Униније - како се изборити с њим?

[DYNABLASTER]

To je jedan od saveta, kad se sve "distrakcije" saberu i one mogu da pomognu, a nekad moze cak i jedna "distrakcija" da pogodi sta coveku treba i da mu pomogne pri otreznenju. Pogledaj prvo crtani, to nije obican crtani, vec hriscansko delo.

[Иван Ивковић]

da... ali sve je to samo distrakcija.. tu samo molitva pomaze

digresija: kod tako puno ljudi, cijeli zivot je samo distrakcija, bijeg od sustinskih pitanja, dubine samog sebe, egzistencijalnog bola... "za osvjescenje je neophodan bol"

Можда не све али претежно јесте. Добро запажање! Често помислим да ствари (осећања) које волимо и које нас опуштају помажу на врло кратко време тако што нас опијају и отупљују осећај "светског бола". Стога ће нам пре или касније требати нови фикс, па још један и тако у недоглед, бесмисао. Ништа од тога нам заправо не може дати трајну утеху и ослонац. То може само живи однос у Христу. У Њему не само да налазимо ослонац већ остварујемо и свој идентитет. Тада, ако их не принесемо (посветимо) Богу, све остале "утехе" (п)остају само идоли ("очи имају а не виде, уши имају а не чују...").

 

У тренуцима када нас било која страст ухвати у чељусти, можда и више њих, врло је лако латити се духовног мача (бројанице) и кренути једну... по једну... кратку моливу. Такве молитве јесу кратке али носе огромну енергију (у оквиру енглеског говорног подручја то зову "arrow prayer", молитва-стрела). Тада се молитва врло брзо претвара у бујицу која се излива пред Богом... "О, да би глава моја била вода у изобиљу великом, а очи моје извори сузни..." (Јер. 9,1)

 

Још један допринос теми...

 

Има људи који су принуђени да пливају. Уколико познају вештину пливања, они се препуштају таласу који наилази на њих, постављајући се паралелно са њим, све док не прође, а затим несметано настављају своје пливање. Уколико хоће да му се супротставе, он ће их одбацити и однети на велико растојање. И кад буду опет почели да пливају, долази други талас,који их, ако се опет противе, одбацује и гура још даље, те се тако само ломе без успеха. А ако се, као што рекох, препусте таласу и смире под њим, он ће проћи без штете по њих и они ће наставити да пливају колико хоће, вршећи своје дело. Тако је и са искушењима. Ко са трпљењем и смирењем подноси искушење, проћи ће без штете, а ко се огорчава, смућује се и свакога окривљује - имаће муку. Тиме он против себе само оснажује искушење, не налазећи корист и шкодећи себи.

 

Преподобни Доротеј Палестински

[Дијана.]

To je jedan od saveta, kad se sve "distrakcije" saberu i one mogu da pomognu, a nekad moze cak i jedna "distrakcija" da pogodi sta coveku treba i da mu pomogne pri otreznenju. Pogledaj prvo crtani, to nije obican crtani, vec hriscansko delo.

Nemam 'problem' s maštom, već s previše mašte. 

[Дијана.]

Такве молитве јесу кратке али носе огромну енергију (у оквиру енглеског говорног подручја то зову "arrow prayer"

Da! Slava Bogu npr. "svi demoni zadrhte". Ili naš iz-um, (iz-srce), Isusova molitva. 

Bol, naš lični ili svjetski, neizbježan je.. Ljudskije je i plemenitije podnositi ga svjesno. Inače nekad mislim da je to, umjesto nečeg pozitivnog, u svijetu kakav jeste, jedina svrha života - smanjiti sveopšti bol i patnju. A za radost bijasmo stvoreni... dovoljno je pogledati dječija lica... i lica svetitelja..

[Данче*]

Покајничка молитва против ђаволског унинија

 

"Знам, Владико мој, да безакоња моја надвисише главу моју, али је безмерна величина милосрђа Твога и неисказана милост незлобиве доброте Твоје, и нема греха који побеђује човекољубље Твоје. Стога, чудесни Царе, незлобиви Господе, учини чудо милости Твоје на мени грешном, покажи силу доброте Твоје, и обелодани јачину самилосног милосрђа Свог, и прими мене грешног који се обраћам. Прими ме, као што си примио блудног сина, разбојника, блудницу; прими ме који сам ти неизмерно згрешио и речју и делом и срамном похотом и неразумном помишљу, и немој ме изобличити праведним судом Твојим, и немој ме казнити праведним гневом Твојим. Помилуј ме, Господе, јер сам не само немоћан него сам и Твоје створење. Ти си, Господе, утврдио на мени страх Твој, а ја пред Тобом учиних зло. У Тебе се уздам, Боже мој! Ако постоји нада на моје спасење, ако човекољубље Твоје побеђује мноштво безакоња мојих, буди ми Спаситељ, и по милосрђу Свом и по милости Својој отпусти, остави ми све, што Ти згреших, јер се душа моја испуни многим гресима, и у мени нема наде на спасење. Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, и немој ми узвратити по делима мојим, и немој ме осудити по поступцима мојим, него обрати, заштити, избави душу моју од зала која расту заједно са њом, и од злих потхвата; спаси ме ради милости Своје, нека онде где се умножи грех, још већма изобилује благодат Твоја; и ја ћу те хвалити и прослављати у све дане живота свога. Јер си Ти Бог оних што се кају и Спаситељ оних што греше"

 

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ
МИСЛИ О МОЛИТВИ

[Дијана.]

 Slava Bogu npr. "svi demoni zadrhte". Ili naš iz-um, (iz-srce), Isusova molitva. 

У тренуцима када нас било која страст ухвати у чељусти, можда и више њих, врло је лако латити се духовног мача (бројанице) и кренути једну... по једну... кратку моливу. Такве молитве јесу кратке али носе огромну енергију (у оквиру енглеског говорног подручја то зову "arrow prayer", молитва-стрела). 

 Ево оружја које свету лудост проповеди Христове предаје слуги Христовом за борбу против синова Енакових – мрачних помисли и осећања туге, који се у души јављају, попут каквих страшних џинова, спремних да је сатру и прождеру:1. оружје речи – Слава Богу за све.2. оружје речи - Господе, предајем се Твојој светој вољи! Нека буде са мном воља Твоја.3. оружје речи - Господе! Благодарим Ти за све што је Теби угодно да пошаљеш на мене.4. оружје речи – Примам оно што сам заслужио својим делима; помени ме Господе у Царству Твоме.Ове кратке речи, позајмљене, као што видите, из Светог Писма, преподобни монаси су са великим успехом употребљавали против помисли туге. Оци нипошто нису улазили у расправу са помислима које би се појавиле, но чим би се пред њима појавио непријатељ, они би се прихватали чудесног оружја и њиме би га – право у лице, по чељустима непријатеља! (Sv. Ignjatije Brjancanin)

[JESSY]

Kod unutarnjih borbi koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad! — Ni predaje, ni ustupanja! A pre svega, što kažu u Bosni: ne veži tugu za srce!

Biti uvređen nepravdom ljudi manje je nego biti u bedi, a biti u bedi manje je nego biti bolestan, biti bolestan još nije: umreti. Ali i kad je čovek uvređen nepravdom, teško bolestan, pa i na samrti, ne treba, tek tada ne treba da »da pusti rđi na se«.

Tada treba napregnuti sve sile i ne priznati tugu i malodušnost. Izdržati trenutak, a već idućeg časa čovek je ili na putu da prezdravi ili mrtav. A smrt je najveći i najsigurniji osvetnik.

Ivo Andrić

[JESSY]

Борба против унинија, лености и раслабљености

Кад се ово деси, умом се посвети размишљању о смрти. У мислима дођи на гроб и погледај мртваца који је тамо четврти дан: како црни, отиче, испушта несносан смрад, како га црви иједају, како гуви лепоту и облик. Погледај и около: ту у гробу леже кости младих и старих, благообразних и безобразних; докучи ко је био добар а ко зао, ко је постио, уздржавао се и подвизавао, а ко био немаран, и да ли је богаташима користило што су били безбрижни и што су уживали на овом свету. Сети се потом бесконачних мука о којима говоре свештене књиге, огња пакленог, таме најцрње, шкргута зуба, ада преисподњег, неуморних црва и представи себи грешнике како кроз горке сузе дозивају оданде, а избаљења им нема, како ридају и оплакују себе, а нико да се сажали, како уздишу из дубине срца, а нема никог ко би имао самилости, како моле за помоћ, жале се на муке, но то никог не занима. Помисли на то, како свако створење без ралике, у своје време , служи Господу, Творцу свом. Размисли о преславним чудесима Божијим која су се од почетка века догодила на слугама Његовим, а нарочито о томе како је Он, смривши се и пострадавши ради нашег спасења, облагородио и осветио род људски, и за све то узнеси хвалу Човекољубцу Богу. Сети се будућег бесконачног живота и Царства небеског, мира и неисказане радости. Држи и не остављај молитву Исусову. Ако све то будеш памтио, ако будеш расуђивао о томе, ако испуниш све речено, онда ће униније, лењост и раслабљеност нестати, а душа ће твоја оживети благодаћу Христовом као да је из мртвих устала.

 

 

Свети ПАЈСИЈЕ Величковски

[LISA]

Ovo je mocno!

 

БЛАГОДАРСТВЕНИ АКАТИСТ Господу Исусу Христу
(ЗАХВАЛНИ АКАТИСТ - Слава Богу за све)

Кондак 1.

Царе векова, Који држиш у Десници Својој све путеве живота човековог силом Свог спасоносног Промисла; захваљујем Ти за сва видљива и скривена добра Твоја: за земаљски живот и за небеске радости Твога будућег Царства. Изливај богато и у будуће милост Своју на нас који Ти певамо:

Слава Ти, Боже, у векове!

Икос 1.

Као слабо и беспомоћно дете родио сам се на земљи, али Анђео Твој, раширивши своја светла крила, заклањао је моју колевку. Од тога часа љубав Твоја сија на свим путевима мојим и чудесно ме води у светлост вечности. Зато Те хвали душа моја и кличе са свима који Те знају:

Слава Теби, Који си нас позвао у живот!

Слава Теби, Који нам откриваш лепоту васељене!

Слава Теби, Који отвараш пред нама небо и земљу као вечну књигу мудрости!

Слава Твојој вечности у овом пролазном свету!

Слава Ти за тајне и јавне милости Твоје!

Слава Ти за сваки уздах мога срца!

Слава Ти за сваки корак живота, за сваки тренутак радости!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 2.

Господе, како нам је добро да будемо Твоји гости. Како нам је лепо у Твоме свету. Миришу поља, горе се дижу у небеса, златна светлост сунца и лаки облаци огледају се у води. Сва природа тајанствено говори о Теби, све је пуно Твоје милости и све носи печат Твоје љубави. Нека је благословена земља која својом пролазном лепотом буди чежњу за вечном домовином у Царству Твоме, где у непролазној лепоти одјекује песма: Алилуја!

Икос 2.

Увео си ме у овај живот као у прекрасни врт. Видим небо дубоко и плаво, птице како цвркућу у лету; слушам умирујући шум дрвећа и звучну песму вода; уста се моја наслађују мирисним и сочним плодовима. Како је лепо у Твоме свету и како је радосно бити у гостима код Тебе.

Слава Ти за празник живота!

Слава Ти за мирис ђурђевка и руже!

Слава Ти за обиље и разноврсност земаљских плодова!

Слава Ти за блистање јутарње росе!

Слава Ти за радостан осмејак зоре којом ме будиш!

Слава Ти за вечни живот и Царство Небеско!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 3.

Силом Духа Светог одише сваки цвет. Твој дах осећам у тихом лелујању мирисних поља. Теби се дивим гледајући склад боја. Куд год погледам, свуда видим лепоту Великога у малом. Слава и хвала животворноме Богу Који застире земљу цветним ливадама, венчава поља златним класјем и украшава их плавим различком, а душу моју - радошћу созерцања. Радујте се и певајте Му: Алилуја!

Икос 3.

Како си диван у лепоти пролећа кад се сва земља подмлађује и хиљаде звукова певају о Теби: Ти си извор живота, Ти си победитељ смрти. На бледој месечини и уз песму славуја почивају долине и шуме под снежно белим велом. Сва земља - невеста Твоја чека Тебе - Вечног Женика. Кад траву пољску тако одеваш, како ћеш украсити изабране Твоје кад васкрсну у будућем веку. Како ће тада просијати наша тела и заблистати наше душе.

Слава Теби, Који из тамних дубина земље изводиш толико боја и мириса!

Слава Ти за лепоту природе!

Слава Теби, Који си нас окружио хиљадама Твојих створења!

Слава Ти за дубину Твоје мудрости чији печат носи сва твар!

Слава Ти за умиљење с којим целивам траг Твоје невидљиве стопе!

Слава Теби, Који си од искони ужегао јарку светлост вечног живота!

Слава Ти за наду у савршену и вечну лепоту!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 4.

Како наслађујеш срца оних који размишљају о Теби, Боже. Храниш душу њихову Речју Твојом светом. Разговор с Тобом бољи је од уља и слађи од меда. Молитва Богу крепи и оживљава; испуњава радошћу срце моје. Како величанствен изгледа тада овај свет и сав живот. Где Тебе нема - све је пусто. Где си Ти - тамо је богатство душе. Тамо се као жива вода излива песма: Алилуја!

Икос 4.

Кад се на земљу спусти ноћ, завлада тишина сна и замру звуци минулог дана, ја видим сјај Твојих небеских станова. Огањ и пурпур, злато и азур наговештавају неисказану красоту дома Твога и свечано позивају: Пођимо Оцу.

Слава Ти у тихим часовима вечери!

Слава Ти што изливаш дубоки мир на земљу!

Слава Ти за зраке залазећег сунца!

Слава Ти за одмор благодатног сна!

Слава Ти за утеху у мраку када ми изгледа далек сав свет!

Слава Ти за топлу молитву моје растрзане душе!

Слава Ти за обећање да ћемо се пробудити у радости Твог невечерњег дана!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 5.

Бура живота не плаши онога у чијем срцу сија светлост Твог Божанског Огња. Око мене витлају олује и завијају ветрови, страх и тама окружују ме; али у мојој души је мир и светлост. У њој је Христос. И моје срце пева: Алилуја!

Икос 5.

Гледам Твоје небо осуто звездама. О како си богат. Колико је светлости у Теби. Кроз светлост далеких звезда гледаш ме из вечности. Ја сам мали и убог, али Господ је са мном. Његова Рука увек је уза ме и Он ме с љубављу води по свим путевима мојим.

Слава Теби, Који непрестано бдиш нада мном!

Слава Теби, Који промишљаш о сваком мом сусрету с људима!

Слава Ти за љубав сродника и за верност пријатеља!

Слава Ти за кротост домаћих животиња које ми служе!

Слава Ти за светле тренутке живота!

Слава Ти за чисте радости срца!

Слава Ти за срећу што живим, осећам и видим!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 6 .

Како си велики у вихору и бури. Како је величанствена Рука Твоја у блеску муње. Глас Господњи диже се над пољима. Он шуми кроз дрвеће, пролама се у грмљавини. Глас Господњи хучи над водама. Силу Твоју оглашује огањ вулкана. Ти потресаш земљу и до небеса подижеш таласе морске. Слава Теби Који смирујеш гордост срца човековог. Слава Теби Коме покајнички вапијемо: Алилуја!

Икос 6.

Кад блесак муње обасја ноћ, како нам јадне и бедне изгледају наше земаљске светиљке. Тако и варљиве земаљске радости постају безбојне и тамне кад Твоја светлост заблиста у души. Зато се душа отима Теби и за Тобом чезне срце моје.

Слава Теби, Који си усадио у срце човеково неутољиву жеђ за Богом!

Слава Теби што нас ништа земаљско не може у потпуности задовољити!

Слава Теби, Који нас одеваш у светлост!

Слава Теби, Победитељу духова зла и таме!

Слава Ти за откривења Твоја, за блаженство што осећамо Тебе и живимо Тобом!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 7.

У хармонији звукова ја чујем Твој зов. У узвишеној лепоти музике, у сјају уметничких дела дајеш нам да наслутимо рај. Све што је истински лепо уздиже к Теби и учи душу да Ти пева победну песму: Алилуја!

Икос 7.

Духом Твојим Светим надахњујеш мисао уметника, песника и научника. Силом Твоје мудрости они пророчки улазе у тајне закона Твојих и откривају нам дубину Твоје мудрости. Њихова дела и нехотице говоре о Теби. О, како сивелики у делима Својим. О, како си велики у човеку.

Слава Теби, Који нам показујеш Своју моћ кроз законе васионе!

Слава Теби, Који све испуњаваш!

Слава Ти за све што нам откриваш по милости Својој!

Слава Ти за све што скриваш од нас по мудрости Својој!

Слава Ти за дубину људскога ума!

Слава Ти за човекову стваралачку моћ!

Слава Ти за изливе Твоје благодати!

Слава Ти, Боже, у векове! 

Кондак 8.

Како си близу нас у дане болести. Ти посећујеш болног, спушташ се на постељу страдалника и срце његово разговара с Тобом. Ти озарујеш миром душу у време жалости и страдања. Ти шаљеш неочекивану помоћ. Ти си Утешитељ, Ти си свезнајућа Љубав, Теби певам: Алилуја!

Икос 8.

Кад сам Ти се као дете први пут свесно обратио, Ти си испунио моју молитву и обасјао ми душу великим миром. Разумео сам тада да си Ти добар и да су блажени они који Ти прибегавају. И зато не престајем да Ти се молим и да Те призивам:

Слава Теби, Који испуњаваш и на добро изводиш жеље моје!

Слава Теби, Који бдиш нада мном дан и ноћ!

Слава Ти за време које пролази и односи нашу тугу и жалости!

Слава Теби, у Коме се ништа не губи, јер свима дарујеш живот вечни!

Слава Теби, Који си нам обећао жељени сусрет с нашим умрлима!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 9.

Зашто се сва природа тајанствено смеши у дане празника? Зашто је тада тако лако и радосно на души? Зашто ваздух у храму бива тако светао? То је све због струјања благодати Твоје, због одблеска таворске светлости. Небо и земља тада заједно певају похвалну песму: Алилуја!

Икос 9.

Када ме надахњујеш да служим ближњима и када обасјаваш моју душу смирењем, тада зраци Твоје светлости падају на моје срце те и оно почиње да зрачи и сија. Као сунце у води тако се у тим тренуцима огледа у мојој души Твој бескрајно кротки, пун љубави и неизрецивим миром озарени Лик.

Слава Теби, Који кроз добра дела преображаваш наш живот!

Слава Теби, Који си запечатио неисказаном сладошћу сваку своју заповест!

Слава Теби, Који невидљиво присуствујеш у делима милости!

Слава Теби, Који нам шаљеш невоље и жалости како би нас научио да саосећамо у туђим страдањима!

Слава Ти за љубав коју си уздигао изнад свега земаљског и небеског!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 10.

Што је уништено не може се повратити. Али Ти оживљујеш оне чија је савест замрла и враћаш првобитну лепоту душама које су је изгубиле. Твоме милосрђу све је могуће. Ти си Љубав, Ти си Творац и Обновитељ. Тебе хвалим песмом: Алилуја!

Икос 10.

Боже мој, Који знаш да је горди анђео Деница отпао од Тебе, не дај ми да посумњам и одступим од Тебе. Изоштри слух мој да бих свагда слушао Твој тајанствени глас и призивао Тебе, свуда присутног:

Слава Теби, Који премудро управљаш мојим животом!

Слава Ти за надахнута предосећања!

Слава Тн за опомене тајанственог гласа!

Слава Ти за откривења у сну и на јави!

Слава Ти што ометаш моје некорисне намере!

Слава Ти што ме кроз страдања избављаш од страсти!

Слава Ти што смирујеш срце моје и спасаваш ме од гордости!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 11.

Кроз сав протекли ланац векова осећам топлоту Твог Светог Духа и струјање Божанског Живота. Ти си близу. Времена као да нема. Ја видим Твој Крст - он је ради мене. Дух се мој до праха смирује пред Твојом љубављу, бескрајном и несхватљивом. Зато ћу довека под Крстом величати Тебе свога Спаситеља песмом: Алилуја!

Икос 11.

Блажени су они који вечерају с Тобом у Царству Твоме. Али блажени су и они које си још овде на земљи примио за учеснике Твоје Тајне Вечере. Колико пута си Својом Божанском Руком давао мени грешном да у причешћу примим Твоје Тело и Крв. И ја сам примао Светињу и осећао Твоју љубав неисказану и чудесну.

Слава Ти за несхватљиву и животворну силу благодати!

Слава Теби, Који си установио Цркву Твоју да нам буде тихо пристаниште!

Слава Теби, Који нас наново рађаш кроз животворну воду крштења!

Слава Теби, Који прашташ грешнику који се каје и обнављаш у њему непорочну чистоту љиљана!

Слава Ти, непресушни Изворе праштања!

Слава Ти за Хлеб небесни и Чашу живота!

Слава Теби Који нас уводиш у царство вечне радости!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 12.

Видео сам много пута одсјај славе Твоје на лицима умрлих. Каквом неземаљском лепотом и радошћу сијају њихова лица. Како прозрачне и нематеријалне постају њихове црте. Ћутањем својим они певају о Теби. Када наступи часи моје смрти, просвети, Боже, и моју душу да Ти пева: Алилуја!

Икос 12.

Шта је хвала моја пред Тобом. Уши моје нису чуле песму херувима, њу слушају само душе праведника. Ја знам само како Те хвали природа. Гледао сам зими како обасјана месечином и под белим огртачем од снега који светлуца сребрним сјајем, сва се земља тихо Теби моли. Видео сам како се радују Теби румени зраци излазећег сунца и како хорови птица брује хвалу Теби. Слушао сам како тајанствено говоре о Теби шуме, како певају ветрови и жуборе потоци Имену Твоме; како својим устаљеним кретањем кроз бескрајна пространства проповедају о Теби јата звезда. Шта је хвала моја пред Тобом, Господе. Природа је послушна, а ја не престајем да Те жалостим. Док живим и видим љубав Твоју хоћу да Те славим, Теби да се молим и Тебе да призивам:

Слава Теби, Који си нам показао Светлост!

Слава Теби, Који си нас заволео љубављу дубоком, неизмерном, божанском!

Слава Теби, Који нас ограђујеш светлим војскама анђела и светих!

Слава Теби, Свесвети Оче, Који нам дајеш Царство Твоје!

Слава Теби, Душе Свети, животворно сунце будућега века!

Слава Ти за све, Тројице божанствена и свеблага!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 13.

О, Свеблага и Животворна Тројице, прими нашу благодарност за сва добра Твоја и покажи нас достојним Твојих вечних блага, како бисмо, умножили поверени нам талант, достигли Царство Твоје и ушли у вечну радост Господа свога, певајући Му победну песму: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

ПРАВОСЛАВНИ АКАТИСТИ, II допуњено издање, издаје манастир Денсковац, л.Г.2004.
са благословом његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована

[Дијана.]

https://www.pouke.org/forum/topic/15369-uninije-kako-se-izboriti-s-njim/

[Данче*]

Св. Теофан Затворник пише да је униније туговање за било чим, како животним, свакодневним, тако и молитвеним - жеља за одбацивањем делања: "Губи се воља и за обичним стајањем у цркви, и за молитву Богу код куће, и за читањем, и за чињењем обичних добрих дела". Задремала је душа моја од униније - наводи светитељ речи псалмопојца Давида.

Не треба мислити да ће у души вечно да владају мир и радост од молитве.Постоје периоди опадања, лењости, хлађења и маловерја. Хлађење у духовном животу, тј. његова криза, представља једно од обележја унинија. Међутим ту је потребно укључити вољу и самоприморавање.

Није једноставно све то а ни добра дела чинити, на њих такође треба присиљавати тј. покретати себе.

Јер у Јеванђељу се нигде не обећава лагодност, напротив: "Царство Небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају"(Мт. 11,12.)

У цркви не треба да тражимо комфор него сусрет с Богом.

[Иван Ивковић]

"Тишином твоје светлости просветли ме, молим, се, и униније због греха оче уклони" (служба преподобном Илариону Великом, на јутрењу, песма 1). Моје греховно помрачење просветли, преподобни оче Иларионе, тишином твојом тишину ми даруј, као и мир души мојој која је усталасана буром страсти. Молим те да униније греховно одагнаш од моје клонуле душе, благодаћу коју си обилно примио, оче преподобни.

Када би те злонамерни ђаво свакодневно рањавао и када би те грех непрекидно савладавао, ни тада не би требало да постанеш малодушан, да клонеш духом или да паднеш у очајање, него ако поново паднеш, устани и крени у наручје спасоносног покајања.
Не клони мислећи да је грех својим смрадом упрљао читаво твоје биће. Спасоносна благодат Божија која лечи људске слабости, милосрђе Божије које никакви греси не могу да надвладају, твоја смиреност, покајање и скрушено причешћивање Светим Тајнама Христовим, имају довољно снаге да разоре и униште сваку тврђаву греха, ма колико да је јака или несаломива попут дијаманта.
Уздај се у Бога, грешниче који се кајеш!

 

Из рукописа монаха Јосифа Валаамског

[Дијана.]

МОЛИТВА У ВЕЛИКИМ СТРАДАЊИМА И МУКАМА Праведни, дуготрепељиви и многомилостиви Боже, Ти си из љубави допустио ова моја страдања. Ти нас рањаваш, али и лечиш ране, Ти нас обараш и Ти нас подижеш; Ти кажњаваш своја чеда, али их смрти не предајеш. Оче небесни, као пример трпљења дао си нам Сина Твога љубљенога, да сви следимо Његов пример.Укрепи ме да идем за Њим, по овоме путу туге и да узиђем у Царство небесно. He допусти да искушења истргну реч Твоју из мога срца, да ослабе моју веру и да утуше моју молитву, да изазову нетрпељивост и да ме наведу на роптање и негодовање против Тебе. Немојме оптеретити са превеликим старадањима. Опомени се да сам прах и пепео. Укрепи моје раслабљене руке, и оснажи моја уздрхтала колена. Твоја воља је да страдам и да будем ожалошћен, али Ти ми дарујтрпљење и укрепи ме да победим зло. Претвори моју тугу у радост, моја страдања овенчај чашћу,а моје понижење славом; Јер Ти си једини истинито укрепљење и сила раслабљених, Ти си пристаниште витланих буром, и Теби славу узносим кроза све векове. Амин.

 

MOLITVA U TUZI DUŠEVNOJ Gospode Isuse Hriste, pomozi mi. Teškom čаmotinjom pritisnut sаm; životne nevolje i iskušenjа, i mnogobrojne nužde i tuge vitlаju me i pridаvljuju; tužnа je dušа mojа, ne odvаjаj se od mene, Svetlosti Nezаlаznа, nego svаgdа borаvi u meni, jer bez Tebe je - mukа i nevoljа, а sа Tobom - uspokojenje i rаdost. Svemogućom silom Svojom učini dа od mene pobegne mrаčni oblаk smućujućih me misli i nerаspoloženjа, dа iščezne jаd i tugа srcа. Gospode, nekа me ne smućuje breme grehovno, i nekа se u Tebi, Spаsitelju nаšem - oprаvdаm, jer si Ti - „umilostivljenje zа grehe nаše” (1 Jn.2,2) - postrаdаli nа krstu rаdi grehovа nаših. Nekа me ne smućuju žitejske nevolje i nаpаsti, svetovne brige i glаvobolje, jer si Ti jedini Dobаr i Čovekoljubiv; dаo si utehu vernim slugаmа Svojim, govoreći: „neću te ostаviti, niti ću od tebe odstupiti” (Jevr. 13,5); „može li ženа zаborаviti porod svoj...? A dа bi gа i zаborаvilа, Jа neću zаborаviti tebe” (Is. 49,15). Ti si kroz ustа аpostolа Tvog rekаo: „Ponizite se pod silnu ruku Božiju, dа vаs uzvisi kаdа dođe vreme. Sve brige svoje prenesite nа NJegа, jer se On brine zа vаs” (1 Petr. 5,6-7). Gospode, evo jа mnogogrešni, svu muku svoju, sve brige i glаvobolje svoje prenosim nа Tebe, Spаsiteljа mog, i jecаjući vаpijem Ti: ukаži mi blаgovremenu pomoć Tvoju u svim iskušenjimа i nevoljаmа mojim, koje Sаm znаš, i sve uredi nа Dobro, po svetoj i spаsonosnoj volji Svojoj. Nekа me ne smućuju ljudske neprаvde i uvrede; oprosti bližnjimа mojim sve te neprаvde i uvrede, а mene grešnog pomiluj, oprosti mi grehe, i ne liši me zаštite Tvoje i milostivog blаgoslovа Tvog, dа bih mogаo smelo govoriti: „Gospod je pomoćnik moj, i neću se bojаti, štа će mi učiniti čovek?” (Jevr. 13,6). O, svežаlostivi Gospode, počuj tužnu dušu moju; umiri je i izbаvi je; sаčuvаj je pod krovom dobrote Tvoje u sve dаne životа mogа, i Sаm uprаvi život moj kа spаsenju, molitvаmа Vlаdičice Bogorodice i svih Svetih Tvojih. Amin.

 

 Таласи страсти смућују ме, велика туга и тегоба испуњава душу моју. О Пресвета, умири душу моју миром Сина Твога и душевну сумњу и тугу одагнај благодаћу Његовом. Буру мојих грехова који ме као ватрени црв пеку утишај и пламен његов угаси. Испуни, Пречиста, радошћу срце моје и разагнај маглу прегрешења мојих испред мене, јер ме она смућује. Просвети ме светлошћу Сина Твога. Изнеможе душа моја, све ми је тешко, па чак и молитва. Ево, хладан сам као стена, усне шапћу молитву, али срце је непокретно, покрила га је тегоба. Открави лед око душе моје и загреј срце моје љубављу Твојом.

 

[Иван ♪♫]

čitajte psalme 
samo po par stihova, koliko ima smisla

 
Psalam 5.

• REČI moje čuj, Gospode,
  razumi vapaj moj.
• Pazi na glas moljenja moga,
  Care moj i Bože moj.
  Jer ću se Tebi pomoliti, Gospode.
• Ujutru ćeš uslišiti glas moj,
  ujutru ću stati preda Te, i videćeš me.
• ...

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Psaltir/Lat_Psaltir005.htm

 

I nemojte nikada gubiti nadu! Jer misli nas lažu da nema nade! LAŽU! Život uvek ima iznenađenja. A ako se sami pokrenemo otkrićemo ta iznenađenja ranije!

 

A ja imam jedno pitanje, nalazimo li se u pomoći onima koji pate, ili samo prolazimo?

[Arsenija]

Pa i mene muči uninije. Nikad u toj meri da poželim da me nema ,ali ima momenata kada zaista osetim da ne pripadam negde gde sam i gde moram da budem. Na svu sreću postoji neka nit koja me uvek drži za Nebo. Ja volim da se pomolim Svetom Petru Koriškom,ponovim onaj lepi tropar i odmah mi se razvedri.

Laro,ne izmisljaj.

P.s.Ovo je izmislila.