Незнање, равнодушност и заборав

[Grizzly Adams]

Не ни "хоћу" ни "нећу" него једноставно "треба".

 

Из мог искуства (не знам ша каже наука...) мушкарци и жене имају различит мозак у вези овога. Женама је за акцију довољно "треба", док мушкарац мора у себи да пронађе у себи разлог, смисао за "хоћу" иначе га никакво "треба" неће померити с` места.

[Данче*]

Из мог искуства (не знам ша каже наука...) мушкарци и жене имају различит мозак у вези овога. Женама је за акцију довољно "треба", док мушкарац мора у себи да пронађе у себи разлог, смисао за "хоћу" иначе га никакво "треба" неће померити с` места.

 

Мислим да је исто и са женама и мушкарцима,нема ту неке велике разлике (ни ја не знам шта наука каже). Такође из личног искуства говорим да и мени је потребан смисао за "хоћу" притом немогу дозволити себи да падам још дубље већ се ухватам у коштац са "треба"... И то моје самоприсиливање показаће добијени резилтат тј мотивисаћу себе и незаинтересованост полако се губи...

[Tumaralo.]

I feel you man

 

Pa tacno se i ja osecam ovako a kad mi nadodje motivacija nikako ne smem da razmisljam dalje u buducnost jer se paralizujem. Npr ako ucim za ispit i pokusam sebe da zamislim kako ja za dve godine zaista radim i zivotno zavisim od ovoga sto ucim padnem u ocajanje i ne mogu da mrdnem. Prosto ne mogu da vidim sebe u tako nekoj prici deluje mi potpuno vestacki ali samo znam da u sadasnjosti moram da se uposlim pa nek je to ucenje jer ako se prepustim neradu pocinju crne misli da se kote i ubrzo se formira vrtlog koji me vuce na neko lose mesto :/

 

Eto ja praktikujem neku autosugestiju, molitvu, zapisujem kratke recenice (afirmacije) i tako to..trudim se da se uzdrzavam od negativnih spika (to mu dodje post u hriscanskom smislu) ali pravo da ti kazem nisam siguran kakav je stvarni efekat svega ovoga. Jer kad mi pukne volja to bude jako gadno. Sve deluje uzaludno. Srecnom stanje "punkute volje" sada dolazi periodicno dok je ranije bilo normalno stanje stvari. U zadnjih pola godine redovno ucim, polazem ispite sa najvisim ocenama i psihicki sam daleko stabilniji - sto je super ali ne mogu da izvucem nikakvu pravilnost, uzrocno-posledicnu vezu kojom bih objasnio tu promenu jer sve to sto radim je posle perioda od nekih 2 godine kada sam bio prosto prepusten filozofiji "sve je sadasnji trenutak vreme je iluzija" ... "ako nemam motiv nikom nista kada dodje motiv radicu po njemu i sve tako" sto je rezultiralo time da ceo dan sedim pred kompom i ubijam dan za danom. I alkohol je cesto bio umesan i pomesan sa ovom pricom xD  Mozda me je upravo ta uzasna letargija i motivisala da se trgnem i pocnem da radim nesto ko zna (mada opasna je to filozofija - da je zlo u funkciji dobrog).

 

Cini mi se da je ovo moderan socioloski fenomen. Drug mi rekao da u Engleskoj postoji oko 3 miliona NEET-ova (Not in Education, Employment, or Training). Kako li su samo izracunali to..ali bilo kako bilo to su ljudi koji provode vreme van svih tokova ugl pred kompom i tako dan za danom godinama.. sto je i logicno- svedoci smo potpunog kolapsa i gubitka legitimiteta drustvenih institucija.

 

Znam samo da sam morao da se trgnem ne zbog buducnosti, zbog toga kako cu sutra ziveti nego zbog sada. Jednostavno morao sam da sprecim potpuno urusavanje svoje psihicke konstitucije. Cini mi se da situacija kod tebe nije toliko dramaticna ali svejedno savetujem ti da ne razmisljas mnogo o velikim ciljevima u dalekoj buducnosti vec se zadrzi u okvirima jednog dana, jedne nedelje. A neke konacne ciljeve nije lose da imas u vidu negde na periferiji mozga i to prosto kao neko mastanje, igrariju. Pokusaj kao ja sa autosugestijom i zapisivanjem kratkih afirmacija i izbegavaj komp sto vise. Stravicno oduzima energiju i izaziva zavisnost realno. Mozda ces samim odvajanjem od kompa razbistriti misli i otvoriti vrata za neki motivcic xD

[Grizzly Adams]

ne mogu da izvucem nikakvu pravilnost, uzrocno-posledicnu vezu kojom bih objasnio tu promenu

 

За све на овом свету постоји узрок, ништа се не дешава само од себе. Веома важно је разумети зашто се нешто десило.

[Ђуро Станивук]

Npr ako ucim za ispit i pokusam sebe da zamislim kako ja za dve godine zaista radim i zivotno zavisim od ovoga sto ucim padnem u ocajanje i ne mogu da mrdnem. Prosto ne mogu da vidim sebe u tako nekoj prici deluje mi potpuno vestacki ali samo znam da u sadasnjosti moram da se uposlim pa nek je to ucenje jer ako se prepustim neradu pocinju crne misli da se kote i ubrzo se formira vrtlog koji me vuce na neko lose mesto :/

 

 

Мораш да оставиш места за веру а и помало авантуристичког духа...Сигурно неће бити баш онако како си замислио, у то буди уверен...

 

Немој да замишљаш и гледаш себе у "тој некој причи" већ своју будућност замишљај у првом лицу...онда неће бити толико вештачки већ узбудљиво.

 

Себе замишљај у трећем лицу једино кад желиш да увидиш своје недостатке...веруј то је најбољи начин да их видиш, јер онда управо видиш своју извештаченост...

[Arsenija]

izgleda da je ovo neizbezna faza svakog mislioca... Sta da ti kazem. Procice, a mozda i nece. Od tebe zavisi. Radi na sebi.

 

Mislioca.  

Sada je stvar dostigla tačku ključanja. Naravno,svaki čovem misli,pa je automatski mislilac. Dete koje studira ne može biti veliki mudrac dok ne zadje u pozne godine .

Ovde su potrebne radikalne pomene. Znači ništa specijalno. Jednostavno-menjenje iz krena.

Uzeti jednog sudetna po izboru iz ove gomile I .... Oduzeti mu kompjuter,dati mu krš od telefona,obući ga ne baš u rite ,ali približno i ako je moguće vezati ga za stolicu bezbedonosnim kaiševima.

Svaki trud je težak,u početku je sve teško,teško da teže nikad nije bilo. No studenta treba nemilosrdno ostaviti da svakodnevno obara lični rekord. Da -smisao naših života je obaranje ličnog rekorda .

P.s. Šalim se. Ne zamerite mi.Jedino pravo rešenje je rad. Govorim vam iziskustva. Ne ponašatejte se kao deca. Nema šale. Zar ne želite da zakoračite u svet odraslih i odgovornih pojedinaca  ?  Konačno,bio bi red.

I još nešto,nemojte da preterate sa samodisciplinom,dobićete anoreksiju. 

 Hranite se zdravo i umereno ,ne preterujte sa hranom ni kad je najteže . Ne dozvolite sebi ni  da budete debeli i nesrećni .  :170fs799081:

http://www.youtube.com/watch?v=woV04zTnQI4

[Драшко]

Мораш да оставиш места за веру а и помало авантуристичког духа...Сигурно неће бити баш онако како си замислио, у то буди уверен...

 

Немој да замишљаш и гледаш себе у "тој некој причи" већ своју будућност замишљај у првом лицу...онда неће бити толико вештачки већ узбудљиво.

 

Себе замишљај у трећем лицу једино кад желиш да увидиш своје недостатке...веруј то је најбољи начин да их видиш, јер онда управо видиш своју извештаченост...

 

што би рекли ПОТПИС

[Grizzly Adams]

ako ucim za ispit i pokusam sebe da zamislim kako ja za dve godine zaista radim i zivotno zavisim od ovoga sto ucim padnem u ocajanje i ne mogu da mrdnem.

 

Највероватније нећеш зависити од тога што учиш. Испити и дипломе углавном не значе ништа. То је само мучење кроз које беспотребно пролазе и многи којима то уопште не треба. Ја сам своју диплому подигао десет година после дипломирања. Дословно. У то време сам већ зарађивао више него цела катедра за математику заједно. Сад ми није јасно зашто сам уопште губио време са њима.

 

Осим тога и није обавезно. Ако схватиш да ти не треба можеш увек да оставиш и идеш да радиш нешто друго. Немаш обавезу ни према коме, осим према себи. Нема никаквог разлога за очајање. За две године може свашта да се деси што сада и не очекујеш. Упознаћеш нове људе, сазнати нове ствари, пронаћи нове прилике.

 

Проблем је што је то "студирање" направљено као затвор па се од студента очекује да му "живот стане" док не "заврши". Не знам има ли нешто глупље на свету... И онда је сасвим нормално да млади људи падају у очајање.

[Млађони]

Из мог искуства (не знам ша каже наука...) мушкарци и жене имају различит мозак у вези овога. Женама је за акцију довољно "треба", док мушкарац мора у себи да пронађе у себи разлог, смисао за "хоћу" иначе га никакво "треба" неће померити с` места.

 

Ја см пре причао себи "мора" ал то је погубно, јер ме водило у неке ко зна какве емоије... једноставно ми је ХОЋУ (зато и зато) што ти кажеш за неки смисо... то најбоље ради код мене..

 

Када сам год радио са "треба" и "мора" осећш сам страшн притиск и нервозу..... често нисам звршво ствари које морао, бежао сам од толикогп ритиск који сам стварао см себи од тога што нешто "морам" 

[Margareta]

Mislim da ti još uvek nisi pronašao sebe.

Nemoj pogrešno da me shvatiš, pod ,,pronašao sebe'', mislim na to da nisi još uvek pronašao ono zanimanje kojim zaista želiš da se baviš u životu. Nije to ništa strašno, masa mojih kolega je upravo tu negde oko diplomiranja, pa su rekli da su tek sad shvatili da oni uopšte ne žele da se bave veterinom. 

Kada nađeš nešto što jeste zaista tvoj poziv, one stvari koje si direktno vezane za tvoje zanimanje ćeš da gutaš,a one koje moraš da prođeš da bi ti postao, shvataćeš kao jednu neophodnu fazu i neće ti teško padati.

Veruj mi da znam o čemu pričam, tvoju fazu sam prošla negde u srednjoj školi. Kad sam došla na faks, opet je bilo povuci- potegni u prvoj godini kada su svi predmeti osim anatomije i biohemije bili nekako opšti, a i ova dva na neki način čudnjikava. Kad sam u drugoj dobila praksu i stručne predmete, sa kojima se nikad ranije nisam srela,obožavala sam ih od prvog dana, ihiiii kako sam se razmahala!  

[drvce]

Sada kada razmislim to nije neka nova pojava još kao mali, još nisam prva četiri razreda osnovne završio (ne sećam se baš kada) počeo sam da treniram fudbal, na početku je bilo lepo igrao sam fudbal, ali me ubrzo smorilo, mislim da nisam ni godinu dana prestao sam, što je i bila dobra odluka jer sam zapravo bio veoma loš (i sada sam).

Nije trebalo da pocinjes sa fudbalom, to je najsporednija dosadna stvar na svetu, to te je slomilo.

Uvek mozes da sedis i mirises cvece.

Ocekivao sam da neces zavrsiti post do kraja, malo si me razocarao sto si istrajao.

Probaj da platis net i klopu od love koju sam zaradis, mozda te motivise da razmislis sta mozes da ponudis ljudima za novac. Nekada su to usluge, nekada telo, nekada znanje...

[Иван Ивковић]

@@Odahviing, и ја сам се у великој мери препознао у твојој причи. Кад сам уписивао средњу школу нисам знао шта хоћу. Заправо ме од свега што је било на располагању ништа није истински интересовало па сам одабрао нешто што ми сам проценио да ми је најближе. На половини студија ми је постало јасно да ме ти предмети углавном не занимају али сам ипак завршио. Није било много другачије ни са необавезним стварима, баш онако као што си и сам испричао. Све ми је пролазило кроз прсте као песак... И све се суштински променило када сам доживео Цркву. Не желим да ти намећем веру али такође желим да поделим са тобом оно најбоље што имам (опрости ако те то вређа). "Сребра и злата нема у мене, него што имам ово ти дајем..." (Д.Ап. 3, 6)

 

"Ништа ново нема под сунцем осим Једнога..."

 

[Млађони]

@@Odahviing, И све се суштински променило када сам доживео Цркву. 

ИНДОКТРИНАЦИЈА!!!! ДРЖВА СРБИЈА ДА РЕАГУЈЕ!!! КРШЕЊЕ СЕКУЛАРИЗМА! :Р

[DankaM]

Od mog omiljenog motivacionog govornika

 

[RYLAH]

Пробај да замислиш посао где ти неће бити тешко и досадно да седиш и по неколико сати за рачунаром (пошто контам да си тип који није нешто за физички рад). Пошто је то и физички и ментално веома захтевно, очекивано је да је то нека активност која ти је и занимљива и изазовна, где стално можеш кроз рад да учиш и сазнајеш нешто ново, а где нећеш осећати притисак, него ће све некако природно да иде. Кад сконташ који је то посао, нашао си свој посао из снова. Када нађеш посао који волиш да радиш, велики су изгледи и да ћеш бити успешан у томе што радиш, јер ће ти све ићи далеко лакше. Онда ћеш моћи и време да прилагођаваш према томе колико пара желиш и колико слободног времена желиш.

 

Само немој да те обесхрабри ско тога тренутно нема, можда тек треба да се упознаш са тим послом, има за тебе времена. Можда ћеш морати да промениш и пар послова да би сконтао који јесте а који није за тебе, можда ћеш у међувремену и схватити колико уствари волиш нешто чега си се већ одрекао.

 

Што ме доводи до друге тачке излагања, а то је да никада, али никада не кукаш за оним што је било а где се, по свом мишљењу, ниси најбоље снашао. Ако си био претерано несигуран да приђеш некој девојци, ако си се избламирао негде ил тако нешто, све је то нормално. Ако све то посматраш као своје неуспехе, завршићеш на бенсединима (или још горе, правићеш се је све ОК, а у теби куцка онај сат из цртаћа). Али ако све то где се ниси добро снашао посматраш као лекције, онда ћеш схватити да су и то само степенице до тог циља који је нама смртницима у овом животу достижан - да радимо шта волимо, да будемо довољно награђени за то, вољени и да волимо и да на крају дана будемо срећни и у миру сами са собом.

 

Мало је клише, врло је могуће да није ни истина, ал је стварно генијално објашњено овде: кад је Едисон пробо да светлост зароби у сијалици која ће да траје неко одређено време, направили су неких 900 ил колко већ прототипова, који су били катастрофални промашаји. Инжењери му рекли да се обустави јер није могуће направити тако нешто што је он замислио, на шта је он одговорио "Таман посла! Сад знамо 900 начина који не успевају, идемо да нађемо један који ће да успе", и након неког времена су направили прву стабилну сијалицу. Поента није у томе колко је Едисон генијалан ил видовит, него да иза сваког великог успеха стоји огроман низ ситних препрека, неуспеха, губљења живаца, али ако верујеш у нешто и претходно посматраш као лекције, из које се трудиш да научиш нешто и да се промениш у складу са тим, имаш шанси за успех.