duž akupunkturnih meridijana), koje bi mogle biti posledica postojanja Sitkovih nelokalnih samosaglašenih bioloških makroskopskih kvantnih potencijala [22], što može dovesti do nelinearnih koherentnih EM MT dugodometnih maserskih eksitacija biološkog nelinearnog apsorpcionog medijuma sa ćelijama kao aktivnim centrima - i akupunkturnim meridijanima povezanim sa svojstvenim frekvencijama i prostorno-vremenskim raspodelama svojstvenih funkcija svakog individualnog biološkog kvantnog sistema. Ovo sugeriše i da se zdravo stanje može posmatrati kao apsolutni minimum (osnovno stanje) nelokalnog samosaglašenog makroskopskog kvantnog potencijala organizma, dok bi neki poremećaji akupunkturnog sistema odgovarali višim minimumima (prostorno-vremenski promenljive) potencijalne hiperpovrši u energetsko-konfiguracionom prostoru [2,6,23], što verovatno objašnjava viši MRT senzorni odgovor poremećenijeg akupunkturnog sistema (sa višim i dubljim minimumima, koje sistem treba da savlada dovedenom MT energijom da bi prešao u osnovno zdravo stanje), i slab MRT senzorni odgovor zdravog akupunkturnog sistema koji se već nalazi u osnovnom stanju. Takva slika je bliska i onoj za asocijativne neuronske mreže u njihovim energetsko-konfiguracionim prostorima [2,6,23], i prepoznavanju oblika kao konvergenciji neuronske mreže prema odgovarajućem dnu potencijalne hiperpovrši, kao memorijskom atraktoru neuronske mreže [25,26]. Ovo takođe podržava elektromagnetno/jonsku MT/UNF kvantno-holografsku funkciju akupunkturnog sistema (slično kompleksnim oscilatornim holografskim Hopfildovim neuronskim mrežama [26]), i njihovu suštinsku vezu sa (kompleksnom kvantno-relativističkom) svešću, što inače veoma sugeriše modeliranje izmenjenih i prelaznih stanja svesti [2,4-8,23].

Prof. dr Dejan Raković

Код страхова је основни проблем у томе што, попут осталих душевних тегоба, имају своју физичку, телесну компоненту. Поједностављено би се процес у општем случају могао описати на следећи начин: услед дуготрајних тензија долази до појаве спазама у одређеним областима тела, чиме се у њима успорава циркулација, нагомилавају отпадни продукти метаболизма и нарушава хомеостаза. Циљ је разбити такве мишићне блокаде и успоставити нормалан проток импулса, чиме се поново доспева у првобитно стање. Одступање од нормалног функционисања се може установити на основу електромагнетних параметара организма, што нам такође омогућава контролу тока лечења:

http://www.euromarket.rs/katalog/zdravlje-i-lepota/aparati/profesionalni-medicinski-aparati/amsat-dijagnosticki-aparat.html
http://www.asmedicus.co.rs/biorezonantni-skener.php
http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=331&editionId=32&articleId=176

У фазама док још није дошло до крупнијих физичких поремећаја постижу се изузетно добри резултати. То се односи и на разноврсне психолошке тешкоће, које су веома захвалне за третирање овим путем. При томе акупунктура изузетно убрзава опоравак, у тој мери да се данас озбиљна психотерапија не може ни замислити без њене примене. Код блажих поремећаја у потпуности је довољна терапеутска метода за њихово превазилажење. Потребно је одређено време да би се постигао ефекат, које зависи од интензитета проблема. Зато се треба прилагодити конкретној ситуацији. Код наведених тегоба, као што су снажно изражени страхови, нарочито у условима одвикавања од антидепресива, приметнија побољшања се могу очекивати тек након првих пар месеци. Затим наступају све крупније промене, да би постепено уследио пун опоравак.

Може се поставити питање како да се постигнуто стање одржи, да не би долазило до рецидива. Таквим размишљањем већ залазимо у духовне сфере. На нашем форуму ћемо се сагласити да је православље најлепши, најпотпунији и заправо једини одговор. У супротном би се лако доспело у ситуацију да се са новодобијеном енергијом направи прави дар-мар.

Како се побољшава физичко стање организма, враћа се ведро и стабилно расположење, мисли се бистре. Околности се посматрају из ширег угла, јасније се сагледавају узроци који су довели до невоља, враћа се снага потребна за борбу и одолевање свакодневним изазовима. Ситуације и тешкоће које су некада изгледале безизлазно и непремостиво почињу да се решавају.

Укратко, ово је комбинација која може да на најбржи, најлакши и најбезболнији начин изведе из таквог негативног стања.

[emilija]

ego, svaka cast na pravom tekstu u pravo vreme 4chsmu1

i hvala na vremenu nama posvecenom...svaka rech upucena je jedan korak ka izlasku iz strahova, jer tu se ide korak po korak.

Dodala bih samo iz licnog iskustva da ne treba ocekivati cuda preko noci, treba biti strpljiv prema sebi i oporavljajuci se ne smatrati svaki pad kao povracaj na staro nego kao pad sa stepenice, ali ne i sa sprata 0304_smile4

[emilija]

"a u onoj meri u kojoj shvatimo da su Hrista razapeli u toj meri cemo razumeti nistavnost sveta koji se okrece oko nasih dela kao i velicinu Ljubavi ''onog tamo'' sveta koji nas ocekuje, pruza ruke jer zna ''da ne znamo sta radimo'' i bas zbog toga i istemo i bas zbog toga i iskoracujemo, dajemo sebe, sve ono sto mi jesmo... tom svetu koji nas bas takve i trazi posto ljubav jeste u prihvatanju ne u uslovljavanju ili zahtevanju ili ." da...zatvoreni smo u sebe, kao da zivimo na dnu bunara, na zidove bunara smo poslagali sve uzroke zbog kojih smo se sakrili tu gde jesmo, kao odstupnicu da ne pokushamo uopste da izadjemo napolje, gledamo mali krug neba daleko iznad i mislimo da se mozemo Gospodu priblizhiti tako...eto, na to me asocirala ova recenica oca Ugrina.... a napolju citav svet, ljudi, bliznji, dalji, drukciji od onih zbog kojih smo se zakopali, u stvari ako izadjemo ljudi ce biti isti, ali mi drugaciji i posmatracemo ih onako kako treba neoptereceni time da ce svako potrcati da nas potvrdi, nego mi trcimo da se potvrdimo kroz njih...ovog puta naoruzani s malo vishe i mudrosti i bezazlenosti...

i da postoji jedan svet kome tezhimo i da nismo mi centar tog sveta, jer mislimo da ce prestati da postoji ako se "nama nesto desi" i da ne odlucujemo mi kad ce se i da li ce se "desiti" i da smo svrhu zivota postavili na pogreshne temelje....i da necemo prestati da postojimo jer nashe postojanje je bilo negirano od shachice ljudi za koje smo se bolesno zakacili trazeci uporno ono sto ne mozemo bash od takvih dobiti (otac Ugrin je negde lepo govorio da je sizifov posao ispravljati nekog ko to sam ne zeli ) sto nam je sve dalo alibi da nemocni sazaljevamo sebe umesto da se okrenemo ljudima.... izvinjavam se sto glasno razmisljam... Pade mi na pamet covek, strastveni pushac koji je negde krenuo par kilometara i konstatovao da je zaboravio cigarete.Toliko je bio besan na sebe zbog proklete navike koja ga sad tera da prepesaci ponovo kilometre da je istog momenta, zbog besa prestao da pushi. Iz inata sto nesto gospodari njime.

"odgovornost da svedocite svoju ljubav kao vlastiti izbor neovisno od okolnosti koje je osporavaju vas ugrozavajuci i to predstavlja hrabrost " ovo je savrsheno.

[ego]

Лечење акупунктуром у државним здравственим установама

[ego]

Лековито биље може благотворно деловати на опуштање, примењено споља у облику купки, уља и мелема. Већ је било речи о примени ароматерапијe код стреса. Ево пар рецепата.  0102_laugh

Релаксирајућа купка

• 1 шоља цветова лаванде

• 1 шоља цветова камилице

• ½ шоље цветова невена

• 20 капи есенцијалног уља лаванде

Релаксирајућа купка

• 1 шоља морске соли

• 1 шоља лаванде

• 1 шоља камилице

• 20 капи есенцијалног уља лаванде

Успављујућа купка

• 4 супене кашике камилице

• 3 супене кашике матичњака

• 2 супене кашике Христовог цвећа или пасифлоре (Passiflora incarnata)

• 1 супена кашика валеријане

Код несанице права биљна комбинација може помоћи да се утоне у сан. Могу се комбиновати камилица, хмељ, лаванда, матичњак, мајоран, Христово цвеће, сандаловина и валеријана.

Биље се прелије прокључалом водом, остави се да одстоји десетак минута и процеди. У течност се дода есенцијално уље и сипа се у каду топле воде, а остатак од процеђеног биља се умота у газу, веже и такође се стави у каду. Количина је довољна за једну купку.

Напомена: eсенцијална уља су концентрована и никада се не наносе на кожу у неразређеној форми. Да би се есенцијално уље безбедно нанело на кожу, претходно се разреди у носећем уљу.

[Guest O.Ugrin]

BORBA ILI BEG

Kada coveka zaboli zub on popije lek, zubobolja prodje i covek rasterecen bola sa nekom novom energijom stupa na polje redovnih aktivnosti egzaltiran tim odsustvom bola kao nekim novim kvalitetom vlastitog delovanja i ... promasuje! Pre svega, u pocetnoj premisi cini gresku, zaboravljajuci da ''nedostatak bola'' nije nov kvalitet pridodat coveku vec predstavlja osnovu zdravog postojanja te i ta egzaltiranost ne moze biti na ''duge staze'' posto ni nije plod realnog uspeha vec predstavlja temporalnu odgodu neizbeznog susreta sa pravim uzrokom ako li se bol misli zaista prevazici, stanje egzaltiranosti sopstvenim trudom postici/imati a nov kvalitet da predstavlja upravo tu odluku da vise nema odlaganja, ni vremena niti razloga i pored milion onih koje mozemo naci i kojima racionalizujemo onom kukavickom delu u nama zasto bas danas ne mozemo i zasto je bas od sutra idealno da pocnemo. Mislim da je termin ''malo sutra'' proizisao upravo ovim diskursom razmisljanja prosecnog coveka juce, danas i sutra sobom predstavljajuci ironiju palog postojanja koja sobom vezuje bol i radost nemanja istog bez mogucnosti da se u samom nedostatku bola uziva a mimo opita tog bola. Primer ovoga bi bio covek koji bi obuo za dva broja manje cipele te naterao sebe da tog dana ''protabana'' grad (red velicine oko 50.000 stanovnika) uzduz i popreko, ne bi li kada ''dogamize'' nakon te ''setnjice'' napokon kuci, vise na cetiri nego li na dve noge, zadovoljno odahnuo - izuvsi se, te nosen poletom takve ''slobode'' pristupio svojim redovnim obavezama imajuci taj polet kao nov kvalitet vlastitog postojanja, nit vodilju ka meri satisfakcije odredjenog uspeha, olaksanje vremena odmorom vecnosti... - no, sve to ''ushicenje'' ne bi ni za jotu izmenilo cinjenicu da je takav covek u stvari nenormalan covek a svo to ushicenje posledica tog patoloskog stanja koje kao sledeci korak ima jutarnje - deset glavom o zid - ne bi li se shvatilo olaksanje koje nastupa prestankom udaranja te daljim blazenstvom toplog pulsiranja i povisenog endorfina koji rezultira osecajem neke neopisive srece... neopisive jer se ne moze opisati sa obzirom da nijedan ludak za sebe nece reci da je lud a ne bi ni bio lud ako bi mogao da razlikuje jedno stanje duha od drugog, uslovno normalnog.

Svakako da ovo karikiranje ne dotice akunpunkturu niti je  parodija nacina ekvivalentna  pristupu lecenja tog ogranka drevne medicine. No, ono sto sam zeleo da na ovom mestu razjasnim te da se sada kristalno shvati i u nastavku razume jeste to da strah - nema svoje somatsko poreklo niti uzrok lezi u somi (telu), vec je ono, telo, samo izraz zaparlozenog duha, duha koji je odlucio da se lekom bori protiv karijesa odnosno da eliminisuci sredstva odlaganjem sebe ubedi kako to moze tako i da uopste nema ni potrebe baviti se uzrocima kada jedna tableta resava sve, otklanja posledice - instant - bez mnogo truda ili zrtve te i sam uzrok biva deplasiran nistavnoscu svojih posledica uz parolu - ne moze on toliko boleti koliko ja lekova mogu da popijem - sto jeste iskrivljena slika prevazilazenja problema, sakrivanje pod tepih, samoobmana koja sobom vodi u druge jer nije tu pitanje ucestalosti pa ni ozbiljnosti samog problema koliko to jeste pitanje samog modela postojanja i nacina sagledavanja realnosti koja nas okruzuje i shvatanja te uzrocno-posledicne veze kojom i pristupamo zivotu definisuci vlastiti etos postojanja kao postojan i u mogucnosti da sleduje recima - ni torbe ni haljine ni dva para sandala za put - sagledavajuci ptice nebeske - kako niti zanju niti oru... - prihvatajuci tu misao na pravi nacin i nikako usiljen ili bonvivanski ambivalentan prema okolnostima ovog palog postojanja koje smo pre svega pozvani da preobrazavamo i cinimo boljim... sobom a za dobro svih i svega sto i jeste nase naznacenje kao Prvosvestenika tvari time aktuelizujuci te mnogo pominjane ''suze za svet'' koje jesu ta prvosvestenicka odgovornost za zivot sveta koja ne dozvoljava tu ''pticiju'' ambivalentnost prema svetu ali ukazuje na tu pticiju posvecenost sluzbi kojom i ne mora da brine sta ce jesti ili obuci ostvarujuci je svim zivotom svojim, onim sto jeste i kojom ce biti.

Ali, vratimo se coveku.... strah, strah nije nesto nametnuto coveku niti je nesto sto zivi van coveka nego upravo samim covekom i od coveka strah nailazi na svoju aktuelizaciju u zivotu covekovom njegovim odabirom da povede tu donkihotovsku borbu sa posledicama potiskujuci tim nacinom uzrok koga se uzasavaju i kojeg tek granicnim situacijama postaju svesni i onda, nepripremljeni, hrle ovim ili onim izbaviteljima cak ni tada ne nalazeci za shodno da prvo sebe pogledaju u ogledalo, u ono sto ce ostati kada sve ovo postane jednog dana juce i koje i jeste garant da cemo osvanuti u onom Danas kvalitetom vlastitog odabira tog Danas kao mere vlastitog etosa postojanja izrazenog nasom odlukom, nasom svescu o bitnom, manje bitnom i Najbitnijem... o onome bez cega nas nacin postojanja moze i bez Koga ono jednostavno ne moze i to ne samo jer sama priroda to ne moze da podrzi vec zato sto nam je mimo Njega i ta Vecnost niti zamisliva niti pozeljna cime potvrdjujemo Licnost a ne neku bezimenu nesmrtnost kao izbor sazivota u Vecnosti odabirom samog kvaliteta tom Zajednicom kojom se i definisemo u neprolazu Licnosti prostim nepristajanjem na manje niti na necelovito te time radost Vecnosti delimo sa onima mimo kojih ni sami nismo zamislivi u njoj sto i jeste odgovornost prema bliznjem u onom egzistencijalnom i ontoloski najbitnijem smislu-odrednici-kako nas samih tako i onih kojima i jesmo jasni sebi samima. Taj diskurs iznalazenja drugog kao potvrde sopstva moze licnost koja je odredila sebi uzrocno-posledicni niz vrednovanja nacina postojanja shvativsi da ovo postojanje jeste palo no i da jeste bitno kao i da smo mi ti koje tvorevina ''tuzi i ceka'' te da oplakivanje nad sobom ili potiskivanje svega onog sto nas cini ili bar jedan deo nas izrazava jeste zamka otudjenosti kojom sebe definisemo kao jedinke ovog sveta tom nemogucnoscu za izlazak ka drugom u stalnoj strepnji nad sopstvom, sopstvenim strahovima i tom permanentnom senkom nistavila koja se otpocetka naseg postojanja nad nama nadvija zakriljujuci sobom ono ''drugo lice medalje'' koje nas objedinjuje sa svetom u toj svesti da slabost nije odlika pojedinca vec karakteristika modela zivota u kojem, po recima pesnika, smo - pali jer smo padu bili skloni - kao i da nas sam taj pad ne moze definisati ako nasom odlukom ustanemo da pruzimo ruku i da budemo prihvaceni drugom tom svescu da ne bismo uspeli drugacije te i da ne bismo ni zeleli to a tu vrstu zajednistva onda delimo sa Hristom podizuci standard vlastitog postojanja sopstvenim napredovanjem u ljubavi prema tom drugom - u davanju sebe, onakvog kakvi smo tom drugom otkrivajuci sopstvene slabosti zeljni da nas prihvate onakvim kakvi smo, ne idejno - kakvi bismo trebali ili mogli da budemo sa tim stalnim sunovratom u borbi da budemo ono sto nismo i sto, kada jednom uspostavi nase voljno i jednom postane plod naseg htenja onda preuzima celokupnu nasu prezentaciju spoljnjem svetu kao reklamu boljeg proizvoda od onog kakav jeste uistinu sa stalnom indicijom da u toj reklami bude sve bolji i bolji isteci sve vise i vise... No, tuga prolaznog radja bes kao posledicu nemoci a ona od drugog cini neprijatelja - hommo hommini lupus est - sto i jeste pakao jer se i ljubav brka sa zaljubljenoscu a odnos sa tiranijom zelje za posedovanjem a jednom tako zaceta patologija svoju progresivnost u vremenu zadobija i mi se samo Sartru mozemo pridruziti u konstataciji da - drugi su pakao - nacinu saostvarenja u drustvui, u sebi, braku, drugom... gonjeni stalnom potrebom da nas neko potvrdi, da necim svoje postojanje ucinimo smislenim.... cineci totalno nesuvisle pomake i da, taj seol zaista i bolujemo do kraja guseci se u sopstvenom smradu poodavno otruljene rane pa uda, trecine i polovine na kraju ranu predstavljamo sobom i svojom nemoci da je sami otkrijemo iako je vec svi -osecaju- sto radja nove sukobe i nove potrese kojima i ovaj svet cinite trusnim podrucjem samoobmane i destrukcije umestio da ga sobom predstavite kao Ikonu Carstva, mirnui luku vitlanih burom, svetionik krilima noci zaklonjenih putnika... ostvarujuci se Carskim svestenstvom kao vlastitom brigom za svet.

Akupunktura jeste los pristup iz razloga sto pristupa posledicma i bas zbog toga sto je tako efikasna i jeste tako opasna posto moze stvoriti, u vecini slucajeva i stvara, privid resenja te se i sam proces resavanja seli iz atara vlastitog promisljanja o sebi i svetu oko sebe ka drugima kao nosiocima resenja ili prosperiteta i jednom tako prihvacena realnost dalje samo nastavlja siriti se svim porama ovog postojanja kriveci sam etos coveciji u potrazi ne vise za presazdavanjem koliko ceznjom ka statici, nepromenjivosti jer - bolji je zivot u kontinuitetu nego ikakvo odskakanje promenom pa makar i nabolje -dozvolivsi time da budemo definisani okolnostima ili epohom ili vremenom umesto da smo ga mi sobom definisali i sobom obesmrtili to ce on nas sadasnjim redom stvari ukotviti prolaznoscu-smrtnoscu i kako je priroda besmrtna Logosovim Ovaplocenjem to i nasa osuda jeste prihvatanje anonimnosti kao granice sopstvene slobode i sostvenog izbora.... naravno da strah, kao izraz ceznje za drugim tada dobija svoju mahnitu formu te dolazi do tezih poremecaja i svakako da to, taj kukavicluk koji zivimo DNK lancem drugima predajemo te i nasa deca ono sto smo mi odbolovali imaju kao pocetak vlastite tuge detektovane kao anksioznost koja u susretu sa zagadjenom okolinom, zverski izrabljivanom prirodom koju u sebe sa tim strahom unosimo te to dobija epidemijske forme tako da, u danasnjem vremenu, ima oko 70% neuroticara, onih koji vam ispricaju ceo svoj zivot u dve stanice autobusa bez ideje zasto su to izrekli niti svesti da im je potrebno da to nekom kazu a da taj neko ne bude onaj koji ce sici na drugoj stanici; vec onaj sa kojim se kuća kući i Vecnost ostvaruje - drugima svedoci... Dislocirani od sebe i resenja kao i ponuda istog svi od reda krecu svojim utehama, racionalizacijama raznih vrsta te i razno-raznim spasiteljima ili svemocnim lekovima ne bi li tu muku apsurda da su rodjeni ne bi li umrli nekako odbolovali dok ne umru totalno vec skrhani samonabedjenom cinjenicom da  za drugo i nisu i kako svojom sujetom to sebi ne zele da priznaju oni odlaze u drugu krajnost gde mrznja postaje taj ispusni ventil i proglasavaju Boga nepostojecim i onda ceo zivot posvete borbi protiv Onoga koji po njima ni ne postoji. Apsurd radja apsurd i bolest bolest tako da galopirajucom progresijom strah zadobija stalno nove i nove izraze i poligone kao i patoloske oblike ponasanja i to u okolinama u kojima nema ni trunke duhovnosti - vise; ukoliko ima barem starih temelja - manje i tamo gde se zivi Verom ni najmanje, ni najmanje onih koji su patologijom odlucili da odtuguju do kraja ali ne racunajuci deo onih koji su rodjeni u devijantnim psihosomatskim stanjima (Daunov sindrom, srednja, laksa, teza - mentalna retardacija, Disleksija, Autizam u svim svojim podgrupama, Cerebralna paraliza pracena laksom ili srednjom intelektualnom ometenoscu, etc), koji da - jesu posledica gresnog stanja predaka ali ne - to nije vezano za moralisticko cepidlacenje tipa - roditelji im jeli grozdje a sinovima trnu zubi - vec je ta gresnost ukazanje te promasenost ne otkrivanja bola koji se tim slucajem onda prenosi sa kolena na koleno akumulirajuci svakim narednim kolenom jos i jos bola/poremecaja postojanja i to jeste greh/promasaj naznacenja Vecnosti u tom odabiru prolaznosati te, dalje i robovanja strahu tom svescu o vlastitoj smrtnosti.

Akupunktura kao efikasno sredstvo otklanjanja posledica jeste opasna posto sobom taj manir borbe sa posledicama i na taj nacin zaklanjanje potrebe otkrivanja pravog uzroka te, samim tim, daljeg  potiskivanja kao zakonom opstanka u mentalnoj ravnotezi do samog kraja, na koji cemo svi stici, predstavlja mirenje sa ogranicenoscu i predaju pred vecnoscu i tim drugim koji tako ostaje zauvek stranac posto se od pocetka sagledava kao sredstvo. Jedonom pristati na liniju slabijeg otpora znaci  zanavek je prenositi svojim telesnim relejima prirode dajuci ogranicenost kao dar i amanet potomcima... a, to ne da nije hriscanski nego nije ni ljudski, to ni zivotinje ne rade ta kao i uvek  Obozenje i ozverivanje stoje pred nama - hocemo li se ozaveriti te leciti ovim ili onim metodama ili oboziti te sobom leciti i ove ili one oblike posrnulosti predaka olicene DNK zapisom i amanetom u ovoj tacci vremena iskljucivo - od nas zavisi; dok se dva gospodara ne mogu sluziti niti postoje hrabre kukavice te zato ne bih preporucio akupunkturu kao sredstvo jer to posvecenje jeste korak do predaje a rezultate tog uspeha, te Pirove pobede jos ce samo crvi umeti da cene... ali i pravilno da iskoriste sireci dalje svoju sluzbu u svetu te u toj tacci prestizuci tog koji je kao glavno jelo tog dana bio posluzen.

Svakako da imam jos stosta dodati, pogotovo za metodeakupunkture, kako se koristi u Kini a kako ovde a kako u ''belom svetu'', prolazeci kroz razne modifikacije te kao i joga dozivevsi svoj komercijalni zenit danas, kao i Tarot kartama, rukovodi svako jer i nije drugo do  komercijalnog placebo efekta debelim novcem kupljenim a, o cemu najbolje svedoce, naslovi tabloidnih novina, crne hronike u kojima vidimo da na svakih mesec dana barem po dve klinike tih ''alternativaca'' bivaju zatvorene, vlasnici pohapseni metodi poznati - secerna vodica tri puta dnevno i.... ma, zar je bitno kada kraj je istovetan i covek iz ciste pakosti odlucuje da podrzi varvarsku kremaciju - da ne bi ponovo cuo vec dobro poznato i putem DNK preneseno - opet se vidimo! - u momentu kada i poslednji grumen zemlje zatrpa svaki trag o nama i kada naš strah postane i naša stvarnost koju sada jos samo sa crvima mozemo podeliti.... covek bira oganj! - ta dosta mu je crva; razumimo ga.

Mislite o tome...

Bog vas blagoslovio - jerej Ugrin V. Popović

Internet Misija

Mitropolija Beogradsko-karlovačka

[Guest O.Ugrin]

Da bi bio konceptualno jasan ali i objektivno sveobuhvatan, sada cu objaviti jedan moj raniji tekst koji se bavi slicnom tematikom te se nadam da ce vam biti dopunjujuci sa ovim do sada napisanim, samim tim, od koristi u prevazilazenju onog osnovnog straha - prihvatanja vlastitog zakljucka kao svoje istine, kao svog, od mnogih, nacina prevazilazenja prolaznog i vremenog...

Када су речи замениле камење

Ко од вас нама греха нека први баци камен... – нико није бацио камен; тако је наш Господ пре два миленијума спречио једно каменовање и једно простачко весеље доконе и надобудне руље. Међутим, данас када су речи замениле камење као да више нико не обраћа пажњу на поенту овог догађаја. Ретко ко, такође, тај догађај сравњује са оном јеванђелском поруком да не судимо једни другима док готово нико ни не доводи у везу све ово са поуком светог Јована Златоуста да треба да будемо строги према себи а благи према другима. И заиста, који је мотив огољивања туђих живота до те мере да се само мане и грешке уочавају, разматрају? У основи, два су мотива очигледна – рационализација властитих мана, где се сам човек просто утеши туђим грешкама и на тај начин се уљуљкава у властитом тетошењу сопствених мана и слабости. Док је други мотив, можда гори од првог – показивање себи и свету да је он сам праведнији од других чим ето даје себи за право да суди, односно, критикује туђе животе, туђа деловања, размишљања... Да када се крене тим путем границе не постоје, сведочи податак да је Руска православна црква чак забранила поједине интернет форуме на којима су критиковани црквени великодостојници од стране неафирмисаних праведника који су на такав начин, очигледно, више желели да укажу на сопствено постојање него ли на грешке поменутих великодостојника. Нажалост и код нас такође постоје одређени интернет форуми на којима, очевидно, докон и надобудан свет претреса животе појединих свештеника и чак, владика. Дајући себи за потпуно право да на тај начин и са толиком горчином куде оне који их представљају пред Богом на догађају свете Литургије и моле се за њих. Ако узмемо у обзир да свако од тих праведника зна ону чувену јеванђелску поруку – не судите да вам не буде суђено – сасвим је разумљиво да поставимо себи питање откуд толико осуде. Откуд толико гнева, револта...па и отворене агресије међу људима. Зар је заједница светих престала да постоји, зар се догађај Литургије за толико изменио да сама причасна заједница уместо литургијског – љубимо једни друге... – исповеда неку другу реалност са – кудимо једни друге...?

Какве су ти мисли такав ти је живот – јесте доживљена поука једног новијег старца који као да је хтео да скрене пажњу на повезаност мисли и живота у оном есенцијалном смислу где болест мисли узрокује болест тела. Недавно је и медицина потврдила да не постоје само соматске и само психичке болести, већ да је свака болест мешавина психосоматских узрока који обично своје утемељење имају у мозгу, дакле мислима. Ако овај податак узмемо као меродаван онда нас неће зачудити ни статистика која говори о енормном порасту стреса и депресије од средине прошлог века до данас. Сувишно је рећи да су узроци управо у мислима, које се све више окрећу ка другима а све мање к себи. Све се више броди туђим животима те су самим тим чешћи и бродоломи у властитом а онда анксиозност, стрес, депресија узимају свој данак док сам човек уместо да схвати узрок, да преуми сопствено кормило, све више и горчије наставља по старом, тотално убеђен да су за све криви други а да је он сам раван старозаветним пророцима. Тако да су поменути интернет форуми само израз горе поменутог нерада на себи. А ако свему овоме додамо још и старозаветну поуку – императив – Пази на себе... онда више немамо изговора, онда једноставно морамо применити библијски рецепт интроспекције којом ћемо спознавати, дакле кориговати себе те самим тим за друге, на тај начин, нећемо ни имати времена, док ће наша психа и наше тело бити растерећено болестима неспознаје себе – анксиозности, стреса, разних видова неуроза које се опет изражавају кроз логореичност, депресије...

Растеретити сопствени ум непотребних мисли јесте предуслов здравог живота, боље рећи - императив. Колико је то потребно, заправо неопходно, сведочи податак да сам човек (осим дисања, које се може изводити и вољно, мада је махом аутоматизована радња), не контролише сопствене виталне функције. Оне су усклађене комплексним аутономним нервним системом, симпатикусом и парасимпатикусом. Равнотежа ова два конкурентна дела вегетативног нервног система регулише главне виталне процесе и функције у телу. Ефектори ових налога који иду мимо наше воље су глатки мишићи, који се налазе у унутрашњим органима, једњаку, желуцу, цревима, зидовима крвних и лимфних судова, каналима жлезда. Све функције жлезда са унутрашњим и спољашњим лучењем функционишу мимо наше воље, делимично се међусобно регулишу по типу повратне спреге а делимично су под утицајем микро и макроклиме и околности у којима се одвија наш живот. Међутим, иако својом вољом не можемо утицати на аутономне функције, на њих можемо утицати посредно, преко онога што интројицирамо, дакле уносимо у себе - храна, пиће, призори, звуци, мириси... док пресудан утицај на збивања у себи остварујемо мислима и осећањима. Ако је нешто од овога набројаног лоше, онда ће и животни процеси у нама бити лоши. Разуме се по себи да је већина набројаног, с обзиром на велику загађеност, лошег квалитета што делимично и објашњава толики пораст стреса, анксиозности, депресије...од средине прошлог века па до данас. Но, оно што је утешно јесте то да човек може бити господар својих околности у одабиру православног начина живота као сопственог начина живота. А то значи да постом негује сопствено тело, штитећи га од нездраве хране, док сопствени ум милује молитвеним начином одвраћајући га од сувишних информација, судова и промишљања. Тако човек прави склад у свом животу и у својим особеним околностима сведочи потребу хришћанске свакодневице као алтернативе хаотичног и убрзаног живота данас.

Дакле, данас, као и увек у крајњој анализи, човеку остаје још једино сусрет са самим собом као претпоставка напредовања и здравог живота. На том путу узрастања, човек се обликује – дефинише; јача свој дух, чинећи га здравим а ако је дух здрав, тело ће га неизоставно пратити.

Православни мисионар

Bog vas blagoslovio - jerej Ugrin V. Popovic

Internet Sekcija

Mitropolija Beogradsko-karlovacka