Претражи Живе Речи Утехе

УЧИНИ МИ ЉУБАВ Учини ми љубав душо најнајнија И укради се тајно најтајнија Озари капље росе на паучју И замахнуте звукове у звучју Рђу што се круни с шарки галаксија Склад и смисао склада хармонија Хују у сазвучју зују сатрептаја Не остави ме без тебе до краја Не пречуј призови подари спокоја Ал нека увек буде воља твоја Учини ми љубав док је за видела Зрако што си мркле мраке крозвидела Не кршећи кристал који си пробила Постала девица пошто си родила Љубав која умре није ни живела Највољенија од небеских тела Прибрани цвете бобицо и шнало Скупља живота чиодо коало Владај надамном сило недозната Да умрем што мање пре суђеног сата Учини ми љубав за љубав љубави Те славе која саму себе слави Ако си једине једнине једнина И без множине двојнице двојина Кад све и свја си и свељубећа си Само Бог ниси мајко божјег сина А да Бог будеш сама си одбила Да једини буде тај ког си родила Како тебе не би нико прослављао Већ оног што ти је божански дар дао Учини ми љубав љубави једина Мати свог оца кћери свога сина Жено и девојко љубави и дете Аја Софијо Свемајко планете Утробе сам се твоје зажелео Да опет будем спокојан и цео Откад се срело и спојило двоје Двоје је једно а Једно је Троје Варницо луча свевасељенскога Љубави има колико и Бога Учини ми љубав пошаљи поруку И на даљински спусти своју руку Ил се из облака без скајпа и сајта Линкуј без линка и без гигабајта Сети се песника који не постоје А једино вреде због љубави своје А по Павлу и да планине помераш Ништа си ако и љубави немаш Књиго исписана изнутра и споља Виртуелнога Константинопоља Учини ми љубав створе неимени Да ја не живим него ти у мени Спавај све моје од света старије Кад год се пробудиш никад касно није Да с мртве тачке кренеш испочетка Звездо новога небеског поретка Сад кад је јабука она нагрижена Коју на превару проба прва жена И због које смо изгнани из раја Постала знамење и новога краја Учини ми љубав јање небодано Чедо омиљено зрно овејано Јагодо цветићу јечму мокра птицо Струницо грлицо ти једномужицо Куло што гледа ка Дамаску граду Стадо дивокоза на гори Галаду Љубав је као и јеврејска брава Ко једну откључа друге закључава Запамти ми име познај удостоји Да ми се и смрт и живот омоји Учини ми љубав кћи јерусалимска Као што написа рука дамаскинска Кад се без мајке на небу родио А без оца на земљи рођај поновио Тад су се небо и земља венчали А које је које више нису знали Знали су да нико није на губитку Док год буде била љубав на добитку Ни песник ожењен на гори небеској Ни муза удата на плочи земаљској Учини ми љубав ако си у моћи Да се из мрке мрклине изноћи Преко лешева се зло и горе гложе За хаос какав се пожелети може Учини краја Иродовој влади И поколењима новорођенчади Ујасни утачни услиши песника Док се звезде држе закона језика А зупчаником око звездарника Управља слово и надграматика Учини ми љубав не буди ненежна У слепа времена стидна безнадежна Изврнуо се космос на поставу И окренула небеса на главу Породи нову звезду некретницу Нека избаци свемир постељицу И румена зора с наличја осване И објави свету са супротне стране Као спас и излаз водиља и весник Јер Бог је велик и страшан је песник Учини ми љубав гласком се огласи Устави расуло часа не почаси Јер непорушива си и непотрошива си И недомислива си и несазнатива си И недомашена си и неисцрпива си И незаходива си и неразрешива си И недокучива си и несместива си И неупоредива си и нетакнута си И несвењива си и неизецива си Учини ми љубав сад на концу конца Да опет осетим на лицу зрак сунца Спаси кад Спаса ти родила јеси Лептира и мравка и све под небеси И само сијај сјати не престаји Сијај сијањем што из Тебе сјаји Карамракове пламену предаји И све грехове у сјају окаји Док се свако слово у Књизи осјаји И глеђ језика се у песми засјаји. Матија Бећковић