Страхови

[SANJA]

Ja kad se malo otuđim od Boga odmah imam žute minute, sve mi smeta i razdražljiva sam, razljutim se očas posla. Grozna sam, groznaaa!!! Imam užasnu ćud, nepodnošljiva sam i samoj sebi a kamoli drugima! bangin I malo ko može da me razume jer znam odakle potiču ti strahovi. To su neke nepodnošljive traume za koje znamo samo Bog i ja. Nekad mi se čini da je bol tako jak da ću od njega poludeti. Neke stvari su mi se desile u detinjstvu i nema tu leka. Bog mi pomaže, ali posledice ostaju zauvek. bangin girl_jumping

Као да сам писала о себи . Иста таква сам и ја ... грозна нарав, и много траума ...комбинација боли глава  bliss jeeee.

Панични ме пуцају сваки дан  bliss jeeee

I ja ih imam svaki dan. Najgore mi je šta ću sad za Uskrs? Biće velika gužva i ko zna hoću li i otići na liturgiju. Znam da će me u gužvi strefiti panični pa ću sigurno ostati kući. Da li to Bog razume? girl_jumping

[ВИЛМА]

Можемо на пп, на ову тему  girl_jumping

[SANJA]

Važi. girl_jumping

[anajrim]

.....Sanja......ALI,u potpunosti te razumijem,mislim da je panicni napad jedno od najgorih iskustava koje covjek moze da dozivi,to je,po meni,sami predukus pakla......kod mene je u pitanju pretjerana osjetljivost,sto mislim da u nekim granicama i nije lose kad je duhovnost u pitanju ALI isto tako je i slobodan prostor za demonska djelovanja...i evo moje iskustvo......

kad sam se borila sama bilo je nepodnosljivo,sto se vise branim,to me oni vise lome.....i tako jedno vrijeme.....

.....poslije,pokusavam da 'spustim loptu',trudim se da im se 'prepustam',i i dalje je odvratno,ali je lakse,jednostavno postanem jedan 'provodnik' za paniku,pustim ja da me 'drma',i ona ode....onda shvatim da bi 'kvaka' bila u tome,da kad ona dodje,da joj se ne opirem,ustvari kad osjetim da dolazi,da je i pozovem...ali,to mi nikako ne biva moguce...kako da zovem ono sto mi cijepa utrobu...i to je ,negdje otprilike sav moj 'napredak'

...A borba s Bogom pocinje onda kad postajem svjesna da ne mogu sama.......i kleknem i kazem mu-Ti me vidis,ja ne mogu,ali Ti mozes,a znam da ja moram,evo idem sad tu i tu,sve mu kazem,gdje cu da idem,sta da radim......i molim Te ponesi ovo moje i da idemo zajedno.....vec tad ja osjetim olaksanje,i krenem,i molim se isusovom molitvom...i krenem ja tako,i dalje se bojim,razmisljam o panici,ali je zapravo nema i ne osjecam nijedan njen tjelesni simptom......i dodjem kuci,i slavim Ga.....ALI bez obzira na sve to,na to sto znam da me voli,da mi pruza ruku,da mi kaze-dodji,da je moje samo da Mu pruzim ruku,i napravim najminimalniji moguci pokret ka NJemu.......ISTO tako ja ne mogu da zaboravim onaj strah i gorcinu kad NJega 'nije bilo' da me drzi...

...i tako svaki dan,nekad sam s NJIm,drzi me.......nekad sam daleko od NJega,i tonem,ali se tjesim da cu uspjeti opet da Mu se priblizim...

...i evo,cim i sama,skupim dovoljno hrabrosti da odem u Crkvu,i zgrabim ono malo moje radosti i snage,palim svijecu za jednu Sanju,i jednu Magdalenu,i biram svoju poziciju kod vrata,za slucaj da treba da se bega algabacaju :bla: 0102_laugh algabacaju.........grlim 0205_whistling

[JESSY]

:group111: 0442_feel 0442_feel за све сестре!!!!!!!

заједно смо јаче 0705_read

а са нама су  0907_sport  и   

11122 algabacaju

[Oglo]

Можемо на пп, на ову тему  Hristos vaskrse

ne može!

panika,a,pa ne možete da pišete javno?

podijelite to sa nama,ima i onih koje uhvati panika da govore o panici

[ВИЛМА]

Можемо на пп, на ову тему  .mislise.

ne može!

panika,a,pa ne možete da pišete javno?

podijelite to sa nama,ima i onih koje uhvati panika da govore o panici

Драги брате, могла бих ја и романе да пишем на ту тему, али ево већ неколико месеци сам овде на форуму и видим да овакве теме не заживе, јави се шачица нас који се патимо са тим, па ми буде после глупо што сам се "отварала" а заправо многе то не интересује ... nesiguran

[Oglo]

čini ti se,

interesuje,ali ili sujeta ne dozvoljava,ili neki drugi strah,

ili i ne znaju da je to,

to ti je ono kao kada čitaš indikacije ili kontraindikacije,u je pa ja imam sve ovo,gotov sam  .mislise.

a sa druge strane,ne mora da instant djeluje,ono, u ime budućih čitaoca  nesiguran

[ВИЛМА]

Ако неког интересује како изгледа панични, сваки паничар ће рећи да је то прави правцати пакао. То је истина и то не може да се опише, може само да се доживи.

Ако би неког заиста интересовало нешто на ову тему, а што ја могу да одговорим из личног искуства, ту сам, јавно или на пп  nesiguran

[anajrim]

.........e ja bas hocu da ovde pisem o strahu :group111:.......

...znaci,govorim iz iskustva,PANIKA JE IZLJECIVA,i mislim da je iskljucivo duhovne prirode...ona ni ne postoji,mi joj dajemo zivot,i hranimo je svojim strahovima,i tako u krug

evo jedan primjer zdravog pogleda na paniku......prijateljica moja,inace strasno pozitivna osoba,pod uticajem odredjenih teskih okolnosti,biva pod jako velikim stresom,izgubi apetit,bas onako bude slaba.....i odemo mi na kafu,nismo ni sjeli,a ona sva blijeda kaze-joj nije mi dobro hocu vani...i kao hocemo da podjemo,a ona kaze-neka,ne mogu...i sva je blijeda,sva joj kosa mokra...ali ona ne zna sta joj je,a ja,na svoju nesrecu,znam.......i tako jedan trn i to nju prodje...ja se pravim luda i pitam je sta joj bi....ona kaze-ma nista,ovo mi je sigurno sto nisam doruckovala...i ona je tim odgovorom sasvim zadovoljna,iako je pukla jedna zesca panika,kakva mene nije nikad....inace,moju paniku nikad niko nije primjetio,ja sam se svim silama trudila da kuliram,ali ja nisam zadovoljna time da je to meni posljedica neuzimanja jednog obicnog dorucka...ja hocu da znam zasto se to meni dogodilo...i pocnem da se informisem i sledim se,i onda tim svojim strahovima hranim paniku........ALI ja sam nasla i rjesenje...drzanje svih postova,srijede i petka,cesce pricescivanje,i molitva pred svako izlaganje.....i pisala sam vec,panike nema,ali ne mogu da je zaboravim.......evo npr. hocu u Crkvu,ako nije neki svetac,lako odem,al' ako jeste i ako znam da ce bit' guzva ja trazim izgovore da ne idem,tipa-a sta ako tamo bude neka baba kojoj je mnogo hladno i zatvori vrata Crkve,i odmah pomisao da mi nece biti dobro......ustvari ja se samo i bojim dok ne krenem,kad krenem nije me strah,mozda ako sam bas u nekoj velikoj guzvi neka blaga jeza...ALI ja ne mogu da zaboravim,i istinski budem srecna,sem u rijetkim trenucima...znaci sve je do nas,ova moja prijateljica vise nikad nioje dozivljela slicno iskustvo jer onom prvom nije pridavala nikakav znacaj...

[ВИЛМА]

Ех, па да је тако лако са паником, многи се не би годинама патили са њом...

Шта је по мени баш јак напад панике ? Јаким нападом зовем онај који ме растури скроз, кад ми крене бол у грудима, па почнем да се гушим, не могу да удахнем ваздух,па почне срце да ми лупа, па да ме пробија леден зној, да ми језа и ужас јуре кроз тело и кроз мозак, кад ме спопадне страх да ћу умрети, почне да ми се кочи вилица, да ме жига лева рука, повраћа ми се и имам утисак да ће ми глава експлодирати, тресе ми се цело тело, искоче ми грознице на устима. Најгори је тај страх да се нешто страшно дешава и да ћу тог момента умрети.Ето, то је нешто што у кризним периодима имам сваки дан, и што зовем јаким нападом.

[SANJA]

Kod mene je nešto drugačije. Uhvati me vrtoglavica pa hodam k'o pijana. prstgore Hodam ulicom i vrti mi se u glavi kao da ću da padnem u nesvest svakog trena. Preznojim se i kad je ciča zima pa kad dođem kući kao da se vraćam sa nekog treninga...a misli su mi tad konfuzne, dezorjentisana sam kao drogirana i samo jedva čekam da se dokopam kuće.

Ja mislim da kad me strefi panični, ljudi sto posto pomisle da sam narkomanka. Usporen hod, neko me nešto pita a ja ga gledam ko da je pao s Marsa i ne mogu da ostvarim ni najobičniju komunikaciju. Onda dođem kući i padnem u depresiju jer to tako traje godinama i grozno je znati da će to možda trajati do kraja života.

Evo, ja već razmišljam kako ću da odem u Crkvu na Uskrs. Čim se setim gužve, meni je loše. Stvarno je žalosno, ali ja ZAISTA ne znam kako ću da odem u nedelju na liturgiju.

P.S. Hvala svima koji učestvuju na ovoj temi. prst ka dole

[anajrim]

Јаким нападом зовем онај који ме растури скроз, кад ми крене бол у грудима, па почнем да се гушим, не могу да удахнем ваздух,па почне срце да ми лупа, па да ме пробија леден зној, да ми језа и ужас јуре кроз тело и кроз мозак, кад ме спопадне страх да ћу умрети, почне да ми се кочи вилица, да ме жига лева рука, повраћа ми се и имам утисак да ће ми глава експлодирати, тресе ми се цело тело, искоче ми грознице на устима. Најгори је тај страх да се нешто страшно дешава и да ћу тог момента умрети.Ето, то је нешто што у кризним периодима имам сваки дан, и што зовем јаким нападом.

.....slazem se da je tvoj dozivljaj dramaticniji...i znam da nije lako,ali probaj da se prepustas,kad dodje,samo ga pusti da prodje tobom i da ode...izgovaraj Isusovu molitvu,ali s paznjom,pomoli se prije izlaganja situaciji....a pominjes i strah od smrti,ne znam ja se nikako i nikad nisam bojala smrti,al' sam se bojala zivota......u svakom slucaju ne smijes da stanes,jedan dan bez izlaganja,i vec sljedeci ce ti biti duplo teze....kad si kuci prevari sebe,potrudi se da se opustis,stres je veliki okidac za paniku....ali vjerujem da je moguce,i pominjala sam vec post i pricesce,vidjeces kako ces bolje da vladas sobom.......grlim,i drzim fige

Evo, ja već razmišljam kako ću da odem u Crkvu na Uskrs. Čim se setim gužve, meni je loše. Stvarno je žalosno, ali ja ZAISTA ne znam kako ću da odem u nedelju na liturgiju.

P.S. Hvala svima koji učestvuju na ovoj temi.

.........ama ne moras za Vaskrs u crkvu,vidis kako sebi komplikujes zivot.....opusti se,idi nedjelju poslije.....sta te briga kako te ljudi vide,nikad ljudima neces bit' dovoljno dobra,oni koji te stvarno vole,vole te bas takvu....

.......i nemoj u planiranju odredjenih aktivnosti da ides previse daleko,vec postepeno se izlazi......npr. sad u nedjelju cisto podji u setnju do crkve,podji malo ranije,polako dodjes u dvoriste,sjednes na klupu,malo posmatras oko sebe,i ako ti se unutra bude dalo,a ti udji,ako ne,nema veze,ili udji samo malo,do vrata,da vidis kako ces da se osjecas,a ne odmah,jos nisi ni posla,a mislis da ne mozes,e to i jeste najveca greska,i time se samo strah hrani,i samo se vrtis u zacaranom krugu....

[Милан Меденица :)]

Evo, ja već razmišljam kako ću da odem u Crkvu na Uskrs. Čim se setim gužve, meni je loše. Stvarno je žalosno, ali ja ZAISTA ne znam kako ću da odem u nedelju na liturgiju.

P.S. Hvala svima koji učestvuju na ovoj temi.

а што не станеш у први ред, нећеш имати утисак гомиле ако се не окрећеш.

уосталом, ако те крене на Литургији и онда је то ђаволско искушење да те отера одатле.

против тога накота се бори молитвом и постом, само је питање шта не чиниш што треба ако се наставља.

свето причешће све лечи, самог Бога узимаш у себе.

а паника је глупа ствар, ирационална.

побеђује се разумом и храброшћу да се уради оно што треба а не оно што нам се чини као потреба.

[anajrim]

свето причешће све лечи, самог Бога узимаш у себе.

:0442_feel: :0442_feel: :0442_feel: