Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'николају'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Његова светост Патријарх српски г. Порфирије благоизволео је да на братски позив Његовог преосвештенства Епископа ваљевског г. Исихија јуче, 29. јуна, посети Епархију ваљевску, поводом троструког јубилеја Светог Владике Николаја охридског и жичког – 140 година од рођења, 65 година од блаженог уснућа и 30 година од преноса моштију из Либертвила у Лелић. Предвођени својим духовним оцем Преосвећеним Епископом ваљевским г. Исихијем, свештенство и верни народ Епархије ваљевске, у обиљу молитвене радости, дочекали су синоћ, 29. јуна, Његову светост Патријарха српског г. Порфирија у саборном ваљевском храму на ушћу Градца у Колубару. У част доласка српског првојерарха, служена је доксологија, којом је началствовао старешина манастира Лелић игуман Георгије, уз саслуживање више свештенослужитеља и појање Хора „Емануил“ под управом Вање Урошевић. У пратњи Патријарха Порфирија било је више архијереја СПЦ, а међу почаствованима да га дочекају градоначелник Ваљева Лазар Гојковић, представници Војске Србије, јавних установа и предузећа. Пре два дана навршила се година откако је десницом Његове светости Патријарха српског г. Порфирија у трон Епархије ваљевске уведен дугогодишњи му сабрат из ковиљске обитељи Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије. Дан у коме српски првојерарх долази и доноси благослов у ове крајеве важан је и велики јер су, навео је у добродошлици Владика Исихије, у личности Патријарха Порфирија сабрани даровио лучезарних српских светитеља: Светог Саве, Светог кнеза Лазара и Светог Владике Николаја, чијих смо јубилеја удостојени да прославимо. Благослов и радост, али долазак Патријарха Порфирија је и испит и задатак да останемо на путу служења Богу и ближњем као духовни потомци ових трију великана. – Ваша светости, Ви долазите у град Ваљево и у нашу епархију, која има благослов да је Свети Николај њен сјајни изданак. Иако га је живот и служба Богу и роду водила далеко одавде, он је остао дубоко укорењен у родном и љубљеном му Лелићу, у који га је божанска промисао коначно, ако и посмртно, вратила, обдаривши нас нетљеним његовим светим моштима. Свети Николај је заиста тај епископ који, како говори Свети Василије Велики, „собом даје част месту, јер особина великога је не само да се задовољава великим, него и да својом моћи мале ствари чини великим.“ Овде све одише његовим светим именом. Јеванђељско семе које је обилно сејао дало је рода и у селима и у варошима, у пољима и у горама. Његова чада живе свуда: у подручјима Осечине и Уба, Мионице и Обреновца, и овде, у престоном Ваљеву. Сви са страхопоштовањем и љубављу носимо његово име у своме бићу – навео је Владика Исихије у добродошлици Патријарху Порфирију. Несумњиво многи памте лепе, али истовремено и обавезујуће речи Патријарха Порфирија изговорене приликом устоличења Епископа Исихија, а оне гласе:“Бити Ваљевац је дато и задато.“ У маниру дубоког поштовања према завичајцима Владике Николаја и Оца Јустина, 46. наследник светосавског трона говорио је и овога пута. Заблагодаривши на речима добродошлице пуним љубави некадашњем сабрату, а данас духовном старатељу овог благословеног краја Владики Исихију, Патријарх Порфирије је казао да кад год долази у ове крајеве има утисак не само да долази међу једноверну браћу, већ да долази у свој родни крај. То осећање, уверен је, деле и бројна браћа му архијереји. Рођењем добијамо телесно постојање, али у Светој тајни крштења добијамо печат дара Духа Светога. То нам је задато да непрестано актуализујемо у животу – да се у Христу и за вечни живот непрестано рађамо. – Ако постоји место где смо се непрестано рађали за Христа, за Цркву Његову, за нашу православну веру, то је Лелић, то су Ћелије. Када се наша генерација пробудила за Христа и православну веру, када смо разумели да ништа без Христа нема смисла, а много тога што је истински вредно у Њему добија свој печат и смисао, онда смо то продубљивали, обогаћивали, утврђивали и постајали читавим бићем тога свесни управо у ваљевским светињама- манастирима Лелић и Ћелије. Благодарећи чињеници да из та два места ниче не само корен светосавски, него расте и стабло које даје духовне плодове истинским носиоцима Духа Светога. У тим светињама расту истински охристовљени људи, христолики, христоносни… То је Свети Владика Николај, од чијег рођења славимо 140 година. Славимо и његово рођење у Христу- 65 година од престављења и 30 година од његовог повратка из далеког света у родно место – рекао је Патријарх Порфирије. Присећајући се својих студентских дана проведених у Лелићу, он је истакао да је Лелић „место овенчано молитвом“, по промислу довршено и заокружено Светим Владиком Николајем. – С друге стране, манастир Ћелије је такође је место сабирања молитава, суза покајања и преображавања нашег верног народа. Он је добио свој печат у Духу Светоме и заокружио се Преподобним Авом Јустином. У њима двојици је још једном у пуноћи засијао лик Светог Саве и оно за шта смо се ми као народ Светог Саве определили. Такође, показало се истинско богословље, које надилази оно академско, а то је богословље испуњено вером и прожето духовним искуством, којег нема без подвига и труда да живимо Јеванђељем – истакао је Патријарх Порфирије. У завршници излагања, он је закључио да се због Владике Николаја и оца Јустина као Светосаваца, и ми осећамо Светосавцима и срођени са овдашњим баштиницима њиховог духовног блага, те позвао да узносимо молитве једни за друге. У пратњи Патријарха Порфирија били су Преосвећена господа Епископи: врањски Пахомије, шумадисјки Јован, зворничко- тузлански и администратор Шабачке епархије Фотије, горњокарловачки Герасим, духовно чедо ваљевског краја аустралијско-новозеландски Силуан, буеносајрески и јужноамерички Кирило, викарни топлички и изабрани Епископ шабачки Јеротеј, викарни хвостански и изабрани западноевропски Јустин, мохачки Дамаскин, викарни моравички Сава и новоизабрани липљански архимандрит Доситеј. Након свечаног чина доксологије у Саборном храму у Ваљеву, Патријарх српски г. Порфирије, заједно са отачаственим архијерејима, дошао је литијским ходом до Центра за културу града Ваљева. Патријарх Порфирије: Драги Ваљевци, ви сте право наслеђе Светог Николаја На попразништво Видовдана, празника који је био надахнуће многим његовим бриљантним беседама, али и дан чувене проповеди 1916. у лондонској катедрали Светог Павла, у Центру за културу Ваљево уприличена је Свечана академија у част јубилеја Светог Владике Николаја – 140 година од рођења, 65 од престављења и 30 од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у родни Лелић. У част Лелићког Златоуста лепоте својих дарова принели су познати српски уметници, а слово о великану казивао Његова светост Патријаргх српски г. Порфирије Прослава троструког јубилеја Светог Владике Николаја догађај је чији значај премашује оквире Ваљевске епархије. Важан је за целокупну Светосавску цркву, све просторе до којих допире њена мисија. Рођењем везан за ваљевски крај, поприште бурне српске историје, у коме су поникле многе знамените личности од војсковођа до „витезова пера“, Свети Владика Николај је својеврсна круна дарова које нам је Господ дао. Данас живи у заједници са нама преко својих светих моштију. Све је у његовом животу дубоко проткано промислом Божјим и промисао је хтела да његово телесно рођење, његово уснуће и пренос моштију буду заједно и подједнако слављени, казао је у поздравном слову преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије. – Желећи да се учврстимо на путу којим промисао Божја наставља да води брод наше Светосавске цркве, сматрамо као веома важно да се стално молимо и враћамо Светом Владики Николају. Молитвено прослављање Светог Николаја од 2003. године је постало опште литургијско прослављање широм наше Свете цркве. Ипак,да се стално надахњујемо делом Светог Николаја примарни је задатак за нас из Епархије ваљевске. Стога, важан је спомен и труд блажене успомене архијереја Милутина и Лаврентија, који су започели припреме за обележавање овог јубилеја. Они су, као и њихов велики претходник Владика Јован, синовац Владике Николаја, значајно допринели да Свети Николај никад не престане да живи у душама и срцима верног народа овог краја. Значајно је томе допринео и отац Јустин, најгласнији међу савременицима који су га сврстали у ред светитеља Божјих. Зато су ове академије постале нераздвојиви део нашег архива – поручио је Владика Исихије и пожелео добродошлицу Патријарху Порфирију и свима које је прослава јубилеја Лелићког Златоуста довела у град на обалама Колубаре. Граду, у чијој је гимназији отпочео свој учењачки пут, а чији је данашњи ученик Михаило Лекић победник конкурса за најбољу беседу у част Владике Николаја. Упутивши речи хвале уметницима који су светитељски лик, поуке и свевремену љубав према отаџбини и свом роду Владике Николаја принели на позоришним даскама, употпуњеним пројекцијама фотографија светитеља из различитих животних периода, Патријарх Порфирије је поделио своје студентско одушевљење „дивним Епископом Николајем и Јустином Поповићем“, које је изродило љубав према ваљевском крају у коме народ воли своју Цркву и спроводи Светосавски и Видовдански завет. – Ви сте, драги Ваљевци, право наслеђе Светог Николаја. Ви знате боље него ми како пева Десанка која наставља николајевску поетику, знате ко сте по звону што са задужбина немањићких пева, по томе што вас прадедови гледају са иконостаса и што сваки у руци држи храм; по томе што имате светитеља, оца и деда и имате светитеља за кума – казао је Патријарх Порфирије. У свом слову у част Лелићког Златоуста, Патријарх Порфирије начинио је осврт на минуле четири деценије, када је као алумниста гимназије отпочео студије на Богословском факултету у Београду и први пут угледао књиге Светог Владике Николаја, тада штампане у Немачкој трудом блаженопочившег Владике Лаврентија, јер су у тадашњој Југославији била забрањена, а он проглашен издајником, сарадником окупатора, чак и ратним злочинцем. – Владика Лаврентије је свакако најзаслужни што су после пада Берлинског зида (1989) дела Владике Николаја постала веома популарна и почела су се слободно увозити из Немачке и штампати у Србији, навео је Патријарх Порфирије. Раних деведесетих у Србији се догађају недовољно зреле идеолошке поларизације некадашњих комуниста на националисте и мундијалисте (Европљане). Ни једни ни други нису се поучили Светим Владиком Николајем, који у Светом Сави препознаје правог Европљанина, вредног и неуморног деклатника који споља и изнутра Христом преображава најпре себе а потом и цео народ који постаје узор у сваком погледу. Да су се поучили, могли су допринети благостању свог народа, а не само сопственом – казао је српски првојерарх. Где год је говорио, од светских дворана до српских сеоских домова, Свети Владика Николај, само једну меру је имао, а то је Христос и Његово Јеванђеље и љубав према људском роду. Такође, о чему год да је говорио (друштвеним темама и великанима) све је мерио и вредновао Христом распетим и васкрслим. – Христос и Његово Јеванђеље су били његов систем вредности, а тај систем вредности јесте крстолика љубав. Зато, када нас неко пита шта мислимо о некој теми, нећемо говорити из свог ума, већ језиком Светог Владике Николаја, говорићемо умом Христовим. Као одговор ћемо имати не оно што говоре неки други системи вредности, који су око нас и неретко хоће да нам се наметну, него ћемо рећи да мислимо онпо што Христос мисли и хоћемо да се трудимо да живимо испуњавајући јеванђеље Божје – поручио је Патријарх Порфирије. „Ми чекамо Христа, а не боље време“, говорио је Владика Николај. Надахнут овим речима, Патријарх Порфирије је поучио да Христом и у Христу преображавајући се чинимо бољим своје време и свој простор, као и сваку мисао, место на ком се налазимо и дело. – Све наше постаје предукус Царства Божјег. Зато је наш Владика Николај, као светитељ је наша мера, наш савремени оријентир у свему што јесмо и што чинимо – закључио је Патријарх Порфирије и благословио све учеснике и посетиоце. У програму академије учествовали су драмски и музички уметници: Ненад Јездић, Виктор Савић, Цане, Антон и Варнаукси, Група Луча, Милинко Ивановић, Павлина Радовановић, Хорови „Емануил“ и „Хаџи Рувим“ и Центар за неговање традиције и културе „Абрашевић“. Ј. Ј. Извор: Епархија ваљевска
  2. О новој "Химни Владики Николају" за радио "Слово љубве" ексклузивно говоре њени аутори - композитор и појац Љубомир Љуба Манасијевић и песник Стојан Ратковић. Наши гости говоре о томе како је изгледао двогодишњи пут ове дивне песме од папира до звука, како је текла сарадња песника и композитора, а такође представљају и солисте међу којима су Снежана Краљ, Зорица Белић, Небојша Мастиловић и Милица Радивојевић. У наставку можете чути најпре разговор са ауторима, а потом и "Химну Владики Николају". Извор: Радио "Слово љубве" Разговор са Љубом Манасијевићем и Стојаном Ратковићем: "Химна Владики Николају"
  3. Христос васкрсе! Ваистину васкрсе Господ, а сведоци су данас слављене жене Мироносице и Свети Јосиф и Никодим, који су дошли и скинули Господа са крста, помазали Му тело уљем које су донеле жене Мироносице, и белу нову плаштаницу, обавили Га и поставили у нови гроб, који је био ископан у стени, и навалили камен. Био је то петак поподне, а отишли су несрећне јеврејске старешине да траже од Пилата да се гроб обезбеди војном стражом да, не би, казали су, дошли ученици и украли Га и после рекли да је Он васкрсао, пошто је Он најављивао да ће васкрснути. Свети Јован Златоусти, један од највећих проповедника после Апостола Павла, говорио је: „Зар би Апостоли били тако наивни да једнога мртваца прогласе за живога? Било би то право разочарење за оне који су им поверовали. Него су веровали у Васкрсење, и заиста га је Господ показао лично Собом, а Томи опипавањем.“ Жене Мироносице су трчале са Апостолима на гроб и оне су биле први сведоци Васкрсења. Међу њима је била и друга Марија, не само Марија Магдалина. То је била, по Светим Оцима – Мајка Божија, и прво се Њој Господ јавио. Такав благовесник Васкрсења Христовог био је данас празновани и слављени Свети Николај, Епископ Охридски и Жички, велики Србин, како је Отац Јустин говорио (а говорио је о њему много пута у његовој цркви – задужбини у Лелићу, коју је подигао у част Светог Николе). Тамо је од почетка установљен манастир, и ту су пренете његове Свете Мошти из Америке. Једно чудо се ту десило, а то ћу Вам сада и испричати. Његов синовац Тиосав, био се одметнуо и отишао у комунисте, а кад је Николај одвођен у Дахау, поручио му је: „Нећемо се више видети“. Синовац се касније тргао, повратио се, и по родбинској линији затражио да врате Николајево тело у његову отаџбину, у родно село Лелић. И спремао је мученик Тиосав у Лелићу дочек. И Патријарх Павле је дошао на дочек Светих Моштију у Лелић, на данашњи дан, 3. маја. Тиосав, који је целу ноћ пословао, у 5 сати је легао да се мало одмори. И није се пробудио, тако да није видео Николаја – његове мошти. Тако су се оствариле Николајеве речи: „Нећемо се више видети“. Отац Јустин је говорио о Светом Николају: „Како да говорим ја, комарац о орлу?“ Тако и ја кажем данас. Како да говорим о том новом Светом Златоусту, новом Светом Сави. Свети Отац Јустин (који га је знао од детињства, био је његов ђак) говорио је: „После Светог Саве, нисмо имали тако великога, равноапостолнога Епископа, Проповедника, Мудраца, Богослова и, наравно, духовног Вођу, као што је био Свети Николај“. Он је био, као што се чује у Тропару, человођа богомољне војске Христове намучених Срба који су проживели ратове од 1912. године до 1918. године. Међу њима је и мој деда Драгић, Царство му Небеско! На ратишту су Срби сами почели да се моле у рововима и на фронту. Славили су на комаду хлеба и чаши вина, са ратним друговима у рововима. Има један, браћо и сестре, потресан догађај. Несрећни Бугари су нам 1915. ударили с леђа и у бок, и зато се наша војска са делом народа морала повући преко Албаније. Одозго су Аустријанци и Немци навалили са великим силама, па још Бугари с леђа, и зато, да не би сав народ изгинуо, а изгинуло је много, преко Албаније су отишли на Крф. Потом 1918. године кренули су и ослободили Србију и створили Југославију. Да би показали савезницима, Енглезима, Французима, па и Грцима који су се придружили, да можемо да ослободимо отаџбину, ослободили смо прву српску земљу – Кајмакчалан – то су оне прве планине јужно од Битоља, и источно. И онда су Срби показали, са великим жртвама, да су, ево спремни за коначну победу. И кренули су, и ослободили Србију све до Словеније и до мора. Хришћанска особина и врлина Срба је била таква да су својим непријатељима Бугарима на Ускрс, из ровова, који су, били двадесетак метара растојања, показали ускршња јаја и узвикнули: „Браћо Бугари, Христос Васкрсе!“ Изашли су Бугари и одговорили, узели јаја и куцали се са Србима. Бугарска команда је из даљине артиљеријом тукла, да их растури. Како је било ближе српском рову, српски војници су Бугаре склонили у свој ров, давши им војничку реч да ће их вратити. Кад су дознали у бугарској команди да су њихови војници у српском рову, рекли су: „Они су заробљеници“. Српски војници су одлучно одговорили: „Не! Војничка реч је светиња“. И онда су вратили Бугаре слободне! Николај је све то знао и зато је чувене Беседе под гором и Нове беседе под гором писао током Првог и Другог балканског, а потом у Светском рату. Он је храбрио народ. После рата, у намученом народу развио се богомољачки покрет. Многи људи су пошли црквама и манастирима и, хвала Богу, да је Свети Сабор одредио Николаја да буде њихов вођа. Он их је окупљао у манастирима, целу ноћ су ложили ватру, седели около и певали, и он им је беседио. Сећам се да нам је причао један сведок, да су у Жичи око ватре седели – много њих, и да су молили Владику Николаја: „Реци нам нешто, Свети Владико“. Он је својим штапом ударао један запаљени пањ… то се код нас зове дебло. „Кажи нешто, Владико“. – „Па шта да кажем?“ – „Па ти знаш!“ – „Ево, каже, дивим се како је ово дрво деценијама скупљало топлоту сунца да би нас вечерас грејало“. Тако му је свака реч била за Псалтир, како ми је причао његов пратилац, брат Бошко, потоњи монах у Овчару Бањи. У Енглеској, за време рата по одлуци Владе, борио се да придобије савезништво Енглеза, а знао је енглески, докторирао је на енглеском, а и на немачком… Енглези који су били сумњичави опробали су га захтевом да говори, а да му није унапред познато о чему ће говорити. Казали су му: „Биће ти на катедри остављен папир са темом“. Кад је пришао катедри, окренуо је празан папир, и проговорио: „Ништа с ову, ништа с другу страну – из ничега је Бог створио свет“. И онда развио своју беседу. Чувене су те његове беседе. Остале су и на енглеском и на српском. После тога, он је изабран за Епископа Битољскога, па је одатле ишао у Свету Гору, и још више се тамошњим искуством освежио. Писао је на Охридском језеру чувене Молитве на језеру, које су толико надахнуте, да је Отац Јустин, кад је изашла та књига, рекао: „Господе, омолитви ме молитвеношћу Светог Владике Николаја“. А он је онда сео и у смерности, саставио нови Акатист Христу Победитељу смрти и Васкрситељу. И написао: „Монах Николај посвећује јеромонаху Јустину“. У 4. Икосу тога Акатиста, величанствено је описао, у виду песме, Христову победу над смрћу. „Господе, каже, Ти си био Исполин. Кад је точак смрти кренуо да згази људе, да их сатре, Ти си га дочекао па си у моменту поклекао. Мислили су да си побеђен, а Ти си у ствари поклекао да ту боље подухватиш, дигнеш га и размождиш, разбијеш“. Тако је Николај био песник, и певао је песме, и остао је велики песник. А ову Службу Светом Владики Николају, коју му служимо, спевао је отац Атанасије Симонопетритски, њему и Оцу Јустину. Један врло даровит и познат монах, песник, химнограф, он зна и српски језик и пријатељ је наш. А ову Службу Светом Владики Николају штампао је покојни Владика Милутин, заједно са Службом Ави Јустину. Николај је, дакле, био вођа свога народа. Док није било њега, било је групашења, постојале су разне групације међу богомољцима. Неки су чак отишли у спиритисте. Међутим, Николај је то зауставио и каналисао Православним путем. Зато се говори у Тропару његовом: „Человођо богомољне војске Христове.“ Његова црква у Лелићу данас је манастир. Тамо су пренете његове мошти из Америке, благодарећи његовом синовцу Тиосаву. Јер само је он по родбинској вези могао да добије његове Свете Мошти из Америке. Један велики део моштију, десна рука, пренета је у Жичу, пошто је он био Епископ жички. Ми смо га пред прослављење за Светог преносили из Лелића у Жичу, и тамо смо окупили Епископе, и теологе, и одржали тродневни симпосион о његовом делу и одатле предложили – био сам тада администратор болесном владици жичком Стефану – да се Свети Николај уврсти у календар. И да се обрадујете, али да се и насмејете – Патријарх Павле је одмах устао, прогласио: Он је од сада Свети у нашој Цркви. Следеће Недеље била је свечана Литургија у Марковој цркви – Црква Светосавска није била тада готова. Ја сам одмах пришао Патријарху Павлу с Тропаром и Кондаком и певали смо га, и онда смо наставили Сабор. То је било благодарећи и томе што је владика Павле познао Владику Николаја и његово свето дело у народу. Отада га наш народ слави, саборно сви по Црквама, а од недавно народ слави и Светога Павла, Патријарха Српског. Већ постоје и његове Иконе, и већ бивају чуда на његовом гробу у Раковици. Долазе православни са Кипра авионом у Београд, па узимају аутобусе, те иду да се поклоне Павлу у Раковицу. Сам он је хтео да се сахрани покрај првог патријарха – Патријарха Димитрија, и тако га народ осећа као свога Светитеља. Тако смо моћнији – имамо Светог Николаја и Светог Јустина. То је трећи Свети Николај у историји Цркве: Николај Мирликијски – Свети Николај Чудотворац, 6. децембра, па онда Николај Касаткин, Епископ руски, који је покрстио у Јапану неколико милиона, те има сада Јапанска Аутономна Црква са Митрополитом и три Епископа. И она траје и до данашњих дана. А Николај је проглашен био од комуниста за државног непријатеља број 1. Зато се није вратио у земљу, јер би им пао у руке и они би га ликвидирали, него је остао у иностранству. Његов негдашњи ученик, потоњи Епископ Дионисије у Америци, написао је гарантно писмо, јер несрећни Енглези нису хтели да га приме, иако је он знао енглески. Па је у Америци живео и тамо се упокојио. Велики Свети Николај Жички и Охридски. Жичу је обнављао. Кад су 1941. г. четници и група партизана заузели Краљево и повукли се према Жичи, онда су Немци бомбардовали Жичу, а Николај је био притворен од Немаца у Манастиру Љубостињи. Затражио је да га пусте да иде у Краљево да протестује. Он је као битољски Владика обновио гробље немачких војника, који су тамо изгинули на Солунском фронту против нас. Рекао је: „Мртав непријатељ више није непријатељ.“ И то је чула немачка власт и послала му гвоздени крст, у знак захвалности. Онда су његови ученици нашли тај гвоздени крст и са тим крстом дошли у немачку команду у Краљеву, где су добили дозволу за Николајев долазак. Он је ишао пешке, намерно из Жиче, у Немачку команду рекавши: „Ми смо робови, а робови иду пешице.“ У немачкој команди издејствовао је обећање да Жича више неће бити бомбардована. Притвореник у Љубостињи, заједно са Патријархом Гаврилом пребачен је у немачки окупациони простор код Панчева, у Манастир Војловицу, и одатле септембра 1944. одведен у логор Дахау. Има једна дивна Рускиња, која је студирала са својим будућим супругом Николајем Зерновим, руским теологом, такође емигрантом, и она је посетила и видела Николаја у Дахауу, после ослобођења логора. Дошла је у Дахау из Енглеске, и сведочила о сусрету: „Видела сам очи које су Бога гледале!“ Наиме, она открива да је Николај, седећи у логору и видећи страшно страдање народа, и све муке, говорио: „Господе, узми ми душу, да не гледам више муке овога мога народа.“ И Господ га узме, али само душом, и обрете се он у Царству Небеском. Па каже: „Господе, ипак ме врати доле, да будем, да састрадавам са својим народом.“ И тако се вратила душа у тело. Ослобођен је из Дахауа доласком америчко-енглеских снага, маја месеца 1945. и није се враћао, јер су овамо, у Србији, комунисти конфисковали његов епископски Двор у Краљеву, претворили га у „музеј револуције“ и тамо истакли његову слику великог формата са натписом: „Народни непријатељ број 1“. Говорио је један ваљевски свештеник који је добро познавао Владику Николаја, комунистима: „Што се ви бојите једног Николаја? – Зато што је то једини непријатељ коме ми нисмо дорасли“. Е, стварно, он је до данас величина. Иза њега је његов ученик Отац Јустин. Да имамо њихове молитве! Срећна слава свима Светим Николајима! Славимо у овом манастиру! Данас славе све Николе и све Николине. Светитељу Николаје, са Светим Николајима, Мирликијским и Јапанским, и са свима Светима, Апостолима, Проповедницима, Јеванђелистима и сведоцима Божијим, моли Бога за нас и за род Српски, напаћени и страдални народ, који се ипак одржао благодарећи твом јеванђелском раду! Хвала Господу Твоме и нашем с Тобом! Христос Васкрсе! Епископ Атанасије (Јевтић) Беседа изговорена 03. маја 2020. у Манастиру Тврдош Извор: Епархија жичка
  4. Акатист светом оцу Николају у пдф формату.pdf Кондак 1. Бранитељу чудотворче, и сјајни христов угодниче, светитељу Николаје, славим те с љубављу, ти целом свету изливаш скупоцено миро милости и неисцрпно море чудеса, пошто имаш слободу пред Господом, избави ме од свих опасности, да бих ти клицао: Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Икос 1. Творац свеколике твари, провидевши плодоносну доброту твоје душе, свеблажени Николаје, показа тебе, земаљско биће, као анђела, и научи све да ти кличу овако: Радуј се, од утробе материнске очишћени! Радуј се, свестрано освећени! Радуј се, ти си рођењем својим родитеље задивио! Радуј се, ти си душевну силу одмах по рођењу свом пројавио! Радуј се, врте земље обећане! Радуј се, цвете божанствене саднице! Радуј се, добродетељна лозо винограда Христова! Радуј се, чудотворно дрво раја Исусова! Радуј се, крине рајског растиња! Радуј се, миро Христовог миомира! Радуј се, јер се тобом одгони ридање! Радуј се, јер се тобом доноси радовање! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 2. Видећи изливање твога мира, богомудри Николаје, душе се и тела наша просвећују, и ми распознајемо у теби чудесног живоносног мироточца: јер чудесима која се благодаћу Божјом изливају као вода, ти напајаш оне који са вером кличу к Богу: Алилуја! Икос 2. Несхватљиво знање о Светој тројици чинећи схватљивим, ти си, светитељу оче Николаје, био са светим Оцима у Никеји поборник исповедања православне вере, јер си исповедао да је Син раван, савечан и сапрестолан Оцу, а безумног си Арија изобличио. Тога ради верни се научише да ти кличу: Радуј се, велики стубе побожности! Радуј се, уточишни граде вернима! Радуј се, јака тврђаво православља! Радуј се, чесна носиљко и похвало Пресвете Тројице! Радуј се, јер си проповедао да је Син истог достојанства са Оцем! Радуј се, јер си полуделог Арија са Сабора светих отерао! Радуј се, оче, славна красото Отаца! Радуј се, премудра лепото свих богомудрих! Радуј се, огњених речи говорниче! Радуј се, јер се тобом вера утврђује! Радуј се, јер се тобом јерес обара! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 3. Силом даном ти с неба, богоносни оче Николаје, ти си отирао сваку сузу са лица тешких паћеника: гладнима си био хранитељ, онима на пучини морској изврсни крманош, болеснима исцељење, и сваковрсни помоћник свима онима који кличу к Богу: Алилуја! Икос 3. Заиста би требало, свети оче Николаје, да се теби пева песма с неба, а не са земље, јер ко је од људи у стању да искаже величину твоје светости? Али ми, љубављу твојом побеђивани, кличемо ти овако: Радуј се, узору оваца и пастира! Радуј се, свето очистилиште нарави! Радуј се, сместилиште великих врлина! Радуј се, чисто и чесно обиталиште светости! Радуј се, свесветли и свемили светилниче! Радуј се, златозарна и беспрекорна светлости! Радуј се, достојни сабеседниче Анђела! Радуј се, добри наставниче људи! Радуј се, правило побожне вере! Радуј се, обрашче кротости духовне! Радуј се, јер се тобом од телесних страсти избављамо! Радуј се, јер се тобом духовних сласти испуњујемо! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 4. Бура недоумице смућује ми ум: на који начин да достојно опевам чудеса твоја, блажени Николаје? јер их нико не може набројати, макар имао многе језике и говорио њима. Али ми, Богу који се у теби дивно прославља, усуђујемо се клицати: Алилуја! Икос 4. И ближњи и даљњи, богомудри Николаје, чуше величину чудеса твојих, како на лаким крилима благодати притичеш онима што су у невољама и брзо избављаш оне који ти вапију овако: Радуј се, избављење од туге! Радуј се, даваоче благодати! Радуј се, прогонитељу неочекиваних зала! Радуј се, засадитељу жељених добара! Радуј се, брзи утешитељу оних што су у опасности! Радуј се, страшни казнитељу оних што неправду чине! Радуј се, пучино чудеса, Богом разливена! Радуј се, таблице закона Христова, Богом написана! Радуј се, снажно подизање оних што падају! Радуј се, истинска чврстино оних што стоје! Радуј се, јер се тобом свака обмана обелодањује! Радуј се, јер се тобом свака истина збива! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 5. Јавио си се, свети чудотворче Николаје, као Богом вођена звезда која показује пут онима који се некада за време пловидбе налажаху у опасности на мору, и да им ти ниси притекао у помоћ када су те призивали, њих би брзо снашла смрт. Ти си тада запретио демонима који су бестидно летели и хтели да потопе лађу, и одагнао их, а верне, спасаване тобом, научио си да кличу Богу: Алилуја! Икос 5. Девојке, због сиромаштва свог припремљене на недостојну удадбу, видеше твоје велико милосрђе к ништима, преблажени оче Николаје, када ти старом родитељу њиховом ноћу тајно убаци три завежљаја злата, избављајући на тај начин и њега и његове кћери од пада у грех. Тога ради чујеш од свих ово: Радуј се, ризнице превелике милости! Радуј се, сасуде промишљања о људима! Радуј се, храно и опорављење оних који прибегавају теби! Радуј се, непоједиви хлебе гладних! Радуј се, Богом дано богатство оних што бедно живе на земљи ! Радуј се, брзо уздизање убогих! Радуј се, магновено услишење ништих! Радуј се, пријатно старање о тужнима! Радуј се, непорочни удомитељу трију девојака! Радуј се, усрдни чувару чистоте! Радуј се, надо безнадежних! Радуј се, насладо целог света! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 6. Преблажени Николаје, сав свет проповеда тебе брзог помоћника у бедама: јер често пута зачас притичеш и помажеш онима што сувим путују или морем плове, уједно спасавајући од зала све који кличу к Богу: Алилуја! Икос 6. Имао си светлост живота, добри пастиру Николаје, носећи избављење неправедно на смрт осуђеним војводама који су те призивали, јер си се убрзо јавио цару у сну, уплашио га, и наредио му да војводе пусти неповређене. Тога ради ми ти заједно са њима благодарно кличемо: Радуј се, помоћниче оних који те усрдно призивају! Радуј се, избавитељу од неправедног убијања! Радуј се, ти који чуваш од варљивих клевета! Радуј се, разрушитељу неправедних намера! Радуј се, ти који кидаш лаж као паучину! Радуј се, ти што славно уздижеш истину! Радуј се, разрешење невиних од уза! Радуј се, оживљење мртваца! Радуј се, заточниче правде! Радуј се, помрачитељу неправде! Радуј се, јер су тобом невини избављени од мача! Радуј се, јер се тобом науживаше светлости! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 7. Желећи да растераш богохулни смрад јеретички, ти си се, Николаје, јавио као миро, ваистину миомирисно и тајанствено: људе Мирликијске напасао си, и сав свет благодатним миром испунио си, отерај стога и од нас богомрски смрад греха, да бисмо благопријатно клицали Богу: Алилуја! Икос 7. Свети оче Николаје, ми те сматрамо за новога Ноја крманоша спасоносног ковчега, који својим крмањењем разгониш буру свих тешкоћа и доносиш божанствену тишину онима који ти кличу овако: Радуј се, тихо пристаниште витланих буром! Радуј се, познато спасилиште дављеника! Радуј се, добри крманошу оних што плове пучинама! Радуј се, заустављачу морских бура! Радуј се, избавитељу оних што су у олујама! Радуј се, загревање оних што су у мразевима! Радуј се, сијање што мрак туге разгониш! Радуј се, светило што све крајеве земље просвећује! Радуј се, избавитељу људи из бездана греха ! Радуј се, бацатељу Сатане у понор пакла! Радуј се, јер тобом смело призивамо бездну милосрћа Божија! Радуј се, јер тобом избављени од потопа гнева, ми налазимо мир с Богом! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 8. Свештени храм твој, блажени Николаје, показа се као необично чудо онима који прибјегавају к теби, јер приносећи у њему и малу молитву, добијамо исцељење великих недуга, ако само наду по Богу положимо на тебе, са вером кличући: Алилуја! Икос 8. Ваистину си сав помоћник свима, богоносни Николаје и сабрао си уједно све који прибегавају к теби, као ослободилац, хранитељ и брзи лекар свима земнороднима, подстичући све на похвалу, да кличу к теби овако: Радуј се, изворе свих исцељења! Радуј се, помоћниче онима што горко страдају! Радуј се, лучо што сијаш онима који лутају у ноћи греха! Радуј се, небодана росо онима што су у врелини трудова! Радуј се, даваоче благоустројења потребитима! Радуј се, уготовитељу изобиља онима који ишту! Радуј се, ти који често пута предухитрујеш молитвено искање! Радуј се, ти што старим сединама снагу обнављаш! Радуј се, изобличитељу многих скретања са пута истине ! Радуј се, верни служитељу Божјих тајни! Радуј се, јер тобом завист потиремо! Радуј се, јер тобом добро живљење остварујемо! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 9. Све болести укроти, велики наш помоћниче Николаје, дајући нам благодатне лекове, који ублажују душе наше и веселе срца свих који усрдно прибегавају к помоћи твојој, а Богу кличемо: Алилуја! Икос 9. Празноумне красноречивце безбожника видимо посрамљене тобом, богомудри оче Николаје, јер си победио Арија богохулника који раздељује Божанство, и Савелија који меша Свету Тројицу, а нас си утврдио у Православљу. Тога ради кличемо ти овако: Радуј се, штите који штитиш благочешће! Радуј се, мачу који сечеш злочешће! Радуј се, учитељу божанских заповести! Радуј се, погубитељу богопротивних учења! Радуј се, Богом утврђена лествице, којом узлазимо на небо! Радуј се, богоздани покрове којим се многи покривају! Радуј се, ти који си речима својим умудрио немудре! Радуј се, ти који си својом нарави покренуо лењивце! Радуј се, неугасива светлости заповести Божјих! Радуј се, пресветла лучо уредби Господњих! Радуј се, јер су твојим учењем разбијају главе јеретика! Радуј се, јер се тобом верни удостојавају славе! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 10. Желећи да душу спасеш, ти си оче наш Николаје тело своје заиста потчинио духу, јер си ћутању, војевању с помислима и делању додао богомислије, а богомислијем си стекао савршени разум, помоћу кога си неустрашиво разговарао са Богом и Анђелима, свагда кличући: Алилуја! Икос 10. Преблажени оче, ти си тврђава онима који славе чудеса твоја и свима који прибегавају заштити твојој. Стога и нас убоге у врлинама ослободи од сиромаштва, напасти, недуга и разних невоља, нас који ти с љубављу кличемо: Радуј се, ти који избављаш од вечног убоштва! Радуј се, ти који дајеш богатство непропадиво! Радуј се, непокварљиво јело гладнима правде! Радуј се, неисцрпно пиће жеднима живота! Радуј се, ти који од метежа и рата чуваш ! Радуј се, ти који од уза и ропства ослобађаш! Радуј се, преславни заштитниче у бедама! Радуј се, превелики покровитељу у искушењима! Радуј се, избавитељу многих од пропасти! Радуј се, ти који си безброј њих сачувао неповређенима! Радуј се, јер тобом грешници љуту смрт избегавају! Радуј се, јер тобом покајници живот вечни добијају! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 11. Преблажени Николаје, ти си умом, речју и делом славио Пресвету Тројицу више него други, јер си врло брижљивим проучавањем објаснио православне догмате, учећи нас вером, надом и љубављу да у Тројици Једноме Богу кличемо: Алилуја! Икос 11. У мраку живота ми видимо тебе, Богом изабрани оче Николаје, као неугасиву светозарну буктињу, јер ти са невештаственим светлостима анђелским разговараш о несазданој Светлости Тројичној, а душе верних просвећујеш и оне ти кличу: Радуј се, блистање Тросунчане Светлости! Радуј се, звездо данице Незалазног Сунца! Радуј се, свећо, божанским пламеном запаљена! Радуј се, јер си угасио демонски пламен безбожија! Радуј се, светла проповеди правоверја! Радуј се, блиставо сијање еванђелске светлости! Радуј се, муњо која јереси сажижеш! Радуј се, громе који саблазнитеље плашиш! Радуј се, истинског разума научитељу! Радуј се, тајанственог ума изјаснитељу! Радуј се, јер се тобом уништи поклоњење твари! Радуј се, јер се тобом научисмо клањати Творцу у Тројици! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 12. Свесни благодати дане ти од Бога, ми радосно празнујемо твој спомен, преславни оче Николаје и свом душом прибегавамо к чудесној заштити твојој, а пошто преславна дела твоја нисмо у стању избројати, јер их је много као песка на мору и звезда на небу, ми у недоумици кличемо: Алилуја! Икос 12. Опевајући твоја чудеса, ми те славимо, свеславни Николаје, јер се у теби дивно прослави Бог, прослављен у тројици. Али, иако ти, чудотворче свети, од душе приносимо премноге песме и похвале, ипак је то ништа према дару чудеса твојих, којима дивећи се, кличемо к теби: Радуј се, служитељу Цара над царевима и Господара над господарима! Радуј се, сажитељу Небеских Служитеља Његових! Радуј се, верним царевима помоћи! Радуј се, поносе рода хришћанског! Радуј се, имењаче победе! Радуј се, венценошче знаменити! Радуј се, огледало свих врлина! Радуј се, тврди грудобране свих који прибегавају к теби! Радуј се, сва надо наша по Богу и Богородици! Радуј се, тела наших здравље и душа наших спасење! Радуј се, јер се тобом ослобађамо од вечне смрти! Радуј се, јер се тобом удостојавамо вечног живота! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 13. О, пресвети и пречудни оче Николаје, утехо свих који су у невољама, прими овај наш принос, и умоли Господа да нас твојим благопријатним посредовањем избави од пакла, да бисмо с тобом певали: Алилуја. (Трипут) Икос 1. Творац свеколике твари, провидевши плодоносну доброту твоје душе, свеблажени Николаје, показа тебе, земаљско биће, као анђела, и научи све да ти кличу овако: Радуј се, од утробе материнске очишћени! Радуј се, свестрано освећени! Радуј се, ти си рођењем својим родитеље задивио! Радуј се, ти си душевну силу одмах по рођењу свом пројавио! Радуј се, врте земље обећане! Радуј се, цвете божанствене саднице! Радуј се, добродетељна лозо винограда Христова! Радуј се, чудотворно дрво раја Исусова! Радуј се, крине рајског растиња! Радуј се, миро Христовог миомира! Радуј се, јер се тобом одгони ридање! Радуј се, јер се тобом доноси радовање! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 1. Бранитељу чудотворче, и сјајни Христов угодниче, светитељу Николаје, славим те с љубављу, ти целом свету изливаш скупоцено миро милости и неисцрпно море чудеса, пошто имаш слободу пред Господом, избави ме од свих опасности, да бих ти клицао: Радуј се, Николаје, велики чудотворче! *** Молитва прва светом Николају О, свехвални и свечесни архијереју, велики чудотворче, светитељу Христов оче Николаје, Божји човече и верни слуго, жељено биће, сасуде изабрани, чврсти стубе Цркве, пресјајни светилниче, звездо која обасјаваш и осветљаваш сву васељену. Ти си праведник, узрастао си као палма посађена у дворима Господа свог, живео си у граду Миру, миром си замирисао и изливаш непресушно миро благодати Божје. Својим путовањем, пресвети оче, море си осветио, када многочудотворне мошти твоје путоваху у град Бари, да од истока до запада славе име господње. О, прекрасни и предивни чудотворче, брзи помоћниче, усрдни заштитниче, предобри пастиру који духовно стадо спасаваш од разноврсних опасности, тебе прослављамо и тебе величамо као наду свих хришћана, извор чудеса, покровитеља верних, премудрог учитеља, хранитеља гладних, радост уплаканих, одећу нагих, лекара болесних, крманоша морепловцима, ослободитеља сужњима, старатеља и заштитника удовица и сиротих, чувара целомудрија, кротког васпитача деце, окрепљење стараца, наставника постника, одмор трудбеника, изобилно богатство ништих и убогих. Услиши нас који ти се молимо и под окриље твоје прибегавамо, заузми се за нас пред Вишњим, и својим богопријатним молитвама измоли нам све што је корисно по спасење душа и тела наших. Помоћу твојом сачувај од сваке невоље свету обитељ ову, сваки град и село, и сваку хришћанску земљу, и људе што у њима живе, јер знамо, знамо да молитва праведнога може много помоћи на добро, а после преблагословене Дјеве Марије ми тебе праведника имамо као заступника пред свемилостивим Богом, и твоме усрдном посредништву и заступништву смирено прибегавамо . Преблаги оче, ти нас, као будни и добри пастир, сачувај од свих непријатеља, погибије, земљотреса, града, глади, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца. И у свим нашим опасностима и невољама пружај нам руку помоћи, и отвори нам врата милосрђа Божјег, јер смо због мноштва неправди наших недостојни гледати висину небеску, оковани смо оковима греха, те никада не сатворисмо вољу Створитеља нашег, нити одржасмо заповести Његове. Тога ради преклањамо пред Творцем нашим колена скрушеног и смиреног срца нашег, и просимо твоје очинско посредовање пред Њим, помози нам, угодниче Божји, да не изгинемо са безакоњима нашим, избави нас од сваког зла и од сваке напасти, упути ум наш, и укрепи срце наше у правој вери, да бисмо твојим посредовањем и заузимањем остали непотамањени ни ранама, ни опасностима, ни помором, нити икаквим гневом Саздатеља нашег. И да тако у миру проживимо овдашњи живот, и удостојимо се видети добра на земљи живих, славећи Оца и Сина и Светога Духа, Једног у Тројици слављеног и обожаваног Бога, сада и увек и кроза све векове, Амин. Молитва друга светом Николају О, свесвети Николаје, прекрасни угодниче Господњи, наш усрдни заступниче, и свуда у невољама брзи помоћниче, помози мени грешном и утученом у овом садашњем животу, умоли Господа Бога да ми опрости све грехе моје које од младости своје починих у целом животу мом, делом, речју, мишљу и свим чулима својим, и при исходу душе моје помози мени кукавном, умоли Господа Бога, Саздатеља свих твари, да ме избави ваздушних митарстава и вечних мука, како бих свагда прослављао Оца и Сина и Светога Духа, и твоје милостиво посредовање, сада и увек и кроза све векове. Амин. Молитва трећа светом Николају О, свеблаги оче Николаје, пастиру и учитељу свих који са вером прибегавају твоме заступништву, и усрдном те молитвом призивају, брзо похитај, и избави стадо Христово од вукова који га растржу, и светим молитвама својим огради и сачувај сваку хришћанску земљу од побуна, земљотреса, најезде туђинаца и међусобног рата, од глади, поплаве, пожара, покоља и изненадне смрти, и као што си се смиловао на три човека што су били у тамници, и избавио их од царева гнева и посечења мачем, тако се смилуј и на мене који сам у тами грехова умом, речју и делом, и избави ме од гнева Божјег и вечне казне, да би ми, због твог посредовања и помоћи, и због Свога милосрђа и помоћи, Христос Бог подарио да тих и безгрешан живот проживим у овом свету, и да ме избави стајања с леве стране, а удостоји са свима светима стајања с десне стране. Амин.
  5. У цркви Светог Јована Валидмира на Медаковићу о Златоустом Николају казивао угледни протођакон Љубомир Ранковић. Поводом годишњице престављења Светог владике Николаја храм Светог Јована Владимира у Београду организовао је у четвртак 12. марта 2020. године духовно вече посвећено овом Божјем угоднику и српском светитељу. Протођакон Ранковић је своје предавање углавном усмерио на животопис Златоустог Владике Николаја од његовог родног места Лелића, преко Енглеске, Русије, доАмерике. Надахнуто и емотивно предавање слушало се бе здаха. „О сваком појединачном делу Светог Владике Николаја, од књижевно-философског првенца Ниче и Достојевски до његове „лабудове песме“ Једини Човекуљубац, написани су многобројни прикази, коментари, критике и студије. Међутим, најистинитију и најубедљивију реч о свима њима рекао је онај због кога су она настала и за кога су написана: Народ Божји у ЦрквиХристовој – широм Србије и хришћанског православног света. Само Небо зна у колико издања и у ком тиражу су ове књиге штампане у протеклих већ више од 100 година. Нема издавача у Србији и широм српске дијаспоре који није штампао бар једну од ових књига. Њихов тираж до сада сигурно премашује десетине милиона примерака. Превођене су и преводе се на све језике хришћанског света, особито православне васељене. Ове свете Владичине књиге више су учиниле у мисији Цркве у протеклом периоду него све свештенство и монаштво Српске цркве заједно. А тек колико су христочежњивих душа утешиле и колико духовно гладних и жедних нахраниле и напојиле! Особито то важи за ове књиге које су настале у његовом охридском периоду – од Молитава на језеру преко Омилија и Пролога до Духовне лире. Нека ова чињеница буде одговор онима који су уочи Владичине канонизације тражили његова чуда. Духовно писмено и предањско завештање Светог Владике Николаја – највеће је Божје чудо и непрекинуто чудотворење у животу наше Цркве у њеној историји. Особито се то односи на његово охридско и постохридско духовно стваралаштво. У Охриду се Николај више и непосредније окреће Јеванђељу Христовом као извору и надахнућу свога књижевно-богословског дела. Од Охрида па убудуће Христос и Његово Јеванђеље постали су једини програм његовог личног живота и рада. Окренувши се од заводљивих овосветских идеја и идеологија, он јасно дефинише и прокламује свој нови животни и стваралачки правац и програм: „Наш програм – Јеванђеље“. Спустио је глас и упростио (не упростачио) беседнички и књижевни стил. Говорио је и писао да га народ разуме, а не да му се диви..." казује протођакон Љубомир Ранковић. Иако нема куће и Србина који нешто нема или не зна о Светом владици Николају Охридском и Жичком, да поменемо, како је рекао и протођакон Ранковић, да је наш велики научник Михаило Пупин за Светог Владику казао да је он највећи Србин после Светог Саве. Преподобни Јустин Поповић, прожет безграничном љубављу према делу Светог Владике Николаја, редовно му служећи годишњи помен (у то време још није био канонизован), изговарао је надахнуте беседе које су остављале дубок траг на све који су их слушали, казао је вернима протођакон, уредник ИК „Глас Цркве“ из Шапца и приређивач сабраних дела Светог Владике. . Онај коме се дивио читав свет, који је добио докторате престижних светских универзитета, никада није добио признање на београдском Богословском факултету! Онај кога су други народи нетремице слушали, ретко се помиње у јавности, па ипак: „Народ у души носи Светог владику Николаја“ закључио је протођакон др Љубомир Ранковић додајући на крау и ово: „Попут свог великог учитеља Достојевског, презирao je сваку притворност, лажну црквеност и отрове клерикализма у Цркви Божјој. Две Велике Стварности за Владику Николаја били су Бог и Божји народ. Пред крај земног живота у свом постдахаушком делу Жетве Господње Владика се пита: – Када Господ поново дође, да ли ће наћи вере на земљи?, и у пророчком надахнућу одговара: Наћи ће је, али не у велелепним храмовима, у раскошним литургијама и псалмодијама, него у храмовима људских срца и у шапутању људског језика... Као своје животно завештање написао је и ово: – Волео бих да ме Господ избрише из Књиге Живота него да ме неко слави и поштује, а да не држи ништа моје: ни моју веру, ни моје речи, ни моја дела! Да поменемо и ово: вест о престављењу владике Николаја Велимировћа у Америци није забележила д тадашња државна штампа, али није забележило ниједно гласило Српске Цркве. Са канонизацијом владике Николаја за светитеља ствари су се промениле, те он налази место и у медијима, писаним, штампаним, али и код радио-емитера. Гласник Српске Православне Цркве је два пута објавио беседе Светог владике, а поводом 110 година од његовог монашења протођакон др Љубомир Ранковић је зораво у Гласнику, јануарски број 2020, објавио изузетан текст „Нада тајном личности Светог владике Николаја“. Извор: Инфо-служба СПЦ
  6. Са једне дискусије на фејсбуку која је настала када је један члан оптужио светог владику да стоји иза једног броја ликвидација у Другом светском рату, у околини манастира Љубостиња. На ово се надовезао један црквени историчар који пише редовно за Каленић, зове се Небојша Ђокић: -------- Branka treba da znaš da su tzv sabrana dela Nikolaja Velimirovića u stvari odabrana dela istog. Ono što ljudi ne znaju to je da je Nikolaj do Prvog svetskog rata bio glavni pristalica ekumenizma u SPC. O tome postoji veliki broj njegoih radova objavljivanih u časopisima, ko želi, lako može da se uveri u to. Naravno ti njegovi radovi nisu ušli u ta sabrana dela. Nikola je bio i glavni predstavnik struje koja je odobravala i zalagala se za drugi brak sveštenika pa se čak zalagao i za to da i vladike mogu da se žene. Postoji veliki broj njegovih radova i na tu temu. Postoji i veliki broj njegovih anti semitskih radova a između dva svetska rata bio je jedan od retkih vladika podržavalaca pokreta Zbor (Ljotićevaca). Tokom rata bio je veliki protivnik ne samo komunista (partizana) nego i JVuO, ovo zadnje su uvek prećutkuje. Ljudi koji su stradali zbog vladike Nikolaja nisu bili pro partizanski nastrojeni nego pristalice JVuO. Od početka 1942. do leta 1944. godine oko 80% ubijenih u Srbiji je stradalo u četničko ljotićevskim razračunavanjima. Na primer, u Braničevskoj eparhiji je tokom Drugog svetskog rata 16 sveštenika ubijeno u četničko ljotićevskim razračunavanjima a samo 8 su ubili komunisti. ---------- Одмах да кажем, велики сам поштовалац св.вл.Николаја, време у коме је живео је било више него лудо, а реч је о изузетно комплексној, генијалној личности. Знамо да је једно време свети владика "заратио" са целим Сабором СПЦ тј. није долазио на седнице све до измирења у манастиру Каленић нпр. Доста тога што је Небојша овде написао сам знао, али ме занима да ли је неко читао ове радове владике везане за екуменизам објављене у часописима, као и радове везане за другобрачност свештеника. Такође и ово је занимљиво око односа према ЈВуО, као и о тим тзв. антисемитским радовима не узимајући у обзир познато дело Кроз тамнички прозор које је доступно широј јавности.
  7. Предавање Његовог преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Г. Атанасија (Јевтића) о Светом Николају Охридском и Жичком. Звучни запис предавања Извор: Радио Светигора View full Странице
  8. Сјајним предавањем „Свети Владика Николај и Отац Јустин – љубимци вечности“ у Вишем јавном тужилаштву протојереја Предрага Шћепановића, пароха подгоричког (Митрополија црногорско – приморска), настављен је циклус духовних трибина „Православље и млади“ које, уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина, организује Светосавска омладинска заједница
  9. Трибином о Светом Владики Николају и Оцу Јустину настављен циклус „Православље и млади“ Сјајним предавањем „Свети Владика Николај и Отац Јустин – љубимци вечности“ у Вишем јавном тужилаштву протојереја Предрага Шћепановића, пароха подгоричког (Митрополија црногорско – приморска), настављен је циклус духовних трибина „Православље и млади“ које, уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина, организује Светосавска омладинска заједница. Владика Николај и Ава Јустин били су велики пастири, духовници и молитвеници српског народа у временима ратних страдања, али и мирнодопских духовних посртања. Веома добро су знали свој народ и оставили су му драгоцене поуке за хришћански живот на земљи и пут ка Царству небеском. Били су, истакао је прота Предраг Шћепановић, два највећа орла без којих је питање куда би точак српске историје кренуо. Њихове очи биле су и остале сузарници, у којима ће се српски човек умивати до краја живота и заиста је велики број људских душа, које су они васкрсли и привели вери Христовој. Владика Николај својим проповедима пленио је широм света, дубоко емотивно додирујући и припаднике других хришћанских конфесија и нехришћане. Ава Јустин, пак, службом везан за тада мали манастир Ћелије, под свој епитрахиљ привео је Православљу бројне боготражитеље, који су некада припадали Римокатолицизму и Протестантизму. Преживели су страхоте својих времена, а као истински боговидци предвидели оне које ће уследити. Ваљевски крај је свет, „нови Острог“ јер га чувају њихове свете молитве, рекао је прота Предраг Шћепановић. Током јучерашњег дана, прота Шћепановић одржао је предавање и у Казнено – поправном заводу, на позив духовника установе свештеника Дејана Трипковића. Такође изврсним излагањем, прота Шћепановић поучио је штићенике КПЗ – а како да по изласку на слободу, надахнути ликом и делом Владике Николаја и Оца Јустина, отпочну нови живот – живот у Христу. Сјајним предавањем „Свети Владика Николај и Отац Јустин – љубимци вечности“ у Вишем јавном тужилаштву протојереја Предрага Шћепановића, пароха подгоричког (Митрополија црногорско – приморска), настављен је циклус духовних трибина „Православље и млади“ које, уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина, организује Светосавска омладинска заједница View full Странице
  10. Кондак 1. Златоусти епископе, пети еванђелисте и велики пророче православља, Николаје србски, пошто имаш слободу пред Господом, моли се за нас, и све нас облагороди, у правоверју и правоживљењу руководи, да би ти клицали: Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Икос 1. Творац свеколике твари тебе избра, свеблажени светитељу, Николаје, као милозвучну трубу благовести Спаса, свиралу духовну преумилног гласа. Твоја златоуста слова, чесни оче, учмале нам душе ободрују, злате, и пророштва твоја мелем су за душу, и за боли тела. Твојим златоустим словима све нас научи да ти кличемо: Радуј се, Лелића твога звездо сјајна, и манастира твога који је источник чудеса са вишњих небеса. Радуј се, ваљевског краја молитвениче моћни. Радуј се, србског рода кормилару и србске цркве куло светиљо, која нам показујеш путе. Раруј се, Мучениче Нови, од фашиста пострадали, а по смрти од утописта омрзнути. Радуј се, јер си злогласни логор у ком си заточен био, својим крвавим знојем осветио. Радуј се, јер си се, за онога који те је у логор прогнао усрдно молио, да се сродница његова у манастиру који ће носити твоје име, као инокиња подвизава. Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 2. Видевши те многи, како ангело подобно живиш, и светлиш као светионик на пучини мора, и душама нашим обезбеђујеш мирно пристаниште, прослављају те као путевођу, благовесника, и једног од највећих пророка православља, а Господу своме кличу: Алилуја! Икос 2. Европа кад виде тебе, Николаје, мудријег од многих учитеља сујетне мудрости, дару премудрости задиви се твоме, кога си стекао од Господа свога, србска црква кад те, Златоусти виде, умилне ти химне преузноси, поје, богомољци тебе и у звезде кују, као путевођу свог тебе поштују: О, радуј се јер си, пре других видео, да Европа пати, да је једва жива. О, радуј се јер си у њеној болести, синдром фарисејски и садукејски препознао. Радуј се, јер си нових фарисеја европских и светских делатност прозрео. Радуј се, јер си увидео да коров комунистички, социјалистиочки - утопистички, целом свету, а највише Русима и Србима крв на сламку пије. Радуј се, јер си богомољцима твојим које си водио и руководио, говорио, да су пост и молитва два крила душе човекове. Радуј се, јер си сав еванђелски подвиг сводио на пост и молитву, без кога се не може напредовати, у духовном животу. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 3. Благодатном силом која се изливала на верне преко живе речи и пера, будио си успаване савести многих, да би врлинско живљење заволели и Господу клицали: Алилуја! Икос 3. Ко ће од нас земни моћи да опева висине и дубине твога богословља, и мноштво трудова и подвига твојих. Анђелске хвале си достојан. Имајући велику љубав према теби усуђујемо се да ти кличемо: Радуј се, јер списима својим и дан данас проповедаш. Радуј се, јер си приступачним народним језиком обичном народу показивао пут спасења. Радуј се, јер си узвишеним стилом мудрацима светским објављивао небеску мудрост. Радуј се, јер си попут Господа, за своје ученике бирао богоносне чисте душе, који су као благовесници, Духом светим били руковођени. Радуј се, јер си знао, да је мудрост овога света ништавна пред Богом, те си се умудрио небеском мудрошћу Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 4. Бура мисли многих у души ми стоји, како да опевам врлине и речи, којима се паства лечи од свих боли. Да Господу своме Алилуја поје, да Господу кличе и свог Бога воли. Икос 4. Сазнавши о теби многи, нови светитељу србски, и свеправославни, Николаје, хранили су се и појили твојим корисним поукама, и враћајући се на прави пут који води у живот вечни, и задовољни ти вапијали: Радуј се путевођо роду србском, крстоносном. Радуј се, јер си по целом свету и речју и пером православље светосавског духа проповедао. Радуј се јер су твоји богомољци, попут рибара галилејских били громогласне трубе благочешћа. Радуј се, јер су облагодаћени богомољци србски, тобом вођени и руковођени, и молитвама твојим крепљени, неустрашиво еванђеље проповедали, да им се сав свет дивио. Радуј се јер, савета твојих богомудрих и пророштава увек ћемо се сећати. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 5. Јавио си се, златоусти еванђелисте, проповедниче покајања, и пророче православља, као од Бога вођена звезда, ти си, која по целом свету ходи, и паству, својим златоустим словима ка спасењу води, ка спасењу води, да је облагороди, и да Господу кличе: Алилуја! Икос 5. Видећи те протојереј Вукашин, веома милостивог попут Николаја Мирликиског, када си преко њега милостињу делио, да би и њега милостињи научио и да би испунио речи Господње, што да десница да не зна левица твоја. Отац Вукашин је прославио Бога који има тајне милостиве слуге твоје. И ми теби милостивом првопрестолнику кличемо: Радуј се, јер си своју епископску плату нерадо примао, и нишчима је раздава. Радуј се, јер си протојереју Вукашину новац давао да он место тебе милостињу дели. У кога си погледао, ономе је новчану помоћ давао, јер си као пророк Божији свачију невољу и потребу духом видео. Радуј се, јер си једном, који је на улици од тебе ципеле тражио, одмах своје скинуо и дао, а сам обичне сеоске опанке обуо. Радуј се, јер је немогуће поменути сва доброчинства твоја. Радуј се, јер су, милостиње твоје, светитељу Николаје, и коленопреклоне молитве које си, за пријатеље и непријатеље чинио. Радуј се, ктиторе лелићког храма и обновитељу многих цркава и манастира. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 6. Многи су те, светитељу Николаје, преко твојих књига упознали. На многима су се испунила пророштва твоја, и многи су осетили молитвену помоћ твоју. Док си сужањ био, Србкињи са парализованом вилицом си попут апостола рекао: Сребра и злата немам, а оно што имам дајем ти; молитвама Николаја Мирликијског оздрави. У Лелићу је један болесник штаке заборавио и отрчао да би превоз ухватио, кличући Богу: Алилуја! Икос 6. Врлинским живљењем си Богу угодио. За непријатеље си се, попут Силуана Атонског молио. Децу си посебно волео и многа сиротишта основао. Она су те својим деком звала. Са њима си последњи комад хлеба делио, и многа им писма писао. Видећи ширину душе и срца твога, ми те славимо: Радуј се, јер си и нама пример милосрђа показао. Радуј се, јер си ради милостивог срца блаженство и на земљи и на небу стекао. Радуј се, јер си у Хиландару поново општежиће увео, и ради тога силних невоља имао. Радуј се, јер је клеветнику твоме, који је светогорској полицији наредио да те под стражом пешице до пристаништа изгнају, језик отпао. Радуј се, јер си неуморном делатношћу заговорнике конкордата у Србији ућуткао, а православље попут св. Саве поново утврдио. Радуј се, јер си безбожје и кривоверје неућутно изобличавао. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 7. Желећи да Србаље утврдиш у вери, ти си неуморно о правоверју зборио, и против безбоштва и кривоверја борио. Европска си и светска лажна богомољства разоткривао, а истинско богомољство и истинску веру исповедао. Као истински богоносац по сведочењу по смрти твојој црквењака твога, си и затворена врата црквена молитвом откључавао, а то чудо је твој црквењак после дуго времена објавио, да би сви који сазнају за ово предивно чудо клицали Господу: Алилуја! Икос 7. Видећи у теби Божјег изабраника, многи су те следили, и сада те следе, јер свима си био узор скромности и смирења. У кудељној мантији си на разговор краљу ишао, са небеским Царем си смиреноумно зборио, Свето Писмо препевавао, ради тога ти кличемо: Радуј се нови Давиде србски, јер си многе духовне песме написао. Радуј се, јер си једном док си за време 1. светског рата на Ади београдској био, редове војске која је у паници бежала збио, да би непријатеља потиснула, да би се народ без панике безбедно повући могао. Радуј се лиро духовна, јер си по Духовној Лири Дамаскину сличан. Радуј се нови богослове србски. Радуј се јер си у стиху и прози славословио, и благовести еванђелске благовестио, прослављајући Господа. Радуј се, јер си попут Златоуста највишу државну власт када је погрешно радила изобличавао. Радуј се, јер те је анђео чувар од хиљаду смрти сачувао. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 8. Благородне лозе, изабрани грозде, Николаје србски и свеправославни, Преслатки се Господ кроз тебе прослави. После мученичке смрти краља србског Александра, савремени гусари из Ватикана су поткупили намесника србског, да конкордат са Римом спроведе и унију са Ватиканом установи. Ти си се неустрашиво борио пролазећи широм Србије и Југославије, налазећи се и у смртној опасности, само да правоверје у Србији сачуваш, да би Србаљи у правоверју и правоживљењу клицали Богу: Алилуја! Икос 8. Ваистину си се, док си био на овом свету, о свима бринуо, као да ниси био од овога света. Имао си много непријатеља али и пријатеља. Пријатељ си Божји, и светаца Божијих био, о којима си у Прологу и у другим књигама писао. Сличним си животом и ти живео, као древни пророци поучавао и карао, и о својој се пастви неуморно старао. Ми ти захвални кличемо: Радуј се, јер си краља мученика прослављао, и монархију као Божију установу прижељкивао. Радуј се јер си нечастиве силе огорчио, да си их свуда потирао и сатирао. Радуј се, јер си своје робовање без роптања подносио. Радуј се, јер си у Дахау мученички венац добио, и кроз невоље се Господу још више приближио. Радуј се, јер ти се у тамници Преслатки Господ јавио и укрепио те и утешио. Радуј се јер си у тамници, а и касније, Сатану посрамњивао, а душу још више обожио и оврлинио. Радуј се, јер си и по смрти од барјактара врага омрзнут био, да ти Срби ни мртвом дуго у Србију нису дали доћи. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 9. Ни мудраци земни не могу да схвате, како се на гробу твоме у далекој земљи могла чути песма анђела, и како се пророштва твоја која су пре много година изречена обистинила, да су молитве твоје мелеми на ране болних, који исцељени вапију Богу: Алилуја! Икос 9. Ни најречитији говорници не могу ти против стати, Златоусте нови, јер твоја мудрост није од овога света. Она је благодат, благо дано од онога света, којим и нас облагодаћујеш да ти кличемо: Радуј се јер си мудрији од могих мудраца, чије мудровање није по Богу. Радуј се, јер си ради аскетског живљења окрилатио, да ти је душа још за живота на земљи са Господом и анђелима и светима зборила, и силном љубављу према Господу и угодницима Његовим горела. Радуј се, јер си многе ноћи и дане у молитви проводио. Радуј се, јер, и ако живећи у свету, затворнички си живот водио. Радуј се јер си од Господа, Који те је веома заволео, и дар пророштва добио, да си један од највећих пророка православља постао. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 10. Желећи да спасеш душу, тело си своје потчинио духу, да те је дух свети облагодатио, да су демони од твојих моштију у страху из људи бежали, и друге болести молитвама твојим губиле снагу, и да су исцељени Тројичном Богу непрестано клицали: Алилуја. Икос 10. Преблажени оче и нови србски чудотворче, ти си тврђава оних који ти притичу да се за њих молиш Господу Који нам снагу даје. Нас убоге у врлинама ослободи од свих невоља, најезде туђинаца и међусобног рата, и измоли нам погодно време за све, без штетних зрачења, и нас сачувај од сваке невоље да ти кличемо: Радуј се, јер си непоколебиво јело гладнима правде: Радуј се, јер си неисцрпно пиће жеднима вечног живота. Радуј се, јер нас од метежа и рата чуваш. Радуј се, ти који од уза и ропства ослобађаш, јер си и сам сужањ био. Радуј се, јер си многе од различних невоља избављао. Радуј се, јер тобом покајници живот вечни стичу. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 11. Преблажени Николаје србски, ти си у изгнанству о роду свом мислио и себе и друге тешио говорећи: Кад кућа гори она се гаси споља. Вољене Србе си молитвено крепио, и за њих се молио да им држава једног дана поново чврсто на ноге стане. Да Србаљи, после дугогодишњег лутања и падања, поново очи своје подигну у небо, и Господу кличу: Алилуја! Икос 11. У послератном мраку, када су безбожници себе авангардом радничке класе сматрали, и све Христово исмевали и затирали, усред Ваљева на зидинама древног манастира Градца стадион начинили и њиме се поносили. И осим Хлеба Живота, само су земаљског хлеба и игара тражили, а у србским школама мајмуна на узвишено постоље поставили, и као родоначелника га именовали. О свему томе си у далекој земљи слушао и сузе ронио, и за Србе се и остале страдалце молио, да издрже до краја, и истински се надао да ће нас Господ ради светих предака ипак на крају сачувати, и зато ти ми кличемо: Радуј се, свих утопија потопитељу. Радуј се, православља и светосавља благовесниче. Радуј се, јер си јасније од многих, религију такозваног Новог светског, сатанског поретка, препознао и изобличавао. Радуј се, јер се опет почело о твом врлинском живљењиу зборити, да многи о теби са љубављу проповедају и у твој манастир у Лелићу хитају. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 12. У свим делима твојим види се прст Божији, и благодат Божија се кроз тебе јавља, Николаје Нови, стубе православља. Иконе нам твоје помажу у муци, свете мошти твоје нечастиве косе, и победе над врагом свакодневно односе. И ми из захвалности Богу који те порославио кличемо: Алилуја! Икос 12. Опевајућ дела твоја за живота твога, и молитве топле које чине чуда, а и после смрти многа чуда теку, из Лелића твога слуго Вишњег Бога. Због тога ти вапијемо: Радуј се, јер си наш нови кладенац чудеса. Радуј се, бањо Витездо ваљевског краја. Радуј се србских земаља одбрано и надо. Радуј се, кличе ти презахвално стадо. Радуј се, свих врлина огледало. Радуј се, небеских служитеља сажитељу. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 13. Светитељу Николаје србски, смилуј се на род свој и све православне, да их нечасниви не улови у своје спремњене мреже, у ова мутна апокалиптичка времена. Прими ово данашње приношење и молитвама твојим избави нас од вечних мука, да би ти клицали: Алилуја! Овај Кондак трипут. (Затим Икос 1. па Кондак 1.) Извор: http://www.lazarica.rs/Akatisti/Akatist%20Svetom%20Nikolaju%20zickom.htm
×
×
  • Креирај ново...