Jump to content

Пацифиста

Члан
  • Број садржаја

    57
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

    Never

Everything posted by Пацифиста

  1. Пацифиста

    KANABIS (ulje)

    Има THC. Чак кажу да је управо THC супстанца која напада ћелије рака и уништава их. Индустријска конопља због тога није погодна за уље јер има малу количину THC-а. Једно од дејстава је и умирење организма и опуштање мишића како би се тело опоравило од напетости. У сваком случају, ово није за игру и ако би неко користио требало би озбиљно водити рачуна о количини коју користи и о сврси у коју користи.
  2. Пацифиста

    KANABIS (ulje)

    Па сад, не знам шта је теби поуздана информација овде на интернету, све што изађе на интернет може а не мора бити тачно. Ипак, ево човека из Холандије који је свој докторски рад радио на конопљи. Др Арно Хазекамп. Ти можеш рећи да су неког безвезе ставили, подметнули га или слично, и ја немам намеру да те убеђујем у супротно. http://nl.linkedin.com/in/hazekamp од 3:42 до краја Na rubu znanosti (7.5.2011.) Priča o konoplji 3 od 6 а ево и наставка: од почетка клипа до 5:20 Na rubu znanosti (7.5.2011.) Priča o konoplji 4 od 6 http://www.freedomisgreen.com/review-on-clinical-studies-with-cannabis-and-cannabinoids/ Што се мене тиче, ово ми је довољно да прихватим да је канабис могући ефикасан лек, што и не мора да буде. Лично бих волео да видим неког коме верујем, а ко се излечио помоћу овог лека. А пушење не бих ником препоручио, ја лично имам бронхитис, и знам колико дим штети, било да је од дувана или од траве или од нечег другог. Ако мислиш да је уље много концентровано, може да се помеша са маслиновим уљем па тиме прелијеш салату, или комбинујеш са нечим другим што ће ти омогућити спорију апсорбцију. А сад одох на спавање. Лаку ноћ 319.gif
  3. Пацифиста

    KANABIS (ulje)

    Хвала, Антоанета на овом посту. Милане, драго ми је да си спустио лопту и удаљио се од крајности. Што се тиче тумора и људи који умиру, којима хемотерапија није помогла, или их је чак и додатно исцрпла, зашто они не би пробали терапију марихуаном? Ако ништа друго, барем се неће кљукати вештачким хемикалијама него природном биљком. Нисам неки стручњак, али по мени, много је мање штетно лечити се марихуаном него неким хемијским опијатима, лековима за смирење или антидепресивима који су потпуно легални, за разлику од марихуане. Постоји теорија, и ја верујем у то, да фармацеутска индустрија врши притисак да се марихуана што више сузбије, баш зато што је једноставна за узгајање, и не захтева компликоване процедуре и неко специјално познавање хемије... за справљање лека. Заправо, фармацеутској индустрији се исплати да људе одржавају у болести што дуже, па тако откривају нове лекове за једне болести, а притом се јављају друге, и тако све у круг. Нисам за пушење марихуане, јер то оштећује плућа, нисам ни за прекомерно узимање марихуане, јер, колико сам чуо, уље од листова конопље је веома јако и 50 ml може да траје за три месеца лечења. У сврхе лечења се узима по неколико капи уља дневно, а то није много, а кажу да је довољно да се у многим случајевима излечи рак. Ко користи три месеца по неколико капи дневно зато што му живот од тога зависи највероватније неће постати зависан, а чак и ако постане, неће бити то озбиљна зависност, и боље то него да се преда и умре од рака. Милане, ја тебе разумем што си толико против тога, јер си очигледно имао лоша искуства са марихуаном, али веруј ми, да ти предвиђају још 2-3 месеца живота, да умиреш од рака, не би тако причао. П.С. Лек који узима болестан човек је лек. Лек који узима здрав човек је отров.
  4. Его, хвала ти за ове емисије. Милица је царица. .mislise.
  5. Афтер, свака част на темама. Јако занимљиво и корисно.
  6. Хвала, Тавита. Код мене је то ишло обрнутим редоследом, прво сам имао проблеме, фрустрације, а онда сам читајући психологију, а и уз Божју помоћ много тога превазишао. Битно ми је било да знам да моји проблеми стварно постоје а да их нисам измислио, а кад сам читајући психолошку литературу нашао праве изворе проблема, смогао сам снаге да нешто од тога и превазиђем. Постоји много непотпуних и површних психолошких теорија, али има и оних темељнијих. А неке одговоре само Бог може да да.
  7. Браво, Звонко. Ово је заиста прави рецепт. Нажалост, како си рекао, брзо се заборавља, али вреди се стално подсећати. :cheesy:
  8. Тако је, Магдалена, паника је углавном изазвана траумама из детињства. То је зато што се у детињству свесни, мислећи ум још није довољно развио да би контролисао шта се догађа. Касније те трауме остају забележене као информација о опасности у подсвести (у лимбичком систему или у можданом стаблу), али у свести (у кортексу) не остају у потпуности забележене јер се кортекс није потпуно ни развио. Зато се често деси да се свест о томе да опасности реално нема у паничном нападу губи, јер је искуство управо испод тог свесног нивоа забележено. И онда ти дође неко ко нема паничне нападе и каже ти: твоји страхови су ирационални, немаш разлога да се плашиш. :cheesy2: dada Хвала лепо што ми рече, просветлио си ме. dada Ја сам за то да треба ићи на психотерапију, али ако је могуће без лекова (ако постоји метода која то може тако да реши). Најбоље би било да се иде на неку терапију која се не бави само свесним, односно да им није разговор једино средство. А што се постова и причешћа тиче, то свакако може помоћи, и ја и то препоручујем. Али тај страх који увек виси у ваздуху, о коме је и Тавита писала, то је нешто од чега би свако желео да се одмори. Ја лично немам нападе панике, али имам астму, и понекад анксиозност, склоност ка негативним емоцијама па сам зато и почео да се интересујем за психологију.
  9. bliss jeeee Машо, свиђа ми се овај текст. Ја лично сам имао и још увек имам здравствених проблема због претераног уноса шећера. Сад га наравно нисам избацио из исхране али се трудим колико могу да што више смањим његов унос. Иначе, на киселост организма утичу и све врсте меса и рибе, млеко и млечни производи, јаја, тестенине, брза храна, слатке и слане грицкалице, сокови и има ту подужи списак. Пецива из пекара су пуна шећера да би била што укуснија (као наркотик). Чак и хлеб може утицати на киселост организма. Претерано масна храна такође повећава киселост организма. Оно што помаже смањењу киселости организма су: чиста вода, свеже поврће (купус, целер, кромпир, шаргарепа, краставци, парадајз, цвекла, броколи, пасуљ, лук, спанаћ, зелена салата, боранија, грашак), свеже воће (јабуке, кајсије, купине, вишње, јагоде, мандарине, крушке, брескве, лимун, лубеница, поморанџа, ананас, грожђе, грејпфрут, малине), бадем, просо, малтекс (јечмени слад), суве смокве, урме, суво грожђе...
  10. Сања и Анастасија, Можда вас неће излечити од паничних напада, али верујем да би помогло у удаљавању те особе из ваше околине ако би га пријавили суду и ставили иза решетака. Не зато што му нисте опростили или било шта слично него зато што том човеку није место на слободи, тај ће кад год има нову прилику опет исто урадити. А с друге стране ако се срећете са тим човеком стално ће вас подсећати на немиле догађаје. Треба га физички удаљити од себе. Не разумем се баш у права, али мислим да такве ствари не застаревају. А претпостављам да се вештачењем лако може утврдити кривица. На тај начин би он плаћао за своја дела па и бес према њему не би био толико доминантан. Свака част на храбрости да о томе причате. 8086.gif Кад би више људи причало о томе, било би много лакше.
  11. Teologija ima neke odgovore ali ne sve, jer to je ljudska tvorevina, tačnije nauka o Bogu. Bog nije nauka, nije samo puka reč, i reči nisu dovoljne da daju sve odgovore. One mogu pomoći u upotpunjavanju Istine, ali kompletna istina se mora osetiti celim bićem a ne samo umom.
  12. Слажем се да је какао јако здрав, али не мислим да је здраво јести више од 2 коцке чоколаде дневно. Ствар је у томе што у чоколаду, осим какоа, иде и велика количина шећера, и емулгатори, стабилизатори... А што се тиче тих 15% чоколада што се праве од квалитетнијег какаоа, прилично сам сигуран да их нема на нашем тржишту nesiguran Иначе, какао више пијем кад не постим, јер га волим са млеком (и медом).
  13. Тачно је да човек некад свој бол преувелича, и да их види у правом светлу тек кад види неког ко трпи већи бол од њега, па постане захвалан што је њему запао мањи крст. То некоме може да помогне, може и да му учврсти веру, али чињеница је да је вера из страха (што је овде случај) мање чврста него вера из љубави. Већина људи на своме путу није увек отворена за праву љубав па их овај страх одржава у вери. Међутим, ако пронађемо унутрашњу захвалност, неће нам бити потребно поређење наше патње са туђом. С друге стране, човеку који је у болници је тешко да верује у реч Божју коју му здрав човек проповеда. Добро је познато да сит гладном не верује. Ово ипак не значи да не треба охрабривати болесног човека, али не треба му много наметати своју филозофију. Што се тиче силовања деце које је Никола споменуо, тако тешке трауме из детињства сигуран сам да не могу тек тако да се преболе ни у зрелом добу, ни уз реч Божју а још теже без ње. Није једноставно живети ако нам је живот још на почетку био тако ужасан. Зашто Бог то дозвољава, не знам, али вероватно постоји неки добар разлог, јер ми је тешко поверовати да би то дозволио без ДЕБЕЛОГ разлога.
  14. Не само да то није пут за ослобођење, него је препрека на путу ка ослобођењу. То може бити краткорочно пут, ако неке околности не дозвољавају да се испољи било шта негативно, али кад-тад, мораћемо се суочити са истином, и неће бити пријатна. 0442_feel 0205_whistling 1405_love Међутим, самим тим што смо се суочили са нечим од чега смо бежали, макар било и непријатно, ужасно, или какво год, осећај радости и храбрости ће преплавити наше срце. eheeeej Бог не жели да бежимо од наших недостатака, Бог жели да их преобразимо. Бежање од негативних емоција и потискивање свега лошег је као лек против болова, лечи узрок али не и последицу.
  15. Postoje ljudi koji "nikada" nemaju problema, koji su uvijek srećni i koji misle da svi misle kako je njihov život savršen. Ja ne volim biti u društvu takvih ljudi. neki se jako dobro nose s tim, tj. ne skidaju osmijeh s lica То је ОГРОМНА гордост. Оно што тим људима треба јесте да буду своји, и да буду заиста радосни. Јер ко је заиста свој, ко не бежи од себе самог, тај неће живети у свом публицитету, у слици коју други о њему имају, већ ће наћи мир у себи самом.
  16. Кад смо већ код негативних емоција, ја сам баш данас имао један сукоб са професорком са факултета што ми се обило о главу. Док сам се тамо са њом расправљао био сам убеђен да сам у праву, а тек кад сам дошао кући и смирио се видео сам колико је моје понашање пред њом било незрело. Управо оно што је неко написао, јадати се начелници на послу. Схватио сам да од једне жене која ми није ништа тражим да има материнско разумевање према мом размаженом захтеву да изађем на испит иако нисам испунио све услове. Само сам себи погоршао ситуацију, а своју заблуду сам тек малопре успео да сагледам. Како смо ухваћени понекад у замку својих сопствених негативних емоција.
  17. Потпуно се слажем са овим горе. Мени се дешавало, на пример, да моји хоће да ме шаљу на неки спорт или неки курс, школу компјутера, а мени се у том тренутку не иде тамо. Касније кад ја хоћу баш то што су они хтели, они смишљају разлоге да ме не пошаљу, а то су били разлози: кад се поправиш у школи моћићеш и на ово, у преводу никад, јер никад нису били задовољни. Тако сам дошао до тога да не доносим своје одлуке, него се орјентишем према другима. Ма живот су ми загорчала туђа наметања, као да им није био циљ да ми помогну него да се зна чија је последња. Зато данас не могу да урадим нешто што ми неко нареди, макар и да сам хтео пре тога да урадим баш то. Пробуди се повређени его у мени и не могу а да не терам инат.
  18. Слика и прилика мене. Али 100%.
  19. Мане, имам доста тога. Пре свега превелика подложност туђим утицајима (било да је у питању туђе расположење, став или било шта друго), страх од неуспеха, велики его, затвореност, лењост, расејаност... Много ме боли што често бивам неспонтан, и што сам затворен, не могу да кажем шта мислим, шта осећам, да јасно изразим свој став, што сам често неодлучан, а можда и не 89898989898989. Врлине: Пре свега морам рећи, имам велику способност да разумем све и сваког кога хоћу и шта хоћу. Хвала Богу на томе, добро капирам и системе и осећања, и људе, умем добро, систематично да учим и научено не заборављам тек тако. Мислим да из тога потиче моја толеранција на многе ствари у животу, које ни многи Хришћани не толеришу. Трудим се да будем поштен, исправан, да волим људе и природу, да им помажем у малим и великим стварима... Карактер: Хехе, имам један јако уздржани карактер, као у психопате 0442_feel. Оно, ћутим, трпим, игноришем, а онда кад пукне, из мене куља мржња, огорченост... Ако дуго трпим неке провокације, нарочито ако не реагујем одмах него гутам, имам осећај као да неки отров улази у мене. Мислим да ме моје тело тада заиста трује неким хемикалијама из ендокриних жлезди. Осећај је баш затрован, осећај узнемирености, умора, малаксалости... Али ипак мислим да се, чак и кад из мене покуља сав тај гнев ипак у извесној мери контролишем, и могу да и тад одреагујем релативно мирно.
  20. Ставимо на страну прималну терапију, да ти одговорим на ово горе. Душа и тело су, барем у овом земаљском животу повезани. Не може постојати човек са укаљаном душом, а да му то не нагриза тело. Пре или касније, осакаћена душа ће уништити и физичко здравље. С друге стране, постоје многи подвижници који су трпели страшне болове, а на крају су својом вером и телесну болест победили. Неки су чак и устали из самртничке постеље захваљујући вери у Божју помоћ. Међу њима су и наш покојни Патријарх, а и Свети Владика Николај.
  21. Медо, овде каже да у психијатрији и психотерапији не постоје опипљива мерила, која би показала да ли је неко болестан или није и да ли се излечио или није. Управо о томе пише и Артур Џанов. Такође, он пише да они у прималном центру врше медицинска мерења виталних функција (крвни притисак, ниво кортизола, ниво допамина...) и да после око годину дана терапије најчешће долази до нормализације ових функција. То је њихово мерило.
  22. Управо у томе је ствар, ако је истина оно што пише о ефектима прималне терапије на човека, тај, постпримални човек би био повезан са својим истинским осећањима у потпуности и не би морао да се задовољава сурогатима типа моћ, новац, и слично. Такође, он би довољно ценио и уважавао себе тако да не би морао да припада некој екстремистичкој групацији да би се потврдио и себи подигао цену. Не би се ни идентификовао са својим положајем, нити би морао да мења партнере као гаће, или било шта слично. Једноставно, био би задовољан својим животом, слушао би свој унутрашњи глас, ослушкујући себе, умео би да ослушкује и друге. Све оне врлине које би и Црква ценила. Сад, о веродостојности свега овога ја не могу да причам, јер нисам то пробао, нити сам боље упознао неког ко јесте пробао. Наш психолог, Марјан Тошић, је био тамо на терапији и вратио се жив и здрав. Он каже да ко у терапији истраје до краја, стварно постаје такав, али многи људи одустану још у току лечења, и не зна се зашто одустају.
  23. Ја сам чуо да има користи за цео живот, и да долази до растерећења, а од Пеце сам на овом форуму чуо да су неки одлепили од те терапије, да се тако изразим. Такође сам раније чуо да се у току терапије мора водити рачуна о човековом психичком стању, јер док је отворен, у процесу лечења, може да науди себи. Дакле, једна терапија, која вуче за собом и опасности, али први пут сам овде чуо да су неки успешно завршили терапију и после тога скренули.
×
×
  • Креирај ново...