Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'ртс:'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Многи људи не слушају целовиту реч Христову, реч јеванђеља и понекад би хтели да цркву употребе у контексту својих појединачних циљева, макар они били и легитимни, а цркву нико не може да држи у џепу и користи је као џокера кад му је потребна, истиче у интервјуу за РТС патријарх српски Порфирије. Патријарх српски је, у интервјуу за РТС, рекао да је био тужан оне вечери кад су на улицама Србије избиле блокаде и када је дошло до инцидената и насиља. "Нисам био ни повређен нити љут реакцијом, али морам да кажем да је иста врста реакције дошла и са леве и са десне стране, и из оних кругова који себе сматрају да су опозиција али и из неких крајњих, искључивих кругова који сматрају да подржавају власт, али то је ипак један мањи круг људи јер сам исте вечери добио много више порука подршке и захвалности", нагласио је патријарх српски Порфирије. Ту постоји, напоменуо је, и један принципијални проблем – што многи људи не разумеју да црква покрива целину, обраћа се целини свога народа, чак не ни само целини свога народа него свим људима уопште. "Обухвата и природу и читаву творевину и да је најобзиљнија издаја духа цркве упоређивање са било којом страном и странком. Реч црква значи сабор, која обухвата све, а парс, партија је део. Проблем је у томе што многи људи не слушају целовиту реч Христову, реч Јеванђела и понекад би хтелаи да цркву употребе у контекст својих појединачних циљева, макар они били и легитимни", истакао је поглавар Српске православне цркве. Цркву, истиче, нико не може да држи у џепу, као ни Бога, и да је извлачи из џепа као џокера кад му је црква потребна. "Дакле, ја знам много о људи на разним странама и онај који није успео да чује реч мира, који не разуме да смо једни другима потребни, који трага за тачком ко је крив, тај ће заувек остати без поруке Јеванђеља која је ту да га ослободи, која је ту да да радост. Од тог пута не можемо одустати, без обзира ко како сагледава цркву", нагласио је патријарх српски. Све зависи, према његовим речима, шта нам је приоритет. "Момчило Настасијевић кад говори о итентитету српског народа, говори да је православни и каже да најлепши цветови српске културе су универзални, али су дубоко укорењени у локалном и народном а то јесте православно. Приоритет за православну културу и Јеванђеље и увек смисао постојања је цивилизација љубави, а не цивилизација успеха, јесте човек а не профит како би рекао Чомски. Црква нуди смисао, смисао постојања и у историји и у вечности, а у историји, у свим околностима, даје компас како ходати кроз сциле и харибде, а сачувати другога од себе", истиче поглавар СПЦ. "Човек има потребу за човеком" На питање због чега смо постали љутито и бесно друштво које има режући облик комуникације, патријарх Порфирије је навео да се, на основу свог искуства, делимично слаже са том констатацијом. "Зато што у сваком друштву постоји медијска јавност и постоји друштво, постоје људи, постоји општа јавност. Сувише је сложено људско биће да би се могло свести на ону реченицу 'човек је човеку вук'. Управо супротно, човек има потребу за човеком и у медијској јавности, која, нажалост, не бих могао увек да објасним зашто је то тако, има потребу да пошто пото ствара поларизације. Чим постоје поларизације, то ми личи да неко иза медија има свој интерес, а најлакше га је остварити када постоје блокови, када постоје неспоразуми. Завади па владај, или завади, па оствари свој интерес. Та медијска јавност јесте подељена и она личи на оружје које је спремно да изврши егзекуцију над оним ко је са супротне стране", навео је патријарх српски. Додао је да, истовремено, "зна да обични људи, без обзира на различите погледе на политичко уређење, на различите погледе на разна друга питања и теме које се тичу конкретног живота, ипак комуницирају, ипак опште". "Знам многе који припадају различитим политичким опцијама, а и те како се међусобно друже, јесу пријатељи, па чак и међу онима који заузимају водеће и важне позиције у одређеним партијама", нагласио је патријарх Порфирије. Поглавар Српске православне цркве је истакао да на медијском плану у Хрватској "напросто не постоји та врста поларизације и сукоба и оштрих речи као што је то случај овде код нас, унутар њихових народа и њиховог друштва". "Они, када су медији у питању и када је у питању та сцена, спремнији су да чују једни друге, спремнији су да разговарају једни са другима. Спремнији су да лакше воде дијалог", казао је патријарх. "Оно што је за Римокатоличку цркву Ватикан, то је за нас Косово" Патријарх Порфирије је, упитан да ли се све владике слажу са његовом реченицом да је референдум за Косово и Метохију одржан 1389. године, истакао да се став цркве о том питању није мењао и да је свима добро познат. "Ја досад нисам наишао ни на једног од браће епископа, а и у свештенству, на дисонантне тонове када је реч о Косову. Наравно да за нас Косово није само политичко питање, то је много дубље духовно питање. Зато ми кажемо да Косово није напросто мит, зато што на плану мита ви можете бити губитник или добитник. Косово је као завет за нас везано за Нови завет, а у средишту, у сржи Новог завета стоји светост и ми смо позвани на светост и за нас је Косово заиста светиња", нагласио је патријарх. Истакао је да је имао могућност да се, откако је дошао на позицију патријарха да се среће са људима из читавог света и да је, како би дочарао, шта за нас Косово практично значи, многима је говорио да је "оно што је за Римокатоличку цркву Ватикан, то је за нас Косово". "Најбоље је Васко Попа рекао, 'поље каквог нема, небо изнад земље и небо испод земље'. Дакле, Косово је за нас оковано небом и у том смислу, не може бити предмет прагматичности, предмет рационалног и логичног. Шта је то ефемерна добит, шта је то практично корисно, јер оног тренутка кад ми угасимо Косово у себи, ми напросто постајемо идентитетски нешто сасвим друго у односу на читаву нашу историју и предисторију, у односу на своје оце, праоце и свега осталог", поручио је патријарх српски Порфирије. Додао је да је континуитет и поглед и ход у будућност једног народа немогућ без дубоког корена и да је за нас Косово најдубљи корен. "Јасеновац је највеће светилиште у српском народу, а не математика и бројке" Патријарх српски наводи да је положај Срба у Хрватској широка, слојевита тема, наглашавајући да је његов дубоки утисак да страх код многих Срба у Хрватској постоји. "Он није од јуче и не може се једноставно једним потезом руке и операцијом и превазићи, а страх је највећи могући човеков непријатељ, кад сте у страху, не треба вам друго робовање, без могућности сте да афирмишете свој потенцијал. Он постоји и спутава отворено, спонтано, аутентично функционисање многих људи. Он има има своје објективне короне, али из тих објективних се развијају и субјективни корени", наглашава поглавар СПЦ. Сматра да у Хрватској постоји веома велики број људи, Хрвата, у разним структурама њиховог друштва, који чине све да отупе тај страх код својих суграђана Срба и да пруже простор да буду раме уз раме грађани као и сви други грађани. "Наравно постоје и такви који користе бруталан језик, који производе управо слику коју сте ви навели, осећање код многих Срба да су, најблаже речено, вишак на просторима Хрватске. Не само да имам огромну наду да та група екстремиста неће превагнути, јер није доминантна у хрватском друштву, већ да ће ове силе и снаге добрих људи каквих тамо има пре или касније учинити да окови страха који спутавају и везују неке Србе једноставно сами по себи ишчезнути", наводи патријарх српски. Говорећи о Јасеновцу и жртвама, истиче да је Јасеновац пре свега свето место, "највеће светилиште у српском народу". "Ја сам безброј пута био тамо, био сам пре три дана, посетио монахиње у Јасеновцу, и сваки пут кад одем у Јасеновац, ја се духовно обновим, оснажим, оснажим се управо на плану по сваку цену труда и напора да проповедамо јеванђеље и да је сваки човек икона Божија, да је за сваког појединца Христос распет", наглашава патријарх. Истовремено, додаје, важно је рећи да за нас Јасеновац није математика и нису бројке. "Ја у Јасеновац идем да се молим богу, тим светим мученицима да буду подршка и нама који смо и данас распети. Отуда покушај да се и ми из цркве увучемо у расправу о бројкама јесте покушај да се измести суштина тога места и свог правног оквира је да се премести на табло где се лицитира о бројкама", истиче поглавар Српске православне цркве. Поручује и да је против сваке врсте ревизионизма, у било ком смеру и правцу. "Притом остављам увек комфор историчарима да на основу различитих параметара и докумената закључују о бројкама. Али не могу да одолим устиску и да не кажем да је ревизионизам веома актуелнан данас, не само код нас, већ глобално говорећи, расправе о Првом светском рату доносе заључке, а који су ревизија догађаја који су се десили. Најбоља могућа ствар у Јасеновцу је што је владика Јован тамо основао манастир и ја позивам браћу и православне Србе да иду у Јасеновац на поклоничко путовање, кад дођу тамо, биће им све јасно", наглашава патријарх српски. "Jутро после устоличења на Цетињу показало да је све пре тога била јефтина политикантска прича" Говорећи о догађајима у Црној Гори уочи устоличења владике Јоаникија, патријарх српски је објаснио да су црквени великодостојници били расположени да иду пешке до Цетиња из Никшића. "Да нас до једне тачке која је сигурна довезу аутомобилима, а да онда пешице се упутимо ка Цетињу па кад стигнемо. Међутим, државни органи Црне Горе то нису дозволили и предложили су хеликоптер, нисам знао да је реч о војном хеликоптеру, нити сам знао да су ту наоружани специјалци. Када сам питао шта ће пушке, имали су образложење да смо високо штићене личноти и да нема другог начина да нас пусте да идемо. Тог тренутка сам помислио шта би Бог хтео од мене – могао сам да не одем и да не буде устоличења, а то је једини задатак и то је обавеза, устолиличење се увек обавља на Цетињу", наводи патријарх српски. Људи су му, каже, вече пре лично говорили да су спремни да иду на Цетиње да се бију. "Показало се колико је то све била јефтина политикантска прича. Када смо обавили устоличење, престали су немири на Цетињу и живот је почео да се одвија потпуно нормално", истиче поглавар СПЦ. Када је реч о потписивању Темељног уговора Владе Црне Горе са Српском православном црквом, патријарх Порфирије је рекао да је то веома важан документ који у овом тренутку једино СПЦ са својим епархијама нема потписан са државом Црном Гором. "Мислим да ћемо у најскорије време доћи до прихватљивог документа и да ћемо потписати уговор пре свега на корист верног народа, али истовремено и као један демократски задатак који треба да испуни држава Црна Гора. Бавимо се том темом и мислим да ћемо доћи до документа који је задовољавајући за обе стране", истиче поглавар Српске православне цркве. "Посета папе Србији отворено питање" Говорећи о посети папе Србији, патријарх српски каже да је то отворено питање, отворена тема. "Ми имамо с времена на време разговоре о томе, ја сам тек дошао на трон Светога Саве, и још нисам имао прилику да се сретнем ни са једним правосланвим поглаваром, сматрам логичним да одем у посету и да дођу поглавари других помесних православних цркава. Мислим да би папина посета Србији била веома важна из много разлога не само у духовном смислу већ и у геополитичким размерама, то би имало свој значај", напомиње патријарх. Одговарајући на питање да ли папин пут у Београд води преко Јасеновца, патријарх Порфирије каже да је, будући да никакве конректне разговоре до сада нисмо имали о доласку папином у Србију, та тема онда "само на нивоу виртуелне стварности". Када је реч о Степинцу, патријарх српски наводи да задатак комисије која се бавила том темом није био да тражи нова документа која би потврдила његову светост, са једне стране или оспорила са друге, већ је задатак било поново читање живота Степинчевог. "И управо на том плану ми смо другачије од браће и хрватских колега видели догађаје и поступке Степинца. Један тих је да за време НДХ Степинац није исказивао много отпора у односу на то што је Павелић чинио у НДХ, и то се приписивало његовом карактеру. Међутим, за време Тита је показивао отпор, живот и динамку па се поставља питање о чему се ради и закљчак је да то није део његовог карактера", напомиње патријарх Порфирије. Наводи да је комисија резултате свог рада предочила папи, те да је на њима у Ватикану да даље процењују шта иде про а шта контра Степинца. "Верујем да ће се из коренспонденције Степнчеве са папом Пијем открити још нека димензија његове личности. Остаје у сваком случају питање откуда то да су различити ставови у односу на два брутална, са његове тачке гледишта, режима која сеју и остављају иза себе жртве. Ми смо урадили оно што је до нас, мислим да смо имали довољно јаке анализе, образложења, аргументе за став који је на почетку рада комисије изразио наш патријарх шаљући писмо папи Фрањи", наглашава патријaрх Порфирије. Извор: РТС
  2. Гост овонедељне емисије Храм био је протонамесник Миле Суботић, мастер теологије, асистент Православног богословског факултета Универзитета у Београду, предмет-Историја српске цркве, који говори о животопису и књижевном раду патријарха Пајсија Јањевца који је чини се неоправдано запостављен. Аутор и водитељ Душанка Зековић. Звучни запис емисије Патријарх српски Пајсије I, Пајсије Јањевац, од 2017. Српска православна црква га прославља као светитеља, а његове мошти почивају у Пећкој патријаршији. Син је српског свештеника Димитрија рођен у Јањеву 1542. године. Школовао се у родном месту и оближњој Грачаници. Као служитељ српског патријарха Јована постављен је 1612. за Грачаничког, односно, липљанског митрополита. Када је 1614. године патријарх Јован позван у Цариград, где је требало да одговара за оптужбе да је сарађивао са папом, митрополит Пајсије је преузео привремену управу над Српском патријаршијом. Неколико дана касније, у Цариграду је обешен српски патријарх Јован због сарадње са папом и западним владарима. Доласком Пајсија на чело Српске патријаршије, означен је заокрет у црквеној управи. Патријарх обилази манастире, запустелу Жичу, иде до Срема, води рачуна о Србима у заграничним областима, у епархијама у Хабзбуршкој монархији... Развијао је живе односе са Руском патријаршијом, а суздржавао се у контактима са представницима Римокатоличке цркве. Био је познат као патријарх књигољубац. Прикупљао је књиге, преписивао, повезивао, и сам је био писац. У Свету Земљу одлази у 94. години живота. Следеће године по повратку, несрећним случајем, 1647. године упокојио се у Пећи. Извор: РТС
  3. У овонедељној емисији Храм, поводом монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски", која је штампана на српском, руском, енглеском разговарамо са њеном ауторком, историчарком уметности проф. др Светланом Смолчић Макуљевић, деканом Факултета дигиталних уметности Београдског универзитета - Метрополитан. Аутор и водитељ Душанка Зековић. Звучни запис емисије „Манастир, црква и простор Светог Прохора Пчињског чувају мошти и сећање на балканског анахорету и пустињака Светог Прохора, који је живео и подвизавао се на овом месту у византијском периоду (XI век). Манастир се налази у долини планине Козјак, на ,на левој обали реке Пчиње, око 30 км јужно од града Врања. Заклоњен је густим шумама Суве Стене и Градишта. До манастира се стиже путевима који су били важни још у римској, византијској и српској средњовековној комуникацији. Манастир се налази у близини пута Виа Милитарис, који је од Београда и Ниша, преко Софије, водио за Цариград. У Византији се овај пут називао Царски пут, да би касније био зван и Цариградски друм. У Византији су овом такозваном дијагоналном артеријом путовали ходочасници, путници, трговци и војници, а често је била на мети упада Арапа, Словена и Бугара. У средњем веку, кроз Врање су пролазили путеви који повезују зетско приморје са Софијом и Цариградом, Повардарје са Солуном и рударску област Новог Брда. Из Врања су се одвајала два пута која су водила према Солуну. Један је повезивао Врање са Солуном преко Скопља и Велеса, а други, који је пролазио поред манастира Светог Прохора Пчињског, ишао је даље преко села Клиновца и Свете Петке, планине Рујан, Пељинца, Овчег поља, Велеса, па све до Солуна и Егејског мора. Манастир је, осим са Врањем, добро повезан са градовима: Кумановом, Скопљем, Кратовом, Велесом, Кривом Паланком, Прешевом, Бујановцем, Гњиланем и Трговиштем". (Из монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски" Светлане Смолчић Макуљевић) Извор: РТС
  4. У овонедељном Храму о посту као промени филозофије живота слушамо како беседи Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Свештеног трона пећкога Г. др Амфилохије (Радовић). Аутор и водитељ: Душанка Зековић. Звучни запис емисије Одувек су људи знали да је уздржавање од извесних јела на неко време корисно за њихово телесно здравље. У Хришћанству се то добровољно уздржавање од извесних јела назива постом. Постили су и сам Син Божији, Богородица, Апостоли и Светитељи. Пост није само телесно уздржавање од неких јела и пића, него и уздржавање од злих дела, дакле-духовни пост. Човек кроз пост посвећује своје тело и душу Богу и својим ближњима. Тело је олакшано уздржавањем ради лакше молитве, а наша срца за већу љубав међу ближњима. Наше време потврђује духовни и физички значај поста. И док постимо, запитајмо се као Јован Златоусти: јесмо ли кроз пост постали од гневних тихи, од жестоких љубазни, а ако то нисмо, шта вреди што смо тело мучили, а остали испуњени незадовољством и злобом. Извор: РТС
  5. Моје ће бити да у име свих изнесем оно што је на добро и што је на корист нашем народу, нашој цркви, па ако хоћете, и нашој држави, али и свим члановима наше цркве који се налазе широм Земљиног шара, рекао је патријарх српски Порфирије у ексклузивном разговору за РТС. Навео је да је референдум на Косову извршен 1389. године и да је Косово, не само колевка нашег народа, већ и кивот препун моштију светих. Његова светост патријарх српски г. Порфирије је рекао да је, по устоличењу, први осећај и доминантни осећај који га је држао неколико дана, и још траје, осећање страха пред великим изазовима, али и бременом које, у принципу, носи било који патријарх. "У исто време, морам да кажем, сећајући се речи апостола Павла, који кад себе представља онима којима се кроз своја писма обраћа да би их поучио, каже за себе, слуга Божји и апостол Христов, за наду у живот вечни. Зашто то каже? Зато што с једне стране, управо љубав нових која ме је дочекала на овом новом положају, даје снагу и храброст. С друге стране, ове речи апостола Павла јасно говоре о томе ко треба да буде и какав треба да буде патријарх, али и шта је црква у принципу", навео је патријарх српски Порфирије у ексклузивном разговору у емисији Упитник. Навео је да ће његово бити да у име свих изнесе оно што је на добро и што је на корист нашем народу, нашој цркви и нашој држави, али и свим члановима наше цркве који се налазе широм планете. "Референдум на Косову извршен је 1389. године на Видовдан" Говорећи о Косову и Метохији, патријарх Порфирије је навео да у овом тренутку, физички, наша држава није присутна тамо у пуном смислу те речи, али да је "суштински Косово део Србије". "Референдум на Косову извршен је 1389. године, на Видовдан, и Косово је напросто за нас не само колевка нашега народа, то је и кивот препун моштију светих. Косово није само геополитичко питање за нас, него је то заиста за нас тема нашега идентитета. Ја сам потпуно сигуран да, без обзира на реал-политичке околности које нису ни најмање наклоњене нашем народу, и наша држава чини све дипломатским и стратешким методама како би се, пре свега, сачувао мир и како би се учинило што више за добро нашег народа", истакао је патријарх српски. Додао је да мисли да нико патриотски расположен не може помислити да Косово није део Србије. "Шест векова је Косово молитвена прича, молитвена тема за нас Србе и после шест векова ми смо остали на Косову и Косово је остало унутар Србије. Према томе, разговарати о заједничком животу да, али све мимо тога и изван тога, што се тиче цркве, било би одрицање од нашега бића", нагласио је патријарх Порфирије. Подсетио је да је постао монах на Косову, у Дечанима. "Мој први епископ био је блаженопочивши патријарх Павле и он је говорио да је молитва најјаче оружје против зла и још је додавао, ако је Бог са нама, не може нам онда нико ништа. Ја верујем да Бог јесте са нама, јер када је реч о Косову, истина је на нашој страни у потпуности", навео је патријарх. "Морамо да негујемо сећање, али да се боримо против злопамћења, треба да гледамо у будућност" Патријарх Порфирије је од 2014. године био митрополит загребачко-љубљански. Навео је да му је жао што ће се физички одвојити од многих људи које познавао у Хрватској, али и од верног православног народа с којим је, како каже, тек започео да прави црквену заједницу. Говорећи о Јасеновцу и другим стратиштима у Хрватској, патријарх српски је навео да су многи наши сународници страдали због тога што су православне вере. "Морамо да негујемо сећање и да памтимо, али у исто време као хришћани да се боримо против злопамћења, јер морамо гледати у будућност. Не смемо дозволити ни на који начин у тој култури сећања да будемо заробљени било којом врстом осветољубивости и мржње зато што ћемо поново себе заробити. Та спирала зла која је почела некада неће имати крај". Поручио је да се о свему мора разговарати и да је то једини начин да се иде даље. Навео је да посета папе Србији зависи од много фактора. "Нарочито важне и епохалне догађаје везане за Цркву ја нећу промишљати сам и све мора бити продукт саборног промишљања и молитвеног промишљања и разговора нашег Сабора читаве Цркве", истакао је патријарх. Додао је да до сада није било иницијативе Ватикана, а ни обрнуто. Говорећи о питању аутокефалности православне цркве у Македонији, патријарх Порфирије је навео да неће имати више разумевања у односу на своје претходнике. "Свако од нас оставља неки своји посебан печат и дакако да ми је суштински стало да се превазиђе раскол са македонском црквом. Овог тренутка је наша црква после Нишког договора нашла решење да за охридског архиепископа постави и изабере архиепископа Јована, тако да сви православни верници имају могућност учествовања у литургијском животу, али та тема остаје отвореном и ја верујем да ће наш Сабор бити спреман да се дође до решења које је у складу са канонима без икаквих политичких утицаја и притисака", истакао је патријарх. "Познавао сам и познајем велики број политичара" Патријарх Порфирије је рекао да је познавао и да познаје велики број политичара и изван Србије и да ни са једним није имао проблеме. "Неко ће рећи, а има таквих гласова, он је неко ко мења партије, као да сам ја политичар. За мене је политика амбијент у којем црква између Сциле и Харибде, поистовећења са политиком и сукобљавања са друге стране са политиком, треба да пронесе управо реч о Христу. Христос је наша мера. Ми проповедамо живот вечни", навео је патријарх. Подсетио је на речи Светог Серафима Саровског, који је рекао: "Стеци мир у себи и многи ће наћи мир у теби". "Ако неки политичар, лекар, новинар, стекне мир Христов у себи, тај посао којим се буде бавио биће обасјан и прожет његовим миром", истакао је патријарх српски. Навео је да се црква не може поистоветити ни са једном политиком, али да сведочи суштинску саборност у Христу. Истакао је да је са свим политичарима у Хрватској имао једнако отворено расположење и како је навео, "ваљда је Бог хтео да ни са једним није имао проблем". "За све што је требало за Цркву, за мој народ, у две речи сам успевао да реализујем. У Србији, не морам наводити имена. Nomina sunt odiosa, како кажу Латини. Многе политичаре сам познавао и то оне који су водили државу и познајем и имао блиске сусрете са њима, разговоре, али никад то своје познанство нисам злоупотребио, чак ни у смислу манастира у којем сам боравио, иако је мој манастир, док сам живео у Ковиљу, први добио у процесу реституције своју земљу", навео је патријарх Порфирије. Навео је да су у манастир Ковиљ, у којем је боравио 30 година, долазили многи политичари. "Могу да поменем да је долазио Ђинђић. Њега могу да поменем, пошто, Бог да му душу прости, отишао је несрећно, Богу на истину, али то мало ко зна. Чак ни они који су из његове партије и који су њега наследили то не знају, а ја сам и њих познавао и никада нисам говорио о томе", рекао је патријарх. "Никада нећемо издати православну цркву и свој народ" Казао је како су му неки познаници из света политике рекли како је "издао ове, а сада се приклонио овима". "Никада нећемо дозволити, јер и такве гласине постоје, да ћемо на било који начин изневерити предање цркве и поредак цркве. Ако хоћете да употребим и ту реч, никада нећемо издати православну цркву и никада нећемо издати и свој народ. Ја сам у Хрватској овако говорио. Спреман сам, са Светога Духа, то је место на ком сам становао, на коленима да идем до Јелачићевог трга, знајући у дубини своје душе шта чиним, ако би то резултирало добром за мој народ у правом смислу те речи, шта год ко рекао", нагласио је патријарх. Рекао је да сматра да постоје многи вуци у јагњећој кожи који би хтели да пошто-пото унесу раздор у Цркву, али да је потпуно сигуран да се то не може десити зато што је срце цркве живи Бог који се зове Исус Христос. Патријарх је поручио да ће он увек апеловати на превазилажење сукоба и неспоразума и да ће апеловати на дијалог и разговор. "Из тога, сигуран сам, проистећи ће, у најмању руку, боље упознавање, а из тога онда боље разумевање, а када постоји елементарно разумевање међу људима, па макар ето и на политичкој сцени, верујем да може доћи до мирнијих услова живота", казао је патријарх. Говорећи о истополним заједницама као захтеву који долази из Брисела, патријарх Порфирије је рекао да је брак појам из Старог завета и да Брисел врши не само политичке већ и друштвене притиске на државе које треба да постану чланице. "У том смислу, када је реч о евентуалном закону, наравно да ми не можемо бити за то да се истополне заједнице назову истим именом као заједнице мушкарца и жене, у најмању руку", истакао је патријарх српски. Говорећи о епидемијској ситуацији, патријарх Порфирије је навео да смо дужни да поштујемо лекаре и слушамо све противепидемијске мере, али и да у размишљање о мерама морају бити укључени и социолози и психолози и свештеници. "Дубоко верујем да је могуће да и у овим условима какви су данас организовати богослужења и све верске обреде тако да поштујемо епидемиолошке мере и да чувамо тако оног другог од себе", истакао је патријарх. Извор: РТС
  6. Фељтон "Живот у Христу" посвећен је блаженопочившем поглавару Српске Православне Цркве Његовој светости патријарху српском Иринеју, који од 22. новембра 2020. лета Господњег, почива у крипти Светосавског храма на Врачару. Живот 45. наследника трона Светог Саве био је овенчан Православљем у Васкрслом Христу. О значајним јубилејима "1700.година Миланског едикта", "Осамсто лета СПЦ", празницима које је патријарх српски величао са верујућим народом са сверадосним поздравима "Христос се роди!", "Бог се јави!", "Христос Васкрсе!" и другом у получасовној документарној емисији КУП-а. Фељтон "Живот у Христу" потписују аутор Биљана Савић, монтажер Марија Аранђеловић и редитељ Драгица Гачић. Извор: РТС
  7. Најбитније је да се слава прослави са свим елементима који славу чине славом. Парохијски свештеници имају интензивну комуникацију са верницима већ две, три седмице и договарају се о начину доласка у њихов дом о освећењу водице. У храмовима се освештавају славско жито и колач и то ће, по договору свештеника, бити могуће у току целога дана, каже протојереј-ставрофор Стојадин Павловић. Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије СПЦ, за Јутарњи програм каже да је битно да породица нагласи своје јединство у слави. Дан када људи треба да буду у једној заједници. "Причешћа се од пролећа, када смо имали у току Васкршњег поста први талас пандемије, обављају уз појачане епидемиолошке мере. Верници се не причешћују тако често као раније али свели су да се у току поста причесте бар једанпут", каже протојереј-ставрофор Павловић. Наглашава да је и сада то могуће зато што су катедрални храмови довољне квадратуре да се људи могу распоредити. "Има и примера да се верници могу причестити у својим домовима и ту свештеници излазе у сусрет. Све се мере могу примењивати и у самим храмовима", истиче Павловић. Према његовим речима, сигурно ће ова година помоћи да се извучемо од целе ове штете и велике борбе са демоном. "Не треба најбуквалније схватати да мора да буде петоро гостију. Уз добру организацију и добро споразумевање гости се могу распоредити у два три дана, по седам, осам група", објашњава Павловић. Према његовим речима, овај Божићни пост треба да буде заправо припрема за празник породице, најважније породице, Христове породице, Христовог рођења. Великим породичним празником Ваведења, када су родитељи одвели Марију у храм Јерусалимски, а светиљски празник у овом посту је Свети Николај Миликилски и њега карактерише то поред чудотворства које је чинио а да то не буде тако транспарентно и видно, каже протојереј-ставрофор Павловић. Карактерише га, додаје Павловић, милосрђе и отуда у нашем народу и постоји обичај, без обзира да ли људи славе или не славе Светог Николаја Миликилског, да се деца дарују и да деца ујутру на прозору нађу поклон и то се поклапа са тим милосрђем које свети Николај није наглашавао. "Славу славите, чувајте се болести", поручио је верницима протојереј-ставрофор Стојадин Павловић. ИЗВОР: http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2020/12/18/6993853_slavajpg Протојереј-ставрофор Стојадин објашњава како ове године прославити славу WWW.RTS.RS Најбитније је да се слава прослави са свим елементима који славу чине славом. Парохијски свештеници имају интензивну комуникацију са верницима већ две, три седмице и договарају се о начину доласка у...
  8. У новом издању емисије Храм слушаћете архимандрита Стефана Вучковића, игумана фрушкогорског манастира Велика Ремета, протосинђела др Клеопу (Стефановића), професора Богословије "Светог Арсенија Сремца" у Сремским Карловцима и свештеника Душка Масларића, секретара Eпархије сремске. Звучни запис емисије У првом делу емисије, о моралу, култури, Светој тајни брака и Светој тајни свештенства, монаштву, о непрестаним чежњама човековим, говори отац Стефан. У наставку емисије, кроз Богословију у Сремским Крловцима провешће нас протосинђел др Клеопа (Стефановић). Иначе, Богословија у Сремским Крловцима једна је од најстаријих и најважнијих образовних и културних установа код Срба. Прву српску православну богословију основао је митрополит Стефан Стратимировић 1794. године. Зграду у којој је данас смештена Богословија подигао је патријарх Георгијре Бранковић 1900. године. У наредном делу емисије, о хришћанским врлинама, посту, молитви и, пре свега, Oптинској пустињи у Русији и чувеним оптинским старцима, њиховом аскетском наслеђу, говори свештеник Душко Масларић, секретар Епархије сремске, иначе, бивши студент руског богословског факултета. Аутор и водитељ: Душанка Зековић Извор: РТС
  9. „Ми у Црној Гори имамо два вируса, вирус беззаконог закона и коронавирус", рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије након што су, због короне, прекинуте литије у Црној Гори. Између осталих, гост у новом издању емисије "Око магазин" на РТС, био је блаженопочивши протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски намесник бококоторски. „Народ је победио јер је морао да победи", рекао је 1989. године један од тројице младих, лијепих и паметних, након до тада највећег догађања народа у историји Црне Горе. Наравно, слике из Титограда 1989. и Подгорице 2020. потпуно су другачије, Антибирократска револуција нема никакве везе са данашњим временом, осим једне чињенице. Тада је један од тројице младих, лијепих и паметних дошао на власт и остао на власти до данашњег дана. Народ је од почетка 2020. па све до појаве корона вирусa био на улицама црногорских градова због њега, тачније Закона о слободи вероисповести који је Мило Ђукановић донео. Не зна се да ли ли ће и када литије бити настављене, али 2020. ће у Црној Гори остати упамћена као година литија. Литије су отвориле бројна питања, најважније - ко и зашто шета, зашто су литије довеле до "тробојка револуције", да ли је ово само верско или идентитетско питање, и како ће се све завршити, по цркву и власт у Црној Гори? Извор: РТС
  10. У овонедељном Храму о посту као промени филозофије живота слушамо како беседи Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Свештеног трона пећкога Г. др Амфилохије (Радовић). Аутор и водитељ: Душанка Зековић. Звучни запис емисије Одувек су људи знали да је уздржавање од извесних јела на неко време корисно за њихово телесно здравље. У Хришћанству се то добровољно уздржавање од извесних јела назива постом. Постили су и сам Син Божији, Богородица, Апостоли и Светитељи. Пост није само телесно уздржавање од неких јела и пића, него и уздржавање од злих дела, дакле-духовни пост. Човек кроз пост посвећује своје тело и душу Богу и својим ближњима. Тело је олакшано уздржавањем ради лакше молитве, а наша срца за већу љубав међу ближњима. Наше време потврђује духовни и физички значај поста. И док постимо, запитајмо се као Јован Златоусти: јесмо ли кроз пост постали од гневних тихи, од жестоких љубазни, а ако то нисмо, шта вреди што смо тело мучили, а остали испуњени незадовољством и злобом. Извор: РТС
  11. О досадашњем току обнове Хиландара након катастрофалног пожара 4 марта 2004, тренутном стању и плановима, у јутарњем програму РТС говори директор Задужбине Светог манастира Хиландара. Домаћин и водитељ, Бранко Веселиновић. Извор: Манастир Хиландар
  12. Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије (Перић), председник Извршног одбора за обележавање великог јубилеја - 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, гостујући 2. октобра 2019. године у јутарњем програму Радио-телевизије Србије, говорио је о значају и величини обележавања овог јубилеја и низу молитвених и других сабрања која ће уследити у наредним данима. Централна прослава 800 година самосталности СПЦ биће прослављена у манастиру Жича и у Београду од 6. до 9. октобра ове године. "Данашње тешкоће, а њих има и биће их увек - не треба да нас плаше, већ треба да се уозбиљимо, да преиспитујемо себе колико смо на путу Светога Саве и његовог оца", рекао је Митрополит Порфирије између осталог. Благодарећи РТС на медијском покровитељству, учешћу уметничких ансамбала РТС у свечаној академији, али и на другој помоћи око реализације саме академије, Митрополит Порфирије је рекао да се ова манифестација "сасвим природно и логично одржава под покровитељством наше државе и Председника Републике", и наставио: "Догађај добијања аутокефалије није није нешто што се тиче само Цркве, већ је него се тиче заиста сваког нашег човека, а тиче се пре свега Цркве и државе, те овај догађај сви заједно и славимо", закључио је Митрополит Порфирије. Извор: Радио-телевизија Србије
  13. Музичар Далибор Андонов Гру погинуо је у 47. години у несрећи током параглајдинга у Земуну. Гру је током 90-их постао један од најпознатијих репера старе школе са хитовима „Бићу ту“, „Петак“, „Срце“, „Доста ми је свега“... Репер и ди-џеј Далибор Андонов Гру погинуо је у 15.20 часова, када је током параглајдинга упао у воду. Пријатељи са којима је био извадили су га из воде на чамац и превезли до наутичког клуба „Земун“, одакле је позвана хитна помоћ која је само могла да констатује смрт. Рођен је 8. марта 1973. године у Димитровграду, из којег се касније преселио у Панчево, а после тога у Београд. Иако је у Београду завршио машинску школу, почео је да се бави музиком. Тренирао је ватерполо, а у слободно време је волео скијање, кошарку, сноубординг. Први албум Да ли имаш право је снимио 1995. године. Популарност добија песмом Бићу ту. Реп албум под називом Гру 2, издао је 1996. године, са којег су песме Петак, Срце, Доста ми је свега постале велики хитови. Три године касније, 1999, Гру издаје трећи албум Ветрењаче. Са четвртог албума Београд, 2003. године, издвојиле су се нумере Прави број, Мој град, Стара школа, нова школа. Последњи албум The Ultimate Collection издао je 2009. године, после чега и неколико синглова. Радио је и као ди-џеј. Сарађивао је са бројним музичарима међу којима су Ајс Нигрутин, Тијана Дапчевић, „Дел арно бенд“, Марчело, „Бајага и инструктори“, „Монтенигерс“, Васил Хаџиманов. Иза себе је оставио супругу и двоје деце. Извор: РТС
  14. Храм Светог Саве биће први храм потпуно украшен мозаицима. Радови добро напредују, а Храм је постао трећа најинтересантнија дестинација за туристе у Београду. Мозаици Богородице на престолу, Христоса који благосиља све који улазе у храм раширених руку – само су неки од завршених радова на источној страни храма. Али то је тек пола посла. До краја следеће године, више од 12.000 квадратних метара требало би да прекрију мозаици. Ради их око 280 руских уметника у атељеу у Москви, а овде их поставља 40 мозаичара. "Спуштено је одозго са врха, од куполе до половине скоро храма. Остале су још северна, западна и јужна страна и тако да у суштини друга фаза мозаика се ради, где ће бити много компликованије што је мозаик ситнији, али је на нижим котама тако да с друге стране имамо и неку олакшицу", рекао је владика ремезијански Стефан Шарић. Додаје да су поносни што ће храм бити потпуно под мозаиком захваљујући изврсним уметницима из Русије. Из Русије је стигла и велика новчана помоћ, а радове помаже и српска Влада. До сада је у мозаике уложено више од 27 милиона евра. "Ми смо тренутно припремили сву документацију, пројекте за подове, за иконостасе и једном речју смо у том графику по ком би требало догодине да завршимо и освештамо храм", наласио је владика Шарић. Без обзира на то што је готово цео храм под скелама и посетиоци могу да виде само крипту, и даље је незаобилазна дестинација и домаћих и страних туриста. То потвђује и податак да је у три најпосећенија места у Београду. "Не можемо да говоримо да то интересује људе из пре свега западних земаља или оне људи који са нама деле или већински деле православну вероисповест. Рецимо, гости из Турске су увек овде, увек обилазе храм Светог Саве јер представља пре свега ствар опште културе", каже Миодраг Поповић из Туристичке организације Београда. Како смо сазнали, неке од најпознатијих туристичких агенција из Шпаније, Италије, Мађарске већ су резервисале "прва места" у храму за своје туристе када он засија у пуном сјају. Извор: РТС
  15. Косовски полицајци су пребили па ухапсили седамдесетогодишњег Војислава Тодоровића из Гњилана, пошто су најпре малтретирали његову супругу на административном прелазу Кончуљ. Косовска полиција је малтретирала Тодоровићеву супругу, да би потом претукла и ухапсила Војислава Тодоровића, наводи се у саопштењу директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића. Породица Тодоровић једна је од ретких српских породица која живи у самом Гњилану. Ђурић оцењује да је то нови пример перманентног притиска на Србе и шовинистичког односа привремених институција према српском народу и још један је доказ да је циљ Приштине етнички чиста територија Косова и Метохије. "Најоштрије осуђујем овакво нецивилизацијско и дивљачко понашање и позивам представнике међународне заједнице у јужној покрајини да коначно реагују и стану на пут таквим изливима мржње према припадницима српске заједнице и хапшењима искључиво на основу етничке припадности", поручио је Ђурић. Извор: РТС
  16. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије каже за РТС да би усвајање закона којим би имовина цркве постала државна био наставак злочина извршеног рушењем цркве на Ловћену после Другог свјетског рата. Истиче да се нада да ће власти схватити да политици не могу да подређују биће Црне Горе. Говoрећи о поруци коју је послао на Тројичинданском сабору испред Храма Христовог Васкрсења у Подгорици гдје је позвао црногорске власти да доносе законе какве је писао Свети Петар Цетињски и „да не стварају раздоре и мржњу“, Митрополит Амфилохије је рекаo да се нада се да ће црногорске власти то разумјети. „То није само моја порука и Епископског савјета, већ и порука читавог народа, свештенства и монаштва“, нагласио је Митрополит Амфилохије. „Уколико не прихвате поруку, сами себи поткопавају темеље, одричу се од закона Светог Петра Цетињског, одричу се оснивача црногорског законодавства и темеља на којима је Црна Гора заснована – Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког, Петра Другог Ловћенског Тајновидца, па све до краља Николе Петровића“, поручио је Митрополит Амфилохије у интервјуу за РТС. Према његовим ријечима акo власти у Подгорици заиста хоће истинску будућност Црне Горе, не могу је градити на другим, осим на темељима на којима је саграђена и грађена кроз вјекове, нарочито до 1918. и после те године, све до данашњег дана. На критике да је Сабор био политичког карактера, Владика Амфилохије каже да је сваком на скупу било јасно да ту нема никакве везе са политиком. „То је Црква Божја и народ који је изнаде свега вјеран Светом Петру Цетињском и Светом Василију Острошком“, навео је Митрополит Амфилохије Према његовим речима, власти не могу да подређују својој политици „биће Црне Горе и њену свеукупну историју“, поготово њену духовност. Како је нагласио, нада се да ова Црна Гора не жели да раздваја биће, већ да се враћа и да обнавља предање које је угрожено нарочито после Другог свјетског рата, рушењем цркве на Ловћену. „Ово што се сад покушава био би наставак тог злочина извршеног рушењем цркве на Ловћену. То је црквена имовина која је уписана у катастар – језерски врх и црква Светог Петра Цетињског“, указује Амфилохије. „Документ из 1919. потврђује црквену имовину“ Тврди да Митрополија има документ из 1919. године у коме стоји шта тачно пропада држави Црној Гори, што ће, како најављује, представити и међународној јавности. „Од свих цркава само једна капела у болници Данило Први уписана је као државна имовина, све остало је припадало Цркви. И 1868. и 1878. године и за вријеме краља Николе наводи се шта је државно, шта је владарске куће, а шта је црквено“, указује Владика Амфилохије. Поручио је да Митрополија црногорско-приморска тражи да се црквена имовина која је одузета после Другог свјетског рата врати, што је и урађено 2000. године, али, како је истакао, та одлука је после укинута. На тврдње власти да је краљ Александар Карађорђевић укинуо Митрополију, Митрополит Амфилохије каже да је он само потврдио одлуку Цркве, некадашње Пећке патријаршије на сабору који је предводио митрополит црногорски. „Све свештенство и монаштво је тада пришло и објединило се. То јединство траје до данас. Надам се да ће то власт схватити, да је то што раде против бића Црне Горе и њене душе и против европских закона“, закључио је Митрополит Амфилохије. Извор: Радио Светигора
  17. Осма генерација ученика у обновљеној Богословији у Призрену сведочи да ово место српске духовности живи упркос свим недаћамa које су је задесиле. Читав, обновљени комплекс, са интернатом и библиотеком, пружа одличне услове за образовање богослова, а чињеница да су ову школу завршили, а касније у њој и предавали многи српски патријарси, ученике чини још поноснијима. Богословија Светих Кирила и Методија, у Призрену, у подножју старог насеља Поткаљаја, основана је 1871. године као прва средња школа на српском језику на територији тадашњег Османског царства. Највећу заслугу за отварање ове школе у граду на Бистрици има Призренац Сима Андрејевић Игуманов, који је, у тузи за изгубљеном сопственом децом, „уснио сву омладину свог краја“, и основао задужбину којој је завештао сав свој иметак. Без престанка, Богословија је радила до 1999. године, када су професори и ђаци евакуисани у Ниш. Потом су, у погрому 2004. године, сви њени објекти спаљени. „То је био најдужи период у њеној историји, од 12 година да она није имала ученике. Од 2011. године, три генерације су завршиле. Матуранти, сада у јуну, су осма генерација која је уписала, а четврта која завршава ову Богословију од њене обнове“, каже владика рашко-призренски Теодосије и додаје: „То све говори колико је ова школа значајна, како у време када је настала, крајем 19. века, у старој Србији, када је била, рекао бих и теже опстати и живети на овим просторима, тако и у ово наше време, када смо остали, тако рећи, без Срба на овом делу Косова и Метохије“. Богословија у Призрену је духовна колевка Српске православне цркве. У њој су предавали готово сви српски патријарси – од Варнаве, Гаврила, Павла, до садашњег, његове светости патријарха Иринеја. Meсто натопљено снагом молитве За младе, а некако од својих вршњака зрелије ученике, ово је посебно место, натопљено снагом молитве свих њихових претходника и народа чију веру чува. „Овде је све прожето Светом литургијом, молимо се богу, тако да се волимо као браћа, испуњавајући оне заповести Господње да љубимо Бога свим срцем својим, свом душом својом, тако и ближње своје, као самога себе“, каже ученик петог разреда Призренске богословије Жарко Перић. Ученик трећег разреда Михајло Јовановић каже да га родитељи углавном зову и питају какво је стање, а он им одговори: „Верујте ми да не знам, јер, искрено, нама је овде супер – осећамо се слободно колико можемо, нико нас не дира, излазимо у град слободно, тако да у суштини, није лоше.“ Ипак професор Бојан Радичевић каже да је кретање ограничено на ужи центар града и да ученици иду у пратњи професора, односно васпитача који је дежуран. „Што се мене лично тиче, мислим да и када бих поново имао прилику да одаберем, да би то исти избор био. Упркос свему, ми функционишемо, доброг смо расположења, доброг духа, ведрог и да некако све то тече лепо“, истиче професор. Око Богословије, све се променило и мења. Од укупно 150.000 становника, данас у Призрену живи тек двадесетак Срба. Своје ђаке овде уче да једнако поштују и вреднују и људе других вера. Да поносно, како кажу, носе наслеђе српске прошлости, деле историју и бреме свог народа, а живе за вечност. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  18. Културно-уметнички програм премијерно почиње са емитовањем документарног серијала "Моравска Србија". Сваке среде, од 13. марта на Другом програму, у термину од 20.30, биће приказана по једна емисија серијала посвећеног владавини Лазаревића и Бранковића. Реч је о периоду дугом девет деценија, од 1371. године када је пропало царство Немањића и када је створена Кнежевина Србија, па све до пада Деспотовине и престонице Смедерева 1459. године. Моравском Србијом прво је владао кнез Лазар, затим деспот Стефан Лазаревић и на крају деспот Ђурађ Бранковић. Падом последње српске престонице Смедерева престаје да постоји српска средњовековна држава, а на њене просторе долазе Турци који ће ту остати у наредна четири века. Кроз седам поглавља испричана је прича о владарима, њиховим породицама, дипломатији, политичким приликама, ратовима, вазалном положају, економској моћи, рударству, задужбинарству, уметности и књижевности. У серијалу о "Моравској Србији" говори преко 30 стручњака: Археолошког института, Историјског института, Филолошког факултета, Музеја СПЦ, Библиотеке Српске патријаршије, Војног музеја, Народне библиотеке Србије, као и музеја и библиотека из Крушевца, Јагодине и Смедерева. Серијал је сниман на преко 15 локација широм Србије, у манастирима: Манасији, Раваници, Каленићу, Љубостињи, Копорину, Крушедолу, у цркви Лазарици, затим у средњовековним утврђењима: Сталаћу, Кознику, Лазаревом граду, Смедеревској и Београдској тврђави, у месту Главица код Младеновца, у музејима, библиотекама и архивима. Наратор серијала, у улози професора: глумац Милан Цаци Михаиловић Стручни консултанти: мр Гордана Симић, др Владан Тријић, Дејан Радовановић Сценариста и уредник серијала: Светлана Илић Директор фотографије: Периша Ђинђић Редитељ: Филип Чоловић Прва емисија: Славни Лазар Премијерним приказивањем емисије "Славни Лазар" Редакција за културу и уметност Културно-уметничког програма почиње са емитовањем документарног серијала "Моравска Србија". Прва емисија је посвећена Лазару Хребељановићу и његовој владавини, дугој готово две деценије. Након смрти цара Уроша Нејаког, иначе последњег Немањића, амбициозан и мудар, Лазар Хребељановић уздиже се на ранг владара и ствара нову државу, Кнежевину Србију. У емисији посвећеној њему тражимо одговоре на питања: Ко је заиста био Лазар Хребељановић, шта је била Србија у време његове владавине и како је грађен његов култ, владара и мученика, после Косовске битке? У емисији учествују: др Александар Крстић, Горан Васић, мр Марко Алексић, др Даница Поповић, др Зоран Недељковић, др Зоран Ранковић, др Дејан Радичевић, др Светлана Томин, др Татјана Стародубцев, Маја Ћеранић, Душанка Маричић, ђакон Владимир Радовановић и др Смиља Марјановић Душанић. Емисија је снимана у Лазаревом граду - Крушевцу, манастиру Раваници, Библиотеци Народне скупштине Србије и на другим локацијама у Београду. Наратор: глумац Милан Цаци Михаиловић Сценариста и уредник серијала: Светлана Илић Стручни консултанти: мр Гордана Симић, др Владан Тријић Директор фотографије: Периша Ђинђић Редитељ: Филип Чоловић Извор: Српска Православна Црква
  19. Мурал је насликан у Дунавској улици у центру Београда, а на њему је приказан лик Рицудиса са заставама обе државе које красе зид зграде. Фотографију је на свом налогу на Фејсбуку објавио лично Рицудис и испод ње написао: „Графит из Београда. Дунавска 14. Мој рођендански поклон. Хвала свим мојим српским пријатељима“. Рицудис је 1999. године одбио да се укрца на фрегату Темистокле, која је, према наређењима команде, требало да се прикључи флоти НАТО-а у Јадрану. Грчки бродови нису директно учествовали у нападима на СР Југославију, писао је тада Чикаго трибјун. Грк је, због тога, осуђен на две и по године затвора, што је касније преиначено у условну казну и био принуђен да напусти морнарицу. http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2018/02/21/11439981/mural-za-grka-210218.mp4
  20. Грчки капетан који је одбио да бомбардује Србе, Маринос Рицудис, добио је мурал у Београду на зиду једне зграде на Дорћолу. Мурал је насликан у Дунавској улици у центру Београда, а на њему је приказан лик Рицудиса са заставама обе државе које красе зид зграде. Фотографију је на свом налогу на Фејсбуку објавио лично Рицудис и испод ње написао: „Графит из Београда. Дунавска 14. Мој рођендански поклон. Хвала свим мојим српским пријатељима“. Рицудис је 1999. године одбио да се укрца на фрегату Темистокле, која је, према наређењима команде, требало да се прикључи флоти НАТО-а у Јадрану. Грчки бродови нису директно учествовали у нападима на СР Југославију, писао је тада Чикаго трибјун. Грк је, због тога, осуђен на две и по године затвора, што је касније преиначено у условну казну и био принуђен да напусти морнарицу. http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2018/02/21/11439981/mural-za-grka-210218.mp4 View full Странице
  21. Од две стотине споменика из наше земље, који имају највиши степен заштите, на Унескову листу су уписани: Стари Рас са Сопоћанима, манастир Студеница, средњовековни споменици на Косову и Метохији, археолошко налазише Феликс Ромулијана и стећци - средњовековни надгробни споменици. Иначе, Конвенцију за заштиту светске културне и природне баштине Унеско је усвојио у Паризу 1972. године са циљем да скрене пажњу јавности на угроженост материјалне и нематеријалне баштине света, да се она попише, заштити и сачува. Године 1979. Србија уписује своје прво културно добро на Листу светске баштине: средњовековни комплекс Стари Рас и манастир Сопоћане. Стари Рас је заједнички назив за комплекс споменика кога чине остаци утврђења Градина на Пазаришту са Подграђем, Трговиште, Градина у Постењу, манастири Сопоћани и Ђурђеви Ступови и црква Светих апостола Петра и Павла. На Унескову листу, 1986. године уписан је и манастир Студеница, задужбина великог жупана Стефана Немање, утемељивача независне српске државе и родоначелника династије која ће владати Србијом пуна два века. Студеница као најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и данас представља велики уметнички и духовни центар српског народа. Због високог степена угрожености на Листу светске баштине Унеско је уписао и четири средњовековна споменика са Косова и Метохије. 2004. године на Листу светске баштине у опасности уписани су Високи Дечани, а две године касније и манастири Грачаница и Пећка патријаршија и црква Богородице Љевишке у Призрену. Од 2007. године на Листи се налази и антички споменик Царска палата-Феликс Ромулијана, коју је подигао цар Галерије крајем 3. и почетком 4. века и која представља изузетан споменик тог времена. 2016. године у Истанбулу наша земља је заједно са Босном и Херцеговином, Хрватском и Црном Гором успела да упише вредно културно добро, средњовековне стећке. Три локалитета стећака из наше земље уписана на Листу светске баштине налазе се надомак Пријепоља и Бајине Баште. У емисији проф. др Дарко Танасковић и др Марко Поповић говорили су о значају споменика светске баштине из Србије који се налазе на Унесковој листи, о стању у коме се данас налазе, о угрожености културне баштине на Косову и Метохији и радовима који се под Унеском спроводе на средњовековном утврђењу Ново Брдо, о томе зашто су Студеница и Сопоћани скинути са листе финансирања од стране наших институција, о споменицима из Србије који се налазе на прелиминарној листи, али и о томе како један споменик постаје светска баштина. Емисија садржи и текст Светска баштина Србија аутора Небојше Брадића у интерпретацији Драгана Вучелића. уредник емисије: Светлана Илић монтажер: Милан Радичевић Извор: Српска Православна Црква / РТС
  22. Проф. др Дарко Танасковић, амбасадор Србије при Унеско, и др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института у Београду, гостовали су у емисији Светска баштина Србије коју је репризно приказала Редакција за културу и уметност РТС, и говорили о културном наслеђу Србије које се налази на Унесковој листи баштине човечанства. Од две стотине споменика из наше земље, који имају највиши степен заштите, на Унескову листу су уписани: Стари Рас са Сопоћанима, манастир Студеница, средњовековни споменици на Косову и Метохији, археолошко налазише Феликс Ромулијана и стећци - средњовековни надгробни споменици. Иначе, Конвенцију за заштиту светске културне и природне баштине Унеско је усвојио у Паризу 1972. године са циљем да скрене пажњу јавности на угроженост материјалне и нематеријалне баштине света, да се она попише, заштити и сачува. Године 1979. Србија уписује своје прво културно добро на Листу светске баштине: средњовековни комплекс Стари Рас и манастир Сопоћане. Стари Рас је заједнички назив за комплекс споменика кога чине остаци утврђења Градина на Пазаришту са Подграђем, Трговиште, Градина у Постењу, манастири Сопоћани и Ђурђеви Ступови и црква Светих апостола Петра и Павла. На Унескову листу, 1986. године уписан је и манастир Студеница, задужбина великог жупана Стефана Немање, утемељивача независне српске државе и родоначелника династије која ће владати Србијом пуна два века. Студеница као најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и данас представља велики уметнички и духовни центар српског народа. Због високог степена угрожености на Листу светске баштине Унеско је уписао и четири средњовековна споменика са Косова и Метохије. 2004. године на Листу светске баштине у опасности уписани су Високи Дечани, а две године касније и манастири Грачаница и Пећка патријаршија и црква Богородице Љевишке у Призрену. Од 2007. године на Листи се налази и антички споменик Царска палата-Феликс Ромулијана, коју је подигао цар Галерије крајем 3. и почетком 4. века и која представља изузетан споменик тог времена. 2016. године у Истанбулу наша земља је заједно са Босном и Херцеговином, Хрватском и Црном Гором успела да упише вредно културно добро, средњовековне стећке. Три локалитета стећака из наше земље уписана на Листу светске баштине налазе се надомак Пријепоља и Бајине Баште. У емисији проф. др Дарко Танасковић и др Марко Поповић говорили су о значају споменика светске баштине из Србије који се налазе на Унесковој листи, о стању у коме се данас налазе, о угрожености културне баштине на Косову и Метохији и радовима који се под Унеском спроводе на средњовековном утврђењу Ново Брдо, о томе зашто су Студеница и Сопоћани скинути са листе финансирања од стране наших институција, о споменицима из Србије који се налазе на прелиминарној листи, али и о томе како један споменик постаје светска баштина. Емисија садржи и текст Светска баштина Србија аутора Небојше Брадића у интерпретацији Драгана Вучелића. уредник емисије: Светлана Илић монтажер: Милан Радичевић Извор: Српска Православна Црква / РТС View full Странице
  23. четвртак, 07. сеп 2017, 07:57 -> 14:08 Припремио Андрија Игић Док странке преговарају, са Косова незадовољни Албанци одлазе. Већ неколико вечери заредом на стотине људи на аутобуској станици у Приштини, траже начин да стигну до земаља западне Европе. Много људи на станици у време када нема аутобуских полазака, осим за Београд, а Београд им је, кажу, први корак на путу ка западној Европи. "Проблеми су узроковани политиком. Омладина нема перспективу, нема наде да ће бити боље. Идемо, али нико не зна куда ће", каже Скендер Лугићи. Иду, кажу, у Немачку, Швајцарску – где могу да стигну. "Апелујем на све који могу да напусте Косово да то и ураде, јер овде нема перспективе", рекао је један од Албанаца који напушта Приштину. Напуштају Косово само са личном картом. Одлазе, свесни ризика да ће их вратити. "Без посла нема ништа. До Мађарске па онда даље. Остављам фамилију, али немам избора", каже један од путника. Неколико стотина људи на аутобуској станици долазак првог аутобуса за Београд дочекује овацијама. У аутобус могу они који су унапред купили карте. Нема места за све. Нервозни су и возачи. "Шта да причам, видиш – полудели људи, шта да причам", каже возач аутобуса. На аутобуској станици су и они који су већ једном пробали у иностранству, па су враћени. Не одустају и поново би напустили Косово. "После једне године проведене у Немачкој, моју породицу и мене су вратили на Косово. Дошао сам вечерас да видим шта се дешава. Планирам поново да организујем породицу и да одемо у иностранство", рекао је Бесим Мурати. Полиција тврди да нема новог егзодуса становништва, након договора водећих странака о сарадњи за формирање централних институција. Полиција додаје да нема места за забринутост и да нема пријава из западне Европе о порасту броја азиланата са Косова. Стотинак карата продато је синоћ за Београд. Следећа група људи очекује се вечерас, четврту ноћ заредом. Већина њих дође како би се упознала са условима како да напусте Косово. Тако је почело и пре две године када је Косово у двомесечном таласу напустило преко 50.000 људи.
×
×
  • Креирај ново...