Страхови

[Gospodin Jakov]

Ja se bojim ovog smajlija ---> 

[Booba]

Плашим се изненадног треска, тако да премирем кад грми. Од бомбардовања умала нисам скренула. И плашим се да се мојим највољенијима не деси нешто лоше, нека несрећа (било ког типа), патња или болест.

До пре пар година сам се плашила губитка рутине. Хвала Богу, реших се тог глупог страха

[Booba]

Sta mislite, da li je trema - strah ?

Зависи. Ако је она "позитивна", пред неки наступ, концерт, онда је то по мени више неки адреналински скок. Људи се често баве тим јавним псловима, буду мед. личности баш због тога пто их мало шибне адреналин, а они имају трему, па после покупе аплаузе и тако то. Ја имам трему пре него се спустим низ најлуђи тобоган у Аква парку у Кушадасију (изврти ме, па јос мало при дну и на крају упаднем наглавачке у воду), али ипак сваки пут трчећи се пењем уз степенице  .

Може трема да буде неки најнижи степен страха. Оно, фрка ти је, али гураш до краја. Мислим, није ти свеједно-да се не повредиш, да се не обрукаш...итд. Али не прекидаш започето. Па то је то-губимо контролу над ситуацијом и тога се плашимо. `Ладно је то највећи људски страх-губитак комфора, сигурности и контроле. Можемо да га назовемо и "мањак вере"?

[Booba]

да се не обрукаш...

Задржао бих се на овом страху, који мислим да сви поседују у некој мери, некима он пређе границе и оде у патологију.

Могли бих га још назвати страхом од јавног наступања.

Ја га имам, а ви ?

Аха, зато ништа не би од моје музичке школе. Јер мора да се и наступа-улази у оцену. Цврц Милојка било код мене  291291291

[Booba]

Уф....да размислим...

Када ме је страх од неких, по живот небитних ствари, тај страх превазилазим тако што те ствари не практикујем. Нпр. страх ме је да се возим неким мотором од 750 кубика, страх ме да скачем на банџију или падобраном из авиона. Дакле, ништа од тога не радим. АЛИ, оне битне ствари не могу да избегнем тек тако, стављањем јастука преко лица. Е кад већ морам да их урадим, стиснем зубе. Мада се и тад плашим.

Ја сам пре неколико година, имала страховит пад што се вере тиче. Ту се нагомилало доста страхова и свега. Када ме је Бог подигао, много тога је нестало. И тад сам схватила да ми молитва помаже. И вреа, то иде заједно. Сад ми пред сваку "опасну" ситуацију буде у срцу да је то воља Божија и промисао и да Он зна шта је за мене најбоље и да нема ту много места за шизитисом. Али, некад буде она трема пред улазак у ситуацију. Само тад, као неки страх од непознатог.Чим "крене воз", ни трунка тога не остане. Као да ме сам  0203_cool носи. А уствари Он то и ради.

п.с. Имам и конкретну ситуацију, али не бих да дужим баш. Па ако буде баш неких инсистирања, могу и да поделим то. Није ме страх 

[Милан Меденица :)]

хм ...

а у чему је разлика да изговориш нешто испред родбине која те слуша и немаш трему испред њих, и гомиле непознатих људи испред које то исто треба да изговориш?

[Booba]

Ови су твоји па занш да морају да те воле. По дифолту. А они други могу да ти се смеју. Шта ће рећи свет?

[Баба]

Ja se bojim ovog smajlija --->  0110_hahaha

[Маша]

Плашим се изненадног треска, тако да премирем кад грми. Од бомбардовања умала нисам скренула. И плашим се да се мојим највољенијима не деси нешто лоше, нека несрећа (било ког типа), патња или болест.

Исто!

[PACTKO]

Страх ме да ћу да надживим своје дете!

Страх ме да ћу да умрем док је још мали, па ће одрастати без маме.

Страх ме да ћу бити жива закопана!

Страх ме од јавног наступа пред непознатим.

[Милан Меденица :)]

Шта ће рећи свет?

мене свакако није брига. 

[Исихије]

Сви имамо страхове. Него мене интересује да ли сте успели да превазиђете неки страх. Ја сам превазишао страх од воде тако да сада знам да пливам и не бојим се воде уопште.

[Драган άσημος :)]

Да ли се неко од вас ослободио страха од висине или можда знате неког ко јесте, и на који начин?

[Драган άσημος :)]

Ја сам престао студирати шумарство (негдје на пола) када се у мени појавио страх, да кад завршим факултет нећу знати радити тај посао.

[No name]

Treba da vidiš prvo da li imaš problem sa Akrofobijom (tj. visinofobijom - strahom od visine) ili sa strahom imena Vertigo. Vertigo je fizičko stanje koje uzrokuje nesvesticu ili dezorijentaciju kad osoba gleda odozgo sa neke visoke tačke, a pritom nema oslonac koji je deli od provalije. Čini mi se da sam ja ponosni vlasnik i jednog i drugog

Razlog? Već 25. godina sanjam kako letim pa propadam (a, ne drogiram se, hm, čudno  )  slavabogu

Inače, kada govorimo o psihologiji straha valja znati da postoje SAMO DVA UROĐENA STRAHA (i to sam saznao putem predavanja jednog teologa)

1. Nagli prepad s leđa

2. Strah od, gore pomenutog, propadanjaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

Ps. Savršeni smisao razumevanja smrti upravo je odsustvo straha od smrti. U rečima opela nema ni traga od pesimizma. Već samo kako napisa Sveti vladika Nikolaj ženi koja je ostala bez deteta: "Volela si to dete. Volela ti, voleo i Gospod pa uzeo".