Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'отворена'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Протојереј проф. др Зоран Ранковић, Декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду је гостујући у нашој емисији "Епархија инфо" позвао све заинтересоване за упис на ову, највишу образовну институцију СПЦ, да документа за пријемни испит предају 01. и 02. септембра, како би могли да изађу и на пријемни испит 05. септембра текуће године. На основу резултата биће састављена ранг-листа студената, те ће најкасније до 15. септембра следити упис свих кандидата који су положили пријемни испит. Наш уважени гост говори о пријемном испиту који садржи питања из богословља и опште културе и подсећа која су све документа потребна за пријаву. "Има још нешто мање од десет слободних места на буџету и око 60 места за самофинансирајуће студенте", напомиње о. Зоран. Чућете такође и колико је цењен ПБФ у нашем друштву и из којих то разлога влада велико интересовање међу младима за упис на ову високообразовну институцију СПЦ. Разговор са о. Зораном Ранковићем: Све важне информације о упису на Православни богословски факултет Универзитета у Београду, можете пронаћи на ОВОМ линку, а цео разговор са о. Зораном можете чути у оквиру наше емисије "Епархија инфо" од 22. августа 2022. године. Ваш радио "Слово љубве" Извор: Радио "Слово љубве"
  2. Користим ову прилику и да захвалим за сву помоћ и подршку српске државе македонској држави, за пружену руку у овим временима, препуним искушења Специјално за „Политику” Скопље – Након више од пет деценија СПЦ и МПЦ – ОА нашле су се у поновном загрљају. Литургија помирења служена је најпре 19. маја у Храму Светог Саве у Београду, а затим 24. маја у Храму Светог Климента Охридског у Скопљу, чиме је успостављено литургијско и канонско општење две сестринске цркве. О путу аутокефалности Македонске православне цркве, значају помирења сестринских цркава и перспективама православних верника два братска народа разговарамо с Његовим блаженством архиепископом охридским и македонским г. Стефаном. Сабор СПЦ благословио је признање аутокефалности МПЦ – ОА. Шта то значи за МПЦ – ОА и њене вернике? Препознавање непобитне чињенице о стварности македонске црквене самосталности од великог је значаја не само за нас већ, уверен сам, и за целокупно православље. За нашу јерархију и верни народ немогућност да евхаристијски заједничаримо с нашим истоверним браћом и сестрама из осталих помесних православних цркава представљала је отворену рану, која је сада залечена. Такође, сада нам се отвара могућност за проширење многоврсне сарадње са осталим помесним црквама. Све ово ће донети велике плодове. Можда наше признање неће, на први поглед, променити много тога у нашој цркви, зато што је она и до сада изнутра функционисала као и свака друга помесна црква, исповедајући исту свету веру у оваплоћеног и воскреслог Богочовека Христа, имала исти богослужбени живот, приносила исти евхаристијски принос, имала је апостолско прејемство – међутим, сасвим је природно да ће се многе ствари побољшати због обнове нашег заједничарења са свеправославном екуменом. Сваки сусрет оплемењује и обогаћује, а посебно заједничко литургијско благодарење, заједничке молитве и међусобни разговори са сабраћом из других помесних цркава. Наше признање ће бити од користи и свим сестринским црквама јер знамо да и македонско православље и Македонија уопште имају шта да покажу православном свету. Због стигме одвојености бројни боготражитељи из целог света били су обесхрабрени да посећују Македонију. Сада ће се то променити и наредних година ће добити могућност да виде наше духовно богатство, наше древне цркве и манастире, фреске и иконе, да виде лепоту нашег помесног православља, да виде Македонију и да се увере да наш народ пулсира у ритму православља и да македонска земља слободно може да се назове земљом цркава и земљом крста. Прошли сте трновит пут, али сте стрпљивошћу и мудрошћу стигли до аутокефалности. Ко је пружио највећи допринос остварењу тог циља? Да, заиста, пут није био лак. У односу на преговоре, нажалост, морам рећи да последњих неколико година нашим писмима упућеним црквеном Београду као да се није придавао потребан значај. Ако грешим, нека ми буде опроштено. Зато смо и прибегли захтеву о посредовању Његове свесветости васељенског патријарха г. Вартоломеја. Његово прихватање да размотри нашу молбу одиграло је огромну улогу у нашем коначном окупљању за истим столом са браћом архијерејима СПЦ и у разрешавању нашег проблема. Избором поглавара СПЦ, Његове светости патријарха г. Порфирија, отворена је нова страница у односима наших цркава, због чега смо неизмерно захвални и као народ и као црква. У томе су учествовала и браћа архијереји из Синода и Сабора СПЦ. Да ли су вам политичари помогли или одмогли на путу аутокефалности? Ја не знам да ли је било ко – појединац или нека структура политичке елите Македоније и Србије – одмагао у овом процесу. Ако има таквих, нека им Бог опрости јер нису знали шта чине. С друге стране, већина је била добронамерна и њима ће Бог то, свакако, урачунати у праведна дела, као добронамерно учешће у једном богоугодном делу, делу које је добро за оба братска народа. Након шездесет година српски патријарх је посетио Охрид. Колико је његова посета била значајна за МПЦ – ОА? Управо тако, пре шездесет година, 1962. године, у посети Охриду био је тадашњи српски патријарх Герман, заједно с руским патријархом Алексејем, а дочекао их је архиепископ Доситеј, те су саслуживали на празник Св. Кирила и Методија у Храму Пресвете Богородице Каменско, на Охриду. Иначе, у Светом писму се каже: „Колико је добро и колико је лепо када браћа живе заједно!” Заједништво је насушна карактеристика Свете цркве. Зато нас је много обрадовала иницијатива Његове светости патријарха г. Порфирија да дође и да заједно посетимо величанствени Охрид, свесловенски Јерусалим, тај древни град смештен поред бисерног Охридског језера, испуњен храмовима у којима се више од хиљаду година пева и слави Бог. Сигуран сам да је посета била плодоносна за патријарха и његову пратњу као што је била велика и искрена наша радост и радост верног народа Охрида и Струге, који је у огромном броју дочекао патријарха. Свети синод Васељенске патријаршије, на чијем је челу патријарх Вартоломеј, признао је делимично Македонску православну цркву. Када очекујете томос и шта би требало да пише у њему? О каквом је документу реч? Васељенски патријарх је примио МПЦ – ОА у канонско јединство са свеправославном екуменом. Са неколико македонских архијереја били смо у Константинопољу и заједно служили Божанствену литургију с патријархом г. Вартоломејом, и то на рођендан цркве – на празник Свете Педесетнице. Не знам када бисмо могли да очекујемо званични документ за упис наше помесне цркве у диптих аутокефалних цркава, али након што смо имали могућност да будемо неколико дана у близини константинопољског патријарха и да видимо његово црквољубље и искрену жељу да нам помогне, уверени смо да ће то бити у догледној будућности. Молимо милостивог Бога да нам подари само још мало стрпљења. Признати сте као Охридска архиепископија од Васељенске патријаршије. Да ли је то прихватљиво име за Македонску цркву? Свесни смо осетљивости питања о нашем имену код тзв. грчког блока цркава. Стога нећемо тражити од њих да нас називају именом које они не воле. Будући да смо наследници славне Охридске архиепископије, ословљавање тим именом с њихове стране нама не представља проблем. Међутим, уверен сам да ће и браћа архијереји и уопште веран народ хелефоног православног света схватити да се ми сами не можемо називати никако другачије него Македонци, тј. да је наша црква за нас колико македонска толико и охридска. Ту ће, вероватно, бити ствари које ће морати да се решавају, али вера и љубав могу и планине померати. Ако обе стране покажу да делују у љубави Христовој, лако ће доћи до договора између грчких цркава и наше, Македонске цркве. Да ли је дијалог довољно моћно оружје за превазилажење негативних искустава наслеђених из историје, као и за решавање нових сложених ситуација? У цркви је дијалог од насушног значаја. Православље је саборна вера, вера која је увек била утврђивана на васељенским, регионалним и помесним саборима. Без дијалога нема саборности, а без саборности нема цркве. То је доказано и у случају признања наше аутокефалије. Дијалогом смо увидели да је свима нама црква на првом месту, те је нестало међусобно неповерење из минулих деценија. Након што смо то увидели – као што често воли да каже Његова светост патријарх г. Порфирије – закључили смо да нам је Христос на првом месту, па је све дошло на своје место. Шта бисте поручили верницима у Србији? Верном српском народу препоручујем оно што стално говорим и свом, македонском народу: да зна, да чува и да живи према вери коју су нам наговестили пророци, коју су нам посведочили апостоли, коју су нам пренели и преносе наши оци. Још бих препоручио и да се стално присећају поруке Светог апостола Павла, који у Посланици Ефесјанима каже да јачамо у Господу и у снази Његове моћи, да се обучемо у свето оружје Божје да бисмо се одржали против ђавољег лукавства, па пошто се опашемо истином и обучемо оклоп праведности, да угасимо све ужарене стреле лукавог и да живимо с молитвом. Дакле, да наш живот постане непрестано славословије Богу. Уједно, користим ову прилику и да захвалим за сву помоћ и подршку српске државе македонској држави за пружену руку у овим временима, препуним искушења. Братском српском народу, свим верним чедима сестринске Српске православне цркве желим благодат божју, мир и љубав. Студирали сте у Београду. Какве успомене носите из овог града? Студентске године су од суштинског значаја у животу сваког човека. Време проведено на студијама на Богословском факултету у Београду један је од најдражих периода у мом животу. Нагласио бих да је београдски Богословски факултет и у то време био православни образовни центар на високом гласу. Наши професори, између осталих, били су – сада блаженоупокојени епископи, а тада млади јеромонаси – Атанасије Јевтић и Амфилохије Радовић, врсни богослови и духовници, затим изванредни класични филолог Емилијан Чарнић, па ерудита и апологета Лазар Милин, библиста Милош Ердељан, Димитрије Димитријевић итд. Београд је, не само као политички већ и као културни центар некадашње Југославије, био, а верујем и да је још увек, права метропола која младом човеку омогућава све услове за квалитетно научно истраживање и културно надограђивање, као и за редован молитвени живот и константну могућност присуствовања на светим богослужбама. Нисам заборавио ни бројне позоришне и биоскопске представе, концерте, Сајам књига и разне друге догађаје које смо са задовољством посећивали и пратили. Такође, тих година у Београду, заједно с колегама са факултета, често сам одлазио и на утакмице тадашње врло јаке југословенске лиге. Са студентима Македонцима најчешће сам посећивао утакмице нашег Вардара када је играо на Маракани, на ЈНА или на Карабурми, као и гостовања тадашњих друголигаша из Македоније. Гледали смо, свакако, и међународне утакмице београдских клубова, као и утакмице југословенске репрезентације. Након дипломирања, ретко сам долазио у Београд, али сам у мислима често навраћао у тај прекрасни град на две реке. Често споменем све оне који су ме учили вери, све с којима сам заједно студирао. Носим са собом и отворени дух тог лепог града, који је за мене остао и мој град. Пупиново звоно свакодневно одзвања Охридом „Охрид је центар хришћанства на Балкану”, рекао је Николај Велимировић Михајлу Идворском Пупину, који је даровао црквено звоно, друго по величини у Европи, Цркви Свете Богородице Перивлепте, у Охриду, 1923. године. Да ли откуцаји тог звона звоне и даље за мир и љубав свих верника Србије и Северне Македоније и двеју братских признатих цркава на чијем челу сте патријарх српски г. Порфирије и ви? Охрид је стварно посебно, богомдаровано парче земље с невероватном природом и духовном лепотом, многобројним храмовима и светињама. Познато је да је Свети Николај Велимировић у једном периоду епископовао у Охриду, где је управо поред Охридског језера – надахнут небо-земаљском лепотом тог богоблагословеног краја, нарочито градом са древним храмовима и манастирима, али и питомошћу и верношћу народа – написао значајан део свог велелепног стваралаштва. А црквено звоно које је један од највећих научника рођених на Балкану Михајло Пупин (иначе, пореклом Вевчанин) дао Храму Пресвете Богородице Перивлепте, једном од најлепших средњовековних Божјих храмова, још увек свакодневно одзвања позивајући верне Охриђане и све људе добре воље на молитву. То Пупиново звоно и нама поручује да чувамо успомену на великог научника и човека, захвални на његовом великом дару. ИЗВОР
  3. Поводом навршавања 140 година од проглашења Краљевине Србије, 110 година од почетка Првог балканског рата и ослобођења Старе Србије, 100 година од обнове Пећке патријаршије, односно уједињења свих српских црквених области у једну - Српску патријаршију, и 30 година од стварања Републике Српске – у организацији Свеправославног друштва "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски" и факултета Универзитета у Србији и Републици Српској, под покровитељством Православне епархије врањске и Министарства спољних послова - Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, дана 14. јула 2022. године, отворена је Летња школа "Преподобни Прохор Пчињски", у истоименом манастиру, са темом "Православни Балкан у 19. и 20. веку". Летњој школи присуствује око 40 студената Философских факултета из: Бања Луке, Источног Сарајева, Приштине са седиштем у Косовској Митровици, Београда, Ниша, Новог Сада, Философског факултета Универзитета "Свети Кирило и Методије" из Скопља, студенти из Црне Горе и Врања. У јутарњим часовима, Његово преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије служио је Свету архијерејску Литургију у цркви манастира Преподобног Прохора Пчињског, уз саслужење игумана манастира архимандрита Методија (Марковића), јеромонаха Андреја (Милашевића) и ђакона Миодрага Наумовића, у којој су учествовали сви учесници Летње школе. После Литургије, сви учесници су се поклонили моштима Светог Прохора Пчињског. У 09,30 часова, у Конгресној сали Врањског конака, свечано је отворена Летња школа. Поздравна слова на отварању Летње школе произнели су: Његово преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије, као Управитељ Свеправославног друштва, који се том приликом захвалио превасходно покровитељима Летње школе, Министарству спољних послова - Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, телима Епархије врањске, као и суорганизаторима - Философским факултетима Универзитета у Србији и Републици Српској, и свима који су допринели организацији Летње школе, затим и доцент др Дејан Антић, професор Департмана за историју Философског факултета у Нишу. Предавачи су првога дана летње школе били: проф. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, са темом: "Историјске основе настанка Републике Српске", проф. др Сунчица Денић, професор Педагошког факултета у Врању, са темом "Српска књижевност на Косову и Метохији - књижевно-историјски преглед, проф. др Милош Ковић, професор Философског факултета Универзитета у Београду, са темом "Косовски завет и ослобођење Старе Србије", проф. др Саша Марковић, професор Педагошког факултета Универзитета у Новом Саду, са темом "Ослобођење Старе Србије и Срби у Војводини" и архимандрит мр Методије (Марковић), игуман манастира Преп. Прохора Пчињског, са темом "Улога Цркве у очувању националног идентитета и ослободилачким ратовима у 19. и 20. веку. Након предавања, постављана су питања од стране студената и вођена дискусија о изнетим темама. Извор: Епархија врањска
  4. У организацији Православне епархије врањске и Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ у Београду у кући Краља Петра Првог 04. маја 2022. године поводом обележавања 950-те годишњице манастира Преподобног Прохора Пчињског отворена је изложба "Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског". У име Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија присутне је поздравио његов изасланик викарни Епископ топлички Господин Јеротеј који је отворио изложбу и бираним речима говорио о манастиру Преподобног Прохора Пчињског. У име Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“ присутне је поздравио председник Удружења господин пуковник проф. др Драган Микић, начелник инфективне клинике ВМА упознавши их са програмом манифестације која ће трајати од 04. до 13. маја 2022. године. О изложби је говорила аутор госпођа Јелена Атанасовић, виши кустос Народног музеја у Врању. Посебан део вечерашњег догађања била је и изложба архивске грађе фонда "Манастир Свети Прохор Пчињски 1903-1973" која се чува у Историјском архиву "31. јануар" у Врању о којој је говорио аутор господин Мирољуб Стојчић, архивски саветник. О вишевековној историји и духовном и културном значају манастира Преподобног Прохора Пчињског беседио је Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије који се на крају беседе захвалио суорганизаторима изложбе општини Савски венац и Кући Краља Петра Првог у Београду, као и Народном музеју из Врања и Историјском архиву "31. јануар" из Врања, као и присутним званицама и гостима. У уметничком програму учествовале су монахиње манастира Светог архиђакона Стефана из Горњег Жапског и појац Љуба Манасијевић. Овом културном догађају присуствовао је велики број гостију, као и званичници: државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања господин Зоран Антић, саветник министра за спољне послове господин Миомир Ђорђевић, помоћник директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама господин Марко Николић, Председник скупштине градске општине Савски венац господин Страхиња Кукић, Председник удружења Краљевина Србија господин Милош Павковић и чланови Удружења "Жуто цвеће" из Београда. У уторак 10. маја 2022. године у 19:00 часова у кући Краља Петра Првог у Београду биће промоција издања Православне епархије врањске поводом 950 година оснивања и 700 година обнове манастира Преподобног Прохора Пчињског. Извор: Епархија врањска
  5. На Благовести, 07. априла 2022. године, свечано је отворен фабрички погон за прераду воћа и производњу домаћих сокова на пољопривредном имању манастира Грачаница. Објекат је освештао Преосвећени Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, уз присуство великог броја чланова, донатора и пријатеља Хуманитарне организације "Срби за Србе" и организације "Солидарност за Косово", на чијем челу је Арно Гујон. Ове две организације заједно су финансирале читав пројекат, уз логистичку подршку Епархије рашко-призренске и Епархијске добротворне организације Мајка девет Југовића, саопштила је ХО "Срби за Србе" на својој интернет-страници. Преносимо вест у целини: Укупна вредност објекта и машина износи 70.000 евра, од чега је организација Срби за Србе обезбедила 3.825.805 динара. Капацитет производног погона биће од 500 до 1.000 литара на дан на чему ће радити од три до шест особа. Састоји се од три дела – простора за производњу, расхладне коморе и магацина. - На данашњи празник Благовести, у току Великог поста, сабрали смо се овде радосним поводом. Наставили смо дело наших светих предака који су подизали предивне задужбине, цркве, конаке и економије. И ми, у наше време, не само да обнављамо и чувамо то што су они саградили, већ радимо и ново што је потреба нашег времена. Сви смо повезани и једни друге допуњујемо, а све што чинимо јесте у славу Божију, а на корист нашег народа који овде живи и будућих поколења. Ово није крај, већ само један у низу пројеката које смо до сада урадили, а, ако Бог да, наставићемо и убудуће. Да имамо чиме и ми да се похвалимо, да наша деца и потомци Срба који сада овде живе могу да кажу ово нам је остало од наших очева, од оних који су живели пре нас! – истакао је у беседи владика Теодосије. Средства за ову „добротворну фабрикуˮ прикупљана су на трећој донаторској вечери Хуманитарне организације Срби за Србе у Београду, Тројци из блока у Бору, Кошу за срећу у Београду, Тројци из блока у Блоку 63, Фуци из блока у Руми, Стоном фудбалу из блока у Београду и Пикаду и Сладоледу из блока у Горњем Милановцу. - Велику захвалност дугујемо свим донаторима који су подржали наше хуманитарно вече и друге догађаје које смо организовали. Велики број њих дошао је данас на свечано отварање, а посебно радује што је многима ово била прва посета јужној српској покрајини. Нека ово буде позив Србима широм Србије, Балкана и света да не заборавимо наше свето Косово и Метохију, ма какве се околности дешавале око нас и у свету. Трудимо се колико год можемо да заједничким снагама што више помажемо наше светиње и народ на светој српској земљи! – позвао је Игор Рашула, председник Хуманитарне организације Срби за Србе. Део производа користиће се за потребе Богословије Св. Кирила и Методија у Призрену и манастира на Косову и Метохији, а други део за продају како би се систем одржавао. Корист ће имати и локално становништво од којег ће бити откупљивано воће, а користиће се и воће са пољопривредних добара манастира Епархије рашко-призренске које сада често пропада, услед недостатка могућности за адекватно складиштење и прераду. - Циљ оваквих самоодрживих пројеката је да људи не живе од хуманитарне помоћи, него од свог рада. Наставићемо да, уз помоћ 12.000 донатора у Француској и у сарадњи са Епархијом рашко-призренском и братском организацијом Срби за Србе, финансирамо такве пројекте на Косову и Метохији! – рекао је Милован Симијоновић испред организације Солидарност за Косово. Успешан завршетак овог пројекта од великог је значаја за читаву српску заједницу на Косову и Метохији јер је циклично везан за већ постојеће пројекте и отвара могућност да се запосле млади људи и да им се на тај начин омогући останак и опстанак на вековном огњишту, уз могућност сопствене зараде и издржавања породице. - Показали сте још једном колико јак и чврст ослонац можемо пронаћи у вама. Поред братске љубави, пружате нам велику мотивацију за остварење наших циљева, а то чините безрезервном подршком на разним пољима! – изјавили су у Епархијској добротворној организацији „Мајка девет Југовићаˮ која води народне кухиње на Косову и Метохији. Поред бројних појединаца и компанија, учешће у акцији кроз донаторско вече организације Срби за Србе узели су Фондација Делије, Хуманитарна организација Сви за Космет, Културно-информативни центар Срба у Републици Северној Македонији – СПОНА, Мисионарско братство Св. Стефан, Омладинска организација Србија за младе и Фондација Родољубље, чиме је још једном на делу исказана слога српских хуманитарних удружења. Хуманитарна организација Срби за Србе упућује позив свима да се укључе и у ново донаторско вече у Београду за које је у плану да се одржи средином 2022. године! Извор: ХО "Срби за Србе"
  6. У дворани Српског културног центра ,,Свети Саваˮ у Суботици, задужбини Душана Радића, у понедељак, 11. априла 2022. године, свечано је отворена манифестација Недеља Православља. У присуству свештенства архијерејског намесништва суботичког, представникâ локалне самоуправе, делатникâ Центра, уважених уметника и верног народа, протојереј Душан Ђукић, архијерејски намесник суботички, пренео је благослове Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја и свим учесницима пожелео добродошлицу. Подсетивши приустне на речи молитве светог Јефрема Сирина, прота Душан је пожелео да у миру, радости и љубави дочекамо Празник над празницима. У оквиру свечаног отварања уприличена је изложба слика под називом ,,Трагање за веромˮ, врсног српског архитекте и мајстора цртежа Стевана Ј. Мићића из Београда. Поред аутора, о изложби су говорили др Зоран Недељковић и архитекта Драгомир Ацовић. Свечано отварање изложбе пратио је наступ Мешовитог хора Српског културног центра ,,Свети Саваˮ. У оквиру Недеље Православља, током наредних седам дана биће представљени предавачи, значајне личности и дугогодишњи сарадници који су протекле три деценије подржавали рад Српског културног центра ,,Свети Саваˮ у Суботици. Извор: Епархија бачка Поздравно слово свештеника Душана Ђукића:
  7. У четвртак, 30. децембра 2021. године, у 12 часова, са благословом Епископа бачког господина др Иринеја, поводом стодвадесетогодишњице од изградње Владичанског двора у Новом Саду, а у организацији Музеја града Новог Сада, Историјског архива Града Новог Сада и Епархије бачке, као и уз подршку Министарства правде – Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама и Градске управе за културу Града Новог Сада, у Историјском архиву Града Новог Сада отворена је изложба „Владичански двор у Новом Саду – 120 година од изградње”. Аутори изложбе су др Гордана Петковић, музејски саветник Музеја града Новог Сада, и ђакон Мирослав Николић, управник Ризнице Епархије бачке. У име Музеја града Новог Сада присутнима се обратила др Гордана Петковић, музејски саветник Музеја града Новог Сада, најавивши господина Петра Ђурђева, директора Историјског архива Града Новог Сада. Господин Петар Ђурђев је истакао да ова изложба сведочи о томе колико је било важно што је бачко владичанство дошло у Нови Сад и постало кључни фактор за развијање учености. Присутне је подсетио и на, према његовом мишљењу, најзаслужнијег Новосађанина свих времена, владику бачког Висариона Павловића, који је 1731. године основао прву гимназију која је десет година касније израсла у духовну академију, чиме је уткан пут који ће у Нови Сад довести и Матицу српску 1864. године и који се наставља до данас када је Нови Сад важан универзитетски центар који остварује резултате на свим пољима. Присутнима се, у име градоначелника г. Милоша Вучевића и Градске управе за културу, обратио и г. Далибор Рожић, члан Градског већа за културу, и указао на значај Владичанског двора као архитектонског објекта који краси центар града већ сто двадесет година и није само културно-историјски важан већ представља и велику духовну вредност нашег града. Изложбу је отворио протојереј Миодраг Шипка, архијерејски намесник новосадски први, у име Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, који је пружио највећу подршку отварању ове изложбе. Поздравио је све присутне и пренео благослове и поздраве Епископа бачког г. Иринеја и нагласио да је ово прилика да се подсетимо да је у току ове године Владичански двор и обновљен, као и да се сетимо културног наслеђа, које се налази и чува у епархијском двору. Протојереј Миодраг Шипка је нагласио и да је Српска Православна Црква увек била и биће чувар културног добра и очувања културног идентитета нашег народа. Посетиоцима ће бити приказано дело архитекте Владимира Николића, историјат његове градње, али и Владичански двор као ризница разноврсних драгоцености које се у њему чувају – од архивских докумената, рукописних и најстаријих штампаних књига, до оригиналног намештаја и уметничких дела. Изложба „Владичански двор у Новом Саду – 120 година од изградње” биће отворена наредних шест месеци. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  8. Друга годишња изложба полазника школе калиграфије „Дијак“ свечано је отворена у понедељак 11. октобра 2021. године у парохијском дому Храма Св. Саве у Београду, известила је Митрополија црногорско-приморска. Изложбу је благословио Његово преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, који је пренео и најискреније честитке Патријарха Порфирија на успешном раду ове школе. "Достојевски је рекао на једном месту лепота ће спасити свет и заиста калиграфи у том подвигу спасења света дају не мали допринос. Они чувају лепоту рукописа и на тај начин од заборава и историјске прашине чувају многе списе које касније генерацијама служе на понос. Замислите српску историју и културу без Мирослављевог јеванђеља. А ми Срби, хвала Богу, имамо шта да чувамо", казао је Владика хвостански и додао: "Овакве изложбе и овакви ентузијасти који чувају од заборава наше ћирилично писмо, јесу велико дело и јесу подстицаји нама за очување писма, али свакако подстицај и за усавршавање у краснопису и лепоти израза писане речи", рекао је Епископ хвостански г. Јустин. Сабранима се обратио и Душан Мишић, дипломирани ликовни уметник црквене уметности и оснивач школе, који је појаснио да су изложени радови "израђени у протеклих годину дана рада школе у Београду и манастиру Студеница" од стране 23 полазника ове школе и да представљају "једну дивну слику очувања ћирилице и културне баштине". Вече је својим појањем употпунила етно група „Аманет“, а посетиоци ће изложбу у парохијском дому Светосавског храма моћи да виде до петка, 15. октобра 2021. године. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. Отворена је Фејсбук страница документарног филма „Свети Василије Острошки – сведок васкрсењаˮ, на адреси: https://www.facebook.com/Документарни-филм-Свети-Василије-Острошки-сведок-васкрсења-102315942179687/. Путем наведене Фејсбук странице можете да пратите све новости које се односе на филм, а омогућено је да напишете своје утиске у погледу документарног филма који је принос Господу и Светом Василију, а поводом 350-годишњице светитељевог престављења. Извор: Документарни филм "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења"
  10. Од уторка 11. маја Света Гора је поново отворена за ходочаснике. Међутим, број диамонитириона (виза, дозвола за улазак на Свету Гору) је ограничен и то: - сваки манастир 10 диамонитириона у једном дану, дакле 10 ходочасника - сваки општежитељни скит 5 диамонитириона - сваки идиоритмијски скит 2 диамонитириона - свака келија и исихастирион 1 диамонитирион дневно. Извор: Светогорске стазе
  11. У Историјском архиву града Новог Сада, 22. јануара 2021. године, отворена је изложба „Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације”, посвећена свештеницима који су побијени у Погрому (Шајкашко-новосадској рацији) у јануару 1942. године. Изложбу су отворили г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива, и г. Милан Новаковић, начелник Јужнобачког округа. Господин Петар Ђурђев је у свом обраћању нагласио да ће и у следећим годинама превасходно деловање бити проналажење што више биографија људи који су пострадали у Погрому у јужној Бачкој. „Нама јесте циљ не да се бавимо лицитирањем броја жртава, нити да их оспоравамо, нити да их повећавамо, већ да покушамо да пратимо те људе који су страдали, да их покажемо као праве историјске ликове, да им пронађемо фотографију, да им дамо биографију а, управо кроз тај људски чин, да им вратимо људско достојанство. Познавајући њихов животни пут, можемо као друштво дознати шта смо имали и шта смо кроз ту чудовишну акцију изгубили”, навео је директор Историјског архива града Новог Сада. Изложба ће бити доступна до 22. фебруара 2021. године. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  12. Поводом лажи и обмана које народу шаље дневни лист “Побједа” и њему сродни медији оглашавамо се ради упознавања јавности са неколико елементарних ствари: – Не постоји никакав “договор мјештана” везано за обављање свештеничких служби у сеоској цркви Св. Јована Крститеља у Бајицама. Та се служба, уз Божију помоћ, а на позив вјерника, обавља по црквеним правилима од стране канонског свештенства Митрополије црногорско-приморске са сједиштем у Цетињском манастиру. Тако је било вазда, а тако бива и у најновија времена од прота Комнена Радусиновића до садашњих свештеника цетињске парохије, који су деценије провели служећи у бајичкој цркви, и који су сви родом и држављанством црногорски грађани. – Не живимо у племенској скупини, него у уређеној грађанској и секуларној држави. А то значи да ако неко село има амбуланту, школу или цркву, то јесу институције тога села (а не неког другог), али програм рада и саму просветну, здравствену или свештеничку дјелатност – не одређују сељани нити они врше те послове, већ људи који су за те службе школовани и који имају намјештење од надлежних институција. За школе и амбуланте – то су надлежна државна министарства, а за храмове, то су – у секуларној држави – црквене институције, а не државне службе или цивилне мјесне заједнице. – У самим Бајицама је велики и довољан број православних вјерника који ово разумију и поштују. Они су у претхоним деценијама нашли мир и заједнички језик са својим племеницима, а неистомишљеницима. Зато више немамо немиле сцене пред Бајичком црквом, од прије 20-так година, кад је пред сваки Јовањдан и Васкрс било више полицајаца него вјерника испред цркве. Нити имамо судске спорове око брава и квака на црквеним вратима. – Црна Гора је цивилизована земља у којој влада правни поредак, и ако неком нешто није јасно у вези функционисања институција или питања власништва или коришћења црквене земље, таквог упућујемо на надлежне адресе које се баве тим питањима. – Поздрављамо и благосиљамо сваки људски и братски договор и нарочито обавјештавамо неупућене да је Бајичка црква Св. Јована Крститеља била, јесте и биће – отворена за све људе жељне молитве и духовног мира без обзира на њихову националну, политичку или било какву другу земаљску орјентацију. – Рашчињени и од Цркве одлучени бивши свештеници не могу обавити Божију службу нигдје у православном свијету, па како би и зашто би то могли и требали да раде у овој древној подловћенској светињи? Извор: Митрополија црногорско-приморска
  13. У Задужбини Душана Радића у Суботици, у просторијама Српског културног центра Свети Сава, у четвртак, 21. јануара 2021. године, свечано је отворена, двадесет и девета по реду, Светосавска недеља. У присуству свештенства суботичког намесништва, представника локалне самоуправе и других уважених званица, на самом почетку манифестације химном Светом Сави, коју је отпевала солиста Душица Вуцеља, магистар и професор музике, присутне је поздравио г. Стеван Бакић, градоначелник Суботице. Преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, упућујући топле поздраве организаторима и гостима, говорећи о значају и личности Првог српског архиепископа Светога Саве, протопрезвитер Душан Ђукић, архијерејски намесник суботички, свечано је и отворио Светосавску недељу. Уприличена је изложба слика, аутора Данила Вуксановића, под називом ,,Кодови Данила Вуксановића”, о чијем садржају је говорио ликовни критичар Миле Тасић. У години када Српски културни центар слави велики јубилеј, тридесет година ревносног рада, овогодишњи програм наведене културно-духовне манифестације прилагођен је тренутним епидемиолошким условима и, за разлику од ранијих година, ове године биће одржано пет програмских садржаја. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  14. Тематска изложба архивских докумената „Мученици чурушки – отргнути од заборава”, посвећена страдалима у погрому у Чуругу, јануара 1942. године, отворена је у четвртак, 21. јануара 2021. године, у галеријском простору Архива Војводине. Аутори изложбе су протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и Љиљана Дожић, архивски саветник. Присутни су имали прилику да у уводном кратком филму чују сведочанство о погрому у Чуругу, јануара 1942. године. У име Архива Војводине поздравне речи присутнима је упутио др Небојша Кузмановић. У свом обраћању, господин Кузмановић је говорио о улози Архива Војводине у вези са неговањем културе сећања на жртве страдале у Рацији у јужној Бачкој. „Ми смо свих ових осамдесет година у Архиву Војводине, поред осталог, чували ову врсту грађе и, ево, дошло је време да се оваква врста грађе на овај начин, кроз изложбе, прикаже целокупној нашој јавности. У нашем познатом фонду Ф. 183 чувамо скоро 400 фотографија ових невиних људи – деце, жена, мушкараца и стараца, који су страдали у крвавом јануару 1942. године. На нама је да ту грађу не само сачувамо него и обзнанимо и прикажемо јавности, и то не само научно-стручној већ и другим људима, како би се сећање на ове људе сачувало, сећање које су чували само потомци и света Српска Православна Црква. Само истина може да ослободи све људе и да нам помогне да будемо бољи и да – сећајући се ових људи – помогнемо не само њима него и себи и својим душама”, истакао је директор Архива Војводине. У наставку се сабранима обратила госпођа Љиљана Дожић, која је – као рођена Чуружанка и потомак страдалих у погрому у Чуругу – поделила своја сазнања о овом злочину у Чуругу, до којих је дошла на основу архивске грађе и докумената, а која су проткана личним доживљајем дубоке туге и жалости због невино пострадалих жртава. „Та туга и бол због више од хиљаду триста невиних жртава је дубоко уткана у нас и чини саставни део личности свакога од нас. Чуружани своје жртве никада неће заборавити, не зато што неће да их забораве него зато што не могу да их забораве, зато што они дубоко живе у свакоме од нас”, поручила је, поред осталог, госпођа Дожић. На крају, у галеријском простору Архива Војводине обратио се и протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, који је отворио изложбу. Говорећи о великом погрому у Бачкој у јануару 1942. године, прота Владан је указао на неопходност проналажења у себи високог хришћанског идеала праштања, напоменувши да није могуће до краја опростити уколико се не познаје и не зна читава и пуна истина. „Потрага за пуном истином траје већ неко време, кораци су мали, кратки, али ипак некако ходимо напред. Наша жеља је да и ова изложба буде допринос томе да схватимо и прихватимо истину у њеној страшној и монструозној величини и облику и да – кроз узвишени идеал праштања – у себи пронађемо снаге да тим праштањем почнемо да личимо на оне који су у овом погрому страдали, а не да, као робови и заробљеници мржње, будемо налик онима који су овај злочин извршили. Стога смо у обавези да о овоме говоримо свуда и на сваком месту, увек сведочећи истину и само истину, не дозвољавајући да та истина о њиховом страдању буде на било који начин злоупотребљена. Наша је обавеза да их се сећамо и да се, осим нашег сећања, за њих молимо да буду у Вечном сећању Божјем, у шта не сумњамо, и да, размишљајући и говорећи о њима и томе што се догодило, себе учинимо бољим људима”, нагласио је отац Владан Симић. После обраћања проте Владана, програм отварања изложбе је окончан кратким уметничким дêлом у којем су посетиоци имали прилику да, у музичком извођењу господина Миодрага Близанца, чују стихове Песме о Рацији. Отварању изложбе присуствовали су свештеници Епархије бачке, као и многи грађани Новога Сада и околине. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  15. Молебан за спас светиња у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, 23. фебруара, служио је и литију градским улицама предводио протосинђел Андреј, сабрат манастира Високи Дечани са Косова и Метохије. У крсном ходу је учествовао велики број Барана, међу којима је традиционално био велики број дјеце. Испред Саборног храма Светог Јована Владимира вјерном народу благослове косовско-метохијских светиња и Епископа рашко-призренског г. Теодосија је пренио протосинђел Андреј. Он је подсјетио да владика осјећа шта је суштина борбе у Црној Гори и свесрдно је подржава. Говорећи о везама Дечана и Црне Горе, исказану и кроз химну Онамо, ‘намо коју је написао краљ Николе, о. Андреј је казао да су Дечани имали игумане из Паштровића, и дан данас монахе који су родом из Црне Горе, „и сви као један се молимо за вас и вашу борбу.“ „Увјеравам вас да се за вас моле и сестре из Грачанице и Пећке патријаршије, да се испред кивота новопројављене светице Босиљке мученице, моле свештеници и сва народ. Једно смо у Христу, а кад је нама било најтеже долазио је, прије свих, Митрополит Амфилохије да нас посјети и укријепи.“ Он је казао да је 1998. године дечанска обитељ била забарикадирана и у сталној неизвјесности шта би се могло догодити, а први који их је посјетио био је Митрополит Амфилохије, који је на тај начин посвједочио своју вјеру која не тражи ништа, а којом се човјек предаје у руке Божије. Његов примјер слиједили су и владика Јоаникије, свештенство и вјерни народ. Позвао је све који нијесу долазали да буду гости манастира „да једни друге тешимо заједничком вјером и тиме покажемо и свједочимо да смо једно у Христу.“ Примјетивши да је у Бару копија Пећке Краснице, отац Андреј је подсјетио да је народ ову чудотворну икону из Пећке патријаршије у тешким, али и добрим временима, носио литијски кроз град и да су се тада дешавала чудесна исцјељења: „Пећка Красница, као некада у Пећи, поново благосиља литију и поново је благослов Пресвете Богородице над људима. А благослов Мајке Божије се познаје по томе каква је ово литија и какви су њени учесници. Познаје се по достојанству и жељи, не да се некоме науди или да се увриједи, него да достојанствено покажемо да нас има и да нећемо дозолити да неко насрће на оно што је сама сржа нашега бића.“ Литија је отворена за све и има мјеста за свакога јер Господ је дошао да спаси све људе и сва колена, казао је протосинђел Андреј, сабрат манастира Високи Дечани, и поручио: „Истрајте овако како сте почели, останите достојанствени и мирољубиви, одлучни и истрајни и одбранићемо светиње.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. У петак, 21. фебруара 2020. године, са благословом Епископа бачког др Иринеја, у организацији Српске православне Црквене општине Ветерник, Основне школе Марија Трандафил из Ветерника, Сретењског манастира из Москве и студија Руски цар, у дворани Основне школе Марија Трандафил свечано је отворена изложба фотографија „У СУСРЕТ РУСКОМ ЦАРУˮ. На самом почетку изложбе присутне је поздравила госпођа Милијана Граховац Проле, директорка школе, рекавши да је наведеној институцији припала изузетна част да учествује у организацији изложбе фотографија породице Романов, која на упечатљив начин говори о величини цара Николаја и његове породице. У уводном делу програма посетиоци су могли да чују две етно песме и једну мелодију на фрули, у извођењу чланица Културно-уметничког друштва Железничар – ансамбла Вила из Новог Сада, и два рецитала у извођењу ученика ОШ Марија Трандафил. У име Црквене општине Ветерник и братства храма верни народ је поздравио протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма, заблагодаривши најпре Богу, а потом директорки Основне школе Марија Трандафил, која је са радошћу прихватила идеју и пружила могућност да овом прелепом изложбом отпочне прослава храмовне славе. Отац Бранислав је нагласио да је ово прилика да се сви подсете на жртву последње царске породице Романов и да им захвале на великој љубави исказаној српском роду. Символика и веза руске царске породице и свих оних догађаја везаних за Први светски рат је та што је само насеље Ветерник добровољачко насеље, и овом изложбом Ветерник се свештено сећа предака, српских добровољаца који су после Голготе и Васкрса на Солунском фронту, пре непуних 100 година, дошли у наведено новосадско насеље. Господин Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, истакао је историјске чињенице које говоре о осведоченој љубави свете царске породице Романов, и подсетио је присутне на речи цара Николаја упућене 1914. године Краљу Александру: „Сви моји напори биће усмерени на очувању достајанства Србије. Ни у ком случају Русија неће бити равнодушна према судбини Србијеˮ. Указујући да изложбу чине црно-беле фотографије из историјских архива и личних албума породице Романов, које су подељене у неколико тематских целина, господин Ђурђев је изнео да је породица Романов веру у Бога Живога сведочила делима, о чему говоре и фотографије изложене у дворани Основне школе Марија Трандафил. Изложба ће бити отворена до 28. фебруара 2020. године, радним данима од 10 до 18 часова. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  17. У оквиру програма „Краљево – памћење, октобра 2019“, Историјски архив Краљево и Архив Српске православне цркве приредили су изложбу „Српска православна црква и руска емиграција од 1920. до 1940“, аутора Радована Пилиповића. Изложба, која броји 15 паноа, представљена је у Свечаној сали Градске управе града Краљева и трајаће наредних десет дана. Према речима протојереја ставрофора Љубинка Костића, изложба „Српска православна црква и руска имиграција од 1920-1940. године“ била је постављена у више наших градова и врло је значајна јер нам открива и пружа могућност у увид живота Руса избеглих после Октобарске револуције, а којих је у нашу земљу дошло више од 40.000. „По структури су били веома различити, било је високих интелектуалаца, инжењера, професора, теолога, лекара, архитеката, који су дали врло значајан допринос тадашњем нашем друштву, које је на неки начин било десетковано у оним ратовима, балканским и Првом светском рату. Дошли су напросто као освежење и својим плодотворним радом оставили су врло добре утиске и помен о себи. Српска православна црква и држава и краљ Александар отворили су широм врата и раширили своје руке да једнокрвну и једноверну браћу Русе прихвате овде после невоље која их је задесила. Они су се врло брзо уклопили и уткали у наше друштво и све токове живота и добијали су сваку помоћ од државе и Српске православне цркве. Постојало је велико разумевање за њихов живот и боравак у нашој земљи“, рекао је свештеник Љубинко. Како је истакла директорка Историјског архива Краљево Весна Милојевић, изложба је стигла код нас поводом великог јубилеја – 800 година од успостављања аутокефалности Српске православне цркве, али и поводом октобарских догађаја код нас. „Изложба је настала захваљујући сарадњи са Архивом Српске православне цркве и тачно враћа ратни период у тада већ Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Драгоцена је због тога што доноси причу из фондова и збирки из Архива СПЦ – кроз новинске чланке, фотографије, где бих могла да издвојим патријарха Димитрија, затим Варнаву, Гаврила Дожића. Говори и о доласку руских монахиња код нас у, фактички, опустошену Србију, пошто је Србија у Првом светском рату пострадала, као и свештенство, као и цркве и манастири. Њихов долазак је јако драгоцен за СПЦ, за обнову и за даљи развитак духовног живота код нас. Издвајам, што сматрам интересантним за све Краљевчане, молбу нашег владике жичког Николаја Велимировића – он моли наш Синод да донесе одлуку да се један дан посвети молитви за руски народ и за обнову руске државе, зато што је тада код њих већ успостављен комунистички режим“, осврнула се на изложбу директор Историјског архива Краљево Весна Милојевић, позвавши суграђане да је погледају. Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, који је отворио изложбу, истакао је да представљање ове изложбе у склопу обележавања осам векова аутокефалности Српске православне цркве још једном показује добру сарадњу између Цркве и града Краљева, у овом случају Архива СПЦ и Историјског архива града Краљева. „Руска миграција, у периоду после Првог светског рата, оставила је значајан траг у српској архитектури, науци, али и у области духовности. Подсетимо се само Николаја Краснова, познатог руског архитекте, који је пројектовао велики број здања у Београду, али и читавој бившој држави, Георгија Острогорског, који је познати српски византолог и оснивач Византолошког института Српске академије наука и уметности, и читавог низа људи који су помогли да се у рату опустошена Србија обнови као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Годинама и деценијама после завршетка Првог светског рата руска миграција чинила је велики део српске интелигенције и српске духовне елите. Управо због тога ми се данас сећамо ових људи“, изнео је занимљиве податке градоначелник Краљева др Предраг Терзић позвавши Краљевчане да посете изложбу и потпуно бесплатно уживају у свим овим експонатима. Извор: Епархија жичка
  18. Храм Успенија Пресвете Богородице у Новом Саду је, поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве – 800 година аутокефалије, организовао изложбу фотографија о манастиру Хиландару. Изложба је уприличена у оквиру манифестације Госпојински дани, а свечано је отворена 12. септембра 2019. године у Историјском архиву Града Новог Сада. Говорили су протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, г. Петар Ђурђев, директор Архива и г. Рајко Каришић, аутор. Свети Сава је хиротонисан, а потом изабран за Архиепископа српских и поморских земаља баш на празник Успења Пресвете Богородице. Ми смо имали ту радост да прославимо Успење, овогодишње, тако да нас је на неки начин вратило у Никеју, а то се не дешава сваке године нити сваке деценије, рекао је отац Жељко. На отварању изложбе присутни су имали прилику да чују стихове које је казивао песник Благоје Баковић. Поставка обухвата 40 фотографија које су настајале у два циклуса, пре и после великог пожара 2004. године. Изложба ће бити доступна посетиоцима Архива Војводине до 22. септембра. Аутор изложбе најавио је да ће тога дана, у Гимназији Јован Јовановић Змај бити одржано предавање о манастиру Хиландару. Извор: Инфо служба Епархије бачке
  19. У Недјељу Свих светих, прве седмице по Духовима, 23. јуна, крипта Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици прославила је своју славу Тим поводом у крипти која је посвећена Свима светима служена је Света литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Драган Митровић, уз саслужење : протојереја – ставрофора Далибора Милаковића, као и протојерејâ: Миладина Кнежевића, Мирчете Пљиванчанина, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза. http://www.hramvaskrsenja.me/files/Voice 049.m4a На Литургији су пјевали и одговарали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму, као и чланови црквеног хора овог храма „Свети Апостол и Јеванђелист Марко“ под вођством дирингетице мр Људмиле Радовић. Током Литургије благосиљан је славски колач и кољиво принети у славу и част Свих светих. Након тога свештеник Мирчета Шљиванчанин је испред братства Саборног храма пожелио сабранима срећан и благословен празник и срећну славу и обратио се својим празничним пастирским словом објашњавајући да данас славимо Све свете зато што су светитељи управо плодови живота у Духу Светоме. „Славимо их зато што су светитељи испунили ону Божију заповјест да треба изнад свега вољети Бога и вољети своје ближње. А то вољети Бога и ближње није ништа друго до живот у Духу Светоме. То је живот у труду и борби да задобијемо Духа Светога, како је то говорио Свети старац Серафим Саровски – а то је циљ и смисао хришћанског живота“, подсјетио је отац Мирчета. Нагласио је да је зато и Црква Божија – као заједница Духа Светога, и све што у Цркви бива и што чинимо и совршавамо, совршавамо благодаћу Светога Духа. Отац Мирчета је истакао да светим крштењем улазимо у небоземну заједницу Цркве Божије, али и да треба да трудом постанемо и потврдимо то наше призвање на ту заједницу: ,,Овај нас празник поучава да и ми светим крштењем улазимо у ту заједницу, у небоземну заједницу светих у заједницу Цркве Божије. Али, да би били истински чланови те Цркве и да би били у друштву тих светитеља Божијих, треба да се трудимо да ту и останемо и да се свакога дана трудимо да будемо истински људи Божији.“ Истакао је да свако од нас може и треба да постане свети Божији човјек: „У црквеном календару видимо да славимо разне светитеље, свакога дана. Имамо светитеље, имамо преподобне, па имамо мученике и свештеномученике, па преподобномученике и јуродиве, па свету дјецу и свете мајке – свете жене. А шта нам то свједочи? То нам свједочи да сваки од нас ма гдје био и гдје се налазио, у којем год животном добу био, којим год дјелатношчу се бавио, може да постане и треба да постане свети Божији човјек. Зато нас овај празник охрабрује и оснажује да и ми можемо да идемо Божијим путем и да су врата Царства Божијега отворена за све оне који желе у њега да уђу, само ако се потруде. А први и основни наш труд су наша жеља и наша воља – дакле да желимо да будемо Божији људи и да знамо да је то најважнија ствар у животу“, истакао је отац Мирчета. Он се такође осврнуо и на дјелове из прочитане јеванђелске приче која нас подучава да прије свега треба вољети Бога, те да из те љубави исходи и љубав према свима: ,,Не смијемо и не можемо да волимо ништа друго више него Бога, а када волимо Бога и када се трудимо да живимо по Богу, онда волимо све. Онда стичемо и имамо праву и истинску љубав према свима. И према оцу и мајци, и према жени и према детету, и према сваком човјеку који ходи овом земљом, зато што је Божија љубав којом нас воли и дарује, права љубав, истинска љубав.“ Идимо Божијим путем, сви смо позвани, сви људи овога свијета, а и сви људи овога града када је у питању наш Храм. Врата овога храма су отворена свима који желе да живе по Богу, који воле Бога и који воле ближње“, закључио је своје пастирско обраћање отац Мирчета. Овогодишњи домаћин и кум славе крипте Саборног храма, професор др Радомир Зејак са својом породицом, припремио је пригодно послужење за сав присутни народ, а овом приликом је кумство за следећу годину примио протођакон Владимир Јарамаз испред Хора Светог апостола и Јеванђелиста Марка, чији је он предсједник. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. 17. маја у Византијском Музеју у престоници Кипра, Никозији, свечано је отворена изложба фотографија ‘Боје Православља. Кипар – Пољска’. Организатор изложбе је међународни сервис православних фотографија, који су основали православни Пољаци, orthphoto.net у сарадњи са Кипарским друштвом фотографа и Византијским Музејом. Изложба се састоји од 90 табли расподељених између обе држве. На свакој табли налази се неколико слика, укупно 200. Кипарски део престављају фотографије из такмичења 2018. године, на чијој је основи Пољска Православна Митрополија издала албум ’Боје Православља: Кипар’. Пољски део је направљен од материјала скупљаних већ годинама. Изложбу су благословили поглавари Кипарске и Пољске православне цркве: архиепископ Хризостом II и митрополит Сава. Њен циљ је представљање аутентичног Православља виђеног очима фотографа; побољшање сарадње двеју помесних цркава; и сведочење, да Православна црква нема граница и сједињује све људе који желе Спасење. На отварању изложбе певао је пољски хор "Каладники" из Војнова и Византијски Хор Архиепископије Кипра. Изложба је отворена до 12. јуна. Васкршњи тропар на пољском и црквенословенском на отварању изложбе: Извор cerkiew.pl; превод pouke.org; слике Jarosław Charkiewicz
  21. Данас је у Подгорици почела са радом дводневна Међународна научна конференција ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“ коју организују Митрополија црногорско-приморска и Конференција европских цркава из Брисела. На конференцији ће говорити међународни и домаћи правни стручњаци о бројним питањима која се тичу актуелних изазова у гарантовању, остваривању и дјелотворној заштити права на слободу вјероисповијести или увјерења, као и улоге и доприноса цркава и вјерских заједница са посебним освртом на питање њиховог правног положаја у Црној Гори. Конференцију су отворили Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. др Амфилохије (Радовић) и Пречасни г. Кристијан Кригер, предсједник Конференције европских цркава из Брисела. Конференцији се обратио путем видео линка и проф. др Ахмед Шахид, специјални извјестилац Уједињених нација за слободу вјероисповијести и увјерења, затим протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске Поздрављајући учеснике конференције Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да се слобода темељи на Христу богочовјеку и Његовом васкрсењу које је темељ истинске слободе људског живљења на земљи, а у исто вријеме и слободе од смрти и тиме задобијања вјечне слободе и достојанства. „Ако човјек није вјечно биће онда сав његова труд и борба за слободу на земљи се показује бесмислена. Црква Христова је била и остала свједок те и такве слободе.“ Према његовим ријечима Црква је носилац буђења људског бића за слободу на земљи и побједу зла – мржње која угрожава људско биће и његову слободу: „Црква и постоји да ослободи човјека и човјечанство од зла, мржње, робовања ономе што није достојно човјека, да би кроз овај живот могао да задобије и ту онтолошку слободу. Црква је дакле, свједок те и такве слободе, била и остала до наших времена. И у свим историјским периодима, и на Истоку и на Западу, она се борила за ту и такву слободу, не просто за слободу вјероисповијести или увјерења, него уопште за слободу људског бића и ослобођење од свега онога што угрожава људско биће и што га понижава.“ Митрополит је подсјетио на разлоге зашто предложени Нацрт закона о слободи вјероисповијести није прихватљив, па је чак и примитивнији него закон из времена комунистичке Југославије, истичући да људи који предлажу тај закон су прије свега васпитавани у антицрквеном духу послератног времена. Нагалсио је да су раније склопљени темељни уговори са Римокатоличком црквом – Ватиканом, Исламском и Јеврејском заједницом а да је једина заједница која је остала ван тога још увијек Митрополија црногорско- приморска, односно Српска православна црква. Истакао је да је у посљедње вријеме било сусрета са министром правде господином Зораном Пажином поводом формулисања закона и да то даје наду да ће проблеми бити превазиђени: Митрополит је исказао благодарност свима који су узели учешће у раду конференције и изразио наду да ће и ова међународна конференција помоћи црногорским државним органима да још озбиљније схвате озбиљност теме слобода вјероисповијести и да ће бити донијет закон који ће бити усаглашен са европским и међународним законодавством. У свом поздравном обраћању, Пречасни г. Кристијан Кригер се захвалио на позиву и исказаном повјерењу на том осјетљивом питању. Он је казао да у демократским државама слобода религије и увјерења се посматра као показатељ људских права и знак постојања једног модерног свијета. „Међутим, неке од чланица Конференције европских цркава се суочавају са дискриминаторним законима који нарушавају то темељно право. Заправо секуларизације друштва и религиозни плурализам који је донешен кроз мобилност често чини неопходним да државе сада ревидирају своју легислативу која је управљала у прошлости вјероисповијестима и увјерењима под различитим условима.“ Господин Кристијан Кригер је нагласио да државе имају неспорну дужност да штите и промовишу право на слободу вјероисповијести или увјерења и да помажу религиозним заједницама институцијама да дођу до правног признања. „Конференција европских цркава као и Митрополија, подржава напоре државе Црне Горе да ревидира своје законе тако да се они ускладе са европским законима и са правним тековинама Европске уније како се ова држава припрема да јој се једног дана прикључи. Нарочито поздрављамо одлуку да се замјени застарели закон из 1977. са новим законом о слободи вјероисповијести, укључујући одредбе о правном статусу и позицији цркава и вјерских заједница. Међутим, речено нам је да припремне процедуре су резултирале са нацртом закона који има проблеме у многим дјеловима. Вјерујемо да ти дијелови требају и морају бити исправљени и кориговани, али такође вјерујемо да су ти проблеми могли бити избјегнути да је припремни процес био транспарентан и да су у њему учествовали сви заинтересовани субјекти.. Захваљујући се свим учесницима конференције, Пречасни г. Кристијан Кригер је казао да Конференција европских цркава може савјетовати не само чланице у овом региону већ и власти како би се остварила успјешна и плодоносно сарадње између држава и цркве као што је дефинисано у члану 17 Споразума о функционисању Европске уније: „Унапријед се радујем продуктивној размјени информација и идеја и учењу о ситуацији и контексту у којој цркве функционишу у Црној Гори. Надам се да ће ове забринутости које су поменуте и сугестије које ћемо дати бити узете у обзир од стране Владе Црне Горе и да ће они поново размотрити измјену Нацрта закона како би био компатибилан са универзалним стандардима о људским правима и слободама вјероисповијести или увјерења.“ Проф. др Ахмед Шахид, специјални извјестилац Уједињених нација за слободу вјероисповијести и увјерења путем видео поруке је поздравио све учеснике конференције и захвалио се на позиву. Изразио је наду да ће држава Црна Гора уважити препоруке и стручна мишљења која ће се чути на скупу и тако донијет закон о слободи вјеросповјести који ће бити усаглашен са европским стандардима и законима. Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић је мишљења да је, имајући у виду да је у Црној Гори и даље на снази Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године, као и да је Влада Црне Горе у свом Програму рада за други квартал ове године најавила усвајање Предлога закона о слободи вјероисповијести, неопходно да се на стручан и друштвено одговоран начин отвори јавни дијалог и сагледа право на слободу вјере, вјероисповијести или увјерења из међународноправне, историјскоправне и позитивноправне перспективе, јер је ријеч о универзалном људском праву и слободи. „Намјера је да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вјероисповијести, који би, за разлику од Нацрта закона о слободи вјероисповијести из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вјероисповијести или увјерења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и вјерских заједница у Црној Гори.“ Након поздравних обраћања услиједила је прва сесија „Слобода вјероисповјести или увјерења у међународном праву и праву ЕУ“, на којој је модератор др Елизабета Китановић, извршни секретар за људска права у Конференцији европских цркава. Током ове сесије своја излагања ће изнијети проф. др Силвио Ферари, Универзитет у Милану (емеритус), проф. Кол Дарам, Међународни центар за правне и религијске студије, Бригам јанг универзитет, Прово, проф. др Богољуб Шијаковић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. др Јован (Вранишковски), Скопље. ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ: https://mitropolija.com/2019/05/03/prva-sesija-sloboda-vjeroispovjesti-ili-uvjerenja-u-medjunarodnom-pravu-i-pravu-eu/ https://mitropolija.com/2019/05/03/treca-sesija-autonomija-crkve-da-sama-uredjuje-svoj-zivot-i-misiju-je-standard-u-estoniji-njemackoj-i-austriji/ https://mitropolija.com/2019/05/03/cetvrta-sesija-predstavnici-struke-iz-rumunije-bugarske-i-italije-ocijenili-kao-diskriminatoran-nacrt-zakona-o-slobodi-vjeroispovijesti/ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  22. Министар Вулин: Истина испричана овом изложбом може да буде различито посматрана, али не и оспорена – НАТО агресија је била последњи велики злочин 20. века. НАТО агресија је била завршетак једног страшног и крвавог века, у коме Срби нису заслужили да изгубе милионе људи. Србија ни једним својим поступком није ничим ни изазвала ни скривила НАТО агресију. Нема никакве српске кривице у НАТО агресији и страшном рату 1998. и 1999. године – истакао је министар одбране Александар Вулин отварајући изложбу Министарства одбране и Војске Србије „Одбрана 78“, посвећену обележавању 20 година од одбране отаџбине од НАТО агресије у изложбеном простору Музеја Града Београда.Министар Вулин је подсетио да је на данашњи дан, пре две деценије, убијена Милица Ракић и нагласио да је изложба посвећена свима који су убијени, свим војницима, полицајцима и свим страдалим у НАТО агресији, убијеној деци и истини. Он је нагласио да је Србија поносна на сваког свог војника, официра, полицајца, на сваког свог човека који је истрпео и преживео НАТО бомбардовање.– У нама нема кривице. Чињеница да смо живели и бранили своју земљу није и не може бити оправдање за НАТО агресију и НАТО бомбардовање. Те 1999. године, свако је показао своје лице – Срби своје најбоље, најлепше и најхрабрије лице, а они који су нас бомбардовали своје најружније и најслабије лице. Те 1999. године, није било разлике између фронта и позадине. Сваки становник Србије био је мета, свака наша смрт за њих је била само колатерална штета, и ништа више. Ми имамо разлог да се поносимо и кад мислимо о 1999. години, осећамо понос на сваког војника, полицајца, официра и грађанина ове земље и не верујем да они који су нас бомбардовали могу да деле то исто осећање са нама – оценио је министар Вулин.Према његовим речима, српски народ зна шта је војничка слава и поштује је и код непријатеља, али нема војничке славе у убијању деце и убијању трудница на пијацама.– Не верујем да могу да деле наш понос, али могу наше друго осећање које нас увек обузме када мислимо о 1999. години – тугу. Надам се да осећају тугу када мисле на нашу убијену децу, када мисле на наше убијене војнике и полицајце. Надам се да деле нашу тугу, јер туга је први корак ка кајању, а кајање је оно што желимо да видимо код свих оних који су убијали Србију те 1999. године – нагласио је министар Вулин. Ми гледамо у будућност, додао је, и изабрали смо да будемо војно неутрални, не желимо сукоб ни са ким и хоћемо да градимо пријатељство, али, подвукао је, никада не смемо да заборавимо оно што је било.– Не верујем да постоји пријатељство које се темељи на томе да заборавите оно што се десило, да заборавите зло које вам је учињено. Истина коју ћемо испричати и у овој изложби је истина која може да буде различито посматрана, али не може да буде оспорена – овако је било. Истина коју ћете овде видети је истина коју овај народ живи. Ово је изложба коју су направили они који су нас бомбардовали 1999. године – поручио је министар Вулин.Према његовим речима, гледамо у будућност, изабрали смо да будемо војно неутрални и да никада другима не учинимо оно што је чињено нама. И изабрали смо да не заборавимо, јер Срби су пречесто у својој историји заборављали зло које им је чињено, да не би повредили друге. – Србија се тако понашала до 2012. године, али од 2012. године када је Александар Вучић постао министар одбране Србија не дозвољава да неко други пише њену историју и да јој неко други наређује да заборави – закључио је министар Вулин.Говорећи о изложби, аутор Душан Јововић истакао је да је реч о пројекту који је иницирало Министарство одбране и Војска Србије. Он је посебно нагласио да су коаутори изложбе јединице Војске Србије, без којих ову изложбу није било могуће приредити. Међу њима посебну захвалност дугујемо 250. ракетној бигади за ПВД. – Изложба је мултимедијална и интерактивна поставка која први пут приказује видео и штампане материјале који до сада јавности нису били приказани, што због своје јачине и начина на који је то снимано 1999. године, а сви материјали су дигитално обрађени – нагласио је Јововић, додајући да је главна идеја била да се интерактивним приступом код публике изазове емоција и да се покаже да су војска и народ били неодвојива целина и да није било фронта.Он је истакао да је поставка подељена у осам целина, међу којима је издвојио "Сигурну собу" која је посвећена настрадалој деци, а ликовност изложбе почива на аутентичним артефактима који су настали током 1998. и 1999. године.Изложбена поставка на јединствен начин приказује херојску одбрану земље током 78 дана НАТО агресије, која је почела нападом на СР Југославију 24. марта 1999. године, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација и посвећена је страдалим припадницима војске, полиције и цивилима, међу којима је, нажалост, било и мноштво деце. Реализацију изложбе помогли су "Југоимпорт СДПР", Радио-телевизија Србије, Радио-телевизија Војводине, телевизија Студио Б, дневни листови Вечерње новости, Политика и Блиц, компанија "Борба", фотографи Срђан Илић и Томислав Петернек и новинар Милена Марковић и Милутин Попадић. Отварању изложбе присуствовали су министри у Влади, начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милан Мојсиловић са члановима Колегијума, чланови Колегијума министра одбране, представници Министарства одбране и Војске Србије, МУП-а, града Београда, пензионисани припадници система одбране, као и представници јавног и културног живота. Изложба је отворена сваког дана од 10 до 19 часова, осим понедељка.
  23. У пету недјељу Часног поста, у Недјељу посвећену Светој Марији Египћанки, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литругија. Началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, а саслуживали су му: протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, јереј Лека Вујисић, као и протођакон Владимир Јарамаз. За пјевницом је пјевала мјешовита пјевница, као и храмовни хор ,,Свети апостол и јеванђелиста Марко“ који води диригент мр Људмила Радовић. Сабранима обратио се протојереј Мирчета Шљиванчанин. http://www.hramvaskrsenja.me/files/Voice 032.m4a Рекао је да се из животописа преподобне Марије Египћанке може јасно увидјети, да Господ својом љубављу, свакоме човјеку даје шансу да се спасе, будући да нема тога грешника који може бити отписан за Бога. „Јер, Христос је управо дошао да да живот за гријехе цијелога свијета, за сваког човјека и то значи да врата Цркве Божије никоме нису затворена, то значи да свако може да дође Господу и да врата Цркве Божије, као мјеста гдје се сједињујемо са Богом су отворена свима. Али, само ако желимо на њих да уђемо“, рекао је он. Додао је да је друга поука из овог житија подједнако важна нама данашњим хришћанима, баш као и онима ранијих вјекова, а то величина покајања. „Колико је само велико покајање Марије Египћанке? Оно показује да Бог од највећег грешника може начинити светитеља. И то јесте наша нада. То је нама охрабрење“, казао је отац Мирчета Као трећу поуку, отац Мирчета је издвојио јасну поруку да када кренемо тим Божијим путем, нипошто се не смијемо вратити на стари, пређашњи начин живота. “ Да се не окрећемо назад, него, да идемо напријед према Христу, према Царству Божијем и да све уложимо, да уложимо сав труд да идемо таквим путем. Е тако је живјела Марија Египћанка, пуних 47 година у пустињи. Ето нам дивног примјера“, поручио је отац Мирчета Шљиванчанин. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  24. У четвртак, дана 11. априла 2019. године, у Српском културном центру у Вуковару свечано је отворена библиотека ”Захарије Орфелин”. Свечаном отварању присуствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим, господин Игор С. Јовичић, државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије, господин Милан Шапић, генерални конзул Републике Србије у Вуковару, госпођа Људмила Остојић, конзул Републике Србије у Вуковару, господин Војислав Станимировић, председник Главне скупштине СДСС-а, као и други представници политичког, јавног и културног живота Срба у Вуковару. Ученици вуковарске Гимназије су својим наступом увеличали овај догађај. Библиотека капацитета 15000 наслова ће за читаоце бити отворена од 15. априла. Извор: Епархија осечкопољска и барањска
×
×
  • Креирај ново...