Страхови

[Пацифиста]

Хвала, Никола.

Слажем се да постоје и здрави страхови, на пример, ако крене да пада камион на нас страх нас може спасити.

А што се нездравих страхова тиче, ако кад пролазимо поред паркираног камиона осећамо страх да ће да падне на нас то се може рећи да је нездрави страх.

[Evdokija]

Живјели смо на периферији, ново насеље, далеко од центра. Телефон нам још није био уведен, а мобилних,тада, није ни било, међуградски превоз још није био профункционисао. Због даљине, рјетко су нас и пријатељи обилазили, а са комшијама смо били колико на добар дан. Имали смо бебу, а муж је често путовао и био, и на дуже, одсутан од куће због посла. Имала сам тада јак страх да ћу умријети изненада, да нико неће навратити данима, да ће беба беспомоћно плакати и плашила сам се језиво, уствари, да се беби нешто не деси, ако умрем. Богу хвала, брзо сам превазишла тај страх (здраворазумским размишљањем), али био је језив.

Чешће имам страх у сну, него на јави, али иначе, спадам у оне, који се рјетко када сјећају шта су сањали. Да, увијек се бојим да ћу да паднем када силазим низбрдо или низ степенице.

Можда ће вам изгледати ћакнуто, али рат ми је доста помогао да се рјешим многих страхова типа (да ли смо закључали врата, мрак, шушањ и пуцкетање које се некада зачује ноћу, страх од тога да ће неко да нас опљачка, нападне и сл). Ма - ко руком однесено, никада се више не бојим таквих ствари. Схватила сам да сигурности на овом свијету уопште нема, да нико не може ништа да ми гарантује и уствари, једино вјерујем да ће Бог да помогне у свему и управо ме то умирује и тјеши у свакој ситуацији.

Иначе, у ситуацијама које вуку на страх, спадам у ону врсту људи, који иду у сусрет проблему, невољи и сл.

[Aquilius Cratus]

Onda pomislim - ili nema ništa ili ima Bog. Bog će me spasiti. ili ću se popeti Plavim Ljestvicama.

To je neupitno. On hoce sigurno. Nego je akcenat na pitanju hoces li ti moci zeleti Njega?

[Пацифиста]

Да и ја најзад кажем чега се плашим.

Списак је врло дугачак, али навешћу само оне страхове који су најдоминантнији.

Плашим се одбацивања од стране других.

Плашим се ништавила.

Плашим се затупљености осећаја.

Плашим се промена.

Плашим се неуспеха.

Плашим се своје инфериорности.

Плашим се своје агресивности, свог уживања у насиљу. Ово је углавном само у неким фантазијама али ме ужасава.

Страх ме је да не повредим људе који су ми блиски, или себе, или било кога другог.

Плашим се и своје склоности да одлажем обавезе и бежим и склањам се од непријатних ствари које се не могу избећи.

Имам велики страх да ћу умрети са осећајем да сам живео промашен живот.

Страх ме је и од оног што може да ме чека после смрти. Страх ме да не загазим дубоко на странпутицу.

Плашим се своје сујете која ми поручује да морам да будем бољи од свих или не вредим ништа.

[Зорица екс Милева]

E brate Pacifista, dijelimo dosta strahova, ali nekako ovaj zadnji mi je baš upao u oči. Daj čovječe prioni na molitvu, da ovo Gospod odbaci od tebe. Zasuči rukave, predaj se Gospodu, i vjeruj - tada sigurno nećeš imati priliku da pomisliš kako ti je život bio promašen.

P.S: imamo mi ovdje jednog člana Ništavilo sebe zove - nema razloga da ga se plašiš, iako je ponekad tako malo nagle naravi  0102_laugh

Šala - ne zamjeri.

[Никола Ђоловић]

Да и ја најзад кажем чега се плашим.

Списак је врло дугачак, али навешћу само оне страхове који су најдоминантнији.

Плашим се одбацивања од стране других.

Плашим се ништавила.

Плашим се затупљености осећаја.

Плашим се промена.

Плашим се неуспеха.

Плашим се своје инфериорности.

Плашим се своје агресивности, свог уживања у насиљу. Ово је углавном само у неким фантазијама али ме ужасава.

Страх ме је да не повредим људе који су ми блиски, или себе, или било кога другог.

Плашим се и своје склоности да одлажем обавезе и бежим и склањам се од непријатних ствари које се не могу избећи.

Имам велики страх да ћу умрети са осећајем да сам живео промашен живот.

Страх ме је и од оног што може да ме чека после смрти. Страх ме да не загазим дубоко на странпутицу.

Плашим се своје сујете која ми поручује да морам да будем бољи од свих или не вредим ништа.

ala si ti meni srodan!!! koliko iskrenosti covece!!! 

[Адмирал]

Да и ја најзад кажем чега се плашим.

Списак је врло дугачак, али навешћу само оне страхове који су најдоминантнији.

Плашим се одбацивања од стране других.

Плашим се ништавила.

Плашим се затупљености осећаја.

Плашим се промена.

Плашим се неуспеха.

Плашим се своје инфериорности.

Плашим се своје агресивности, свог уживања у насиљу. Ово је углавном само у неким фантазијама али ме ужасава.

Страх ме је да не повредим људе који су ми блиски, или себе, или било кога другог.

Плашим се и своје склоности да одлажем обавезе и бежим и склањам се од непријатних ствари које се не могу избећи.

Имам велики страх да ћу умрети са осећајем да сам живео промашен живот.

Страх ме је и од оног што може да ме чека после смрти. Страх ме да не загазим дубоко на странпутицу.

Плашим се своје сујете која ми поручује да морам да будем бољи од свих или не вредим ништа.

      Nisi se plašio da se rodiš,zašto se plašiš da umreš?Kad to otkriješ strah će izčeznuti.Strah dolazi zbog nedostatka svesti o predmetu iskustva.Kad prihvatim činjenicu da umirem i ne stvaram otpor tada nema straha.

      Nasjveći problem straha u smrti je želja za životom onakav kakav jeste.Ugasiš  tu želju i ti si slobodan.Zašto da nam život prođe u oplakovanju naše smrtnosti.Šta time dobijamo?Moguće je prevazići strahove kada se odbaci uslovljeni um koji stvara iluziju koja se zove strah,ali on je samo u umu.Život i smrt su samo u umu i nigde više.Oni nisu deo stvarnosti van uma.Mi smo žrtve našeg majmunskog uma koje skače kao lud s jednog predmeta na drugi.Predalažem  nepristrasan stav posmatrača unutrašnjih procesa koji se u nama dešavaju usled neznanja, radi oslobodjenja čiste od uslovljene svesti.Stvarnost je samo pozornica koja lovi nepažljive gledaoce u tome je izvor strahova i patnje.

[Пацифиста]

ala si ti meni srodan!!! koliko iskrenosti covece!!!

хехе, па одмах смо се разумели 4chsmu1

Адмирале, хвала ти што си покушао да ме посаветујеш, да ми даш Живе Речи Утехе, али то једноставно не функционише тако, страхови од тог твог сазнања неће нестати, да је тако, натпросечно интелигентни људи не би имали страхове, јер би они јако добро схватали све што си рекао. Ја живим са својим страховима, као и већина људи са својим, борим се са њима, хвала Богу на помоћи. Све најбоље.

[Адмирал]

Адмирале, хвала ти што си покушао да ме посаветујеш, да ми даш Живе

Речи Утехе, али то једноставно не функционише тако, страхови од тог твог сазнања неће нестати, да је тако, натпросечно интелигентни људи не би имали страхове, јер би они јако добро схватали све што си рекао.

Ја живим са својим страховима, као и већина људи са својим, борим се са њима, хвала Богу на помоћи.

Све најбоље.

  Zašto bi se borio sa svojim strahovima.Jednostavno ih budi svestan i ne kači se za njih.Čim kažeš da se boriš pokazuješ da izmedju tebe i strahova postoji distanca.Ako postoji distanca onda strahovi s tobom nemaju ništa.Ti si taj koji ih aktivira.

[Aquilius Cratus]

Да и ја најзад кажем чега се плашим.

Списак је врло дугачак, али навешћу само оне страхове који су најдоминантнији.

Плашим се одбацивања од стране других.

Плашим се ништавила.

Плашим се затупљености осећаја.

Плашим се промена.

Плашим се неуспеха.

Плашим се своје инфериорности.

Плашим се своје агресивности, свог уживања у насиљу. Ово је углавном само у неким фантазијама али ме ужасава.

Страх ме је да не повредим људе који су ми блиски, или себе, или било кога другог.

Плашим се и своје склоности да одлажем обавезе и бежим и склањам се од непријатних ствари које се не могу избећи.

Имам велики страх да ћу умрети са осећајем да сам живео промашен живот.

Страх ме је и од оног што може да ме чека после смрти. Страх ме да не загазим дубоко на странпутицу.

Плашим се своје сујете која ми поручује да морам да будем бољи од свих или не вредим ништа.

      Nisi se plašio da se rodiš,zašto se plašiš da umreš?Kad to otkriješ strah će izčeznuti.Strah dolazi zbog nedostatka svesti o predmetu iskustva.Kad prihvatim činjenicu da umirem i ne stvaram otpor tada nema straha.

     Nasjveći problem straha u smrti je želja za životom onakav kakav jeste.Ugasiš  tu želju i ti si slobodan.Zašto da nam život prođe u oplakovanju naše smrtnosti.Šta time dobijamo?Moguće je prevazići strahove kada se odbaci uslovljeni um koji stvara iluziju koja se zove strah,ali on je samo u umu.Život i smrt su samo u umu i nigde više.Oni nisu deo stvarnosti van uma.Mi smo žrtve našeg majmunskog uma koje skače kao lud s jednog predmeta na drugi.Predalažem  nepristrasan stav posmatrača unutrašnjih procesa koji se u nama dešavaju usled neznanja, radi oslobodjenja čiste od uslovljene svesti.Stvarnost je samo pozornica koja lovi nepažljive gledaoce u tome je izvor strahova i patnje.

[Адмирал]

      Nisi se plašio da se rodiš,zašto se plašiš da umreš?Kad to otkriješ strah će izčeznuti.Strah dolazi zbog nedostatka svesti o predmetu iskustva.Kad prihvatim činjenicu da umirem i ne stvaram otpor tada nema straha.

     Nasjveći problem straha u smrti je želja za životom onakav kakav jeste.Ugasiš  tu želju i ti si slobodan.Zašto da nam život prođe u oplakovanju naše smrtnosti.Šta time dobijamo?Moguće je prevazići strahove kada se odbaci uslovljeni um koji stvara iluziju koja se zove strah,ali on je samo u umu.Život i smrt su samo u umu i nigde više.Oni nisu deo stvarnosti van uma.Mi smo žrtve našeg majmunskog uma koje skače kao lud s jednog predmeta na drugi.Predalažem  nepristrasan stav posmatrača unutrašnjih procesa koji se u nama dešavaju usled neznanja, radi oslobodjenja čiste od uslovljene svesti.Stvarnost je samo pozornica koja lovi nepažljive gledaoce u tome je izvor strahova i patnje.

 

 

  Sva ta groblja, venci i ostala dekoracija su samo ljudska mašta i kreacija zato se netreba plašiti.Grob,šta je drugo nego mesto gde se odlažu tela, da  nebi zaudarala i smrdela u procesu raspadanja.Leš to je vreća fekalija kojeg se treba što pre oterasiti i zato budale prave skupe spomenike nad smrdljivim mestima kakva su groblja.U prirodi nema straha od smrti to je ljudska izmišljotina podstaknuta lažnom doktrinom usled otpada od Boga.Zato je Bog živih a ne mrtvih.Budale veruju u smrt zato ih i snalazi.

[Aquilius Cratus]

   Sva ta groblja, venci i ostala dekoracija su samo ljudska mašta i kreacija zato se netreba plašiti.Grob,šta je drugo nego mesto gde se odlažu tela, da  nebi zaudarala i smrdela u procesu raspadanja.Leš to je vreća fekalija kojeg se treba što pre oterasiti i zato budale prave skupe spomenike nad smrdljivim mestima kakva su groblja.U prirodi nema straha od smrti to je ljudska izmišljotina podstaknuta lažnom doktrinom usled otpada od Boga.Zato je Bog živih a ne mrtvih.Budale veruju u smrt zato ih i snalazi.

[Aquilius Cratus]

šta je neupitno? da će me Bog spasiti?

i kako to misliš hoću li moći želeti Njega?

i da li zaista postoje Plave Ljestvice?

joj Bože, sad ću se rasplakati...

 

Nece te Bog spasiti posto nije on nas delatnik. Nego se mi spasavamo oslanjajuci se na zajednicu sa njime.

Sto rece starac Sofronije Bog je u tebe zaljubljen ludom ljubavlju ostaje samo pitanje da li i kada ces se i ti

u njega zaljubiti istom takvom ljubavlju.

Na koje lestvice mislis?

[dragisa]

izvinjavam se sto cu sa pitanjem upasti kao padobranac ali zaista me interesuje jedna stvar, koja odma da kazem nema veze sa pisanjem nekog od vas, dakle odakle nama potpora za jedan dosta uvrezen stav da ce kada se predstavimo licu bozijem biti sve uredu, u smislu on ce svojom beskonacnom ljubavlju nas naseliti u rajsko naselje. mislim, ne sporim bezgranicnu Boziju ljubav, ne sporim da ce mo po reci Apostola Pavla onda videti jasno a ne kao sad zamagljeno pravu Istinu, ne sporim ni to da je pravda Bozija drugacija od nase zemaljske logike i da je mnogo blaza, ali ono sto me interesuje jeste odakle nam ta ideja naseg licnog diskontinuiteta? mislim osnovna logika bi ipak rekla da ono kako i koliko smo poznali Boga mora imati veze i u nasem daljem vecnom zivotu, zar ne? negde mi je to osnovni princip za razlikovanje licnosti, ovaj je poznao Istinu ovoliko onaj onoliko, ovaj se trudio i isao u zivotu jednim putem a onaj drugi drugim putem... a ceo sud tj dolazak pred lice bozije na kraju ipak mora biti posten, jer to smo mi, to je upravo ono nase malo sto smo prineli, nas odgovor na Boziji priziv.

nadam se da ste me razumeli. jednostavno imam utisak da ljudi cesto to relativizuju i kao ma Bog je blag i bice sve uredu... cesto i sebe uhvatim u takvim razmisljanjima a moram priznati da mi iskljucivo sluze kao izgovor za lenjost ili mlakost...

sta vi mislite o tome

[Милан Меденица :)]

a ceo sud tj dolazak pred lice bozije na kraju ipak mora biti posten, jer to smo mi, to je upravo ono nase malo sto smo prineli, nas odgovor na Boziji priziv.

ако сам добро разумео, ти подразумеваш да се спасавамо по делима?

па и светитељи су бранили да се Бог зове праведним, јер како бисмо Га таквим називали јер помилује разбојнике?

а има и овај моменат:

Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.

Галатима посланица, глава 2, стих 21

благодати Божја је управо спасење кроз обожење и опраштање и отпуст греха кроз свето причешће лако као руком однешено.

требамо да схватимо да смо Богу свети, барем 100 пута онолико колико смо нашим родитељима који су нас подигли као зеницу ока. а онда замислите колико је љубав Божја велика кад пошаље Својег Сина да се жртвује животом свесно за нас, да бисмо се спасили његовим Телом и Крвљу - опрани крштењем и светом Тајном причешћа.