Претражи Живе Речи Утехе

# Плачеш зато што те је умрли оставио, а не помишљаш на оне које је нашао (свети Фотије патријарх Константинопољски). # Зар то није чудно? Кад удајеш ћерку, не сматраш за несрећу ако муж са њом одлази у далеку земљу и тамо живи срећно; јер се туга због раздвајања разблажује вестима о њиховој срећи; а овде, када твог сродника не узима човек, него Сам Господ, ти патиш и тугујеш! (свети Јован Златоуст) # Немој да мислиш о томе како се умрли више никада неће вратити у твој дом, него да ћеш се и ти сам ускоро преселити код њега. # Црква се састоји из свог земаљског и небеског дела (свети Јован Шангајски). # Свако од нас, ко хоће да покаже своју љубав према упокојенима и да им стварно помогне, најбоље то може да учини кроз молитву за њих, нарочито помињањем на Литургији, где се честице извађене за живе и упокојене спуштају у Крв Господњу са речима: «Опери, Господе, грехе овде поменутих Крвљу Твојом часном, молитвама светих Твојих (свети Јован Шангајски) # Ми који остајемо плачемо за онима који су отишли, а њима је одмах лакше: то стање је пријатније. Они који су обамирали и потом се враћали у тело, налазили су да је оно врло неудобно обитавалиште. Њима је тамо боље, а ми се кидамо, као да их је каква несрећа задесила (свети Теофан Затворник). # Мртав говори живоме: јуче ја, а данас ти (Сир. 38,22). # Не плачи над умрлим, јер то је наш заједнички пут; и блажен је онај ко (беспрекорно) стигне до краја (свети Нил Синајски). # Било је много јављања упокојених и других догађаја који потврђују колико је благодатно њихово помињање. Многи који су умрли са покајањем, али нису успели да то пројаве за живота, ослобађани су од мука и добијали упокојење (свети Јован Шангајски). # Ако те притиска туга за добрим и љубљеним покојником, реци себи: наше живљење је на небесима (Фил. 3,20). # Љубав духовно сједињује и оне који су раздељени местом и временом. # Помињање треба да буде не само спољашње, него и духовно. Немојте мислити да је у делу помињања довољно да се по окончању службе за помен добије телесна утеха. Ако је неко од вас заплакао, ако се умилио, ако се скрушио срцем – тај је успео да обави добар помен покојнику (свети Теодор Студит). # Рођаци и ближњи упокојених! Чините за њих оно што им је потребно и што сте у стању да учините. Немојте трошити средства на спољашње украшавање сандука и гроба, него на помоћ онима којима је потребно, у спомен блиских покојника, и на цркве у којима се узносе молитве за њих (свети Јован Шангајски). # Не треба толико плакати због умрлих, колико се треба молити за њих. извор

# Као мољац одећи и црв дрвету, тако туга штети срцу човековом (свети Јован Касијан). # Чувај се туге, јер она може да те омете у спокојном подношењу понижења и у томе да се радујеш што те сматрају неспособним за било какво дело овога света (авва Исаија). # Постоје два вида туге: први – који посећује по престанку гнева, или се појављује услед претрпљених штета и губитака или неиспуњених жеља; други вид потиче од стрепње и страха за своју судбину, или од неразумних брига (свети Јован Касијан). # Човек који је научио да противречи сам је за себе двострани мач: он убија своју душу, а да тога није ни свестан и отуђује је од вечног живота (преподобни Симеон Нови Богослов). # Дуг сан доводи до заборавности, а бдење очишћује сећање (свети Јован Лествичник). # Реч о врлини захтева срце које није обузето земљом: а у човеку чији је ум оптерећен бригом о пролазном, мисли се не усмеравају ка љубави према врлини и тежњи за њеним поседовањем (свети Исак Сиријац). # Од лењости нема мира (свети авва Доротеј и Јован Лествичник). # Понекад се у души појављује таква ужасна љењост и безосећајност, да те захвата потпуно очајање. Ту лењост и безосећајност треба прогнати. Изгледа да је боље бити болестан, него осећати лењост (свети Јован Кронштатски). # Веома слабо тело не трпи прејаку храну: и ум обузет светским не може да се приближи истраживању Божанског (свети Исак Сиријац). # Једно од најмоћнијих ђавољих лукавстава јесте раслабљивање срца лењошћу, а са срцем и свих сила духовних и телесних: у срцу пресушују вера, нада и љубав, постајеш неверник, клонуо, безосећајан и према Богу и према људима – обљутавела со (свети Јован Кронштатски). # Постоји очајање због мноштва грехова и гриже савести; и постоји очајање због гордости и узношења, кад они који су пали у грех мисле да нису заслужили (да буду остављени) да падну. Од првога исцељује уздржање од грехова и добра нада; а од последњег смирење и неосуђивање никог другог (свети Јован Лествичник). # Нема ничег равног милости Божијој: нема ничег већег од ње. Зато онај ко очајава сам себе погубљује. Ко очајава, тај је самоубица (свети авва Доротеј и Јован Лествичник). # Ако је живот делање, онда, закључујући обратно, неделање и доконост нису живот, или, у крајњој линији, нису живот разумног и моралног бића. # Душа жели смрт јер избегава невоље, а не зна да долази невоља која је много тежа од овдашње (свети авва Доротеј и Јован Лествичник). # Већина људи добровољно у срцу носи сатански терет, али су тако привикли на њега, да га често и не осећају, па га неприметно чак и увећавају. Понекад, уосталом, злобни непријатељ удесетостручује свој терет у њима, и они тада страшно клону духом, постану малодушни, ропћу, хуле на име Божије (свети Јован Кронштатски). извор