Jump to content

Униније - како се изборити с њим?


Препоручена порука

Да ли сте некад у очају? Због чега вам се дешава и како се борите са тим? t4431 slavabogu :)

Бог ти не даје све што хоћеш, али ти увек да оно шта ти треба!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Osjećaj koji svi poznaju koji su iskusili bogoostavljenost.

Strah je veliki,a tek strah od ponavljanja,uh.

Jedini ali jedini lijek je položi nadu i brigu na Gospoda.

Međutim put do toga povjerenja je dugačak.

Kao najteže osjećanje je sumnja.

"Kakvi su da su, moji su" Džizs

Apokrifno jev. po Oglu

-taj njihov svijet će te ubiti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

понекад у тоталном мраку безнађа ...

уме да буде најлепши дан на свету, а ја ћу бити у стању да замрачим собу као да је по ноћи ...

тако уме неки мрак да ме наједе да ме само Бог сачува од лудости ...

фала Богу, па су такви дани све ређи од крштења klapklap

Link to comment
Подели на овим сајтовима

понекад у тоталном мраку безнађа ...

уме да буде најлепши дан на свету, а ја ћу бити у стању да замрачим собу као да је по ноћи ...

тако уме неки мрак да ме наједе да ме само Бог сачува од лудости ...

дала Богу, па су такви дани све ређи од крштења klapklap

            klapklap

Link to comment
Подели на овим сајтовима

dada

catfight    klapklap    klapklap

I mrzim Boga svim silama, svim srcem i svim umom... 70A.gif

I sve mu kažem... 1414_feel

I on me zavede  klapklap, taman pomislim pobedila sam  29dz8zk...

Kad me postidi da ne znam gde se nalazim... crvenilo

onda se  klapklap

malo  89898989898989 pa ajmo Jovo na novo!!!  ;)

1405_love

apel.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ко не пролази кроз очајање, не може знати вредност сваког тренутка...

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Šta je brate Gorane,je si li ti ovo u bedaku?

Не дај Боже, још би ми то требало. Мада ја мислим да нема човека коме се није десило то искушење.

Бог ти не даје све што хоћеш, али ти увек да оно шта ти треба!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Све зависи како гледамо на очајање, да ли као на изазов своје учмалости и креативности, или на то фразеолошко "искушење"...

Бојим се да више искушења у сваком сегменту ми сами себи задајемо и преувеличавамо неголи што је оно заиста присутно...

Прихватам само очајање без очајања као начин егзистенције јер нас ударају ветрови са свих страна...

додуше како кога, док се права искушења чувају за најјаче...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

тај фазон.

ја сам најсрећнији кад се причестим, а уме да ме дави ђаво до самог приступања, са унинијем највише ...

нема бољег показатеља од чега нас уствари одваја ђаво :)

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Meni to ume cesto da se dogadja. Bas osetim bogoodsutnost posle ucinjenog greha koji me bas duze vreme proganja. Tesko se sa tim boriti sam svojim snagama (tj nemoguce) osim pomocu Hrista. Sa tim sam dobro upoznat.

Ko drugome jamu kopa, ne cini prolece, jedna lasta u nju upada.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сваког се дана хвала Богу будим расположена и весела  :bla: , али има људи који ме у току дана гуше измишљајући проблеме и разлоге за нерасположење па ми тако често успеју загорчати дивно започет дан  dada . Не могу их избећи јер су ми блиски. Зашто је то тако  89898989898989 ? Онда ми је лоше од поквареног расположења и питам се има ли томе краја  4chsmu1 ? Трудим се да задржим унутрашњи мир и молим Господа да следећи дан остане ведар и насмејан  dada . Има неки разлог због којега се ово дешава, али ја га не схватам.  :cheesy:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...