Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'посвећена'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Црни кос је слетео на крст, сутон се полако гаси, нестаје и последње дана златнога прамење, на покривци од белих рада сиви хум што краси заспале пчеле... Ћути у врес зарасло спомење. -Устани - црни кос цвркуће - уснио је луг, отвори ову хумку травом и цвећем покриту, сунце је одавно одвукло кући свој златни плуг, хајдемо као некада боси да прођемо пољима... Погледај црвени су макови процвали у житу, вреже купина и плави различци по складовима... У ливадама младих птића пуна су гнезда шева, ослушни у буковој шуми како умилно славуј пева... Погледај месец се спустио у пшеницу и она пламти, вратила се и рода што си је пролетос од ласице спасила, на крову лугареве колибе са другом она се скрасила, понекад одем тамо, причамо и она те памти... Кос дозива, ветар под стрехом цркве заноћио са голубовима, слуша и тугованки његовој чуди се, кишица сипи, птица не хаје, на крсту стоји и цвркуће: - Устани драга Ксенија, доста си спавала, пробуди се... Грана прастарог јоргована га од кише заклања, пред поноћ ће се у крошњи жалосне врбе сакрити, да међу уснулим пауновима и он мало одсања, заједно са њима да дочека новога јутра свануће... Оливера Синђелић
  2. Након разних наступа у земљама широм света 12-годишња Маша Миловановић са својом композицијом „Нечујна Песма“ донела је победу Србији, на једном од највећих дечијих фестивала у Европи, у Бања Луци на познатом дечијем јубиларном 30. „Ђурђевданском Фестивалу“. Маша је од 23 такмичара и 23 нове композиције одабраних од жирија однела победу, а речи песме посвећене су настрадалој деци у Основној школи „Владислав Рибникар“. „Нечујна Песма“ Бледа, нечујна као самоћа улазиш смех у очима а на лицу стид. Кажем себи ово није истина али касним, твоје тело већ ми дах одузима. Све док немоћ стезе ме и снага издаје не могу да кажем збогом и нестанем. Погледај у ноћ у небо које све ти казе као да је рај али, то је лажни сјај. Довољан је трен да сва та снага нестане али, то не схваташ за тебе живот игра је. Рефрен: Када дан је обичан и кад на тебе не мислим звоно ствара звук са кишом долазиш. Извор: Facebook/Zanimljivo https://www.detinjarije.com/necujna-pesma-posvecena-nastradaloj-deci-u-ribnikaru/
  3. Народна библиотека Србије, Задужбина владике Вићентија Красојевића и Академија СПЦ за уметности и консервацију, позивају на отварање изложбе радова пристиглих на ликовни конкурс расписан у марту ове године, поводом обележавања 200. годишњице од рођења Епископа жичког (ужичко-крушевачког) Вићентија (Красојевића). Изложба ће бити отворена у понедељак 20. маја 2024. године у 18 сати, у Атријуму Народне библиотеке Србије (Скерлићeва 1) у Београду. Уметнички савет овог конкурса чинили су г. Јевђа Јевђевић, управитељ Задужбине владике Вићентија, професор мр Мирјана Милић, доцент МА Владимир Карановић, доцент др ум. Миодраг Милутиновић и доцент МА Мара Ђуровић. Животопис Епископа Вићентија (Красојевића) Родио се октобра 1824. године од благочестивих родитеља оца Ђоке и мајке Петрије у породици Красојевић у Горњој Црнући, месту које је до 1818. године било прва српска нововековна престоница и које је у време његовог рођења имало статус једног од четири кнежева двора где је дворски кнез био кнез Георгије (брат Вићентијевог деде Красоја). Красојевићи – Ђорђевићи су били у најближем пријатељству са кнезом Милошем, а касније су стајали уз саму владарску породицу као њени блиски сарадници. ДУХОВНО ЧЕДО ПРВОГ СРПСКОГ МИТРОПОЛИТА Претпоставља се да је Вићентија крстио сам Архимандрит враћевшнички Мелентије који се сматра његовом духовном оцем. Мелентије Павловић, који је касније постао први поглавар Српске Цркве, је малог Вићентија послао у оближњи манастир Враћевшницу да учи школу. (У манастирској цркви у припрати почивају ова два духовна горостаса један преко пута другог) ИГУМАН И АРХИМАНДРИТ Замонашио се 1844. године и рукоположен је за ђакона 1846. године. Као ђакон послат је у Београд где завршава два разреда Богословије. После смене династија након Светоандрејске скупштине постављен је за игумана 1859. године. Исте године 25. децембра кнез Милош га одликује златним крстом Светоандрејске скупштине. За заслуге га је црква унапредила у чин архимандрита 1870. године. Радио је а прикупљању и преписивању народних старина и архивских докумената, а библиотеку манастира Враћевшнице умножио је и уредио па је с временом постала једна од најцењенијих у Србији. У манастиру је основао и галерију слика у којој је било и неколико икона и слика с краја XVIII и почетка XIX века. Већи део галерије чинила су дела Ђуре Јакшића, који је на његов позив боравио у манастиру и насликао портрете свих српских владара и историјске композиције из Првог и Другог српског устанка. Од ових слика сачуван је само портрет кнеза Милоша. И библиотека и галерија изгореле су у пожару који је захватио манастир 1920. године. Са јужне стране манастирске цркве 1868. године почео је да гради конак данас познат као Вићентијев конак, који је изведен као велика двоспратна зграда са звоником слична палатама мађарских великаша. Уредио је и унапредио манастирску економију и манастир је уздигао у сваком погледу. Оно што је у Србији Немањића била Студеница у Србији Обреновића постала је Враћевшница. Био је у то време један од највећих духовника тог краја и народни првак и као такав биран је за народног посланика 1868. године. ЕПИСКОП После смрти владике Јоаникија Нешковића 1873. године изабран је једногласно од Архијерејског сабора Српске Цркве за епископа Ужичке епархије (сад епархија жичка). Као епископу резиденција му је била најпре у Карановцу, данашње Краљево, а касније у Чачку. Титула му је била епископ Ужички и епископ Ужичко-Крушевачки. А на самом крају његовог управљања епархијом титула му је била епископ Жички. Као епископ био је више година председник Апелаторијске конзисторије Српске митрополије и најближи сарадник великог митрополита Михаила. Волео је културу и уметност а поштовао просвету вероватно из разлога што није имао велико формално образовање. Био је добротвор и мецена Ђури Јакшићу а помагао је и Вука Караџића и Јована Јовановића Змаја. Био је помажући члан Друштва за пољску привреду и академик ( члан Српског ученог друштва) Владика Вићентије је умро 15. марта 1882. године у Београду. На опелу одржаном у Саборној цркви чинодејствовао је епископ Мојсеј у присуству краља Милана, краљице Наталије и скоро целе владе. Сахрањен је у припрати манастирске цркве у Враћевшници. ЗАДУЖБИНАР Сву своју имовину завештао је за просветне циљеве. По његовој жељи основана је задужбина за школовање његове фамилије и ђака из Горње Црнуће са седиштем и његовој кући у Београду. Од новца који је оставио у Управи фондова подигнуте су нове Задужбинске зграде. Зграде задужбине су даване под закуп од кога су дељене стипендије питомцима задужбине. У зградама су биле смештене: Београдска богословија, Краљевска српска државна штампарија, библиотека правног факултета а Академија ликовних уметности. Зграде задужбине су национализоване 1958. године. Задужбина је стипендирала бројне државне званичнике од којих си неки били: банови, велики жупани,народни и краљеви посланици, срески и окр.начелници као и десетине професора, адвоката, лекара, учитеља, официра... Многи од њих су и сами били задужбинари и велики добротвори СПЦ. ДУХОВНА ДЕЦА ЕПИСКОПА ВИЋЕНТИЈА Манастир Враћевшница дао је у нашој нововековној историји више од десет епископа и једног Српског митрополита. То је пропорционално величини овог манастира импозантан број. За свог кратког владичанства Вићентије је замонашио три вредна монаха који ће касније као Архијереји оставити леп траг у нашој црквеној историји. То су митролити Викентије (Крџић) и Нићифор (Перић) и епископ Мелетије (Вујић). Митрополити Викентије и Нићифор су мученички страдали за веру и канонизовани су од стране Светог архијерејског сабора наше СПЦ за светитеље. Изображени су на икони Светих мученика Сурдуличких. А епископ Мелентије који се упокојио на Хиландару је био велики црквени писац. БЛАГОРОДНА ПОРОДИЦА ЕПИСКОПА ВИЋЕНТИЈА Из фамилије Красојевић потекао је велики број монаха и свештеника. Треба истаћи: 1. Епископ Шабачко-ваљевског Михаила Урошевића ( унук Вићентијеве сестре Анице) игуман манастира Враћевшнице, старешина Српског подворја у Москви) 2. Игуман манастира Раванице и Боговађе Данило Урошевић ( сестрић владике Вићентија) 3. Свештеник Михаило Красојевић ( син Вићентијевог брата Симе) 4. Јеромонах Јоаникије Лазаревић Красојевић намесник манастира Враћевшнице (брат од стрица вл.Вићентија) 5. Протојереј Љубинко Јеремић (унук Вићентијевог брата Милосава) председник Духовног суда, први уредник Гласа Цркве. Интресантно је да је Вићентије васпитавао и описменио Вићентија Васића, оца академика Драгише Васића. А познавао је као младе дечаке и два великана наше културе и науке: Милана Ракића, песника и дипломату (са његовим оцем Митом и дедом Миланом Ђ.Милићевићем је био најближи пријатељ) и Мику Петровића Аласа, математичара (са чијим је оцем и дедом протом Новицом Лазаревићем био такође велики пријатељ). По сведочењу савременика проте Сретена Ј. Михаиловића, епископ Вићентије је био раста средњег, достојанственог лика и погледа, интелигентан и према ономе времену доста образован свештеномонах . Имао је лепу дугу косу и браду коју је пажљиво неговао. Свакад се лепо и чино-одевао, сходно своме чину и црквеним прописима. Лепо је читао и певао, имао је тих и мелодичан глас. Живео је скоро аскетским животом. Врло је мало јео и пио. Био је врло штедљив и није волео никакве церемоније. Новински извештаји по његовој смрти кажу: Историја српске Цркве записаће име његово у ред честитих бораца за српско-народну цркву, а историја српског школства забележиће га као добротвора и ватрена родољуба. Извор: Радио "Слово љубве"
  4. Храм св. Архангела Гаврила у Хумској улици и Светогаврилска омладинска заједница при овој цркви са радошћу позивају све заинтересоване на наставак великопосног циклуса предавања у недељу 26 марта 2023. године од 18 часова и 30 минута. Беседу на тему "Депресија - духовни корен и могућност излечења" одржаће војни свештеник Славко Папић, коме ће саговорник бити теолог и психотерапеут Марија Јоксимовић са тезом "Депресија као одсуство живота у духовном и психолошком смислу". Добродошли у недељу увече у Хумску 26. Извор: Радио "Слово љубве"
  5. У оквиру редовних духовних сабрања у Вазнесењском храму у центру Београда у уторак 15. новембра 2022. године од 18 часова ће на тему "Опасности за православну породицу у 21. веку", говорити гђа Марија Стајић из "Центра за живот" при Богородичином храму у Земуну. Подсећамо да се пре предавања, од 17 сати, служи молебни Канон св. Деспоту Стефану српском, испред иконе и кивота са честицом моштију овог Божијег угодника. Сви су добродошли на молитву и духовно слово у наставку. Извор: Радио "Слово љубве"
  6. О новој "Химни Владики Николају" за радио "Слово љубве" ексклузивно говоре њени аутори - композитор и појац Љубомир Љуба Манасијевић и песник Стојан Ратковић. Наши гости говоре о томе како је изгледао двогодишњи пут ове дивне песме од папира до звука, како је текла сарадња песника и композитора, а такође представљају и солисте међу којима су Снежана Краљ, Зорица Белић, Небојша Мастиловић и Милица Радивојевић. У наставку можете чути најпре разговор са ауторима, а потом и "Химну Владики Николају". Извор: Радио "Слово љубве" Разговор са Љубом Манасијевићем и Стојаном Ратковићем: "Химна Владики Николају"
  7. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, маја 2021. године, досадашњи викарни Епископ мохачки г. Исихије изабран је за новог Епископа ваљевског. Тим поводом, Радио Источник је реализовао специјалну емисију посвећену новом Владици Епархије ваљевске, у којој се слушаоци упознају са његовим животом, затим са Светоархангелским манастиром у Ковиљу у којем је провео три деценије, као и о улози садашњег српског патријарха Порфирија у његовом духовном узрастању. Епископа Исихија упознајемо и кроз његове проповеди, које смо изабрали овом приликом. Извор: Радио Источник
  8. Редакција "Православног мисионара" - званичног мисионарског гласила СПЦ за младе, са благословом Главног и одговорног уредника презвитера др Оливера Суботића, у наредном периоду намерава да освежи и унапреди дијалог са слушаоцима црквених радио станица и верним читаоцима путем будуће рубрике "ЧИТАОЦИ О ЧАСОПИСУ". Звучни запис разговора Како је за радио "Слово љубве" рекао катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара" задужен за односе са медијима, у овој рубрици биће објављиване изабране кратке поруке и утисци читалачке публике. "Ово је лепа прилика да успоставимо и овај вид сарадње, која ће бити на обострану радост и укрепљење, а пре свега, на корист нашој светој Цркви", истакао је у разговору г. Бранислав Илић. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  9. Фељтон "Живот у Христу" посвећен је блаженопочившем поглавару Српске Православне Цркве Његовој светости патријарху српском Иринеју, који од 22. новембра 2020. лета Господњег, почива у крипти Светосавског храма на Врачару. Живот 45. наследника трона Светог Саве био је овенчан Православљем у Васкрслом Христу. О значајним јубилејима "1700.година Миланског едикта", "Осамсто лета СПЦ", празницима које је патријарх српски величао са верујућим народом са сверадосним поздравима "Христос се роди!", "Бог се јави!", "Христос Васкрсе!" и другом у получасовној документарној емисији КУП-а. Фељтон "Живот у Христу" потписују аутор Биљана Савић, монтажер Марија Аранђеловић и редитељ Драгица Гачић. Извор: РТС
  10. Ново издање емисије "Живе речи" можете погледати уживо у среду 9. децембра 2020. лета Господњег од 20ч. Емисија ће бити посвећена знаменитом и незаборавном блаженопочившем архимандриту Лазару (Аџићу), а поводом двадесете годишњице од његовог упокојења. СПЕЦИЈАЛНИ ГОСТИ: Мати Јелена (Станишић), игуманија манастира Ћелија Пиперска и монахиња Јулија (Радомировић) МОДЕРАТОР ЕМИСИЈЕ: Катихета Бранислав Илић
  11. Ново издање емисије "Живе речи" можете погледати уживо у среду 2. децембра 2020. лета Господњег од 20ч. Емисија ће бити посвећена знаменитом светогорском старцу Преподобном и богоносном оцу нашем Порфирију Кавсокаливиту. СПЕЦИЈАЛНИ ГОСТ ЕМИСИЈЕ: Протонамесник Александар Р. Јевтић, парох краљевачки и аутор књиге "Господе, где станујеш?" УМЕТНИЧКИ ГОСТ: Дејан Алексић, песник из Краљева МОДЕРАТОР ЕМИСИЈЕ: Катихета Бранислав Илић
  12. У уторак, 24. новембра 2020. године, на празник Светога Стефана Дечанског, навршила се четврта годишњица од упокојења блажене успомене епископа јегарског Јеронима (Мочевића). Тим поводом, у реализацији Радио-Беседе припремљена је специјална емисија посвећена овој годишњици, у којој су емитовани делови архијерејских беседа и поука блаженоупокојеног епископа Јеронима. У наведеној емисији слушаоци су могли да чују приступну беседу владике Јеронима, али и како је блаженопочивши епископ јегарски беседио о значају празника Христовог Рождества, о Богојављењу, Пресветој Богородици, Часном Крсту, Литургији, о Светоме Сави и Светоме Симеону Мироточивом, о евхаристијском сећању на преминуле, као и о другим значајним богословским темама. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  13. Ново издање емисије "Живе речи" можете погледати уживо у среду 11. новембра 2020. лета Господњег од 20ч. Емисија ће бити посвећена раду Добротворног Фонда Митрополије црногорско-приморске "Човјекољубље". СПЕЦИЈАЛНИ ГОСТ ЕМИСИЈЕ: Протопрезвитер Бранко Вујачић, парох подгорички и управник Добротворног фонда "Човјекољубље" Митрополије црногорско-приморске УМЕТНИЧКИ ГОСТИ: Група "Нектарија" из Ваљева МОДЕРАТОР ЕМИСИЈЕ: Катихета Бранислав Илић
  14. Премијерно доносимо текст и звучни запис пјесме "Ђедо" која је посвећена Његовом Високопреосвештенству Архиепископу цетињском и Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију. Свако има деду, ми имамо Ђеду. Он о свима брине, да буду у реду. Ум и срце своје управља ка Горе, само Бога тражи, Који га и снажи. На молитву стаје, целог себе даје, за претње не хаје, јер за Вечност траје. Он велику жртву подноси за Бога, и светиње брани од нечастивога. ЂЕДО, ЂЕДО, НЕКА БИ И У ВЕЧНОСТИ БОГА ГЛЕД'О ЂЕДО, ЂЕДО, ТИ КОЈИ СИ ХРИСТУ ЖИВОТ ПРЕД'О. Храмове подиже и обнавља старе, ал` за овај подвиг безбожни не маре! Не плаши се смрти, за Истину живи, моли се за народ да се с Богом мири. Литије се нижу широм земље мале, све су душе верне уз свог Ђеду стале. Јер, благослов његов, знају, чуда ствара, а молитва силна Небеса отвара. ЂЕДО, ЂЕДО, НЕКА БИ И У ВЕЧНОСТИ БОГА ГЛЕД'О ЂЕДО, ЂЕДО, ТИ КОЈИ СИ ХРИСТУ ЖИВОТ ПРЕД'О. Ал' има и оних којима баш смета што толики народ молитвено шета. Онима на власти ништа није јасно, Ђедо све што мисли изговара гласно. На мржњу с љубављу увек одговара, док се у молитви с Богом разговара. не могу му ништа, јер он служи Богу, а Божјег човека победит’ не могу. ЂЕДО, ЂЕДО, НЕКА БИ И У ВЕЧНОСТИ БОГА ГЛЕД'О ЂЕДО, ЂЕДО, ТИ КОЈИ СИ ХРИСТУ ЖИВОТ ПРЕД'О. И верна му чада уз њега су стала, низашта на свету Ђеду не би дала. Већ се чврсто држе уз Христа и Ђеду, да све опет буде у миру и реду. ЂЕДО, ЂЕДО, НЕКА БИ И У ВЕЧНОСТИ БОГА ГЛЕД'О ЂЕДО, ЂЕДО, ТИ КОЈИ СИ ХРИСТУ ЖИВОТ ПРЕД'О.
  15. Јоаникија нашег у бетонску тамницу вргоше, у којој он се ни исправити не може, али ипак усправан оста пред онима који га затвараше, гроб себи вечни копајући Световасилијевска литија њима смета, која Свеца Острошког слави, да Црној Гори слободу јави, њој Јоаникије са својим народом, смерним кораком дошета, слободи - не од овога света Мало је сада читава Црна Гора Јоаникију затвор да буде, он се овим уписа у људе, а нељуди имена немају, већ се могу заједно Пилати звати, јер ни руке не стигоше опрати Даће Бог и Василије Свети, да се брат Јоаникије опет своме народу и слободи врати, не, ми Срби нећемо стати, некрсте на то позивати, да мир и достојанство испуне Црну Гору, као кад је митроносне главе Крстом осењиваше Епископ Фотије Извор: Епархија зворничко-тузланска
  16. У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо текст и звучни запис песме "Свети Василије Острошки", ђаконице Данице Црногорчевић. Аутор текста и музике је Здравко Остојић. Свети Василије, Моли Бог да нас помилује, Дар од Бога живога, Сунце изнад Острога. (Рефрен) Гдје неугасно кандило сја, Испред моштију светог Василија, Тамо је сила Божија, Алилуја алилуја Свети Василије, Свако ко је прош’о туда, Постао је живи свједок, Многих Божијих чуда (Рефрен) Гдје неугасно кандило сја, Испред моштију светог Василија, Тамо исцјељује молитва, Алилуја алилуја! Гдје неугасно кандило сја, Испред моштију светог Василија, Тамо је сила Божија, Алилуја алилуја! Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  17. Прву спомен-плочу посвећену колективном страдању у Новосадској рацији свечано су открили, 23. јануара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, и г. Мирко Адам, председник Јеврејске општине Нови Сад. Постављено на углу улица Светозара Милетића и Грчкошколске, ово спомен-обележје сведочи, према речима владике Иринеја, о колективном страдању Новосађана те 1942. године. То је била масовна егзекуција невиних људи. Број жртава тачан не знамо ни до данас. То време, ти ужаси које ми не можемо ни да замислимо, не би требало и не би смело да се понове, а, нажалост, у свету се понављају. На нама људима је света дужност да чувамо увек и заувек успомену на невине жртве. Чувајући ту часну и свету успомену чинимо онолико колико ми можемо – да ширимо међусобно цивилизацију љубави, јер без тога никакви системи, никакве идеологије неће спречити у будућности појаву оваквих масовних злочина. То је нама овде не само повод за сећање него и подстицај за делање, поручио је Епископ бачки. Звучни запис обраћања Епископа бачког Иринеја Поздрављајући присутне, г. Мирослав Илић, председник Одбора за обележавање годишњице Новосадске рације, казао је да је наведени Одбор прошле године, на предлог Епархије бачке, покренуо иницијативу да се на подручју Града мапирају места колективног страдања у такозваној Рацији 1942. године, и да се обележе адекватним спомен-таблама. Одбор је – захваљујући стручним консултацијама сарадника – установио следеће локације: Милетићева улица, плажа „Штрандˮ, Успенско гробље, зграда некадашње касарне у Улици Војводе Бојовића, некадашње игралиште „Накаˮ и Кеј – код данашње зграде Дома војске Србије, навео је г. Илић. Звучни запис обраћања г. Мирослава Илића Господин Милош Вучевић је навео да је потребно бити свестан одговорности према онима који су настрадали од стране мађарских окупатора, само зато што су били Срби, Јевреји или Роми. Верујем да ћемо заједно – када кажем заједно мислим на нашу Цркву, Јеврејску општину и Град Нови Сад – коначно саградити Музеј посвећен жртвама Рације, да имамо сталну поставку где ће сви моћи да се упознају са оним што се десило пре 78 година у Новом Саду, навео је градоначелник. Звучни запис обраћања градоначелника Новог Сада г. Милоша Вучевића Господин Мирко Адам је подсетио да оно што се десило 1942. године није била полицијска рација него сурови покољ цивила. Звучни запис обраћања г. Мирка Адама Откривању прве спомен-плоче посвећене колективном страдању у Новосадској рацији присуствовао је господин Коста Хаџи, адвокат у пензији, који је посведочио о страшним догађајима који су се збили тог леденог јануара, пре 78 година. Звучни запис обраћања сведока рације г. Косте Хаџи Милетићева улица је својеврстан символ страдања грађана Новог Сада током злогласне Рације 1942. године, те је одређено да, у ужем центру Новог Сада, прва спомен-плоча посвећена колективном страдању у Новосадској рацији буде постављена управо на том месту. Спомен-обележје је постављено залагањем и трудом Одбора за обележавање Новосадске рације, у којем заједнички и подједнако сарађују овлашћени представници Епархије бачке, Града Новог Сада и Јеврејске општине у Новом Саду. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  18. „Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације” – изложба посвећена свештеницима који су побијени у Новосадској рацији и свима који су страдали у Рацији на читавом подручју јужне Бачке, отворена је 22. јануара 2020. године, у Културном центру Новог Сада. Истичући да је неопходно неговати културу сећања на оне који су изгубили животе у страшним страдањима нашега народа у Рацији 1942. године, ђакон Мирослав Николић је оценио да је српски народ највише пострадао од заборава сопствених злочина. Није добро да ћутимо, јер бисмо тиме починили нови злочин према жртвама и према њиховим потомцима. Страдање је, у случају нашега народа, постала наметнута пракса. Поред онога најважнијег – људских живота, уништавана је имовина, културно-историјско наслеђе. Прва је на удару била Српска Православна Црква. Сâм појам Рације – у контексту дешавања у јужној Бачкој – треба посматрати као еуфемизам, односно прикривање стварног средства и циља злочина који се десио, навео је ђакон Мирослав, заблагодаривши аутору поставке на залагању и труду да осветли чињенице о злочину из јануара 1942. Звучни запис обраћања ђакона Мирослава Николића Обраћање ђакона Мирослава Николића /pdf/ Историчар Петар Ђурђев, директор Историјског архива Новог Сада и аутор изложбе, рекао је да се донедавно ћутало о Рацији. Зашто за сваког свештеника немам коначно слово о његовој кончини – зато што је то изведено тако вешто да не би остало трага. Ретко где имамо потврду шта се тачно догодило са киме. Знамо ко га је одвео, знамо да је убијен, али сâм тај зли чин не можемо да растумачимо. То је оно мучеништво које карактерише живот Цркве. Наша вера јесте проверена у овим великим страдањима, и слава Господу што нас није оставио, поручио је г. Ђурђев. Звучни запис обраћања др Петра Ђурђева Изложба је реализована у оквиру програма Ледена тишина, посвећеног сећању на жртве Новосадске рације. Културни центар Новог Сада уприличио је ову изложбу у сарадњи са Историјским архивом Града Новог Сада. Поставка ће бити доступна јавности до 27. јануара. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  19. У Универзитетској библиотеци "Никола Тесла" у Нишу у петак, 27. децембра 2019. године трибина "Сећајте се својих учитеља" у организацији Православне Епархије нишке, а поводом годишњице од упокојења протојереја Александра Шмемана. Звучни запис излагањâ на трибини На трибини су говорили протојереј Бобан Стојковић, јереј Љубиша Костић и јереј др Бобан Димитријевић, а модератор трибине је био др Ивица Живковић. У току трибине су презентоване фотографије оца Александра Шмемана, које је годинама сакупљао отац Бобан Стојковић. Извор: Радио Глас
  20. Капела манастира Ребра-Парва у округу Бистрица-Насауди посвећена је Светом Порфирију Кавсокаливијском.Чином освећење прошле недеље началствовао је митрополит Клужа Андреј. Свети Порфирије, кога је канонизовала Васељенска Патријаршија 2013. године, унет је у црквени календар Румунске Православне Цркве одлуком њеног Синода 2017. године. Извор: Инфо-служба СПЦ
  21. У седамдесет четвртом издању емисије „Светотајинско богословље“ говорили смо о лику и делу блаженопочившег епископа жичког Хризостома (Столића), који је оставио неизмерни и благословени траг на пољу литургијског богословља, а особито у погледу превођења древних Литургија Цркве. У првом делу емисије било је речи о животопису блажене успомене епископа жичког Хризостома, а други део емисије био је посвећен његовом прегалаштву и неизмерном доприносу у области литургијског богословља. Према речима протопрезвитера-ставрофора проф. др Владимира Вукашиновића – „било да је објављивао богослужбене књиге разних намена и профила, било да је публиковао богословску литературу, првенствено на пољу литургике, владика Хризостом није само антиципирао и пратио, него је и на својеврсан начин омогућавао јављање и процват литургијског препорода који је украшавао и краси нашу помесну Црквуˮ. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  22. Поводом прослављања великог јубилеја наше помесне Православне Цркве, у оквиру архијерејских намесништава Епархије бачке, 19. октобра 2019. године, одржано је такмичење на тему Осам векова од добијања аутокефалности Српске Православне Цркве. Гости Радио-Беседе, тим поводом, били су: госпођа Јелена Лалић, вероучитељица у Основној школи Прва војвођанска бригада у Новом Саду (са ученицама Саром Јовић и Милицом Јовичић, чланицама екипе која је остварила најбољи успех), и господин Бранислав Илић, вероучитељ у Основној школи Михајло Пупин у Ветернику (са ученицима Исидором Игњатов, Милицом Вуковић и Зораном Драгичевићем). Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  23. Министар Вулин: Истина испричана овом изложбом може да буде различито посматрана, али не и оспорена – НАТО агресија је била последњи велики злочин 20. века. НАТО агресија је била завршетак једног страшног и крвавог века, у коме Срби нису заслужили да изгубе милионе људи. Србија ни једним својим поступком није ничим ни изазвала ни скривила НАТО агресију. Нема никакве српске кривице у НАТО агресији и страшном рату 1998. и 1999. године – истакао је министар одбране Александар Вулин отварајући изложбу Министарства одбране и Војске Србије „Одбрана 78“, посвећену обележавању 20 година од одбране отаџбине од НАТО агресије у изложбеном простору Музеја Града Београда.Министар Вулин је подсетио да је на данашњи дан, пре две деценије, убијена Милица Ракић и нагласио да је изложба посвећена свима који су убијени, свим војницима, полицајцима и свим страдалим у НАТО агресији, убијеној деци и истини. Он је нагласио да је Србија поносна на сваког свог војника, официра, полицајца, на сваког свог човека који је истрпео и преживео НАТО бомбардовање.– У нама нема кривице. Чињеница да смо живели и бранили своју земљу није и не може бити оправдање за НАТО агресију и НАТО бомбардовање. Те 1999. године, свако је показао своје лице – Срби своје најбоље, најлепше и најхрабрије лице, а они који су нас бомбардовали своје најружније и најслабије лице. Те 1999. године, није било разлике између фронта и позадине. Сваки становник Србије био је мета, свака наша смрт за њих је била само колатерална штета, и ништа више. Ми имамо разлог да се поносимо и кад мислимо о 1999. години, осећамо понос на сваког војника, полицајца, официра и грађанина ове земље и не верујем да они који су нас бомбардовали могу да деле то исто осећање са нама – оценио је министар Вулин.Према његовим речима, српски народ зна шта је војничка слава и поштује је и код непријатеља, али нема војничке славе у убијању деце и убијању трудница на пијацама.– Не верујем да могу да деле наш понос, али могу наше друго осећање које нас увек обузме када мислимо о 1999. години – тугу. Надам се да осећају тугу када мисле на нашу убијену децу, када мисле на наше убијене војнике и полицајце. Надам се да деле нашу тугу, јер туга је први корак ка кајању, а кајање је оно што желимо да видимо код свих оних који су убијали Србију те 1999. године – нагласио је министар Вулин. Ми гледамо у будућност, додао је, и изабрали смо да будемо војно неутрални, не желимо сукоб ни са ким и хоћемо да градимо пријатељство, али, подвукао је, никада не смемо да заборавимо оно што је било.– Не верујем да постоји пријатељство које се темељи на томе да заборавите оно што се десило, да заборавите зло које вам је учињено. Истина коју ћемо испричати и у овој изложби је истина која може да буде различито посматрана, али не може да буде оспорена – овако је било. Истина коју ћете овде видети је истина коју овај народ живи. Ово је изложба коју су направили они који су нас бомбардовали 1999. године – поручио је министар Вулин.Према његовим речима, гледамо у будућност, изабрали смо да будемо војно неутрални и да никада другима не учинимо оно што је чињено нама. И изабрали смо да не заборавимо, јер Срби су пречесто у својој историји заборављали зло које им је чињено, да не би повредили друге. – Србија се тако понашала до 2012. године, али од 2012. године када је Александар Вучић постао министар одбране Србија не дозвољава да неко други пише њену историју и да јој неко други наређује да заборави – закључио је министар Вулин.Говорећи о изложби, аутор Душан Јововић истакао је да је реч о пројекту који је иницирало Министарство одбране и Војска Србије. Он је посебно нагласио да су коаутори изложбе јединице Војске Србије, без којих ову изложбу није било могуће приредити. Међу њима посебну захвалност дугујемо 250. ракетној бигади за ПВД. – Изложба је мултимедијална и интерактивна поставка која први пут приказује видео и штампане материјале који до сада јавности нису били приказани, што због своје јачине и начина на који је то снимано 1999. године, а сви материјали су дигитално обрађени – нагласио је Јововић, додајући да је главна идеја била да се интерактивним приступом код публике изазове емоција и да се покаже да су војска и народ били неодвојива целина и да није било фронта.Он је истакао да је поставка подељена у осам целина, међу којима је издвојио "Сигурну собу" која је посвећена настрадалој деци, а ликовност изложбе почива на аутентичним артефактима који су настали током 1998. и 1999. године.Изложбена поставка на јединствен начин приказује херојску одбрану земље током 78 дана НАТО агресије, која је почела нападом на СР Југославију 24. марта 1999. године, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација и посвећена је страдалим припадницима војске, полиције и цивилима, међу којима је, нажалост, било и мноштво деце. Реализацију изложбе помогли су "Југоимпорт СДПР", Радио-телевизија Србије, Радио-телевизија Војводине, телевизија Студио Б, дневни листови Вечерње новости, Политика и Блиц, компанија "Борба", фотографи Срђан Илић и Томислав Петернек и новинар Милена Марковић и Милутин Попадић. Отварању изложбе присуствовали су министри у Влади, начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милан Мојсиловић са члановима Колегијума, чланови Колегијума министра одбране, представници Министарства одбране и Војске Србије, МУП-а, града Београда, пензионисани припадници система одбране, као и представници јавног и културног живота. Изложба је отворена сваког дана од 10 до 19 часова, осим понедељка.
  24. Док већ постоји више цркава посвећених овом великом подвижнику 20. века, Светом Пајсију Светогорцу, сама Света Гора први пут је осветила цркву саграђену у његову част. Цркву је осветио Његово Високопреосвештенство митрополит Ксантија Пантелејмон у недељу, 24. фебруара 2019. године. Црква се налази у Капсали, у области између Карије и манастира Пантократора и Ставрониките, где ће се налазити скит. Изградња овог манастира почела је у јулу 2016. годне и завршена је пре неколико месеци. Подигла ју је заједница јеромонаха Евтимија, који је био духовно чедо старца Исака, либанског монаха који се упокојио 1998. године и који је и сам био духовно чедо Старца Пајсија. Извор: Српска Православна Црква
  25. Митрополит Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1878. године, где је учио гимназију и богословију, коју је завршио 1899. године. Као питомац Фонда митрополита Михаила упућен је 1900. године у Русију где је ступио у кијевску Духовну академију коју завршава 1904. са степеном кандидата богословских наука. Из Русије је отишао у Немачку и ступио на Универзитет у Берлину, где је изучивао протестанску богословску науку. Након двогодишњих студија у Берлину, прешао је у Лајпциг, где је изучавао философске науке код професора Вунта, Хајнца и Фолкелта. Изабран је и хиротонисан за Епископа Епархије нишке 25. маја 1913. године. Специјалну емисију припремио је ђакон Далибор Мидић, водитељ Бобан Коцев. Звучни запис емисије Извор: Радио Глас
×
×
  • Креирај ново...