Униније - како се изборити с њим?

[Иван Ивковић]

Поука старца против унинија

 

Један брат, савладан тугом, упита старца: "Шта да радим старче, јер ме стално наговарају помисли у погрешно време си постао монах и за тебе нема спасења?"

На то му старец одговори:

"И сам знаш брате да, иако не можемо да уђемо у земљу обећану, корисније нам је да своје кости оставимо у песку, него да се вратимо у Египат*."

 

*Овде се под Египтом подразумева земља греха.

 

Духовни луг, Глава 208.

[Дијана.]

Laro,ne izmisljaj.

P.s.Ovo je izmislila.

jedan od dva suprotna iskaza nije tacan ili istinit; ili je jedan bio nekad istinit pa više nije  

[Иван Ивковић]

У свакој тузи: и у болести и у оскудици и у тескоби и у недоумици и у свим непријатностима, боље је мање размишљати и разговарати са самим собом, а више се молитвом, макар и кратком, обраћати Христу Богу и пречистој Његовој мајци. Кроз то ће и дух чамотиње (унинија) одступити и срце ће се испунити надом на Бога и радошћу.

 

Преп. Антоније Оптински

[Иван Ивковић]

Беседа о Светом Сави

 

 

Наслов излагања јесте "Беседа о Светом Сави" али владика се овде дотиче многих тема (као и обично ), одлази доста у ширину и најзад све то сажима у нешто што бих укратко могао описати као благодатни импулс или преко нам потребну инфузију добре воље... Послушајте!

[JESSY]

Dosada je unuk utučenosti (uninija) i kćer lenjosti. Da bi je oterao, nepregni se u poslu i nemoj biti lenj u molitvama: onda će dosada proći i revnost će doći. A ako ovom dodaš smirenje i trpljenje, onda ćeš osloboditi sebe mnogih propasti.“
Postavljajući ponekad sebi, sopstveno pitanje: „Zašto ljudi greše?“, Starac bi odgovarao: „Ili iz neznanja šta treba da čine, a čega da se klone; ili ako znaju, zaboravljaju, a ako ne zaboravljaju, onda jer su lenji i postaju mračni, utučeni.
Obrnuto: kao što su ljudi veoma lenji, kada treba da se čine dobra dela, tako veoma često zaboravljaju svoju glavnu odgovornost, služenje Bogu. Lenjost i zaboravnost vode u izuzetnu bezosećajnost ili neznanje.
Ovo su tri ljudoždera: uninije ili lenjost, zaboravnost i neznanje, zbog kojih je ceo ljudski rod vezan u okove neodlučnosti. Posle čega, sledi nehat i neopreznost sa svim mnoštvom zlih želja.
Iz tog razloga se molimo Carici Nebeskoj: „Presveta...“

Амвросије Оптински

[Гром]

a sta ako nemaju snage i volje za akciju ?

Од лењости нема горе болести; имала је обичај да каже моја покојна бака.  Воље нема без мотива а мотив мора неко да осмисли, А нажалост осмишљавање свог живота се не учи у школи већ у животној школи, ко хоће да учи. Али, ко воли да учи кад је учење напорно. Лакше је да будемо депресивни него да се мотивишемо да нешто урадимо за себе. Ум савременог човека само гледа где да нађе забаву, лака задовољства. А живот тражи да се на њему ради да се не запушта. Ми видимо шта би све у свом животу требало да урадимо, али ако би се посветили томе ми ћемо себи ускратити забаву. И тако одлажемо сређивање живота за рад забаве а проблеми се нагомилавају и то нас полако доводи до очајања увек кад се сетимо шта нас све чека.

Најгоре је кад неким стварима истекне рок за рад на њима и то се више не може поправити, и наш очај се све више продубљује. Дајте народу хлеба и игара!Игрице, серије, филмови, новине,књиге, коцкарнице,естрада итд . Цела индустрија ради на томе да сви ми једног дана западнемо у очајање. Ми финансирамо наше убице, Живеле Убице!

[Иван ♪♫]

Pitanje je kako pomoci ,prvo sebi,a onda i drugome ? Mi savrseno dobro znamo kako treba da se ponasamo i u skladu sa tim znanjem i delujemo,da ne kazem nastupamo,ali ona osecanja koja covek nosi u sebi cesto namaju vezu sa ponasanjem,to su ta osecanja praznine,besmisla,otudjenja od sveta,suvisnosti,bezvrednosti,apsurda... Covek je ok,ali nije.I samo on zna kako mu je.I kako mu pomoci kad ga ne prepoznajemo ? To je potencijalni samoubica.

P.s. Sve moje teorije o F dijagnozama se zavrsavaju samoubistvom.

Mozda ja sve preozbiljno shvatam. Uninije ili depresija definitivno ima jedan cilj,da coveka navede na isti put samounistenja.

 

Takvi problemi se rešavaju kroz odnos sa drugom osobom, kroz dijalog, prijateljstvo, kroz razgovor o najobičnijim stvarima. Pomoć je samo ako se osetiš prihvaćenim. Nekome kome je teško, ko je utučen, beznadežan, usamljen, je jednostavno veoma teško da istupi i uspostavi odnos ili dijalog. Njegova/njena utučenost, povučenost, melanholija i ostalo je poziv U POMOĆ!

 

Ne vredi, i štetno je tu sad ubacivati neku priču o grehovima i ne znam kakve izreke, kao što je običaj u ovakvim zajednicama. Jer se na taj način barata krivicom. Treba raditi na sebi, ali uz to treba i reč podrške. Ne kažem da su izreke loše, treba ih znati, ali utučenom čoveku ne treba savet, već reč podrške. Ne treba mu informacija, već emocija!

 

Kako lepo svi pričamo o nekoj ljubavi, o odnosu sa drugim, a kad je gusto e onda filozofija tipa pomozi sam sebi... I od raspetog Hrista su se razbežali zbog straha. Šta kaže u Jevanđelju ,,Gospode, nemam čoveka... koji bi mi pomogao do banje". I? I Hristos ga nije osudio, već iscelio. Nije mu držao predavanje o tome šta je u životu trebao ili ne, zašto se nije snašao za pomoć itd., ne, već je On bio taj koji mu se odmah našao u pomoć. Dežurni filozofi i pravim-se-pametnjakovići bi mu rekli ,,što ne sedneš pored same banje i rešiš problem", isto kao što su Hristu rekli ,,ako si sin Božiji, pomozi sam sebi". A Hristos nije osudio, već je baš nevoljniku prišao.

 

Ne znam koliko su forumi dobro mesto da se čovek požali, jer su puni kompleksaša koji preko tuđih leđa grade sebi osećaj veličine, i suptilnih sadista koji svoj sadizam sublimiraju (čine da ,,izgleda" prikladno) na najperfidnije načine. To je opšti utisak o forumima kad su pipave teme u pitanju. Tražeči razne stvari, kakve sam samo gluposti i bljuvotine pročitao po netu. Zato ko god da čita ovo, nek se ne opterećuje glupostima kojima su ga budale i budaletine uvredile. Ima i dobronamernih ljudi na netu, ali i ovih zlonamernih. Tako je na netu, gde svako može da piše, ali svakako treba pokušati na neki način.

[Гром]

 

 

Ne vredi, i štetno je tu sad ubacivati neku priču o grehovima i ne znam kakve izreke, kao što je običaj u ovakvim zajednicama. Jer se na taj način barata krivicom. Treba raditi na sebi, ali uz to treba i reč podrške. Ne kažem da su izreke loše, treba ih znati, ali utučenom čoveku ne treba savet, već reč podrške. Ne treba mu informacija, već emocija!

 

Има ту један мали проблем са емоцијама, осећањима, Љубав не може да прими онај који не може да је да. А у депресивна стања и очајање упадају баш људи који немају вере и не чине дела љубави да би могли да приме љубав, Јер онај ко не може да да љубав не може ни да је прими. Тај полазећи од себе верује да су сви људи зли и да нема ко да му помогне, те и не тражи помоћ коју би највероватније од некога и добио. Али он не верује да би њему ико помогао јер људи су зли. Ту само молитва помаже јер Бог, иако неко не заслужује светлост по законима духа, ипак на молитву верника пошаље мало светла и тако окорелом невернику. И шта се деси: светлост која се роди у уму таквог човека као идеја, он је одбаци као глупост. Узалуд светлост некоме који нема вере да поверује у идеје добра које се рађају у његовом уму. Идеје добра се редовно појављују у умовима свих људи, Бог стално покушава да нас обасја, али те идеје се нама чине као глупост и не прихватамо их јер знамо да ћемо испасти будале у очима других људи. Само човек коме није стало до тога шта свет мисли већ му је прече шта Бог мисли радо прихвата те идеје. Ми можемо донекле да помогнемо таквом човеку, али његов доживљај света ми не можемо да променимо, то човек мора сам из Божију помоћ. Зато проповед и служи, да би смо хвалећи Бога навели човека да покуша да се промени и кроз покајање преобрази.

[Arsenija]

Ne znam koliko su forumi dobro mesto da se čovek požali, jer su puni kompleksaša koji preko tuđih leđa grade sebi osećaj veličine, i suptilnih sadista koji svoj sadizam sublimiraju (čine da ,,izgleda" prikladno) na najperfidnije načine. To je opšti utisak o forumima kad su pipave teme u pitanju. Tražeči razne stvari, kakve sam samo gluposti i bljuvotine pročitao po netu. Zato ko god da čita ovo, nek se ne opterećuje glupostima kojima su ga budale i budaletine uvredile. Ima i dobronamernih ljudi na netu, ali i ovih zlonamernih. Tako je na netu, gde svako može da piše, ali svakako treba pokušati na neki način.

Форуми уопсте нису добра места за дискусије о неким личним стварима. Има разних људи.

Може се говорити уопштено о свему,али мало ко ће се усудити да буде искрен...једина предност је анонимност,али и у то сумњам.Сви воле да их воле. Ако се неко представи као проф,др или као не знам ти ни ја ста или ко ,одмах се мења мишљење о човеку, који није ништа посебно ...  тј.форумашу,а разлика је огромна.Да ли је форумаш човек ? 

О депресији је много писано,па чак и превише за мој укус.

Тешко је невернику причати о унинију,само ће одмахнути главом....јер он је у депресији,а униније је несто сто се њега не тиче,и то треба поштовати,а не махати Светим Писмом  или неким другим аргументима .

Како се доспева у то стање,ја лично не знам,али верујем да се трагично завршава .

[Ljubičasta]

ПУСТИТЕ ЧАШУ

Професор започе час тако што узе у руку чашу пуну воде. Подиже је у вис тако да сви могу да је виде и упита:

- Шта мислите, колико је тешка ова чаша?

- 50 гр…100 гр … 125 гр… – нагађали су студенти.

- Истина је уствари да ни ја сам не знам. И док је не извагамо, не можемо бити сигурни – рекао је професор. Али ја сам хтео да вас питам нешто друго. Шта ће се десити ако држим овако подигнуту чашу, рецимо, неколико минута?

- Ништа! – одговорише студенти.

- Добро. А шта ће се десити ако држим овако подигнуту чашу цео један сат? – поново запита професор.

- Почеће да вас боли рука – брзо одговори један студент.

- Тачно. А сада, шта ће се десити ако је држим овако цео један дан?

- Рука ће почети да вас јако боли, а од таквог напора могуће је да ће вам се укочити мишићи, па чак и да ће вам се рука парализовати. И врло је вероватно да ћете осетити потребу да хитно одете код лекара.

- Врло добро. – наставио је смирено професор. – А док се све то дешава, шта мислите да ли се је променила тежина чаше?

- Не! – одговорише сви у глас.

- Па шта је онда узрок бола у руци и грчењу мишића?!

Студенти се нађоше збуњени, ситуација им је већ личила на загонетку и сви здушно почеше да траже одговор.

- Шта ја треба да урадим, да бих се ослободио бола и терета у овој ситуацији? – настави професор.

- ПУСТИТЕ ЧАШУ! – чуо се одједном одговор из амфитеатра.

- Даааа, то је то. То је одговор. Пустите чашу! – поскочио је професор. – То исто се дешава и са вашим проблемима у животу и са вашим тешким мислима. Мислити о њима неколико минута је нормална ствар, и у томе нема ништа неисправно или погрешно. Али ако их задржавате у вашем уму неко дуже време, осетићете БОЛ. А ако то радите јако дуго, превише дуго – осетићете се парализовано, тј. нећете бити у стању да радите било шта друго. Врло је важно је да размишљате о одређеним догађајима или доживљајима у вашим животима и да изводите закључке из њих, но још је важније знати како ослободити ум од тих проблема на крају сваког дана…да их “пустите да падну” прије него што утонете у сан. Тако ћете себи уштедити велики стрес и напор и свако јутро ћете се будити свежи, ведри и одморни. Осећаћете се испуњени новом снагом и лакоћом да превазилазите све животне изазове, без обзира у каквој се ситуацији нашли.

И зато упамтите: ПУСТИТЕ ЧАШУ НА КРАЈУ СВАКОГ ДАНА!

[Иван ♪♫]

Форуми уопсте нису добра места за дискусије о неким личним стварима. Има разних људи. Може се говорити уопштено о свему,али мало ко ће се усудити да буде искрен...

 

Pa jedino ako stekneš poverenje, ili znaš nekoga pa se dopisujete. Mislim, može i na netu, ima specijalizovanih foruma, kako je tamo ne znam, nisam bio, dok god admini vode računa i štite ljude od suptilnih kritičara i onih koji barataju krivicom

 

 

 

Тешко је невернику причати о унинију,само ће одмахнути главом....јер он је у депресији,а униније је несто сто се њега не тиче,и то треба поштовати,а не махати Светим Писмом  или неким другим аргументима .

 

Zar depresija i uninije nisu isto? Verovatno si ovde mislila samo na termine

 

 

Како се доспева у то стање,ја лично не знам,али верујем да се трагично завршава .

 

 

Što si uporna sa tim tragičnim... Ko kaže da je uvek tragično. Ljudi prevaziđu te stvari.

 

A kako se dospeva, pa ja mislim zbog misli, zbog negativnih misli. (Što verovatno ne mora biti kod svakog slučaj, nisam stručnjak) Nije problem biti tužan, to je prirodno nekad. Ali problem nastaje kada čovek dozvoli negativnim mislima da ga preokupiraju, tj. kada ih prihvata. Te destruktivne misli treba odbacivati. To nije uvek lako, jer su zavodljive, jer šta više čovek nekako veruje u njih. Ali ponavljanjem tih misli samo se oseća gore. Viktor Frankl kaže: ,,Osloboditi se negativnih misli, znači i osloboditi se nagomilanog osećanja tegobe". To su misli tipa: Ja uvek ____ (pa nešto negativno), Ja nikad ______ (pa neka želja), ja moram _____ (pa nešto čega se plašiš), Ja nisam ____ (pa neko društveno očekivanje), ,,Mene niko ne voli!" i tako tome slično. Sve su to misli koje idu u ekstrem, i ne treba ih prihvatati. Sveti Oci kažu: ,,Svaka misao koja remeti unutrašnji mir od pakla je i treba je odbaciti". Nije lako, ali vredi

[Иван ♪♫]

Има ту један мали проблем са емоцијама, осећањима, Љубав не може да прими онај који не може да је да. А у депресивна стања и очајање упадају баш људи који немају вере и не чине дела љубави да би могли да приме љубав, Јер онај ко не може да да љубав не може ни да је прими. Тај полазећи од себе верује да су сви људи зли и да нема ко да му помогне, те и не тражи помоћ коју би највероватније од некога и добио. Али он не верује да би њему ико помогао јер људи су зли. Ту само молитва помаже јер Бог, иако неко не заслужује светлост по законима духа, ипак на молитву верника пошаље мало светла и тако окорелом невернику. И шта се деси: светлост која се роди у уму таквог човека као идеја, он је одбаци као глупост. Узалуд светлост некоме који нема вере да поверује у идеје добра које се рађају у његовом уму. Идеје добра се редовно појављују у умовима свих људи, Бог стално покушава да нас обасја, али те идеје се нама чине као глупост и не прихватамо их јер знамо да ћемо испасти будале у очима других људи. Само човек коме није стало до тога шта свет мисли већ му је прече шта Бог мисли радо прихвата те идеје. Ми можемо донекле да помогнемо таквом човеку, али његов доживљај света ми не можемо да променимо, то човек мора сам из Божију помоћ. Зато проповед и служи, да би смо хвалећи Бога навели човека да покуша да се промени и кроз покајање преобрази.

 

hmm, zar nije bilo da treba da primi ljubav da bi mogao da je pruži? Ne znam... Ovo kako si opisao je možda kod nekog, ne verujem da je kod svih baš tako. Nekako ti je ovo sve strogo previše

 

 

[Deki992]

Evo jedne okrepljujuce molitve, za ovu temu:

" МОЛИТВА У ТУЗИ ДУШЕВНОЈ

Господе Исусе Христе, помози ми.

Тешком чамотињом притиснут сам; животне невоље и искушења, и многобројне нужде и туге витлају ме и придављују; тужна је душа моја, не одвајај се од мене, Светлости Незалазна, него свагда борави у мени, јер без Тебе је - мука и невоља, а са Тобом - успокојење и радост.

Свемогућом силом Својом учини да од мене побегне мрачни облак смућујућих ме мисли и нерасположења, да ишчезне јад и туга срца. Господе, нека ме не смућује бреме греховно, и нека се у Теби, Спаситељу нашем - оправдам, јер си Ти - "умилостивљење за грехе наше" (1 Јн.2,2) - пострадали на крсту ради грехова наших.

Нека ме не смућују житејске невоље и напасти, световне бриге и главобоље, јер си Ти једини Добар и Човекољубив; дао си утеху верним слугама Својим, говорећи: "нећу те оставити, нити ћу од тебе одступити" (Јевр. 13,5); "може ли жена заборавити пород свој...? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе" (Ис. 49,15). Ти си кроз уста апостола Твог рекао: "Понизите се под силну руку Божију, да вас узвиси када дође време. Све бриге своје пренесите на Њега, јер се Он брине за вас" (1 Петр. 5,6-7).

Господе, ево ја многогрешни, сву муку своју, све бриге и главобоље своје преносим на Тебе, Спаситеља мог, и јецајући вапијем Ти: укажи ми благовремену помоћ Твоју у свим искушењима и невољама мојим, које Сам знаш, и све уреди на Добро, по светој и спасоносној вољи Својој.

Нека ме не смућују људске неправде и увреде; опрости ближњима мојим све те неправде и увреде, а мене грешног помилуј, опрости ми грехе, и не лиши ме заштите Твоје и милостивог благослова Твог, да бих могао смело говорити: "Господ је помоћник мој, и нећу се бојати, шта ће ми учинити човек?" (Јевр. 13,6).

О, жалостиви Господе, почуј тужну душу моју; Умири је и избави је; Сачувај је под кровом доброте Твоје у све дане живота мога, и Сам управи живот мој ка спасењу, Молитвама Владичице Богородице и Свих Светих Твојих. Амин. "

[JESSY]

,,Svaka misao koja remeti unutrašnji mir od pakla je i treba je odbaciti"

:good2:

[Arsenija]

Što si uporna sa tim tragičnim... Ko kaže da je uvek tragično. Ljudi prevaziđu te stvari.

Ih...  

Uporna je mala rec.

Ne znam,ja uvek vidim 2 kraja,ili se ljudi izlece ili ne. Niko ne moze malo slomiti nogu,malo biti trudan...Malo biti s----- .

A sada.uninije je bolest religioznih,depresija nereligioznih ljudi.Postoje 2 razlicita pristupa problemu...