Претражи Живе Речи Утехе

„Доста.“ Да ли је ико икада размишљао о овој речи – о једноставној елоквенцији ове речи? Тако једноставна, а опет тако моћна, тако дубока реч. Рећи „доста“ може звучати као неуспех, као одбијање, као „не могу“. Али да ли јесте? Да, вероватно јесте, ако живимо у „духу новог доба“, у добу „више“, у коме се мера успеха мери количином материјалних добара коју стичемо. Жеља за „више“ је у корену анксиозности, зависти, стреса, огорчености, друштвеног поређења, захтева за „све више и више и више“. Али „довољно“ не значи премало. „Доста“ није конзервативизам који игнорише наш потенцијал, већ напротив – „довољно“ значи остварити управо супротно. То значи не везати се за наше успехе и достигнућа, за нашу успостављену репутацију способних стручњака, јер често можемо видети људе који су исцрпљени не неуспехом, већ својим успехом. Историја познаје много таквих људи који су постигли све — успешну каријеру, признање, утицај, али су изгубили унутрашњи мир, а затим их је сустигао неуспех. Недавно сам наишао на цитат Била Гејтса: „Успех је лош учитељ. Заводи паметне људе да мисле да не могу да изгубе.“ То је такозвана илузија контроле — осећај да када једном постигнемо неки велики успех, можемо га задржати заувек. Морамо бити веома опрезни да не дозволимо да тај успех постане наш „бог“ — идол, да му се не клањамо, да се не вежемо за њега, да не размишљамо само о њему, јер је то илузија која ће нас довести до духовног уништења. Врло често, у својој жељи да стекну више — славу, новац, моћ, људи не схватају да ризикују нешто што им је важно како би постигли нешто што им је неважно, нешто што им није потребно, јер „шта вреди човеку ако добије сав свет, а души својој науди?“ (Матеј 16:26). Размишљајући о овим речима, морамо да изаберемо — да имамо или да будемо, да направимо избор између бескрајног напора и благодатне потпуности. Да ли имати материјална добра и земаљски успех или стећи вечна добра и вечни живот? Данас свету све више нису потребни људи који могу све, већ људи који знају да разликују шта је важно. Рећи „Доста“ није знак слабости, већ зрелости. Мудрост да знамо када да станемо, храброст да се одрекнемо сујете, вера да ствари имају вредност само ако у њима постоји Божје присуство. Схватимо и верујмо да свако добро, сваки успех, свака сила „долази одозго, силази од Оца светлости…“ (Јаков 1:17) и захвалимо им на томе, јер Свети Павле сведочи: „Доста вам је моја благодат“ (2. Кор 12:9). Христос нас није позвао да се такмичимо — ни у побожности ни у служењу. Он нас је позвао да пребивамо у Њему, као што нам је рекао: „Ко пребива у мени, и ја у њему“ (Јован 15:5). Тек када Га ставимо у центар свог живота, схватићемо да прави успех није у ономе што радимо, већ у ономе ко живи у нама. Наша вредност, наш успех, наша достигнућа долазе од тога колико смо дозволили Христу да нас преобрази. Он је наш успех. Јер када примимо Тело и Крв Христову, све у нама постаје Христос – наше руке, наше ноге, сваки део нашег тела, наш ум, али само од нас зависи да ли ћемо га пустити у наше срце и да ли ће и оно постати Христос. Јер у Њему је пуноћа – не само знања, већ и самог живота – „Ја сам пут и истина и живот“ (Јован 14:6). Проналажење довољности не значи одустајање од наших снова, наших циљева или наших тежњи, већ њихово стављање у правилну перспективу – кроз призму вечности, потчињавање њих Христу. Прихватање живота са захвалношћу, уживање у свакој доброј ствари као дару, а не као поседу. А када схватимо да „довољно“ није ограничење, већ ослобођење, тада ћемо моћи да живимо у миру – са Богом, са самим собом и са другима. Дух времена ће нас све више подстицати да се поредимо и меримо своје животе земаљским стандардима: да будемо успешни као..., да имамо више моћи и утицаја од..., да имамо већу духовност од... Али Христос нас не позива на такмичење, већ на пребивање (Јован 15:5). Са Христом нисмо вољени због нашег успеха, већ смо успешни зато што смо вољени. Тај тихи, мали глас у нама је довољан, који нам шапуће: „Господ је Пастир мој, ништа ми неће недостајати“ (Пс. 22:1), то јест, Бог ми је довољан. Аутор: Петја Цурева приредила: Ј. Г.(Поуке.орг) извор