ego

А шта ћемо са оним чувеним Његошевим: "У рукама Мандушића Вука свака пушка биће убојита"?

Мислим, шта им је то толико недостајало, када су дефинитивно били далеко интелигентнији од оних који се баве оваквим размишљанцијама?

А да ли је Авраама, Исака и Јакова боравак са родитељима у истом дому одржавао у пубертету и дечјој зависности?

Шта ли би рекли за Авраама, Исака и Јакова? Рецимо, Исак се тек у четрдесетој оженио и проживео је сав живот са родитељима. Ето кад нису били фенси и по данашњој моди.

Штос је у томе што за неке алтернативe не пролазе методе и/и него или/или, а за то треба имати петљу и преузети на себе одговорност за избор, јер шта је сигурно под капом небеском сем тога да смо сви смртни? Рецимо Бројс је изричит да се његова метода, да би била успешна, не може користити упоредо са класичним. Што се тиче личних искустава у фамилији смо имали случајеве где су се определили за званичне методе и где се од старта ишло на Бројса и алтернативу, уместо предложене стандардне процедуре која је обухватала, да будемо експлицитни, сакаћење. Званичне методе се нису показале као ефикасне, били су све време слаби, и укратко није успело, док је чиста алтернатива (Бројс, а после опоравка антипаразит програм и природно чишћење јетре) деловала ОК, ево пета година, са очуваном виталношћу и радном способношћу. Инспирација за такав покушај је била што су се упрпели када су видели како су претходни прошли са званичном медицином. Додуше први нису били толико у вери, што и те како има значаја.

:.mislise.

Степинчев дневник

Интересантно, може линк?

Јок, него ко с ђаволом тикве сади зна се како пролази.

Како се данас све врти око маркетинга, често и у медицини, врло је дискутабилно колико је неки лек заиста лек или је тек царина на глупост. :0203_cool:

И мало морген да лече паре, то је трип.

... јер сам ја Господ, лекар твој. 2. Мојсијева 15:26 Неће их излечити мамон у сваком случају, а не можеш да волиш и Бога и мамона, него бираш што ти срцу драго.

Принцип постао Јеврејин и Арапин Аустроугарски пропагандни рат против Србије наставили касније нацисти и силе које су крајем прошлог века разбиле Југославију. На основу аустроугарских памфлета, нацистичка штампа прогласила члана „Младе Босне“ масоном. Историчарка Маргарет Мекмилан је у Вашингтону прошле недеље Србију с почетка 20. века упоредила с Ираном „државом – спонзором тероризма“, а Гаврила Принципа с исламским бомбашем самоубицом. Њен наступ добио је велики публицитет, јер је реч о оцени оксфордског професора и члана Института за историјску правду и помирење са седиштем у Хагу, чијим извршним одбором председава Ричард Голдстон, бивши главни тужилац Трибунала. Квалификације су изречене на промоцији књиге „Спречавање новог великог рата: лекције из 1914“, што асоцира да „српска опасност“ по светски мир још вреба. Социолози сматрају да је реч о злоупотреби научног ауторитета ради ревизије историје. - Оваква неукусна поређења нису ништа ново, па и нацисти су Гаврила Принципа прогласили Јеврејином и масоном кад им је требало. Реч је о старој хабзбуршкој матрици по којој су Срби „оријентални примитивци, завереници и краљоубице“ који се морају пацификовати силом јер су опасност по мир. Формални повод за овакве иступе је стогодишњица Сарајевског атентата, а суштина је да силе које су запалиле Балкан деведесетих желе сада да оперу руке, као Немачка и њени савезници између два рата – каже социолог др Слободан Вуковић, дугогодишњи управник Центра за социолошка истраживања. Он истиче да је Србија погодна да се окриви јер је мала и сиромашна. С друге стране, она чак и таква представља симбол отпора империјама. - Симбол не може да се уништи војним и економским мерама, па се примењује ревизија историје. Још током Првог светског рата Немачка и Аустрија створиле су велики тим научника са задатком да одговорност за рат свале на Србију, а њихове тезе слушамо и данас. Ти „научни ауторитети“ су утврдили да за Сарајевски атентат одговорност сносе сви Срби као „заверенички народ“, а недавно и од Мартија Ахтисарија слушамо да су „Срби криви као народ“ – објашњава др Вуковић. Проблем ревизиониста историје су сведоци догађаја чији искази кваре унапред креирану слику. Нарочито ако је реч о важним личностима какав је био Лео Пфефер, истражни судија у Сарајевском процесу. Ревизионисти намерно занемарују његову књигу „Истрага о Сарајевском атентату“ 1938. у којој је као непосредни сведок разоткрио манипулације аустроугарских власти с циљем да се Србија без доказа окриви за рат. Пре свега он објашњава да „младобосанци“ нису били „великосрби“ већ идеалисти који су се изјашњавали као Југословени или Србохрвати, инспирисани пансловенским и левичарским идејама. Ово дело је утолико вредније јер га је писао аустроугарски чиновник пензионисан 1919. управо због учешћа у Сарајевском процесу, због чега је годинама помињан у најцрњем контексту. - Ова истрага ми је била најтежи и најнапорнији посао у животу. И не само то, већ и најнезахвалнији посао који је запечатио судбину мог живота. Али шта сам ја према милионима који су у рату страдали. Био сам одмах свестан важности ове истраге као и тога да ће се о њој кад-тад много расправљати, поготово кад сам сазнао да се намерава да се истрага исконструише да би послужила као повод за рат против Србије – посведочио је Пфефер 1938. кад је Хитлер одбацио Версајски уговор, а бивше силе победнице Антанте се клањале пред Трећим рајхом. У то време Винстон Черчил је јавно осуђивао постављање спомен-плоче „варварину“ Принципу у Сарајеву, а Пфефер је за атентат оптужио моћнике из „ратне струје“ Аустроугарске. - И у време истраге сам био уверен, а и данас, да су одређени кругови Аустроугарске морали погодовати том атентату, који су онда искористили за рат против Србије – тврдио је Лео Пфефер. Он је истицао чудну улогу маршала Поћорека, који је после првог атентата необјашњиво зауставио Фердинандову колону и вратио је тачно испред атентатора Принципа. - Иако ме је светски рат затекао при вођењу истраге био сам уверен и онда, као и данас, да Сарајевски атентат није изазвао рат већ да је био само бакља која је потпалила сложену ломачу укрштених интереса – писао је Пфефер. Он је открио и идентитет једног од највећих манипулатора историјом, тајанственог немачког професора Фароса, чија је књига „званичних стенограма“ са Сарајевског процеса 1917. доказивала да су кривци за рат Србија, Русија и француски масони. У предговору књиге берлински професор Јозеф Колер је лансирао тезу о колективној кривици Срба: „Сарајевски атентат нису извршили само атентатори, постојала је цела завереничка атмосфера једног народа у којој су они живели и дисали.“ Кад су пронађени и 1930. објављени прави стенограми са суђења видело се да је тиражно дело „професора Фароса“ фалсификат, а испоставило се и да нико не познаје мистериозног „научника“. Пфефер открива да је реч о језуити патеру Антону Пунтигаму, кога је запазио међу малобројном публиком на Сарајевском процесу због нападних тврдњи да су у атентат умешани масони. - Исти патер Пунтигам је издао после рата у Француској обимну књигу о главној расправи о атентату, у којој доказује умешаност слободних зидара – открио је Пфефер. – Тад је утврђено да је Пунтигам добио од званичника документацију о атентату, а по објављивању књиге под псеудонимом Фарос аустроугарски цар Карло га 1917. одликује Орденом ратне круне. Ипак, штета се није могла исправити јер су нацисти користили Пунтигамов фалсификат за даље фабриковање оптужби. - Опште је позната ствар да је убица надвојводе Фрање Фердинанда и његове супруге Јеврејин и масон тј. слободни зидар Габријел Принцип. Он је са својим друговима и саучесницима припадао злогласној југоисточној европској организацији „Народна одбрана (Црна рука)“, тајном београдском окружењу које је као и сва тајна удружења балканских држава било у најнепосреднијој вези са Римом и Паризом. До данашњег дана сва ова удружења нису ништа друго него филијале ложе Великог Оријента у Паризу – објавио је тиражни „Фолкишер беобахтер“, званични лист Хитлерове странке, 8. јануара 1936. у тексту „Слободно зидарство у историји“. Ове бесмислице две године касније понавља и нацистички лист „Штурмер“ (јуришник). - Патер Пунтигам је хтео Сарајевски атентат да искористи и једним ударцем компромитује званичну Србију и масоне, али Хитлер иде још даље па томе придружује још и Јевреје, па тако Гаврило испаде не само масон већ и Јеврејин! Немачкој више није била потребна теза о одговорности Краљевине Србије за атентат и Први светски рат, али је тим више била потребна теза о кривици слободних зидара и Јевреја – забележио је Цветко Поповић, један од преживелих „младобосанаца“ Пошто свако време има своју визију ђавола, Гаврило Принцип из Обљаја код Грахова је од нацистичког „Јеврејина Габријела“ постао „црни Арапин“ у нашим данима. Да ли је реч о припреми бакље за неку нову ломачу укрштених интереса, како би то рекао Пфефер. Лажна српска архива Прљава игра ревизије чињеница о Великом рату почела је још током Сарајевског процеса, на коме се формално судило атентаторима и помагачима, а пресуђивало Београду. Као доказ приложена је и гомила документације коју је наводно запленила аустроугарска војска у спаљеној варошици Лозници. Рудолф Цистлер, једини адвокат одбране који је часно обављао свој посао, оборио је веродостојност компромитујуће српске архиве. - Као најјачи аргумент оптужнице вади се из лозничког списа преписка српског инспектора с командантом Дринске дивизије, у којој се каже да се великосрпска пропаганда развила у БиХ и да се врло вешто маскира у различитим хуманитарним друштвима у различитим институцијама. Нема поузданог доказа да је овај документ аутентичан. Можда је, ад хок, према потреби, исфабрикована у Лозници – посумњао је Цистлер, после чега су му и тужилац и судија запретили. Због раскринкавања преваре с хрпом преписки које је писала иста рука и тврдње да оптужени не могу да буду велеиздајници јер је аустроугарска окупација БиХ нелегална и Цистлер је осуђен на прогонство. НИЈЕ БИО НАЈАМНИК За разлику од историчарке Маргарет Мекмилан, истражни судија Лео Пфефер није видео Принципа као манијакалног убицу кога је Србија послала да убије Франца Фердинанда. – Саслушавајући Принципа имао сам доста прилике да упознам у танчине његов карактер. Он је на први поглед изгледао скроман и повучен човек, али је био поносан и одлучан фанатик свог политичког уверења и својих политичких идеала. Таквог Принципа нико не би могао наговорити или најмити да изведе атентат – посведочио је Пфефер.

TESLA & The LAMPLIGHTER - 3D animated short film - NEW GOAL by studio RINGISHPIL Make this movie happen! An animated fairytale about dreams that celebrates ingenuity of one of the greatest inventors – Nikola Tesla! Friends, fans, backers ... We reached our stretched goal and beyond, and there are still 4 days left. THANK YOU ALL SO MUCH!!!!!!!!!!!!!!!! Now we will be able to make a really great movie. full HD teaser on youtube Tesla and the Lamplighter on IMDb THE STORY The dream of the World Wireless System is crushed. On the verge of bankruptcy, Tesla accepts a trivial job - setting the electric light in the window display of a musical instrument store. When a little lamplight girl sees great wizard in window display, the dream becomes reality… ABOUT THE FILM Tesla & the Lamplighter is an animated short film (~ 8 min) for children and adults. Even though it is based on a real event, this is not a biopic. It is an enchanted, surreal story about regaining faith in your dreams. We wanted to somehow evoke the strong experience of scientific discovery which Tesla himself had considered impossible to describe, and what medium could be better for that then animation. So, we took a basic concept - electric vibrations and replaced it with musical vibrations. Inventor’s measuring instrument has become a musical instrument, and the invention itself a melody … We found a different way to show Tesla's story. For the past two years that this film has been in the making, this original story has been the thing our team believes in. The visual style of the film is not photo-realistic. We are reaching for the surreal and romantic atmosphere from old postcards images. WHY ARE WE MAKING THIS MOVIE Our main goal is to raise interest in Tesla's work and life. Nikola Tesla was one of the smartest people in history. You can find his discoveries in your lights, computer, TV, radio, cell phone, hair dryer, washing machine, vacuum cleaner, car… even in the satellite that transmit this message to you... but still he is unknown to many people. He dedicated his life to the well-being of humanity, trying to make life on earth better for all and always emphasized the importance of environmental protection ... more than a century ago. So, the more people, especially the young, find inspiration in Tesla's work the better it will be for all of us. This year we could see how one artist raised a lot of interest for Tesla; when comic artist Oatmeal helped to raise money for buying the land on Long Island for the first American Tesla museum. You can check his delightful illustrated story "Why Tesla was the greatest geek who ever live". There are a lot of things still required to actually build the Museum. As our film is closely related to the old Tesla's Long Island laboratory, we'll give our best to promote the importance of this Museum. Our second goal is to show the movie on as many festivals as we can and after that to make the great number of theatrical and TV screenings. WHERE WE ARE NOW We have been making this movie for almost two years now. In an animated film, the pre-production period is extremely long. Once the production starts, the whole film already exists in the form we call 3D animatic. Then we start animating. So far, we have completed the animation and post-production for almost half of the film. Why we need YOU? In order for the film to get the final cinematic look we need to render all the scenes in a render farm. Render farms are made of powerful computers rented by the hour. The longer a film spends in a render farm, the better it looks! Apart from that, it is necessary to cover the cost of professional sound and the rest of the animation. These are minimal costs we can cover with 6500$ (8-10% of which will go to cover the expenses of kickstarter and money transaction). It's not much, but it will help as to finish the movie. With a larger sum, we could raise the production level and apply it for a greater number of festivals. WHO WE ARE We are an independent team of dedicated and passionate animated film makers. We have gathered together as Tesla’s fans with the aim to produce an animated film on a highest level of production, which would raise an interest in Tesla’s work. Our production is distributed between our office in Brooklyn, NY and our studio in Belgrade, Serbia near the world’s largest Tesla Museum.

Београђани преко "Кикстартера" сакупљају новац за анимирани филм о Тесли Београдски студио "Рингишпил" је представио трејлер за анимирани филм о Николи Тесли "Тесла и девојчица са лампом" који покушава да оствари путем суфинансирања на популарном сајту "Кикстартер". "Тесла и девојчица са лампом" "Тесла и девојчица са лампом" је осмоминутни анимирани филм за децу и одрасле и не представља екранизовану биографију, већ надреалну причу инспирисану животом и радом нашег највећег научника. "Теслин сан о Светском бежичном систему је срушен и он на ивици банкрота мора да прихвати тривијалан посао - постављање осветљења у излогу музичке продавнице. Након што мала девојчица угледа великог научника при његовом раду, сан постаје стварност", гласи званично саопштење у опису пројекта на "Кикстартеру". Креативни тим окупљен око аутора Бранислава Бркића већ две године ради на пројекту, а од 6.500 долара колико је потребно за завршетак филма је за сада уплаћено 1.200 долара. Трејлер за анимирани филм: "Тесла и девојчица са лампом":

:.mislise.

Време је за српски „њу дил” Унија послодаваца упозорава на изузетно тешке економске и социјалне прилике у нашој земљи и зато, ценећи да је Србији потребан јак морални и национални разлог, инсистира на истинском народном, друштвеном договору владе, предузетника, синдиката и свих грађана Једном приликом је Жан Пол, немачки књижевник и романтичар, рекао да је сећање једини рај из кога нас не могу прогнати. Сећања могу бити жива мера стварности, ако поуке не изостану. Тада сећања имају смисла. Ове године се навршава 180 година откако је у Крагујевцу основана прва гимназија, лицеј и штампарија у Србији којима су подигнути темељи културном и укупном препороду мале кнежевине.Или, 130 година од првог великог успешног извозног посла те исте кнежевине у Америку, када смо извезли суве шљиве за петролеј и добрано зарадили. Била су то тешка и заносна времена када су наши преци без страних пара – својом способношћу, марљивошћу, штедљивим животом и родољубљем подизали Србију. Никада није било лако радити и живети у Србији и другде у окружењу, у то време, али је било бољих људи у послу и јавном животу. Један поучан пример. Када су српске занатлије и трговци крајем 19. века у Загребу (1897) били под великим притиском тадашње олигархије и бечких лихварских банака и када су морали да затварају радње и своја мала предузећа – велетрговци и угледни Срби Никола Ћук и Влада Матијевић основали су Српску банку и српско пословно друштво „Привредник”, што је спасло српске трговце и занатлије. „Привредник” је потом, у пола века свог постојања, одшколовао 40.000 сиромашних српских ђака, без родитеља. У многим српским домовима поред иконе стајала је слика Владе Матијевића и говорило се тада „Бог, па Влада Матијевић”. Тадашњи нови трговци и занатлије – нова предузетничка класа су својим трудом и новцем малу кнежевину подигли у велику краљевину. Сетимо се Ђорђа Вајферта или Луке Ћеловића,који је сав свој иметак поклонио Београдском универзитету. Или,зашто да не, и нашег великог економисте, председника Владе Милана Стојадиновића, који је основао 200 фирми, запослио људе, сељацима опростио дугове, а при том и зарадио. И данас су тешка времена у Србији за све (220.000 предузетника и 107.000 малих и средњих фирми финансира 1,7 милиона пензионера, милион незапослених), готово иста као у време кад је Влада Матијевић основао Српску банку и пословно друштво „Привредник”, чији је настављач традиције Унија послодаваца Србије. У две деценије свог постојања и перманентне борбе за интересе послодаваца, после безбројних јавних упозорења властима у Србији –Унија је је покренула стратешку иницијативу у прилог хитног друштвеног договора за предузетнички „њу дил” Србије. Наиме, једино очување и унапређење предузетничке иницијативе и широка и конкретна системска подршка приватним послодавцима уз корпоративно реструктурисање јавног сектора и професионализацију управљања њиме – може бити гарант нових послова, запослености и продуктивног социјалног мира. Унија послодаваца упозорава на изузетно тешке економске и социјалне прилике у нашој земљи и зато, ценећи да је Србији потребан јак морални и национални разлог, инсистира на истинском народном, друштвеном договору владе, предузетника, синдиката и свих грађана за спас Србије од економске и социјалне деструкције. Овај друштвени договор подразумева хитну израду конкретног програма предузетничког „њу дила” као симбиозу: а) максималне системске подршке домаћим предузетницима и глобалним инвеститорима;б) праведне и неселективне фискалнеполитике;ц) корпоративног реструктурисања јавног сектора;д) јавних радова;е) подстицајног и рационалног Закона о раду, а не збира нереалних и неостваривих права;ф) максималне афирмације рада, моралних вредности, знања и пожртвованости саме власти. Хладни рат је завршен, Берлински зид је пао, више нема идеолошких непријатеља – већ глобалних партнера на светској и регионалној сцени. Србија има сјајан геостратешки положај. Балкан је наше тржиште, наша судбина, а Европа наша визија. Озбиљан пословни свет има интерес да сарађује с нама – али без сизифовских прописа, државне корупције и нарушених својинских односа. То траже озбиљне компаније и инвеститори, а не траже међународни и домаћи мангупи и криминализовани политички лоби,који зарад својих ситних егоистичних интереса перманентно уништавају поштен рад предузетника и тиме срозавају и углед земље. Наша традиција нас примерима учи, али, нажалост, још нас није научила да је давање најбоље узимање. Унија послодаваца Србије

http://www.creation6days.com/diskusije/ ... post_32579 http://vukajlija.com/miroljub-petrovic/576823 :.mislise.

Доситије, сине Бруте, који ли је то дрил и смор, е баш немаш срцета према полетарцима. Две врсте српског просветитељства Светосавско просветно предање и просвећеност Доситеја Обрадовића

Historia magistra vitae est.

ПРОПАСТ ИМПЕРИЈЕ ... Када је ово постало потпуно видљиво било је касно. Но оно се могло назрети већ у време крсташких ратова. У том периоду, дакле током 12. века, почела је постепена предаја нацоналних ресурса западњацима, првенствено економије у руке италијанским републикама Венецији и Ђенови. Тада је допуштено да држава изгуби контролу над финансијама. Индивидуалистички дух елите утицао је да контрола над трговином у мореузима која је била вазда у рукама државе као гарант пуњења државног буџета, пређе у руке појединаца и то странаца. Овим је највећи извор државне сигурности предат у руке западњацима. Следило је препуштање економских и трговинских ресурса што је изазвало пропадање домаћих предузимача. Цариград је био преплављен страном робом, али од које су профит извлачили страни улагачи. Ово је све више резултирало исисавањем државног богатства и осиромашењем народа те слабљењем империје. Када су Византинци схватили куда води оваква политика национализовали су већину западног капитала што је изазвало Венецију да плати крсташе који су дошли пред Цариград 1204. заузели га и дивљачки опљачкали. ПОСРТАЊЕ ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА Период владавине западних држава на челу са Латинским царством на просторима порушене Византије имао је за резултат готово потпуно укорењивање западног духа и институција. Од 1261. обновљена империја мало је подсећала на своју славну прошлост. Аутори филма убедљиви приказују њено посртање у свим државним и друштвеним порама. У спољној политици константно је тражен ослонац на западу док је у унутрашњој царовао индивидуализам и лични интереси. Народ који је основу свега налазио у православљу сад се окренуо световним философијама, окултистичким култовима, разним астрологијама и мистичним сектама. Омладину која је сазревала готово да није имао ко да васпитава. Под упливом запада и западног новца (пошто је Византија јако мало имала свог) стваране су идеолошке групације које су решење проблема тражиле опет ван Византијске традиције. Ту и тамо су се јављали интелектуалци и духовници који су покушали да алармирају елиту и народ али њихов глас је остајао „глас вапајућег у пустињи". Иако је стуб империје у прошлости било православље под утицајем малих етнички хомогених италијанских република у царству је почео да главу диже грчки национални дух поткопавајући сигурносне темеље на којима је држава вековима почивала. Његов резултат је био анимозитет Грка спрам осталих царских поданика али и нетрпељивост Јермена Словена и других према Грцима. Одушевљени за похвале које су стизале са запада који је био на почетку епохе оживљавања античких грчких вредности (ренесанса) Грци су наивно поверовали у искреност западњачких осећања. Оно што су добијали било је само презрење и потцењивање западних народа који у својој визури нису разумели правилно ни античке а камоли византијске Грке. Но ово све је имало за последицу даље слабљење некада моћног царства које се као епидемија ширило и одражавало на одбрамбену снагу свих балканских православних народа. А да је одбрана била потребна била је. Наиме од XI века Византију са запада притискају италијанске републике било војно било економски и са истока Турци претежно војно. Комбинација ових притисака кулминирала је у XIV и XV веку те се држава нашла у безизлазној ситуацији. И да није имала унутрашњих проблема, да је правилно проценила намере својих непријатеља и да је дијагностификовала и применила одговарајућу терапију империја би била у великим проблемима. Али готово сигурно би их решила као што је то радила у многим случајевима у прошлости. Овако она је постала лак плен Мехмеда освајача који је 1453. пробио одбрану некада неосвојивог Цариграда, поробио становништво те срушио миленијумску империју. Беда њене елите кулминирала је по уласку Турчина у Константинопољ. Наиме када су при пљачкању града ухваћени „византијски тајкуни" и када је Мехмед видео њихово богатство упитао их је што га нису употребили за одбрану града. Себични тајкуни су сервилно надајући се милости рекли: „чували смо га за вас" на шта је видно изненађен Турчин наредио да им се посеку главе а тела баце псима. На овај начин је неславно завршила византијска ебездуховљена и материјално заслепљена елита.

Управо је поента у комбиновању и непристајању на шаблон, прилагођавањем конкретној ситуацији.

А ко је рекао да би успео у Србији, поента је да сама идеја функционише, као и да шаблонско размишљање неће довести до правилних закључака.