Пацифиста

Има THC. Чак кажу да је управо THC супстанца која напада ћелије рака и уништава их. Индустријска конопља због тога није погодна за уље јер има малу количину THC-а. Једно од дејстава је и умирење организма и опуштање мишића како би се тело опоравило од напетости. У сваком случају, ово није за игру и ако би неко користио требало би озбиљно водити рачуна о количини коју користи и о сврси у коју користи.

Па сад, не знам шта је теби поуздана информација овде на интернету, све што изађе на интернет може а не мора бити тачно. Ипак, ево човека из Холандије који је свој докторски рад радио на конопљи. Др Арно Хазекамп. Ти можеш рећи да су неког безвезе ставили, подметнули га или слично, и ја немам намеру да те убеђујем у супротно. http://nl.linkedin.com/in/hazekamp од 3:42 до краја Na rubu znanosti (7.5.2011.) Priča o konoplji 3 od 6 а ево и наставка: од почетка клипа до 5:20 Na rubu znanosti (7.5.2011.) Priča o konoplji 4 od 6 http://www.freedomisgreen.com/review-on-clinical-studies-with-cannabis-and-cannabinoids/ Што се мене тиче, ово ми је довољно да прихватим да је канабис могући ефикасан лек, што и не мора да буде. Лично бих волео да видим неког коме верујем, а ко се излечио помоћу овог лека. А пушење не бих ником препоручио, ја лично имам бронхитис, и знам колико дим штети, било да је од дувана или од траве или од нечег другог. Ако мислиш да је уље много концентровано, може да се помеша са маслиновим уљем па тиме прелијеш салату, или комбинујеш са нечим другим што ће ти омогућити спорију апсорбцију. А сад одох на спавање. Лаку ноћ 319.gif

Хвала, Антоанета на овом посту. Милане, драго ми је да си спустио лопту и удаљио се од крајности. Што се тиче тумора и људи који умиру, којима хемотерапија није помогла, или их је чак и додатно исцрпла, зашто они не би пробали терапију марихуаном? Ако ништа друго, барем се неће кљукати вештачким хемикалијама него природном биљком. Нисам неки стручњак, али по мени, много је мање штетно лечити се марихуаном него неким хемијским опијатима, лековима за смирење или антидепресивима који су потпуно легални, за разлику од марихуане. Постоји теорија, и ја верујем у то, да фармацеутска индустрија врши притисак да се марихуана што више сузбије, баш зато што је једноставна за узгајање, и не захтева компликоване процедуре и неко специјално познавање хемије... за справљање лека. Заправо, фармацеутској индустрији се исплати да људе одржавају у болести што дуже, па тако откривају нове лекове за једне болести, а притом се јављају друге, и тако све у круг. Нисам за пушење марихуане, јер то оштећује плућа, нисам ни за прекомерно узимање марихуане, јер, колико сам чуо, уље од листова конопље је веома јако и 50 ml може да траје за три месеца лечења. У сврхе лечења се узима по неколико капи уља дневно, а то није много, а кажу да је довољно да се у многим случајевима излечи рак. Ко користи три месеца по неколико капи дневно зато што му живот од тога зависи највероватније неће постати зависан, а чак и ако постане, неће бити то озбиљна зависност, и боље то него да се преда и умре од рака. Милане, ја тебе разумем што си толико против тога, јер си очигледно имао лоша искуства са марихуаном, али веруј ми, да ти предвиђају још 2-3 месеца живота, да умиреш од рака, не би тако причао. П.С. Лек који узима болестан човек је лек. Лек који узима здрав човек је отров.

Его, хвала ти за ове емисије. Милица је царица. .mislise.

Афтер, свака част на темама. Јако занимљиво и корисно.

animal037

Хвала, Тавита. Код мене је то ишло обрнутим редоследом, прво сам имао проблеме, фрустрације, а онда сам читајући психологију, а и уз Божју помоћ много тога превазишао. Битно ми је било да знам да моји проблеми стварно постоје а да их нисам измислио, а кад сам читајући психолошку литературу нашао праве изворе проблема, смогао сам снаге да нешто од тога и превазиђем. Постоји много непотпуних и површних психолошких теорија, али има и оних темељнијих. А неке одговоре само Бог може да да.

confused :cheesy:

Браво, Звонко. Ово је заиста прави рецепт. Нажалост, како си рекао, брзо се заборавља, али вреди се стално подсећати. :cheesy:

Тако је, Магдалена, паника је углавном изазвана траумама из детињства. То је зато што се у детињству свесни, мислећи ум још није довољно развио да би контролисао шта се догађа. Касније те трауме остају забележене као информација о опасности у подсвести (у лимбичком систему или у можданом стаблу), али у свести (у кортексу) не остају у потпуности забележене јер се кортекс није потпуно ни развио. Зато се често деси да се свест о томе да опасности реално нема у паничном нападу губи, јер је искуство управо испод тог свесног нивоа забележено. И онда ти дође неко ко нема паничне нападе и каже ти: твоји страхови су ирационални, немаш разлога да се плашиш. :cheesy2: dada Хвала лепо што ми рече, просветлио си ме. dada Ја сам за то да треба ићи на психотерапију, али ако је могуће без лекова (ако постоји метода која то може тако да реши). Најбоље би било да се иде на неку терапију која се не бави само свесним, односно да им није разговор једино средство. А што се постова и причешћа тиче, то свакако може помоћи, и ја и то препоручујем. Али тај страх који увек виси у ваздуху, о коме је и Тавита писала, то је нешто од чега би свако желео да се одмори. Ја лично немам нападе панике, али имам астму, и понекад анксиозност, склоност ка негативним емоцијама па сам зато и почео да се интересујем за психологију.

bliss jeeee Машо, свиђа ми се овај текст. Ја лично сам имао и још увек имам здравствених проблема због претераног уноса шећера. Сад га наравно нисам избацио из исхране али се трудим колико могу да што више смањим његов унос. Иначе, на киселост организма утичу и све врсте меса и рибе, млеко и млечни производи, јаја, тестенине, брза храна, слатке и слане грицкалице, сокови и има ту подужи списак. Пецива из пекара су пуна шећера да би била што укуснија (као наркотик). Чак и хлеб може утицати на киселост организма. Претерано масна храна такође повећава киселост организма. Оно што помаже смањењу киселости организма су: чиста вода, свеже поврће (купус, целер, кромпир, шаргарепа, краставци, парадајз, цвекла, броколи, пасуљ, лук, спанаћ, зелена салата, боранија, грашак), свеже воће (јабуке, кајсије, купине, вишње, јагоде, мандарине, крушке, брескве, лимун, лубеница, поморанџа, ананас, грожђе, грејпфрут, малине), бадем, просо, малтекс (јечмени слад), суве смокве, урме, суво грожђе...

Сања и Анастасија, Можда вас неће излечити од паничних напада, али верујем да би помогло у удаљавању те особе из ваше околине ако би га пријавили суду и ставили иза решетака. Не зато што му нисте опростили или било шта слично него зато што том човеку није место на слободи, тај ће кад год има нову прилику опет исто урадити. А с друге стране ако се срећете са тим човеком стално ће вас подсећати на немиле догађаје. Треба га физички удаљити од себе. Не разумем се баш у права, али мислим да такве ствари не застаревају. А претпостављам да се вештачењем лако може утврдити кривица. На тај начин би он плаћао за своја дела па и бес према њему не би био толико доминантан. Свака част на храбрости да о томе причате. 8086.gif Кад би више људи причало о томе, било би много лакше.

Teologija ima neke odgovore ali ne sve, jer to je ljudska tvorevina, tačnije nauka o Bogu. Bog nije nauka, nije samo puka reč, i reči nisu dovoljne da daju sve odgovore. One mogu pomoći u upotpunjavanju Istine, ali kompletna istina se mora osetiti celim bićem a ne samo umom.

Слажем се да је какао јако здрав, али не мислим да је здраво јести више од 2 коцке чоколаде дневно. Ствар је у томе што у чоколаду, осим какоа, иде и велика количина шећера, и емулгатори, стабилизатори... А што се тиче тих 15% чоколада што се праве од квалитетнијег какаоа, прилично сам сигуран да их нема на нашем тржишту nesiguran Иначе, какао више пијем кад не постим, јер га волим са млеком (и медом).

Тачно је да човек некад свој бол преувелича, и да их види у правом светлу тек кад види неког ко трпи већи бол од њега, па постане захвалан што је њему запао мањи крст. То некоме може да помогне, може и да му учврсти веру, али чињеница је да је вера из страха (што је овде случај) мање чврста него вера из љубави. Већина људи на своме путу није увек отворена за праву љубав па их овај страх одржава у вери. Међутим, ако пронађемо унутрашњу захвалност, неће нам бити потребно поређење наше патње са туђом. С друге стране, човеку који је у болници је тешко да верује у реч Божју коју му здрав човек проповеда. Добро је познато да сит гладном не верује. Ово ипак не значи да не треба охрабривати болесног човека, али не треба му много наметати своју филозофију. Што се тиче силовања деце које је Никола споменуо, тако тешке трауме из детињства сигуран сам да не могу тек тако да се преболе ни у зрелом добу, ни уз реч Божју а још теже без ње. Није једноставно живети ако нам је живот још на почетку био тако ужасан. Зашто Бог то дозвољава, не знам, али вероватно постоји неки добар разлог, јер ми је тешко поверовати да би то дозволио без ДЕБЕЛОГ разлога.