Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'деци'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Молитве и љубав Богомладенца Христа и сва наша људска брига и пажња овог Божића је са вама, драга моја децо из Штрпца. Вечерас над вама стоје ваше мајке и очеви, као и Богомајка која је родила Спаситеља свију нас. Драги Стефане и Милоше, вечерас се за вас моле деца Косова и Метохије која су у протеклом периоду пострадала на правди Бога, од Ливадица до Гораждевца и малог Димитрија Поповића у Грачаници. Молимо се да зло не помути вашу радост, игру и веру којом ћете у будућности доносити бадњаке за благослов и срећу вашим домовима и вашем Штрпцу. Желим вам брз опоравак и срећне празнике . Мир Божији – Христос се роди! https://spc.rs/poruka-patrijarha-porfirija-ranjenoj-deci-iz-strpca/
  2. У навечерје празника Светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца, у недељу 18. децембра ове године, Његово Преосвештенство владика Пакрачко-славонски г. Јован освештао је славски колач и жито у Саборном храму Свете Тројице у Пакрацу. Радост наступајућег празника увеличало је присуство дјеце из парохије Пакрачке која су у пратњи родитеља с владиком узела учешће у овом обреду. Љубављу и трудом Одбора за помоћ Косову и Метохији из Републике Српске и његовог предсједника г. Милорада Арлова, и ове године су прибављени традиционални Никољдански пакетићи које је овај Одбор у сарадњи са више од шездесет основних и средњих школа из Републике Српске прикупио, а који су након молитвеног обреда подијељени дјеци. Извор: Саборни храм у Пакрацу, ФБ
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије написао је данас, 3. јуна 2022. године, на свом Инстаграм профилу, да ће Српска Православна Црква помоћи деци настрадалих рудара у руднику Соко. Патријарх Порфирије је рекао да се Црква придружује хуманитарној акцији Удржења драмских уметника Србије, МТС Дворане и Фондације Ђоковић те ће донирати 20.000 евра. У Патријарховој објави стоји: ”Одлучио сам да се Црква прикључи хуманитарној акцији драгих људи Горице Поповић, Светлане Бојковић, Аните Манчић, Тихомира Станића, Јелене Ступљанин, МТС Дворане и Фондације Ђоковић који су организовали да се вечерашњом представом ”Брод плови за децу рудара” прикупе средстава за децу пострадалих у руднику Соко. Са задовољством истичем да је наш пројектовани циљ остварен. наиме, од распродатих улазница прикупљено је око 20.000 евра, а за мирнији и извеснији живот деци рудара Фондација и Црква дарују још по 20.000 евра. Црква ће наставити да и убудуће брине о овој деци и да увек, у границама могућности, учествује у човекољубивим акцијама.” *** Након више од 20 година после трагедије у руднику Соко у Сокобањи, када је погинуло 29 рудара, 1. априла 2022. године догодила се нова тешка несрећа. ”У обрушавању дела јаме, погинуло је осам рудара, а 21 је повређен”, изјавио је приликом збрињавања рудара Родољуб Живановић, директор Дома здравља Алексинац. У несрећи је погинуло шест рудара из Алексинца, један из Врања и један из Сокобање. Најмлађи погинули рудар имао је свега 31 годину. Настрадали су рудари Златковић Дарко (1979), Ненад Тривунац (1985), Петровић Петар (1991), Грујић Радован (1975), Чокирило Бранко (1966), Бранислав Златановић (1967), Живковић Братислав (1963) и Стајић Бојан (1988). А према речима министарке рударства и енергетике Зоране Михајловић, узрок смрти рудара било је тровање метаном. Извор: Инстаграм патријарха Порфирија
  4. Са благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија, а у организацији Светосавске омладинске заједнице Гаревац - Ново насеље и парохија гаревачких, у Светосавском дому при Храму Свете Петке Параскеве у овом месту, 29. марта 2022. године, одржала је предавање на тему „Васкрс једне српске породице“ Маја Kовачевић из Kраљева, мајка једанаесторо деце. Она је новинар, публициста и уредница „Kраљевских новина“, „Гласа Србије“ и „Гласа Академске Србије“, аутор више књига, а такође и председница Удружења „Kнегиња Персида Kарађорђевић“, које се залаже за бољи живот вишечланих породица у Србији. Добитница је и одликовања поводом Дана државности Србије. Сабрању је присуствовао велики број верника који су својим присуством дали подршку како Маји, тако и свим другим мајкама које имају више деце. Предавању су присуствовали и чланови модричког Удружења вишечланих породица „Нада 4“, а вече су својим наступом употпунили чланови Хора „Србчићи“ Храма Свете Петке Параскеве у Гаревцу. У свом излагању Маја Ковачевић је истакла значај јединства цркве, народа и државе у очувању породице као најважнијег стуба друштва и додала: „Материјална добра нису пресудна за одржавање породице. Новац јесте битан, али он није кључ који је потребан за велику породицу. Вредност није у новцу него у љубави која треба бити испред свега, јер једино она даје снагу човеку“, поручила је Маја Kовачевић. Њена деца су узраста од 17 до 5 година: Милица, Милош, Милан, Михајло, Радош, Ратко, Ружица, Николина, Герасим, Јован и Ђорђе и научили су, како каже, да се узајамно толеришу, поштују, да се воле и деле љубав, што и јесу највећи дарови који се добијају унутар породице. Маја је посебно истакла љубав као највећу хришћанску врлину која је потребна да би породица уз помоћ Божију могла да иде напред. Нагласила је и то да свака породица има искушења, али да ми не можемо без Господа ништа сами учинити него је потребно да Господа ставимо испред свега и онда ће нам породица бити благословена. На самом крају, у име свештеника гаревачких, протојереј Никола Горановић, захвалио се Маји на предивном предавању, али и браћи свештеницима и верном народу који су дошли да чују једно лепо животно искуство, пошто бити родитељ једанаесторо деце, колико год да има искушења и потешкоћа, у исто време је и велики благослов од Господа Бога, који ретко ко добије у данашње време. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  5. У уторак, 4. јануара 2022. године засијала је дечија радост у храму Светог Саве на Врачару. У сусрет празнику Рођења Богомладенца Христа, на свечаној Божићној академији анђелским гласовима појао је дечији хор ,,Славујчићи“ под руководством сестара Марије и Марине Гобовић. Поред многобројног народа свечаној академији присуствовао је Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије, Преосвећена господа викарни Епископи Патријарха српског ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, хвостански Јустин и марчански Сава, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић, директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Зоран Милачић и добротворка Кети Фенслоу, председница организације „Наши Срби“ из Чикага, која је са својом организацијом обезбедила пакетиће. Овом приликом Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије благословио је дечицу и речима љубави поздравио присутне. Након академије, Патријарх Порфирије је са викарним епископима поделио преко 1000 божићних пакетића деци, међу којима су и деца без родитељског старања и малишани из вишедетних породица. Верско добротворно старатељство Архиепископије београдско-карловачке у сарадњи са Храмом Светог Саве и Одбором за Верску наставу већ пету годину за редом организује Божићно даривање малишанима. Као председник Верског добротворног старатељства Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Јустин обратио се речима благодарности. Извор: Телевизија Храм
  6. Настављајући милосрдне делатности компанија CarGo Technologies и Удружење грађана CarGo, под покровитељством и у сарадњи са Светим манастиром Хиландаром, поклонили су 1300 пакетића, од којих је један део лично уручен деци у основним школама у Медвеђи, Прешеву и Бујановцу, док је други део достављен деци у Хрватској и на Косову и Метохији. Пакетиће је уручио председник Удружења грађана CarGo Александар Вучић. Милош Стокјковић, повереник Светог манастира Хиландара за добротворни рад са децом и дечјим камповима, подсетио је овом приликом да је CarGo даровао 1,6 милиона динара за изградњу Кампа пријатељства, који се са благословом Хиландара, гради у Сијаринској Бањи са смештајним капацитетима за 200 деце из угрожених подручја. Председник општине Медвеђа Небојша Арсић уручио је захвалнице удружењу и компанији CarGo и Хиландару за помоћ и бригу о деци из овог дела Србије. Извор: Хиландар
  7. Свештеника и богослова Павла Флоренског називају другим Леонардом. Ширина његових научних интересовања била је фантастична: математичар, физичар, изумитељ, филолог и философ, историчар религије, песник, зналац историје уметности. За њега су се, утамниченог због лажне оптужбе, заузимала многа светила науке, чак и председник Чехословачке – пре свега као за научника. Радови оца Павла не односе се на општеобразовне; осим тога, Флоренски је познат као иницијатор спасавања светиње Тројице-Сергијеве лавре– обитељи преподобног Сергија. А за оне који су читали његова писма породици, отац Павле је пре свега човек: задивљујући отац, муж, син. Чувено духовно завештање за његово петоро деце започео је још 1917. године предосећајући блиску катастрофу. Али основни споменик љубави постала су његова писма најрођенијима из тамнице и логора. „То је било последње од научних делаПавла Флоренског – науке одрастања – пише публициста Д. Шеваров. – И ова наука је најјаснија за све нас. Она је о томе како је могуће, налазећи се раздвојен од деце, осећати њихов раст, утицати на њихова усмерења, хранити њихов ум и душу, имајући на располагању само комадић хартије, оловку и љубеће срце”.
  8. Патријарх Данило велича улогу хришћанске породице у време пандемије називајући је иконом Божје љубави у свету. У својој поруци у Недељу родитеља и деце патријарх Данило наглашава основну улогу коју је породица играла током пандемије вируса короне. Блажењејши је породицу назвао ,,природним окружењем за подизање и васпитање деце за живот.“ „Време које су родитељи провели са својом децом изузетно је драгоцено, као и настојање њихово да им се помогне у обављању различитих школских задатака у настави на даљину“, примећује Његово Блаженство. Румунски патријарх такође скреће пажњу на чињеницу да се личност и карактер деце „формирају не само речима и саветима, већ и животом и личним примером родитеља“, за шта су „родитељи позвани да живе истинску веру молитвом и добрим делима“, и да негују ,,љубав и великодушност у породици, по угледу на милосрдну љубав у Пресветој Тројици како би породица увек могла бити извор љубави и радости за децу.“ Хришћанска породица - Икона Божје љубави у свету (цео текст) Недеља родитеља и деце, прва недеља после међународног Дана детета (1. јун), коју је Свети Синод Румунске Цркве установио одлуком бр. 629 од 12. марта 2009. године, подудара се ове године са празником Педесетнице. Педесетница или Духови је дан оснивања Христове Цркве као заједнице људи у љубави Пресвете Тројице силаском Светога Духа на Апостоле. Као што је Свети Дух осенио Дјеву Марију и сјединио у једној Личности нашег Спаситеља Исуса Христа Његову божанску и људску природу (Лука 1,15), на исти начин сада Он милошћу Својом сједињује различите људе и народе, који исповедавају исту праву и свету веру. Ширење Христове Цркве постиже се сваким новокрштеним лицем у име Пресвете Тројице, почевши од Духова када је у Јерусалиму крштено „око три хиљаде душа“ (Дела ап. 2,41), па кроз векове векова. Делом Светога Духа упознајемо љубав Пресвете Тројице која је присутна и која делује у животу Цркве. Отац Думитрије Станилоје назвао је Свету Тројицу грађевином највеће љубави, односно савршеном љубављу која вечно постоји између Оца, Сина и Духа Светога. Ова савршена и вечна љубав Пресвете Тројице је извор и узор љубави и слоге за живот у Цркви, породицу и друштво. Хришћанска породица је, пре свега, позвана да буде икона Божје љубави у свету. Због тога је свети Јован Златоуст хришћанску породицу назвао домаћом црквом у којој се негује супружничка, очинска, сродничка и братска љубав. Уз помоћ родитеља дете почиње осећати Божју љубав и развијати љубав према другима око себе. У контексту тренутне пандемије, исконски значај породице као природног окружења за подизање и васпитање деце за живот био је још снажније наглашен. Време које су родитељи провели са својом децом изузетно је драгоцено, као и настојање њихово да им се помогне у обављању различитих школских задатака у настави на даљину. Личност деце образује се не само речима и саветима, већ и начином живота и личним примером родитеља. У том смислу, родитељи су позвани да живе истинску веру молитвом и добрим делима, и да негују љубав и великодушност у породици, поугледу на милосрдну љубав у Пресветој Тројици како би породица увек могла билти извор љубави и радости за децу. Истовремено се од родитеља тражи да заштите живот деце од њиховог рођења и науче децу да здравље вреднују као дар Божји како би расли у заједници с породицом и другом децом. Свети Синод Румунске православне цркве прогласио је 2020. годину Свечаном годином пастирског старања о родитељима и деци. Овом иницијативом желели смо да укажемо на важност хришћанског васпитања у савременом друштву. У свету дубоко прожетом индивидуализмом и секуларизмом Породица, Црква и Школа данас су позване да деци пруже потребну помоћ за њихов лични развој и развој у заједници, да негују слободу, одговорност и достојанство деце, јер су деца Божји дар за породицу и човечанство. Молимо се Пресветој Тројици, Извору живота и вечне љубави, да просветли и испуни душе родитеља и деце миром и радошћу, да постану благослов за Цркву и румунски народ. † Д а н и л о Извор: Инфо-служба СПЦ
  9. У емисији Оче, да те питам протонамесник Игор Игњатов, парох при храму Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику, говорио је о деци са потешкоћама у развоју, као и о значају молитвеног обраћања Господу. Звучни запис беседе Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  10. Има још нешто што наноси штету деци. То је претерано заштитнички став, односно претерана брига родитеља, њихова стрепња и узнемиреност око деце. Да вам испричам један случај. Нека мајка ми се жалила како је њено дете, дечачић од пет година, не слуша. Ја јој рекох: - Ти си крива. Али она то никако није могла да схвати. Једног дана пошли смо заједно, та мајка и ја, њеним колима до мора, шетње ради. Са њом је било и дете. Ускоро се малишан измигољио из њених руку и потрчао према мору. На обали се уздизала и једна гомила песка, а одмах иза ње, са друге стране, простирало се море. Мајка се узнемирила и већ је била спремна да виче и да потрчи јер је видела свог синчића где стоји на врху оне гомиле, раширених руку, и покушава да одржи равнотежу. Ја сам је умирио. Саветовао сам јој да се окрене леђима према детету, а сам сам испод ока посматрао. Кад је малишан већ изгубио наду да може да испровоцира мајку, да је уплаши и да она почне да виче, као што се обично дешавало, полако је и мирно сишао и вратио се до нас. То је било све. Тако је мајка добила лекцију о правилном васпитавању деце. Једна друга мајка ми се жалила на свог јединца како неће да једе сва јела, а посебно неће кисело млеко. Маломе су биле отприлике три године и свакодневно је мучио мајку. Ја јој рекох: - Урадићеш овако: испразнићеш фрижидер и уклонићеш из њега сва јела. Онда ћеш га напунити одређеном количином киселог млека. За неколико дана намучићете се и ви, родитељи. Је ли дошло време за јело? Даћеш свима, наравно и Петру, кисело млеко. Он неће хтети да га једе. Увече учини исто, сутрадан исто. Е, после тога ће огладнети и нешто мало окусити. Плакаће, викаће, али ви се стрпите. После ће га радо јести. Тако се и догодило. Кисело млеко је постало Петрово омиљено јело. Ово нису тешке ствари. Па ипак, многим мајкама не полази за руком, те оне потпуно наопако васпитавају своју децу. Оне мајке које стално бдију над децом и врше на њих притисак, или их, другим речима, претерано штите, трпе неуспех у свом покушају да их васпитавају. Уствари, дете треба да оставиш да се и само заинтересује за своје напредовање. Тада ћеш успети. Када стално бдиш над децом, она се одупиру и буне. Постају млитавци и млакоње и обично не успевају у животу. Постоји једна врста претерано заштитничког става, што децу осуђује да остану незрела. Пре неколико дана, дође ми, сва очајна, једна мајка, жалећи се да њен син трпи неуспех за неуспехом на пријемним испитима за универзитет. Био је одличан ђак у основној школи, па опет одликаш у гимназији и у лицеју. Али гле, потом почеше неуспеси, младићева равнодушност према учењу и, уопште, његове чудне реакције. - Ти си крива, - рекох ја мајци. - А овамо си још и образована жена! Шта је твоје дете и могло да уради? Све ове године притискала си га, притискала, притискала: „Имаш да будеш први; немој да нас осрамотиш, мораш бити велики човек у друштву!..." Он се сада ритнуо и неће да чује ни за шта. Престани да вршиш притисак на њега, да га претерано штитиш, па ћеш видети да ће се момак полако уравнотежити. Почеће да напредује онда када га ти пустиш да буде слободан. Преподобни Порфирије Кавсокаливит Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  11. У суботу 24. августа 2019. године, када наша Света Црква прославља и празнује Светог мученика и архиђакона Евпла, Свету мученицу Сузану и Светог Нифонта Патријарха цариградског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Рођењу Светог Јована Крститеља у селу Стојнику. Звучни запис беседе Нашем Архијереју саслуживали су: протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, јереј Живан Жујовић, јереј Марко Стевановић, јереј Бојан Вићовац, протођакон Иван Гашић и ђакони Небојша Поповић и Стеван Илић. Литургијско сабрање увеличали су појањем “Српски православни појци” из Београда. Своју Богонадахнуту беседу Епископ Јован је посветио тумачењу јеванђељског одломка о томе ко је највећи у Царству Небеском са посебним освртом на васпитање деце. Епископ нам у беседи говори да је Исус приметио да се код његових ученика појавила страст частољубља, уместо врлине смирености, па је захтевао да му доведу дете. Зашто дете? Зато што у јеврејском, званичном и обичајном праву дете није имало никакву вредност, никаква права. Зато ово поређење са дететом представља потпуни заокрет: од властољубља и гордости обраћање ка смирености и понизности. Смисао поређења са децом оних, који би хтели да уђу у Царство Небеско, свакако је више у особинама, а не у положају детета. Епископ наглашава да су деца незлобива, невина, спремна да прихвате поуке родитеља, учитеља и старијих, понизна су пред њима и имају поверење у њих. Ето, те особине Христос тражи од својих следбеника. Епископ нас подсећа да Царство Божије није намењено само деци, већ и онима, који задрже дечије врлине: чедност, незлобивост, послушност, смиреност, такви остану за цео живот и не искваре се. У томе се састоји Христов позив ученицима, а пре њих и свим хришћанима, па и нама данас, да се не гордимо и узвисујемо, већ да смиреношћу поштујемо друге људе око нас, а Бог ће нас поставити на место које заслужујемо. Важно је да од најранијег узраста васпитавамо децу, јер какав им пример ми дамо, такви ће они бити током читавог свог животног пута. Епископ нас на крају позива да радосно и смело корачамо за Христом, јер се само са Христом кроз уска, односно тесна врата улази у Царство Божије у вечни живот. Извор: Епархија шумадијска
  12. Knjiga o transrodnoj djeci sadrži opis oralnog seksa 6-godišnjaka „Prijelomna“ knjiga koja se propagirala kao „iskren pogled“ na život i borbu transrodnih tinejdžera izazvala je bijes na društvenim mrežama zbog uznemirujućeg opisa oralnog seksa šestogodišnjeg djeteta. Knjiga pod nazivom Beyond Magenta nalazi se na policama od 2014. godine, ali je pažnju privukla nakon što su uznemirujući odlomci objavljeni na web stranici Binary Australiakoja propitkuje agresivni program multi-rodnog društva, prenosi RT. Jedna mlađa osoba intervjuirana za knjigu opisala je izvođenje i „ljubav“ prema oralnom seksu od šeste godine. Istovremeno, u knjizi se nigdje ne sugerira da je riječ o štetnom i nezakonitom ponašanju. Od šeste godina, ljubio sam se s drugim momcima u mojoj blizini, šminkao se s njima i obavljao oralni seks na njima. Svidjelo mi se. Volio sam oralno. I dotaknuo sam njihove ‘znate već što’. Bili smo zaista mladi, ali to smo radili. Ista osoba opisuje da su ga „zastrašili“ pedofili koji bi se „dirali“ ispred njega. Knjiga sadrži agresivne ispade, uključujući jedan incident u kojem je tinejdžer gurnuo trudnu učiteljicu na zemlju. Autorica Susan Kuklin, je komentirala „zapanjenost“ ljudi koji su ju pročitali riječima: Ljudima je to zastrašujuće, jer ih oni ne razumiju. Jednom kada to shvatite, više nije zastrašujuće. Ali postoji to razdoblje prije nego što se dogodi, u kojem ima toliko odstupanja i toliko straha. I mislim da se to dogodilo s mojom knjigom. Mislim da je zemlja uplašenija nego što smo mislili. Bojimo se ići naprijed. Život se mijenja, znanost mijenja, politika se mijenja – sve se mijenja. I mi možemo ili odlučiti rasti kao ljudi ili ostati isti. Knjiga je u ponudi u oko 60 javnih knjižnica diljem Australije, a korisnici Twittera istaknuli su da je dostupna i u britanskim knjižnicama te da je uključena u internetske popise „najboljih“ knjiga za „transrodnu djecu“ kojima je navodno namijenjena. Beyond Magenta se također našla na drugoj vrsti popisa. Bila je četvrta na popisu „Deset najprihvaćenijih knjiga 2015.“, navodi se u izvještaju Američkog bibliotekarskog udruženja. Knjiga se nalazi i na Amazonovom odjeljku za „edukaciju mladih“. Nitko od vlasti, pravosudnih organa niti izdavača ili prodavača knjige zasad nije reagirao na objavljene činjenice. https://tribun.hr/knjiga-o-transrodnoj-djeci-sadrzi-opis-oralnog-seksa-sa-6-godisnjakom/
  13. Годинама је православну богословију у Њујорку предводио истакнути руски богослов, отац Александар Шмеман. Он је, наравно, често имао прилике да одговара на питања америчких протестаната, који су били збуњени сложеношћу православног богослужења. И он је једном одговорио врло једноставно: „Ја бих могао дуго да вам објашњавам зашто је у нашем храму ово овако, а оно - онако. Могао бих сатима да вам објашњавам смисао сваког детаља наше одежде, смисао сваког геста и речи на Литургији. Али ја ћу рећи само кратко: Деци се то допада!" И још је додао да је сијање митри и икона, кадионица и литургијских сасуда одблесак рајског богатства. Ако, пак, неко у име деце инсистира на томе да је религија деци досадна, штетна, незанимљива, пре него што седне да пише академски чланак на ту тему, нека сврати на недељну Литургију у православни храм и нека погледа ко се гура да стане што ближе олтару. Упознајте децу с Јевађељем Христовим, Жички благовесник, Жичка епархија 2001. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  14. Браћо и сестре, православни хришћани епархије крушевачке, чеда наша у Христу, мир вам! Ми будно пратимо ваш хришћански живот, и трудимо се да вам се на све доступне начине приближимо посредно или непосредно, и да заједничимо са вама. Свештена географија наше епархије нам то омогућује: да се чешће сусрећемо широм њене територије. Један од наших хришћана се ради тога досетио да каже да смо ми сеоски владика. Наравно да је овде реч о духовитој досетци а не о заједљивој или несланој шали. Дакле, колико смо ми присутни у нашим малим градовима, толико смо присутни и у нашим селима и засеоцима, односно манастирима, због чега смо веома благодарни Богу, и радосни заједно са нашим православним верницима. Ми ипак не идеализујемо себе и једни друге због тога. Напротив, свесни смо баш свих искушења и невоља које нас сналазе. Но ми притом не губимо наду, и не малаксавамо вером; сви заједно треба да мислимо да је могуће одупрети се свим искушењима, па тако и чинити. О томе смо вам ми говорили у личним сусретањима и у медијским обраћањима, у беседама и кроз текстове. Садржаји нашег епархијског Сајта требало би да су вам такође добро познати. Секташка делатност Пентикосталаца против наше епархије сведена је на најмању меру, али бисмо ми били ради да се постојећи секташи сви до једнога покају, и да се нађу у православној вери. Па ипак, ствар са сектом Марка Радосављевића, рашчињеног и из Српске Православне Цркве искљученог бившег епископа Артемија заједно са његовим припадницима, стоји другачије. Један број верника наше крушевачке епархије, појединаца и породица одлази к њему, у његову парасинагогу или нецрквену скупину, и тамо даје одушка својој вери. Наравно да тај чин наша Српска Православна Црква, према томе и крушевачка епархија не благосиља! Припадници ове секте не служе Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, него се служе Црквом, односно њу саму злоупотребљавају. А то се већ равна са губитком и убиством сопствене душе. Када је то тако онда код њих не може бити речи о Цркви, епископима и свештеницима. Код њих нема Светих Тајни, нема монаштва и верника. Нема спасења!!! Има само свеопште пропасти!!! Зато ми упозоравамо наше епархиоте и вернике да се не играју спасењем! Они могу да га изгубе. Да се не отуђују од своје епархије крушевачке, јер би могли отпасти од ње. Ми им братољубиво скрећемо пажњу и на другу чињеницу. Да не компликују додатно ионако страшан положај Марка Радосављевића, челника ове секте – тзв. артемита. Него да га оставе да он сам још поразмисли о свом положају, па да некако смогне храбрости да се кроз покајање врати у крило Српске Православне Цркве. Јер, уколико не буде то учинио – изгубиће душу – а одговорност за то сносиће и епархиоти крушевачке епархије који су одлазили у његову парасинагогу и потхрањивали му лажну веру и сујету: да је само он у праву, а да су сви други у криву! А слоган: Истина је само једна – Артемије, највише штете наноси, и наносиће самоме Марку Радосављевићу! Овим речима дакле обратили смо вам се ми, драги наши епархиоти, и рекли вам оно што смо били дужни казати вам! Уским путем спасења треба ходити, но нипошто путем погубним! Христос васкрсе!!! 8/25 мај 2019. год. у Крушевцу Епископ крушевачки Давид Извор: Епархија крушевачка
  15. Браћо и сестре, православни хришћани епархије крушевачке, чеда наша у Христу, мир вам! Ми будно пратимо ваш хришћански живот, и трудимо се да вам се на све доступне начине приближимо посредно или непосредно, и да заједничимо са вама. Свештена географија наше епархије нам то омогућује: да се чешће сусрећемо широм њене територије. Један од наших хришћана се ради тога досетио да каже да смо ми сеоски владика. Наравно да је овде реч о духовитој досетци а не о заједљивој или несланој шали. Дакле, колико смо ми присутни у нашим малим градовима, толико смо присутни и у нашим селима и засеоцима, односно манастирима, због чега смо веома благодарни Богу, и радосни заједно са нашим православним верницима. Ми ипак не идеализујемо себе и једни друге због тога. Напротив, свесни смо баш свих искушења и невоља које нас сналазе. Но ми притом не губимо наду, и не малаксавамо вером; сви заједно треба да мислимо да је могуће одупрети се свим искушењима, па тако и чинити. О томе смо вам ми говорили у личним сусретањима и у медијским обраћањима, у беседама и кроз текстове. Садржаји нашег епархијског Сајта требало би да су вам такође добро познати. Секташка делатност Пентикосталаца против наше епархије сведена је на најмању меру, али бисмо ми били ради да се постојећи секташи сви до једнога покају, и да се нађу у православној вери. Па ипак, ствар са сектом Марка Радосављевића, рашчињеног и из Српске Православне Цркве искљученог бившег епископа Артемија заједно са његовим припадницима, стоји другачије. Један број верника наше крушевачке епархије, појединаца и породица одлази к њему, у његову парасинагогу или нецрквену скупину, и тамо даје одушка својој вери. Наравно да тај чин наша Српска Православна Црква, према томе и крушевачка епархија не благосиља! Припадници ове секте не служе Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, него се служе Црквом, односно њу саму злоупотребљавају. А то се већ равна са губитком и убиством сопствене душе. Када је то тако онда код њих не може бити речи о Цркви, епископима и свештеницима. Код њих нема Светих Тајни, нема монаштва и верника. Нема спасења!!! Има само свеопште пропасти!!! Зато ми упозоравамо наше епархиоте и вернике да се не играју спасењем! Они могу да га изгубе. Да се не отуђују од своје епархије крушевачке, јер би могли отпасти од ње. Ми им братољубиво скрећемо пажњу и на другу чињеницу. Да не компликују додатно ионако страшан положај Марка Радосављевића, челника ове секте – тзв. артемита. Него да га оставе да он сам још поразмисли о свом положају, па да некако смогне храбрости да се кроз покајање врати у крило Српске Православне Цркве. Јер, уколико не буде то учинио – изгубиће душу – а одговорност за то сносиће и епархиоти крушевачке епархије који су одлазили у његову парасинагогу и потхрањивали му лажну веру и сујету: да је само он у праву, а да су сви други у криву! А слоган: Истина је само једна – Артемије, највише штете наноси, и наносиће самоме Марку Радосављевићу! Овим речима дакле обратили смо вам се ми, драги наши епархиоти, и рекли вам оно што смо били дужни казати вам! Уским путем спасења треба ходити, но нипошто путем погубним! Христос васкрсе!!! 8/25 мај 2019. год. у Крушевцу Епископ крушевачки Давид Извор: Епархија крушевачка View full Странице
  16. На Крстовдан, 18. јануара 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије служио је свету Литургију у цркви Успења Пресвете Богородице у селу Кормињану. На крају свете Литургије, владика Теодосије је осветио воду коју су сабрани захватали и односили у своје домове за благослов и укрепљење душа и тела. Владика је, затим, поделио малишанима поклоне који су дар Црквене општине Келн из Епархије диселдорфске и немачке. Српско село Кормињане налази се на истоку Косова и Метохије, у Косовском Поморављу. У селу има око 230 српских кућа са око две хиљаде становника. У самом селу налази се црква Успења Пресвете Богородице из 18. века, саграђена на темељима старије цркве. У близини села сачувани су остаци древног манастира Светог Ђорђа. У селу се налази и четворогодишња школа. Извор: Српска Православна Црква
  17. -Радост даривања у храму Светог Саве на Врачару- У предивном амбијенту криптe храма Светог Саве на Врачару, у претпразништву Рођења Богомладенца Христа, 4. јануара 2019. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј поделио је божићне пакетиће малишанима без родитељског старања из Центра за заштиту деце и одојчади у Звечанској, неустрашивим ученицима ОШ Др Драган Херцог и ОШ Др Миодраг Матић и члановима инклузивног хора „Исон“ из Новог Сада. Пакетиће је обезбедила организација „Наши Срби - Our Serbs“ из Чикага на челу са председницом гђом Кети Фенслоу. Помоћ у организацији радосног догађаја пружили су свештеници храма Светог Саве предвођени Преовећеним Епископом ремезијанским г. Стефаном, марљиви трудбеници из Верског добротворног старатељства, Коло српских сестара из Београда на челу са гђом Милом Виторовић, Међународна православна хуманитарна организација из Америке (IOCC), Светосавско звонце и Шабачка млекара. У пратњи Репрезентативног оркестра Гарде Војске Србије, Патријарх српски г. Иринеј отворио је, затим, манифестацију Божићно сеоце код Храма, која се традиционално одржава на платоу испред храма Светог Саве на Врачару. Извор: Српска Православна Црква
  18. Посвећена је болесној дјеци и свима болеснима. Настала је на тексту владике Николаја Велимировића, док је музику написао Владимир Мили Милатовић. Вокално-инструментални састав ,,Ступови" чине три сестре Анђела Брајовић, Марија Јовићевић (вокални извођачи) и Милена Јовићевић (инструментални извођач - виола). У акцији су учествовале многе познате личности са јавне сцене као и пјевнице и разни музички састави широм Србије под руководством манастира. Ово је до сада први музички састав у Црној Гори који је под покровитељством овог манастира и досада је у оквиру акције обновљен знатан дио манастирског комплекса.
  19. У склопу акције ,,Обновимо себе, подигнимо Ступове" а благословом оца Герасима из манастира Ђурђеви Ступови у Расу, Новим Пазару, објављена је нова пјесма ,,Љубав" вокално-инструменталног састава ,,Ступови" из Подгорице. Посвећена је болесној дјеци и свима болеснима. Настала је на тексту владике Николаја Велимировића, док је музику написао Владимир Мили Милатовић. Вокално-инструментални састав ,,Ступови" чине три сестре Анђела Брајовић, Марија Јовићевић (вокални извођачи) и Милена Јовићевић (инструментални извођач - виола). У акцији су учествовале многе познате личности са јавне сцене као и пјевнице и разни музички састави широм Србије под руководством манастира. Ово је до сада први музички састав у Црној Гори који је под покровитељством овог манастира и досада је у оквиру акције обновљен знатан дио манастирског комплекса. View full Странице
  20. Деца желе да се убеде да смо ми, у пуном смислу те речи, личности. А када прозру кроз наше дволично и притворно понашање, када увиде наше лицемерје, она то не могу да издрже. Њих не само да ужасава било који наш грех, већ нарочито та бесконачна представа у којој ми добровољно учествујемо. Деца уважавају грешнике, а све се у њима руши, пре свега, од нашег лицемерја. Како ми је један дечак рекао: – Драго ми је што имам таквог оца какав је мој тата. Нас двојица се јако добро слажемо. Он ми пружа подршку, поштује ме. Он води рачуна о мени и помаже ми. Тата ме радује. Врло је ретко чути нешто тако од детета. А да ли твоје дете може о теби да каже: «Драго ми је што имам таквог тату или маму?» Наравно, не мислим на радост коју осећаш након контакта са неким за кога си привезан заједничким страстима и гресима. Овде имам у виду нешто што ми је једном испричао неки гимназијалац: – С оцем се супер слажем, он ме тако радује. Баш смо у добрим односима. Чак и уживамо у цигаретама заједно. Он је коначно схватио то и сада се више не скривам од њега, разумемо се. И мама пуши заједно с нама, они ме шаљу да купим цигарете за све. Узимам и за себе и за њих. Супер се слажемо. Ја нисам мислио да треба да нас вежу заједничке страсти. Мада чак и таква повезаност може да садржи одређену дозу искрености и основу која касније може донети боље плодове. Али сада говорим о људима који живе кроз Цркву и који теже да изграде добар однос са својом децом. Циљ је надахнути дете тако да те оно сматра својим другом, али да те опет поштује, да гаји неки осећај светости. Мислим на пријатељство које садржи и блискост и поштовање. А поврх тога још и јасне границе. «Свима сам био све, да какогод спасем кога», како каже апостол Павле (1 Кор. 9, 22), а на другом месту он истиче да свакоме припада «част» у складу са његовим местом у друштву (Рим. 13, 7). Треба постати све за своје дете, спустити се на његов ниво. Говорити тако да он може да разуме да ти осећаш његове бриге и потребе. Али никако не смемо да само боравимо с њим на ниском нивоу, притом га не подстичући на промене. Искрена блискост и пријатељство треба да пренесе твом детету представу о другачијем животу, коју гајиш у себи. Тада можеш да откријеш свом детету смисао и циљ живота који се разликују од онога што дете у својој незрелости сматра. Тиме ће оно напредовати, развијати се и расти. Дете ће осетити да се «отац и мајка спуштају на мој ниво, али ме затим подижу више и обогаћују ме. Они ми откривају такве видике о којима ја не бих ни помислио, изводе ме из дечијег света наивности и безбрижности и помажу ми да духовно сазрим. Посматрајући њихов однос и етос спознавам Христа. Они ми откривају љубав, Цркву, чистоту, невиност, истину, лепоту живота.» Сходно томе, бити родитељ не значи просто се спуштати до нивоа детета и бавити се његовим интересовањима: играти исте игре као оно, говорити као дете, бавити се истим спортом као и оно. Све је то добро, али то је тек први корак – спустити се на његов ниво. А шта имаш после да му пружиш? Који ће бити твој контрааргумент против свега што му предлаже друштво забаве и потрошње? Куда можеш усмерити његово интересовање? Имаш ли суштински садржај који можеш да му предаш? Да ли сам осећаш нешто дубинско што можеш да му предложиш како би обогатио живот свог детета? Ту лепоту која те је очарала у души? Ако све то живиш, то ћеш и показати. Ако то живиш, све ће изаћи на видело, показаће се и дете ће се обрадовати када то види. Оно ће осетити да од тебе добија нешто важно, нешто што не може да добије ни на једном другом месту. Старац Пајсије говори да «када диње сазревају откривају своје присуство пријатним мирисом, чак и када су сакривене у пољу. Незреле једва да миришу, ма колико их газио и ломио. А дозрела мирише и сама се тиме открива.» Тако и ти можеш збиља помоћи свом детету ако живиш духовним животом. Свети апостол Павле учи: «И ви очеви! Не раздражујте децу своју» (Еф. 6, 4). Под речју «очеви» он мисли на родитеље уопште, не само на очеве, већ и на мајке. Не раздражујте своју децу. Баш сам једном прочитао и у некој књизи да је главни проблем деце то што се она љуте на родитеље. А љуте се јер приступ њихових родитеља према њима изазива раздраженост. Видите колико је то мудар савет. У Старом Завету има пуно савета, а нарочито педагошких: у књизи премудрости Соломонових, у причама Соломоновим и др., али и у Новом Завету има пуно савета који су кратки, једноставни, али зато силни и суштински. Као савет Господа: «Поштуј оца свог и матер своју», – тако једноставне речи, али се у том поштовању скрива сва тајна овог живота. Видите како Господ наставља Своју заповест: «Да ти се продуже дани на земљи» (Излазак 20, 12). Свети апостол Павле тврди исто то. Он се обраћа и очевима и деци: «Поштуј оца свог и матер» (Еф. 6, 2–3). Прост савет, али он ипак умногоме олакшава породични живот. Деца су често под притиском родитеља и негодују због тога. Она осећају да се према њима поступа неправедно. А после почињу да скрећу са правог пута, траже за себе неко друго место, друге начине забаве, друго друштво које ће их прихватити таквим какви су, без критиковања и бесконачних претензија, без грдње родитеља. Без непрестаних замерки. Деца говоре: – Вратим се кући, а родитељи ми стално придикују. Стално ми говоре оно за шта знају да ме разјарује. Стално једно те исто. Бескрајни ток истих коментара, истих замерки на моје другове и одећу. На тај начин да ме то невероватно нервира. Велика је ствар не раздражавати друге. И ето једне тајне како то не чинити. Ако си већ испробао неки савет и видиш да не помаже, или си испробао неку реч и знаш да је отровна и да сваки пут изазива вику и свађу, онда то значи да су то заправо речи и епитети који вређају, понижавају твоје дете и изазивају расправе. Тајна је у томе да их не понављаш по други пут. Нађи им неку замену, реци нешто друго, али само немој да понављаш исте речи који доводе до немира у кући. Сви ми пуно грешимо. Могли бисмо барем да сазримо на бази сопствених грешака како не бисмо допуштали да изнова и изнова понављамо исте пехове. Пробао си нешто и увидео да не помаже? Не понављај то, јер као што видиш деца те више не схватају озбиљно и не добијају од тога никакву корист. И знате шта она кажу? – Када мама крене да ме критикује, почиње да звучи као покварена плоча! Већ сам навикао на њу. Знам да ће тако наставити једно 20 минута, прича–прича–прича, све једно те исто. Знам унапред све што ће рећи, јер се она све време понавља. А на крају ће све бити како ја хоћу. Тако ја трпим, идем у своју собу, а време пролази… Па то није близак однос! Колико су само ближи односи у којима има љубави. А овде је однос детета и родитеља прожет гневом и напетошћу или равнодушношћу. И почињемо да се осећамо као странци у сопственом дому. Неко други може пуно да исприча о твојој породици, али више од свега можеш да испричаш управо ти. Имаш то право. Много пута имаш повод да се осетиш огорченим, оптерећеним и притиснутим, али опет, пуно пута и немаш права да се тако осећаш. Сви ми имамо, али и немамо то право – и то истовремено. Због тога и кажем да све ово што тврдим не може да се односи на све у једнакој мери. Па ипак, свих се нас једнако тиче потреба за молитвом. Молитвом свих за све. Треба да се молимо једни за друге, за своју породицу. Да молимо Бога да нас просветли. Ово што је данас речено представља мали почетак. Данас смо направили невидљиви прелаз у свет породице и видели радост и бол који она скрива. Указали смо на неке грешке, које вероватно и ти, као родитељ, чиниш. И уколико сам те огорчио, увредио, ако сам извукао оштре и погрешне закључке, ослањајући се на сопствене претпоставке, опрости ми! Знам да имаш право да мислиш како ти хоћеш. Али Христос жели да се загледамо у себе и да схватимо да ствари не стоје баш најбоље. Да појмимо своја сагрешења и да молимо Бога да нам подари просветљење, да нам ослади душу, наше поступке и речи, како би се осладиле и душе наше деце које овај свет тако много огорчује и жели да их одведе што даље од Бога. Извор: Православие.ру
  21. Деца не захтевају да одрасли буду савршени. Никада то не чине. Она не желе да никада не грешимо, да будемо безгрешни. Деца сваки наш покушај глумљења безгрешности схватају као лицемерје. Деца знају да ми сваки пут када се претварамо да смо јако добри излажемо «сами себе и једни друге» подсмесима. Она не траже савршенство од нас. Она траже искреност, уважење, пре свега уважење према нама самима, а после и према њима. Она траже духовни труд и да осете да ми улажемо читаву душу и озбиљно се односимо према животу, свету, Цркви. Деца желе да се убеде да смо ми, у пуном смислу те речи, личности. А када прозру кроз наше дволично и притворно понашање, када увиде наше лицемерје, она то не могу да издрже. Њих не само да ужасава било који наш грех, већ нарочито та бесконачна представа у којој ми добровољно учествујемо. Деца уважавају грешнике, а све се у њима руши, пре свега, од нашег лицемерја. Како ми је један дечак рекао: – Драго ми је што имам таквог оца какав је мој тата. Нас двојица се јако добро слажемо. Он ми пружа подршку, поштује ме. Он води рачуна о мени и помаже ми. Тата ме радује. Врло је ретко чути нешто тако од детета. А да ли твоје дете може о теби да каже: «Драго ми је што имам таквог тату или маму?» Наравно, не мислим на радост коју осећаш након контакта са неким за кога си привезан заједничким страстима и гресима. Овде имам у виду нешто што ми је једном испричао неки гимназијалац: – С оцем се супер слажем, он ме тако радује. Баш смо у добрим односима. Чак и уживамо у цигаретама заједно. Он је коначно схватио то и сада се више не скривам од њега, разумемо се. И мама пуши заједно с нама, они ме шаљу да купим цигарете за све. Узимам и за себе и за њих. Супер се слажемо. Ја нисам мислио да треба да нас вежу заједничке страсти. Мада чак и таква повезаност може да садржи одређену дозу искрености и основу која касније може донети боље плодове. Али сада говорим о људима који живе кроз Цркву и који теже да изграде добар однос са својом децом. Циљ је надахнути дете тако да те оно сматра својим другом, али да те опет поштује, да гаји неки осећај светости. Мислим на пријатељство које садржи и блискост и поштовање. А поврх тога још и јасне границе. «Свима сам био све, да какогод спасем кога», како каже апостол Павле (1 Кор. 9, 22), а на другом месту он истиче да свакоме припада «част» у складу са његовим местом у друштву (Рим. 13, 7). Треба постати све за своје дете, спустити се на његов ниво. Говорити тако да он може да разуме да ти осећаш његове бриге и потребе. Али никако не смемо да само боравимо с њим на ниском нивоу, притом га не подстичући на промене. Искрена блискост и пријатељство треба да пренесе твом детету представу о другачијем животу, коју гајиш у себи. Тада можеш да откријеш свом детету смисао и циљ живота који се разликују од онога што дете у својој незрелости сматра. Тиме ће оно напредовати, развијати се и расти. Дете ће осетити да се «отац и мајка спуштају на мој ниво, али ме затим подижу више и обогаћују ме. Они ми откривају такве видике о којима ја не бих ни помислио, изводе ме из дечијег света наивности и безбрижности и помажу ми да духовно сазрим. Посматрајући њихов однос и етос спознавам Христа. Они ми откривају љубав, Цркву, чистоту, невиност, истину, лепоту живота.» Сходно томе, бити родитељ не значи просто се спуштати до нивоа детета и бавити се његовим интересовањима: играти исте игре као оно, говорити као дете, бавити се истим спортом као и оно. Све је то добро, али то је тек први корак – спустити се на његов ниво. А шта имаш после да му пружиш? Који ће бити твој контрааргумент против свега што му предлаже друштво забаве и потрошње? Куда можеш усмерити његово интересовање? Имаш ли суштински садржај који можеш да му предаш? Да ли сам осећаш нешто дубинско што можеш да му предложиш како би обогатио живот свог детета? Ту лепоту која те је очарала у души? Ако све то живиш, то ћеш и показати. Ако то живиш, све ће изаћи на видело, показаће се и дете ће се обрадовати када то види. Оно ће осетити да од тебе добија нешто важно, нешто што не може да добије ни на једном другом месту. Старац Пајсије говори да «када диње сазревају откривају своје присуство пријатним мирисом, чак и када су сакривене у пољу. Незреле једва да миришу, ма колико их газио и ломио. А дозрела мирише и сама се тиме открива.» Тако и ти можеш збиља помоћи свом детету ако живиш духовним животом. Свети апостол Павле учи: «И ви очеви! Не раздражујте децу своју» (Еф. 6, 4). Под речју «очеви» он мисли на родитеље уопште, не само на очеве, већ и на мајке. Не раздражујте своју децу. Баш сам једном прочитао и у некој књизи да је главни проблем деце то што се она љуте на родитеље. А љуте се јер приступ њихових родитеља према њима изазива раздраженост. Видите колико је то мудар савет. У Старом Завету има пуно савета, а нарочито педагошких: у књизи премудрости Соломонових, у причама Соломоновим и др., али и у Новом Завету има пуно савета који су кратки, једноставни, али зато силни и суштински. Као савет Господа: «Поштуј оца свог и матер своју», – тако једноставне речи, али се у том поштовању скрива сва тајна овог живота. Видите како Господ наставља Своју заповест: «Да ти се продуже дани на земљи» (Излазак 20, 12). Свети апостол Павле тврди исто то. Он се обраћа и очевима и деци: «Поштуј оца свог и матер» (Еф. 6, 2–3). Прост савет, али он ипак умногоме олакшава породични живот. Деца су често под притиском родитеља и негодују због тога. Она осећају да се према њима поступа неправедно. А после почињу да скрећу са правог пута, траже за себе неко друго место, друге начине забаве, друго друштво које ће их прихватити таквим какви су, без критиковања и бесконачних претензија, без грдње родитеља. Без непрестаних замерки. Деца говоре: – Вратим се кући, а родитељи ми стално придикују. Стално ми говоре оно за шта знају да ме разјарује. Стално једно те исто. Бескрајни ток истих коментара, истих замерки на моје другове и одећу. На тај начин да ме то невероватно нервира. Велика је ствар не раздражавати друге. И ето једне тајне како то не чинити. Ако си већ испробао неки савет и видиш да не помаже, или си испробао неку реч и знаш да је отровна и да сваки пут изазива вику и свађу, онда то значи да су то заправо речи и епитети који вређају, понижавају твоје дете и изазивају расправе. Тајна је у томе да их не понављаш по други пут. Нађи им неку замену, реци нешто друго, али само немој да понављаш исте речи који доводе до немира у кући. Сви ми пуно грешимо. Могли бисмо барем да сазримо на бази сопствених грешака како не бисмо допуштали да изнова и изнова понављамо исте пехове. Пробао си нешто и увидео да не помаже? Не понављај то, јер као што видиш деца те више не схватају озбиљно и не добијају од тога никакву корист. И знате шта она кажу? – Када мама крене да ме критикује, почиње да звучи као покварена плоча! Већ сам навикао на њу. Знам да ће тако наставити једно 20 минута, прича–прича–прича, све једно те исто. Знам унапред све што ће рећи, јер се она све време понавља. А на крају ће све бити како ја хоћу. Тако ја трпим, идем у своју собу, а време пролази… Па то није близак однос! Колико су само ближи односи у којима има љубави. А овде је однос детета и родитеља прожет гневом и напетошћу или равнодушношћу. И почињемо да се осећамо као странци у сопственом дому. Неко други може пуно да исприча о твојој породици, али више од свега можеш да испричаш управо ти. Имаш то право. Много пута имаш повод да се осетиш огорченим, оптерећеним и притиснутим, али опет, пуно пута и немаш права да се тако осећаш. Сви ми имамо, али и немамо то право – и то истовремено. Због тога и кажем да све ово што тврдим не може да се односи на све у једнакој мери. Па ипак, свих се нас једнако тиче потреба за молитвом. Молитвом свих за све. Треба да се молимо једни за друге, за своју породицу. Да молимо Бога да нас просветли. Ово што је данас речено представља мали почетак. Данас смо направили невидљиви прелаз у свет породице и видели радост и бол који она скрива. Указали смо на неке грешке, које вероватно и ти, као родитељ, чиниш. И уколико сам те огорчио, увредио, ако сам извукао оштре и погрешне закључке, ослањајући се на сопствене претпоставке, опрости ми! Знам да имаш право да мислиш како ти хоћеш. Али Христос жели да се загледамо у себе и да схватимо да ствари не стоје баш најбоље. Да појмимо своја сагрешења и да молимо Бога да нам подари просветљење, да нам ослади душу, наше поступке и речи, како би се осладиле и душе наше деце које овај свет тако много огорчује и жели да их одведе што даље од Бога. Извор: Православие.ру View full Странице
  22. Активности Верског добротворног старатељства 3. Јануар 2018 - 10:57 Волонтери ВДС-а посетили Болницу за дечје плућне болести, Установу за децу и младе „Сремчица“ и Стационар у Диљској. Свети Никола обрадовао вишедетне породице. Било је прохладно зимско јутро када су у недељу, 10. децембра 2017. године, пре посете Болници за дечје плућне болести и ТБЦ у саставу КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства дошли на свету Литургију у болничку капелу Светих Козме и Дамјана. Началствовао је протојереј-ставрофор Петар Лукавац, духовник КБЦ „Др Драгиша Мишовић“. Простор болничке капеле је био само физички мали а тако велики на Божанственој Литургији на којој се заједно са својим свештеником верни народ усрдно молио Богу. Тако је узнео и величање: „Свјат, свјат, свјат Господ Саваот,..“ исписано у неколико речи и на иконостасу капеле да сваког ко уђе да се помоли, поготову раслабљеном због болести, подсети на величину и свемоћ Божју и охрабри да Му се с вером обрати и помоли. Прота Петар се у току богослужења помолио и за ово лечилиште, за милост, здравље, живот и спасење оних који се у њему лече и који лече. Прота Петар је нагласио: -Данас имамо част да су нам дошли људи из наше Српске Православне Цркве, из Верског добротворног старатељства, организације чији чланови обилазе болесне и сиромашне и труде се да нахране масу гладних људи по целом граду. Данас су дошли да обиђу болесну децу која се овде лече и да на неки начин ту духовну снагу дају деци, да она осете да нису сами. И не само то, него да осете да снага духовна може много да лечи. Захваљујем у име своје и у име свих вас. Нека Бог да, да њихова мисија буде још боља и племенитија а ми да се свему томе радујемо. Волонтери су затим заједно са протом Петром посетили децу која се лече у Болници за дечје плућне болести и ТБЦ. Деци су донели сезонско воће, мандарине и банане, „Светосавско звонце“ и „Православље“ за особље болнице и родитеље. Особље болнице их је све врло срдачно примило. Волонтери су овом приликом могли да обиђу само малу децу јер је међу старијом децом било случајева богиња па нису биле дозвољене посете. Родитеље и мало већу децу је обрадовао долазак свештеника, његов благослов, жеља за брзо оздрављење детета и иконице које је даривао, као и разговор са волонтерима. На сваком кораку у болници и у сусрету са особљем могло се видети да се о малим пацијентима, међу којима има доста беба, води велика брига. И да је присутна вера и жеља да онима који се лече и који лече у лечилишту овом помогну Бог и Свети Сава. На Литургији у капели Светих Козме и Дамјана била је и једна девојчица у колицима. Василије Ковачевић који организује активности Милосрдне секције ВДС-а сазнао је баке ове девојчице да су јој потребна боља колица и одмах организовао све што је било потребно, тако да је мала Катарина је већ 13. децембра 2017. године добила нова и врло мобилна колица која је ВДС-у поклонио наш земљак, Србин који живи у Француској. Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства посетили су 17. децембра 2017. године, на Детињце, Установу за децу и младе „Сремчица“. Неколико корисника радосно је дочекало волонтере на капији комплекса у коме се налази овај Дом у коме борави око 300 младих и деце с умереним, тешким и тежим интелектуалним сметњама. Исто тако радосно дечаци су помогли да се унесе јужно воће и средства за хигијену које су волонтери донели и госте одвели у велику салу где су наставили дружење. Волонтере је врло љубазно дочекала и примила гђа Вања Аничић, дефектолог и васпитач. У знак пажње и захвалности ВДС-у је поклонила икону Васкрсења Христовог рад корисника Дома. Дечаци су гостима рекли да је слава Дома Свети краљ Милутин и показали икону Светок Краља коју је урадио њихов друг и наменски столњак специјално за славу, њихов рад. Ове године је на слави Дома био отац Серафим из манастира Свете Тројице - Бијеле Воде са групом „Србче“. Деца слушају њихове песме и гостима су пустили да песму „Србче пева Богу“. Док је гђа Вања Аничић припремала послужење, једна девојчица је спонтано рекла: -То је најбољи васпитач, најбоља мајка на свету. Разуме нас као да смо њена деца. На питање да нам каже нешто о свом послу гђа Вања је рекла: -У овом Дому сам двадесет година. -Шта Вас држи да овде радите толике године, посао са овом децом и младима није ни једноставан ни лак? -Љубав према њима.Чини ми се да је привилегија што могу да радим овај посао. То је мој унутрашњи осећај, не мисле сви исто. И ја сам овде сазревала, почела сам са децом кад су у били мали, поред мене су расли као моја деца и направили смо неку везу. Ушла сам и дубље у нашу православну веру. Та пажња за коју су они ускраћени, коју би имали да су у породици, а они немају породицу, а ви им ту пажњу и љубав пружите они то осећају. Њихове могућности су скромне, али то што могу да врате је велико. Они су ускраћени с једне стране, с друге стране мислим да су њихова осећања, њихова емпатија јачи него код деце која живе у породици. Господ једно ускрати, друго обогати. Неко не препознаје њихову чистоту, искреност, код њих нема лицемерја. Гђа Вања је још рекла да је Свети краљ Милутин слава и заштитник Дома јер је он претеча социјалне бриге и заштите код нас. То нас је подсетило на житје Светог Краља у коме се каже да „не само што су се к њему стицали од свију градова, крајева и села, и из околних земаља, безбројни ништи, страни и потребити, хроми, слепи и губави, него је и он сам ишао ноћу тајно по народу и невидљиво за друге руком чинио издашну милостињу“. Деца су са волонтерима разговарала и где је било потребно споразмевала се уз помоћ другова. Показивали су своје ликовне радове и пожелела да одиграју партију кошарке. То смо оставили за други пут јер је напољу вејао снег. Уз помоћ волонтера Филипа отпевали смо заједно неколико песма међу којима су биле песме „Божић, Божић благи дан“, „Ој Бадњаче, бадњаче“, „Постоји једно царство“. Овом и свим другим посетама Милосрдне секције Верског добротворног старатељства волонтери својим ентузијазмом и љубављу желе да кажу и покажу да је у Цркви радосно и лепо. И они сами приликом ових посета могу пуно да науче. Као у овој посети Дому у Сремчици да деца која не могу да препознају и науче пуно тога што могу друга деца, осећају и препознају недостатак родитељске љубави. И да ова деца умеју веома добро да препознају љубав и пажњу коју им неко пружа и да узврате, најискреније и на најлепши могући начин. Свети Никола је и ове године обрадовао многе вишедетне породице. Ђакон Бранислав Јоцић о овој акцији Верског добротворног старатељства је рекао: -Другу годину за редом Верско добротворно старатељство дарује вишедетне породице по угледу на Светог Николаја Чудотворца. Зато што је он ишао по својој епархији, ослушкивао потребе људи и према томе припремао дарове. ВДС је припремио 50 пакета за вишедетне породице у вредности од 234.190 динара. Сваки пакет садржи 25 килограма брашна, 10 килограма шећера, 10 литара уља и средства за хигијену: шампон, сапуне, судомил и прашак за веш. У двориште Црквене народне кухиње и седиште ВДС-а у Француској 31 још од 21. децембра 2017. године пристижу родитељи вишедетних породица да преузму поклон пакете. Тако смо имали прилику да разговарамо са неколико родитеља. Један од њих је Горан Крсмановић, вероучитељ у Основној школи „Посавски партизани“ у Обреновцу. Он и његова супруга поред својих седморо деце имају и једно дете у хранитљељској породици о коме као о свом детету воде бригу. У овом малом дечјем царству су пет дечака и три девојчице. На питање како, што се у народу каже „састављају крај с крајем“ г. Горан је одговорио: -Господ Бог се постара за све, брине о свему кроз добре, побожне људе који помажу. Јер Бог добро зна шта нам треба. Неки пут добијемо нешто за децу и да не знамо да нам то треба и тек касније схватимо да нам је то било потребно. Бог боље зна шта нам треба него ми. Кад то схватимо и кад му се препустимо онда нема бриге. Али морамо имати вере. Ако не верујемо да ће нам Бог помоћи онда узалуд све. Јер Бог од нас не тражи да бринемо шта ћемо јести, шта ћемо пити и у шта ћемо се обући него да се поправљамо и очистимо срце, а шта ћемо, јести... у шта ћемо се обући то ће нам се додати. Господин Горан је још рекао да је његова супруга врло енергична и да стиже све као права српска мајка. Као што су биле наше жене које су изнеле велики терет јер су често у току бурне историјске прошлости морале да буду стуб породице, и отац и мајка и саме подизале своју бројну децу. Рекао је и да су друге мајке из вишедетних породица које он познаје, исто тако енергичне и пожртвоване. Господин Горан је поред свог поклон пакета понео још два пакета да их на путу до своје куће у Забрежју код Обреновца уручи вишедетним породицама код којих је једна мајка удовица. Сасвим неочекивано, потпуно затечени упознали смо једну такву мајку, јер је прва особа која је после г. Горана ушла у двориште ВДС-а била управо таква енергична и пожртвована мајка, гђа Љиља Филиповић, мајка осморо деце. Рекла нам је: -Посветила сам се у потпуности деци и Бог ми је помогао. Пре десет година остала сам удовица, болест је покосила мог мужа. Ни од ког ништа не тражим. Чистим тридесет улаза и деца ми помажу. Имам већ и троје унучића. Али ми помоћ добро дође. Једна друга мајка која је дошла по пакет са ћерком нам је само рекла: -Врло је изненађујуће да постоји једна оваква организација која помаже људима. То је Божја помоћ кад неко примети да сте жедни, да вам је нешто неопходно, и онда добијете помоћ... Срели смо овом приликом и оца шесторо деце, једно од њих је гимназијалац, четворо похађају основну школу, а најмлађе је беба од годину ипо дана. Он и супруга су високообразовани, психолози по струци, запослени су у државној служби. На исто питање како „састављају крај с крајем“ овај отац је одговорио: -Уз Божју помоћ боримо се. Ми смо својом вољом одлучили да оформимо вишедетну породицу. Трудимо се да за њу обезбедимо све што можемо. Нама изузетно значи помоћ наше Цркве у подизању наше деце. У економским околностима какве су тренутно тешко је са овим платама подизати децу и обезбедити им све што им је потребно и да развију своје способности и таленте. На питање зашто су се одлучили за вишедетну породицу овај отац је одговорио: -Као израз наше жеље да оформимо заједницу љубави, да моја супруга и ја уживамо у радости подизање деце, а наше знање ће нам помоћи у њиховом подизању. Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства посетили су 24. децембра 2017. године, на Материце, најстарије суграђане у Дому Стационару у Диљској. Волонтере је у Дому чекало пријатно изненађење, прави мали концерт музичке секције Дома на Материце. На репертоару је било више најлепших староградских песама, међу којима су биле песме „Ајде Като ајде злато“, „Где си да си мој голубе бели“, „Ој Мораво“ и друге, а на крају песма посвећена Пресветој Богородици „Ој Маријо славна“. Чланице ове мале групе су увежбано с великим задовољством извеле свој програм. Идеја за оснивање музичке секције Дома, у коју је свако добродошао, потекла је од гђе Иване Владимир, професора енглеског језика у основној школи и појца, која води секцију. Гђа Ивана пева у црквеном хору и изучава и веома воли певничко појање. Летос је волонтирала у Црквеној кухињи. Станује на Карабурми и рекла је да јој је било тешко да пролази поред овог Дома а да нешто не уради за оне који живе у њему. На наше питање шта је на то покреће одговорила је: -Љубав према Цркви и међусобна наша љубав, кроз заједничку молитву на светој Литургији, на јутрењу и вечерњем ми се молимо за цео свет. То сам схватила ишчитавајући на црквенословенском службе светитељима из Минеја, схватила сам јачину и лепоту сваке речи којима се светитељи славе и како нас упућују да живимо и волимо. Стара познаница волонтера ВДС-а гђа Љиљана Живановић прочитала је песму „Уочи Усековања 2017.“ посвећену волонтерима Милосрдне секције и како је рекла „одрешила се на Материце“. Подсетила нас је и на стихове њене старије песме која говори о овом празнику. Своју песму „Отац“ и причу „Свитац“ прочитала је гђа Снежана Димић, која је учествовала на више конкурса литерарног стваралаштва геренотолошких домова из целе Србије и освајала награде. Волонтери су разговарали са корисницима Дома који су се окупили у трпезарији међу којима је био и јеромонах Серафим из Сремске епархије. Он је дијабетичар, однедавно је у Дому и веома се похвално изразио о терапеуту који је са њим вежбао тако да сад може да устане из колица и направи неколико корака. Са волонтерима је разговарао о животу у манастиру, о свом монашењу, како је добио име Серафим по Светом Серафиму Саровском, о молитви... Волонтери су обишли и кориснике Дома по собама где је сваки сусрет прича за себе. Посебан утисак је оставила гђа Биљана Павлица, ведрог духа и лика као да нема осамдесет шест година. Павлица је њено девојачко презиме, отац јој је био свештеник у Двору. -Страдао је на Јадовну, бацили су га живог у јаму. А мајка се све надала да је жив. Говорила је: јавио би се и да је у мишјој рупи. Као што волонтери обрадују оне које посећују у домовима социјалне заштите Града Београда дружењем и скромном понудом, најчешће воћем и црквеном штампом, тако и њихови корисници умеју да обрадују волонтере, као што су то приликом ове посете Дому Стационару у Диљској урадили његови корисници својом песмом и стиховима. И речима захвалности што њихова и наша Православна Црква мисли на њих и нису заборављени. А то уздарје и та захвалност и јесте нешто најлепше што подстиче волонтере Милосрдне секције Верског добротворног старатељства да недељом после свете Литургије одложе све друго и иду у ове посете. Извор: ВДС Архиепископија београдско-карловачка
  23. Активности Верског добротворног старатељства 3. Јануар 2018 - 10:57 Волонтери ВДС-а посетили Болницу за дечје плућне болести, Установу за децу и младе „Сремчица“ и Стационар у Диљској. Свети Никола обрадовао вишедетне породице. Било је прохладно зимско јутро када су у недељу, 10. децембра 2017. године, пре посете Болници за дечје плућне болести и ТБЦ у саставу КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства дошли на свету Литургију у болничку капелу Светих Козме и Дамјана. Началствовао је протојереј-ставрофор Петар Лукавац, духовник КБЦ „Др Драгиша Мишовић“. Простор болничке капеле је био само физички мали а тако велики на Божанственој Литургији на којој се заједно са својим свештеником верни народ усрдно молио Богу. Тако је узнео и величање: „Свјат, свјат, свјат Господ Саваот,..“ исписано у неколико речи и на иконостасу капеле да сваког ко уђе да се помоли, поготову раслабљеном због болести, подсети на величину и свемоћ Божју и охрабри да Му се с вером обрати и помоли. Прота Петар се у току богослужења помолио и за ово лечилиште, за милост, здравље, живот и спасење оних који се у њему лече и који лече. Прота Петар је нагласио: -Данас имамо част да су нам дошли људи из наше Српске Православне Цркве, из Верског добротворног старатељства, организације чији чланови обилазе болесне и сиромашне и труде се да нахране масу гладних људи по целом граду. Данас су дошли да обиђу болесну децу која се овде лече и да на неки начин ту духовну снагу дају деци, да она осете да нису сами. И не само то, него да осете да снага духовна може много да лечи. Захваљујем у име своје и у име свих вас. Нека Бог да, да њихова мисија буде још боља и племенитија а ми да се свему томе радујемо. Волонтери су затим заједно са протом Петром посетили децу која се лече у Болници за дечје плућне болести и ТБЦ. Деци су донели сезонско воће, мандарине и банане, „Светосавско звонце“ и „Православље“ за особље болнице и родитеље. Особље болнице их је све врло срдачно примило. Волонтери су овом приликом могли да обиђу само малу децу јер је међу старијом децом било случајева богиња па нису биле дозвољене посете. Родитеље и мало већу децу је обрадовао долазак свештеника, његов благослов, жеља за брзо оздрављење детета и иконице које је даривао, као и разговор са волонтерима. На сваком кораку у болници и у сусрету са особљем могло се видети да се о малим пацијентима, међу којима има доста беба, води велика брига. И да је присутна вера и жеља да онима који се лече и који лече у лечилишту овом помогну Бог и Свети Сава. На Литургији у капели Светих Козме и Дамјана била је и једна девојчица у колицима. Василије Ковачевић који организује активности Милосрдне секције ВДС-а сазнао је баке ове девојчице да су јој потребна боља колица и одмах организовао све што је било потребно, тако да је мала Катарина је већ 13. децембра 2017. године добила нова и врло мобилна колица која је ВДС-у поклонио наш земљак, Србин који живи у Француској. Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства посетили су 17. децембра 2017. године, на Детињце, Установу за децу и младе „Сремчица“. Неколико корисника радосно је дочекало волонтере на капији комплекса у коме се налази овај Дом у коме борави око 300 младих и деце с умереним, тешким и тежим интелектуалним сметњама. Исто тако радосно дечаци су помогли да се унесе јужно воће и средства за хигијену које су волонтери донели и госте одвели у велику салу где су наставили дружење. Волонтере је врло љубазно дочекала и примила гђа Вања Аничић, дефектолог и васпитач. У знак пажње и захвалности ВДС-у је поклонила икону Васкрсења Христовог рад корисника Дома. Дечаци су гостима рекли да је слава Дома Свети краљ Милутин и показали икону Светок Краља коју је урадио њихов друг и наменски столњак специјално за славу, њихов рад. Ове године је на слави Дома био отац Серафим из манастира Свете Тројице - Бијеле Воде са групом „Србче“. Деца слушају њихове песме и гостима су пустили да песму „Србче пева Богу“. Док је гђа Вања Аничић припремала послужење, једна девојчица је спонтано рекла: -То је најбољи васпитач, најбоља мајка на свету. Разуме нас као да смо њена деца. На питање да нам каже нешто о свом послу гђа Вања је рекла: -У овом Дому сам двадесет година. -Шта Вас држи да овде радите толике године, посао са овом децом и младима није ни једноставан ни лак? -Љубав према њима.Чини ми се да је привилегија што могу да радим овај посао. То је мој унутрашњи осећај, не мисле сви исто. И ја сам овде сазревала, почела сам са децом кад су у били мали, поред мене су расли као моја деца и направили смо неку везу. Ушла сам и дубље у нашу православну веру. Та пажња за коју су они ускраћени, коју би имали да су у породици, а они немају породицу, а ви им ту пажњу и љубав пружите они то осећају. Њихове могућности су скромне, али то што могу да врате је велико. Они су ускраћени с једне стране, с друге стране мислим да су њихова осећања, њихова емпатија јачи него код деце која живе у породици. Господ једно ускрати, друго обогати. Неко не препознаје њихову чистоту, искреност, код њих нема лицемерја. Гђа Вања је још рекла да је Свети краљ Милутин слава и заштитник Дома јер је он претеча социјалне бриге и заштите код нас. То нас је подсетило на житје Светог Краља у коме се каже да „не само што су се к њему стицали од свију градова, крајева и села, и из околних земаља, безбројни ништи, страни и потребити, хроми, слепи и губави, него је и он сам ишао ноћу тајно по народу и невидљиво за друге руком чинио издашну милостињу“. Деца су са волонтерима разговарала и где је било потребно споразмевала се уз помоћ другова. Показивали су своје ликовне радове и пожелела да одиграју партију кошарке. То смо оставили за други пут јер је напољу вејао снег. Уз помоћ волонтера Филипа отпевали смо заједно неколико песма међу којима су биле песме „Божић, Божић благи дан“, „Ој Бадњаче, бадњаче“, „Постоји једно царство“. Овом и свим другим посетама Милосрдне секције Верског добротворног старатељства волонтери својим ентузијазмом и љубављу желе да кажу и покажу да је у Цркви радосно и лепо. И они сами приликом ових посета могу пуно да науче. Као у овој посети Дому у Сремчици да деца која не могу да препознају и науче пуно тога што могу друга деца, осећају и препознају недостатак родитељске љубави. И да ова деца умеју веома добро да препознају љубав и пажњу коју им неко пружа и да узврате, најискреније и на најлепши могући начин. Свети Никола је и ове године обрадовао многе вишедетне породице. Ђакон Бранислав Јоцић о овој акцији Верског добротворног старатељства је рекао: -Другу годину за редом Верско добротворно старатељство дарује вишедетне породице по угледу на Светог Николаја Чудотворца. Зато што је он ишао по својој епархији, ослушкивао потребе људи и према томе припремао дарове. ВДС је припремио 50 пакета за вишедетне породице у вредности од 234.190 динара. Сваки пакет садржи 25 килограма брашна, 10 килограма шећера, 10 литара уља и средства за хигијену: шампон, сапуне, судомил и прашак за веш. У двориште Црквене народне кухиње и седиште ВДС-а у Француској 31 још од 21. децембра 2017. године пристижу родитељи вишедетних породица да преузму поклон пакете. Тако смо имали прилику да разговарамо са неколико родитеља. Један од њих је Горан Крсмановић, вероучитељ у Основној школи „Посавски партизани“ у Обреновцу. Он и његова супруга поред својих седморо деце имају и једно дете у хранитљељској породици о коме као о свом детету воде бригу. У овом малом дечјем царству су пет дечака и три девојчице. На питање како, што се у народу каже „састављају крај с крајем“ г. Горан је одговорио: -Господ Бог се постара за све, брине о свему кроз добре, побожне људе који помажу. Јер Бог добро зна шта нам треба. Неки пут добијемо нешто за децу и да не знамо да нам то треба и тек касније схватимо да нам је то било потребно. Бог боље зна шта нам треба него ми. Кад то схватимо и кад му се препустимо онда нема бриге. Али морамо имати вере. Ако не верујемо да ће нам Бог помоћи онда узалуд све. Јер Бог од нас не тражи да бринемо шта ћемо јести, шта ћемо пити и у шта ћемо се обући него да се поправљамо и очистимо срце, а шта ћемо, јести... у шта ћемо се обући то ће нам се додати. Господин Горан је још рекао да је његова супруга врло енергична и да стиже све као права српска мајка. Као што су биле наше жене које су изнеле велики терет јер су често у току бурне историјске прошлости морале да буду стуб породице, и отац и мајка и саме подизале своју бројну децу. Рекао је и да су друге мајке из вишедетних породица које он познаје, исто тако енергичне и пожртвоване. Господин Горан је поред свог поклон пакета понео још два пакета да их на путу до своје куће у Забрежју код Обреновца уручи вишедетним породицама код којих је једна мајка удовица. Сасвим неочекивано, потпуно затечени упознали смо једну такву мајку, јер је прва особа која је после г. Горана ушла у двориште ВДС-а била управо таква енергична и пожртвована мајка, гђа Љиља Филиповић, мајка осморо деце. Рекла нам је: -Посветила сам се у потпуности деци и Бог ми је помогао. Пре десет година остала сам удовица, болест је покосила мог мужа. Ни од ког ништа не тражим. Чистим тридесет улаза и деца ми помажу. Имам већ и троје унучића. Али ми помоћ добро дође. Једна друга мајка која је дошла по пакет са ћерком нам је само рекла: -Врло је изненађујуће да постоји једна оваква организација која помаже људима. То је Божја помоћ кад неко примети да сте жедни, да вам је нешто неопходно, и онда добијете помоћ... Срели смо овом приликом и оца шесторо деце, једно од њих је гимназијалац, четворо похађају основну школу, а најмлађе је беба од годину ипо дана. Он и супруга су високообразовани, психолози по струци, запослени су у државној служби. На исто питање како „састављају крај с крајем“ овај отац је одговорио: -Уз Божју помоћ боримо се. Ми смо својом вољом одлучили да оформимо вишедетну породицу. Трудимо се да за њу обезбедимо све што можемо. Нама изузетно значи помоћ наше Цркве у подизању наше деце. У економским околностима какве су тренутно тешко је са овим платама подизати децу и обезбедити им све што им је потребно и да развију своје способности и таленте. На питање зашто су се одлучили за вишедетну породицу овај отац је одговорио: -Као израз наше жеље да оформимо заједницу љубави, да моја супруга и ја уживамо у радости подизање деце, а наше знање ће нам помоћи у њиховом подизању. Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства посетили су 24. децембра 2017. године, на Материце, најстарије суграђане у Дому Стационару у Диљској. Волонтере је у Дому чекало пријатно изненађење, прави мали концерт музичке секције Дома на Материце. На репертоару је било више најлепших староградских песама, међу којима су биле песме „Ајде Като ајде злато“, „Где си да си мој голубе бели“, „Ој Мораво“ и друге, а на крају песма посвећена Пресветој Богородици „Ој Маријо славна“. Чланице ове мале групе су увежбано с великим задовољством извеле свој програм. Идеја за оснивање музичке секције Дома, у коју је свако добродошао, потекла је од гђе Иване Владимир, професора енглеског језика у основној школи и појца, која води секцију. Гђа Ивана пева у црквеном хору и изучава и веома воли певничко појање. Летос је волонтирала у Црквеној кухињи. Станује на Карабурми и рекла је да јој је било тешко да пролази поред овог Дома а да нешто не уради за оне који живе у њему. На наше питање шта је на то покреће одговорила је: -Љубав према Цркви и међусобна наша љубав, кроз заједничку молитву на светој Литургији, на јутрењу и вечерњем ми се молимо за цео свет. То сам схватила ишчитавајући на црквенословенском службе светитељима из Минеја, схватила сам јачину и лепоту сваке речи којима се светитељи славе и како нас упућују да живимо и волимо. Стара познаница волонтера ВДС-а гђа Љиљана Живановић прочитала је песму „Уочи Усековања 2017.“ посвећену волонтерима Милосрдне секције и како је рекла „одрешила се на Материце“. Подсетила нас је и на стихове њене старије песме која говори о овом празнику. Своју песму „Отац“ и причу „Свитац“ прочитала је гђа Снежана Димић, која је учествовала на више конкурса литерарног стваралаштва геренотолошких домова из целе Србије и освајала награде. Волонтери су разговарали са корисницима Дома који су се окупили у трпезарији међу којима је био и јеромонах Серафим из Сремске епархије. Он је дијабетичар, однедавно је у Дому и веома се похвално изразио о терапеуту који је са њим вежбао тако да сад може да устане из колица и направи неколико корака. Са волонтерима је разговарао о животу у манастиру, о свом монашењу, како је добио име Серафим по Светом Серафиму Саровском, о молитви... Волонтери су обишли и кориснике Дома по собама где је сваки сусрет прича за себе. Посебан утисак је оставила гђа Биљана Павлица, ведрог духа и лика као да нема осамдесет шест година. Павлица је њено девојачко презиме, отац јој је био свештеник у Двору. -Страдао је на Јадовну, бацили су га живог у јаму. А мајка се све надала да је жив. Говорила је: јавио би се и да је у мишјој рупи. Као што волонтери обрадују оне које посећују у домовима социјалне заштите Града Београда дружењем и скромном понудом, најчешће воћем и црквеном штампом, тако и њихови корисници умеју да обрадују волонтере, као што су то приликом ове посете Дому Стационару у Диљској урадили његови корисници својом песмом и стиховима. И речима захвалности што њихова и наша Православна Црква мисли на њих и нису заборављени. А то уздарје и та захвалност и јесте нешто најлепше што подстиче волонтере Милосрдне секције Верског добротворног старатељства да недељом после свете Литургије одложе све друго и иду у ове посете. Извор: ВДС Архиепископија београдско-карловачка View full Странице
  24. Прва студентска фондација "Осмех на дар" организује 12. акцију прикупљања пакетића за малишане Косова и Метохије, осталих делова Србије, Републике Српске, Хрватске... Акција на Правном факултету траје до 22. децембра - сваког радног дана активисти фондације од 10 до 16 часова прикупљају слаткише, нове играчке и школски прибор. Акција на Филолошком, ФОН-у и Фармацеутском факултету траје до петка, 15. децембра. Стефана Радић из фондације "Осмех на дар" позива све који могу да помогну. Више информација на www.osmehnadar.org. Извор: радио "Слово љубве" Преузимање
×
×
  • Креирај ново...