Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'василију'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, у свечаној дворани Светосавског дома при Световрачевском храму у Футогу, у недељу, 26. децембра 2021. године, одржано је приказивање документарног филма „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора Бранислава Илића, катихете. Првом приказивању наведеног филмског остварења у Епархији бачкој присуствовао је велики број свештеникa, вероучитељa и верног народа из Футога, Ветерника, Новог Сада и околине. На почетку овог духовног сабрања поздравно слово је изговорио протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ Световрачевског храма у Футогу. Прота Жељко је поздравио присутно свештенство, драге госте и верни народ, рекавши да је поменуто сабрање велики благослов за Футог, особито јер је ово прво приказивање филма „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ у Епархији бачкој. После приказивања филма, чију продукцију потписује Телевизија Храм, уприличено је предавање у оквиру којег су о светом Василију Острошком говорили вероучитељица Петка Луковић и катихета Бранислав Илић, аутор филма. У свом излагању вероучитељица Петка Луковић је говорила о документарном филму посвећеном светом Василију Острошком и поделила своја сведочанства из живота у непосредној близини манастира Острога: „Све чега се дотакне Христос и све што живи Христом, бива преображено. То нам потврђује и острошка пећина, која је постала место сабрања и место које светли том Божјом светлошћу, светлошћу која преображава. Ми тежимо да се просветлимо Христовом љубављу, као што је то учинио свети Василије Острошки, а у којој мери се он сјединио са Богом, видимо кроз његов животˮ, истакла је Петка Луковић. Говорећи о светом Василију Острошком, катихета Бранислав је посебно указао на значај светитељевих нетљених моштију. „Побожно поштовање светитељских моштију природан је и саставни део поштовања и молитвеног призивања светитељâ. Стога је сасвим природно указивати побожно поштовање и једном и другом светом сасуду Божје благодатиˮ, указао је катихета Бранислав говорећи о поштовању светих моштију које су дело љубави Божје. Аутор овог документарног филмског остварења је у наставку са присутнима поделио утиске и сведочанства са снимања филма, који је допринос обележавању 350-годишњице од упокојења светог Василија Острошког. Протопрезвитер Жељко Тешић је заблагодарио гостима на великој радости коју су донели својим прегалаштвом, трудом и љубављу, а потврдили је речима и поукама којима су оплеменили ово благословено сабрање, те је у име Црквене општине футошке катихети Браниславу Илићу и вероучитељици Петки Луковић уручио пригодне дарове. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  2. Након премијерног приказивања документарног филма "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења", у дан свечаног отварања шестог Фестивала хришћанске културе одржана је трибина о наведеном филму. Према речима аутора филма катихете Бранислава Илић, ово филмско остварење је дело саборности, љубави и молитве. Овим својим филмом трудио сам се да прикажем да је Свети Василије Острошки светитељ љубави и светитељ који свакога од нас побуђује на љубав, на ону праву и истинску христолику љубав. Светитељева љубав није умањена ни данас, она је вечно жива и вечно делатна, истакао је катихета Бранислав Илић. Надам се у Господа и љубав Његову да ће овај филм позвати свакога човека да светитељу острошком принесе оно што може, али да наш принос увек буде искрен и из чистога срца, нагласио је аутор филма. Како слово љубави не би било само на речима, катихета Бранислав Илић је учесницима трибине уручио пригодне дарове. Преосвећеним епископима Илариону и Давиду на молитвено сећање даровао је панагије са ликом Светог Василија Острошког, док је проти Слободану Јокићу из Никшића даровао напрсни крст. Позлаћене иконе Светог Василија Острошког катихета Бранислав уручио је проф. Ани Бојић из Никшића, др Јасмини Ћирић из Младеновца, Мири Лолић мочевић из Бања Луке, као и нашој познатој уметници Бранки Зечевић из Подгорице. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  3. Након премијерног приказивања документарног филма "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења", у дан свечаног отварања шестог Фестивала хришћанске културе одржана је трибина о наведеном филму аутора катихете Бранислава Илића. У свом излагању уредница Телевизије Храм је истакла да је овај филм дело велике љубави и саборности. Ако је Свети Василије са нама и ако имамо чисто срце, љубав и спремност на служење Господу и Цркви Његовој, онда је лако да се припреми један овакав филм који сведочи о чудесној причи острошког светитеља и чудотворца, истакла је Мира Лолић Мочевић. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  4. Документарни филм „Свети Василије Острошки – сведок васкрсења“, аутора катихете Бранислава Илића, настао је као израз благодарности светитељу, а поводом 350. годишњице од његове земаљске кончине. Приказан је на шестом Фестивалу хришћанске културе у Зајечару са благословом и у присуству Епископа тимочког Илариона, као и бројних ауторових сарадника. Аутор посебну захвалност дугује Патријарху Порфирију, Митрополиту Јоаникију, свештенику Слободану Бобану Јокићу и многим другима без којих филм не би био потпун. Разговор је водила Марина Марић, новинар Радија Источник. Извор: Радио Источник
  5. Снимајући кадрове, ишли смо животном путањом и стазом којом је ходио светитељ, желећи да пружимо што више аутентичних сведочанстава о њему, каже аутор филма катихета Бранислав Илић. Поводом 350 година од упокојења Светог Василија Острошког, вероучитељ Бранислав Илић, са екипом ТВ Храм, телевизије Архиепископије београдско-карловачке, снимио је документарац о великом светитељу са ових простора, његовом животу и духовном узрастању, али и свему ономе што га и данас чини живим и присутним у цркви и верном народу. О томе сведоче бројни саговорници екипе филма, од патријарха српског Порфирија, који је о свецу говорио из београдског храма посвећеног Светом Василију на Бежанијској коси, до девојчица Анастасије и Дуње, које одрастају у Острогу. Сниман током летњих месеци који су за нама, документарни филм „Свети Василије Острошки, сведок васкрсења” биће премијерно приказан вечерас на Фестивалу хришћанске културе у Зајечару. Том приликом о њему ће говорити епископ тимочки Иларион, владика стобијски Давид, доцент др Јасмина Ћирић са Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, Мира Лолић Мочевић, главна уредница ТВ Храм и аутор филма Бранислав Илић. Овај катихета за „Политику” објашњава да се идеја о документарцу родила из десет радијских емисија о Светом Василију Острошком које је урадио за црквени радио Беседа, поводом годишњице упокојења светитеља, а које су касније преточене у телевизијске емисије на ТВ Храм, да би коначно пао предлог да се сними и филм о светитељу. – Овај филм је саборно дело, многи су својим предлозима, мишљењем и сугестијама уградили себе у документарац. Снимајући кадрове за филм, ишли смо животном путањом и стазом којом је ходио Свети Василије. Прва тачка је било место Мркоњићи, где је светитељ рођен и где се налазе темељи његове родне куће, а у ове наше дане ту настаје женски манастир. У непосредној близини родне куће Светог Василија налази се стари храм Светог оца Николаја, који по предању постоји још од времена Светог Василија, и где је он, по веровању, и крштен. Свега неколико корака од црквице налази се гроб Ане Јовановић, мајке Светог Василија. Нажалост, није пронађен гроб његовог оца Петра. Права духовна радост за мене била је посета гробу његове мајке: исти осећај у срцу је био и крај гроба светитељеве мајке и крај ћивота Светог Василија. Ту смо, баш крај родне куће Светог Василија, имали прилику да од једног брата чујемо о целом том поднебљу, али и о једном дрвету које се зове кошћела, за које се верује да је старо више од 500 година и да је са њега светац убирао плодове – описује Бранислав Илић. Како додаје, екипа је затим снимала манастир Завалу, где је свети примио монашки чин, Тврдош, где је наставио своје служење цркви и Богу, Никшић, где је као митрополит столовао, и Острог, где се повукао и живео као прави подвижник. – Боравећи у Острогу упознали смо две девојчице, Анастасију и Дуњу, чији родитељи раде већ више деценија у манастиру Острогу. Оне имају око 14 година и, како каже Анастасија, од кад знају за себе, знају и за манастир Острог и Светог Василија. Имали смо јединствену прилику да управо крај моштију светог о њему говори професор Цетињске богословије Александар Вујовић и управник архива манастира Острога мр Раде Булајић. У самом манастиру снимили смо још неколико сведочанстава поклоника који су се те вечери нашли у светињи. Посебно су били дирљиви моменти када видите да људи с једним изразом лица улазе у манастир, у црквицу где су мошти светитеља, а потпуно другачији излазе из ње. Оно што смо уживо видели и осетили то не може да се пренесе речима. И блаженопочивши митрополит Амфилохије је говорио да се људи из Острога не враћају исти – каже катихета Бранислав Илић. У острошком скиту у Јовандолу екипи је о чувеном острошком игуману Лазару Аџићу говорио садашњи намесник Острога протосинђел Сергије, архијерејски намесник никшићки Слободан Јокић причао је о месту светог у химнографији цркве, а у светињи у коју су мошти Светог Василија два пута склањане пред Турцима, у Цетињском манастиру, о светитељу је говорио и митрополит црногорско-приморски Јоаникије. – Себи сам ставио као задатак да дам неки допринос годишњици 350 година од упокојења Светог Василија јер сам везан за тог светитеља, који је непрестано присутан у мом животу, на овај или онај начин. Најраније детињство повезујем са одласком у Острог и увек се поново враћам тој светињи, где сам био више од 20 пута. Ниједан од тих одлазака није исти. А филм је био јединствено и ново искуство у мом животу. Желели смо да представимо да је Свети Василије заиста истински сведок васкрсења. Нисам превише инсистирао на историјским подацима јер то свако може да прочита у светитељевом житију, већ је акценат стављен на аутентична сведочанства оних људи који су доживели сусрет са светитељем, оних који бораве у светињи, наших духовних пастира – напомиње Бранислав Илић. Јелена Чалија Извор: Политика
  6. Катихета Бранислав Илић, аутор документарног филма „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ, био је гост Јутарњег програма васељенског Радија Светигора, те је у оквиру разговора говорио о свом духовно-уметничком остварењу у част 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког. Звучни запис разговора У разговору који је водио новинар Раде Дуловић, катихета Бранислав се присетио своје посете Митрополији црногорско-приморској поводом припремања наведеног филма, и узнео је велику и искрену благодарност Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију, протосинђелу Сергију (Рекићу), протопрезвитеру-ставрофору мр Слободану Јокићу, проф. Александру Вујовићу, и свима који су делатно пројавили христолику и братску љубав и подршку приликом припремања филма о Светом Василију Острошком. Извор: Радио Светигора
  7. Поводом 350-годишњице упокојења Светог и богоносног оца нашег Василија Острошког, у продукцији Телевизије Храм, приређен је документарни филм „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсења“ аутора катихете Бранислава Илића, који је био гост новог издања емисије "Гостопримница" на таласима Радија Златоусти, Епархије шумадијске. Разговор је водила главна и одговорна уредница радија Епархије шумадијске Гордана Јоцић. Звучни запис разговора Извор: Радио Златоусти
  8. Гост новог издања емисије "Гост радија" на таласима Радио-Беседе Епархије бачке, био је катихета Бранислав Илић, аутор документарног филма "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења". У оквиру наведене емисије коју води и уређује Нада Вижлина Радељић, катихета Бранислав је указао да се темељи документарног филма о Светом Василију Острошком налазе у студију Радио-Беседе, јер је филм благословена круна циклуса радисјких емисија које су емитоване на таласима Радија Епархије бачке. Звучни запис емисије Десетине имена уграђена су у овај филм који је саборно дело и дело љубави према Господу нашем, који је наш народ благословио Светим и богоносним оцем Василије Острошким. Ми смо светосавски и световасилијевски народ, а Свети Сава и Свети Василије су наши наставници пута који води у живот вечни, зато и овај филм јесте вид наше духовне воштанице коју приносимо поводом 350-годишњице упокојења светитеља и чудотворца острошког, истакао је катихета Бранислав Илић.
  9. Премијера документарног филма о Светом Василију биће сабрање под светитељевим молитвеним омофором, рекао је катихета Бранислав Илић у оквиру разговора за Радио-Глас, Епархије нишке. Аутор документарног филма "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења" истиче да је предстојећа премијера филма прилика да се сви саберемо на Световасилијевски сабор у Зајечару, да прославимо име Божје и узнесемо благодарност Светом Василију Острошком који нас свакога дана милује својом љубављу и очинском бригом. Повезана вест: Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Фестивал хришћанске културе нас укрепљује и обогаћује благословеним садржајима Звучни запис разговора Овај документарни филм свакога човека хришћанина подстиче и позива да усрдно следи пут и пример Светог Василија, позива нас да ходимо том благословеном и свештеном духовном стазом која је утабана молитвама и чудесном љубављу Светог Василија Острошког, закључио је катихета Бранислав Илић позивајући све на Световасилијевско сабрање у оквиру шестог Фестивала хришћанске културе у Епархији тимочкој. Извор: Радио Глас
  10. Чудесима Твојим као светлошћу неугасивом просветљава се отаџбина наша и сви који прилазе кивоту Твоме, молећи исцељења и утеху души: Радуј се светитељу, чудотворче! Имајући на уму и срцу ове речи из Акатиста светом Василију чудотворцу Острошком, верни народ из Ветерника, Стапара и Товаришева, у организацији Службе за поклоничка путовања Епархије бачке Светињама у походе ходио је, од 10. до 12. јуна 2021. године, путем великог чудотворца Острошког, походећи његову кршевиту Херцеговину, како би на крају целивали његове мошти у острошкој светињи. Предвођени протопрезвитером Предрагом Билићем, презвитером Ђуром Родићем и ђаконом Мирославом Стојановићем, првог дана група поклоника посетила је Светоуспенски манастир у Чајничу, где су се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице Чајничке, молећи њен благослов и молитвено покровитељство. Поклоници су укрепљени чињеницом да се у манастирском храму поред чајничке Краснице, чува икона светог Георгија са дванаест сцена које илуструју његово житије, затим икона светог Николаја, рад Андрије Раичевића из 17. века, као и икона Свете Тројице, рад непознатог војвођанског сликара, која је манастиру дарована 1848. године. Свештена обитељ манастира Тврдош, место монашког пострига Светога Василија, као и седиште његове митрополије, групу поклоника је примила у своје окриље. Надахнути древном светињом чији је камен натопљен молитвеним сузама светог Василија, свештенство са верним народом посетило је гроб недавно упокојеног епископа умировљеног захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића). Ходећи путем светог Василија, од Тврдоша поклоници су кренули ка Острогу, том вековном путањом која је омеђена благословом светитеља чије се име не спомиње, а да се не устане и не изговори „Слава му и милостˮ. Као верна чеда светитеља који љубављу својом греје хладне острошке стене, поклоници из Ветерника, Стапара и Товаришева, целивали су мошти чудотворца острошког и посетили острошку светињу коју називамо новом бањом Витездом. Радост посете била је усугубљена чињеницом да се ове године навршава 350 година од упокојења Светога Василија. После Литургије у острошкој светињи, са острошке горе свештенство је повело верни народ у Немањин град – Подгорицу, где су посетили велелепни храм Христова Васкрсења, који сведочи о васкрсењу духовног живота у Митрополији црногорско-приморској. У крипти ове светиње поклонили су се гробу блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је тридесет година од гора до мора ширио реч љубави Божје на овим просторима, бивајући истински сведок и проповедник Васкрсења. Путовање је настављено посетом древне немањићке светиње – манастира Морача, који је један од најмонументалнијих српских средњовековних споменика на простору Црне Горе. Овде су целивали руку светог свештеномученика Харалампија, и надахнули се предивним природним амбијентом, особито водопадом Светигора, који се налази у подножју манастира. Поклоничко путешествије крунисано је посетом дома Спасовог – манастира Милешева, где су приступили гробу Светога Саве понављајући речи: Радуј се, Свети Саво, први пастиру и учитељу српски! Катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  11. Кондак 1. Изабрани служитељу Цара Небеског и велики светитељу Цркве Христове, који си у васцелом свету заблистао исповедањем праве вере, имајући велику одважност пред Светом Тројицом, од сваке недаће огради оне што ти са умилењем кличу: Радуј се, свети Василије, велики јерарху и васељенска светиљко Православља! Икос 1. Творац Ангела од искона те предизабра, блажени оче Василије, да будеш велики светилник Цркве Његове и показа те као човека Ангелима подобног. Подвизавао си се живећи у Богомислију и постећи у пустињи, уздигавши се на висину врлине. Пошто си велику славу на Небесима задобио, прими од нас смирених, који смо се одважили да те величамо, ове похвалне речи: Радуј се, свети Василије јер носиш исто име као Царство! Радуј се, јер си велики јерарх Христов! Радуј се, јер си непоколебљиви стуб Цркве! Радуј се, јер си пречасни изданак рода светога! Радуј се, јер си од младости Цару Небеском свесрдно служио! Радуј се, јер си овом земном, а још више Небеском мудрошћу ум свој обогатио! Радуј се, јер си са другом својим, Григоријем Богословом, у мудрољубљу напредовао! Радуј се, јер си учитеља свога Евула, премудрим речима Христу обратио! Радуј се, дивни чувару чистоте и целомудрености! Радуј се, путеводитељу верних ка спасењу! Радуј се, разоритељу душегубних јереси! Радуј се, Богомудри учитељу Васељене! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 2. Видевши да је Црква Христова аријанским зловерјем нападнута, покоривши се Божијем призиву, напустио си, свети оче Василије, пустињу коју си толико волео и дошао у град Кесарију. Тамо си примио благодат свештенства и постављен за архиепископа, благовестећи громогласно реч спасења по свим крајевима земаљским и васцели дан поучавајући верне да Богу, Свестворитељу, достојно кличу: Алилуја! Икос 2. Просветљујући разум верних Богопознањем, велики Богозналче Василије, растумачио си природу бића и научио их да Невидљивог Бога познају у творевини руку Његових! Зато и ми, Твојим Богомудрим учењем просвећени, овако кличемо: Радуј се, јер си верне озарио познањем Бога Који је за шест дана све створио! Радуј се, јер си их научио да дивна дела Његова достојно хвале! Радуј се, преизобилна ризницо Богословља! Радуј се, јер си нас научио да у васцелом свету тајне премудрости Божије видимо! Радуј се, јер си поучавао да се и у малим стварима назире величина Божија! Радуј се, јер си изобразио лепоту првостворене светлости! Радуј се, јер си показао велику силу прве речи Божије у васељени! Радуј се, јер си говорећи о биљкама пољским показао брзу пропаст земаљске славе! Радуј се, јер си указао да се у величанству небеских светила види Христос, Сунце Правде! Радуј се, јер си појаснивши трудољубље сићушне творевине људе од лењости одвраћао! Радуј се, јер си човеку, цару васцеле твари, заповедио да над страстима влада! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 3. Будући укрепљен Силом Свевишњега, свети оче Василије, супроставио си се одступнику Јулијану, и умолио си Господа и Његову Пречисту Матер да спречи његову злу намеру према Хришћанима и да сви благодарно ускликну Једином Богу: Алилуја! Икос 3 . Имајући ревност велику по Богу Сведржитељу и мач Његов у руку добивши, брзо си посекао коров паганског Јулијановог безбожништва, а верне у побожности утврдио. Научи и нас, преподобни оче Василије, да чистим животом служимо само Једином Богу, кличући ти овако: Радуј се, јер си гордост Јулијана у богоодступништву одважно разобличио! Радуј се, јер си Христоненависне подухвате његове разрушио! Радуј се, јер си га сузном молитвом као копљем поразио! Радуј се, јер си његову скору пропаст наговестио ! Радуј се, јер си људе Божије, као некада Мојсеј Израиља, од идолослужења ослободио! Радуј се, јер си коров безбожништва истребио! Радуј се, јер си храном Божијих речи верне изобилно наситио! Радуј се, јер си потоцима благодати срца њихова напојио! Радуј се, јер си их саветовао да чврсто држе таблице заповести Христових! Радуј се, јер си учење уста својих животом потврдио! Радуј се, добри и верни слуго Божији! Радуј се, усрдни посланиче винограда Господњег! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 4. Силом Духа Који је у теби живео, умирио си буру гнева цара Валента, који беше обузет аријанском јереси, светитељу Божији Василије. Подарио си мир Светој Цркви светим подвизима твојим и топлим молитвама ка Богу, и Њему се радујући, појао си стално: Алилуја! Икос 4. Слушајући како ти стојиш у истини, јерарху Божији и како се сви верни покоравају твоме гласу, безбожни Валент пожеле да те одврати од праве вере. Тога ради к теби посла епарха свога модеста, а затим и сам дође у Кесарију. Ти се, Богоносни оче Василије, ниси уплашио ни гнева царевога, ни страшних претњи његовог војводе. Ми пак прослављајући твоје чврсто исповедање, овако ти кличемо: Радуј се, непоколебљиви поборниче праве вере! Радуј се, пастиру, спремни да положиш душу за овце своје! Радуј се, јер си чврсто исповедање Петрово показао! Радуј се, јер си ревност Илијину за славу Свете Тројице пројавио! Радуј се, јер си гнев безбожнога цара Богодоличним свештенослужењем умирио! Радуј се, јер си Богомудрим речима уста зловерног водводе зауздао! Радуј се, јер се ниси уплашио претњи прогонства и мучења! Радуј се, јер си смрт за Господа Христа желео да прихватиш! Радуј се, јер си прогонство вере ради претрпео! Радуј се, јер си многим жалостима у радост Господњу ушао! Радуј се, јер си истину Христову пред царевима и владикама неустрашиво исповедао! Радуј се, јер си се чврстим исповедањем показао као верни слуга Цара Небескога! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 5. Показао си се као Богом послана звезда, светитељу Христов Василије, јер си пресветлим лучама милосрђа мрачну ноћ жалости обасјао, маглу невоља одагнао и свима, који у бурном мору житејском пливају, истински пут у Царство Небеско показао, како би сви Богу што их спасава, радосно клицали: Алилуја! Икос 5. Када су сви увидели, светитељу Божији, да си им као отац чедољубиви, у искушењима и жалостима тебе тражише. Ти, пак, према свима милосрдан беше, и тиме им показа живот у вери истинитој. Буди, преблаги оче Василије, брзи помоћник и нама, нападнугим греховима и страстима, јер ти с љубављу кличемо: Радуј се, светиљко љубави, од Христа заблистала! Радуј се, јер си Оца Небеског у милосрђу подражавао! Радуј се, богата ризницо сиромашних! Радуј се, поуздано уточиште убогих! Радуј се, јер си, као некада Јосиф, гладне нахранио! Радуј се, јер си бездомнима и убогима многе домове основао! Радуј се, јер си као добри Самарјанин, својим рукама губавцима ране исцељивао! Радуј се, јер си прогонитеља свога Модеста од болести исцелио и од народне казне избавио! Радуј се, јер си убогу удовицу од оптужбе епархове заштитио! Радуј се, јер си за жену грешницу проштај грехова од Бога измолио! Радуј се, оче сиротих и утехо страдалника! Радуј се, уразумљење и поправљање оних што у греховима пропадају! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 6. Показао си се као проповедник истине Христове целом свету, свети оче Василије, и силом благодатне речи своје, као оштрицом мача, пробадао си огреховљена срца и подстицао их на покајање, да би сви чистим срцем Светој Тројици певали: Алилуја! Икос 6. Заблистао си на своду Цркве као велика лучезарна светиљка, оче Василије, и све поднебеско познањем истините вере просветлио и мрак страсти греховних одагнао, од њих ослободи и нас, који ти овако кличемо: Радуј се, верни служитељу Свете Тројице! Радуј се, Богоозарени тумачу тајни вере! Радуј се, јер си Сина и Духа Сапрестолног као Једносушне Оцу громогласно проповедао! Радуј се, јер си истину о Светлости Превечној од Светлости Превечне вернима протумачио! Радуј се, јер си Господа Спаситеља као Бога Оваплоћеног и Творца свих векова исповедао! Радуј се, јер си на тајинство две природе у једној ипостаси Христа Бога указао! Радуј се, јер си царском силом своје беседе богатима заповедио да житнице своје отворе! Радуј се, јер си од неправедне користи својим учењем многе одвратио! Радуј се, јер си душегубно пијанство речју, као мачем, поразио! Радуј се, јер си суровост и завист из срца истребио! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 7. Желећи да верне сачуваш од зборишта аријанског, ти си, светитељу Божији Василије, све у Цркви украсио и умилни чин Божанствене Литургије мудро саставио и многе молитве као миро мирисно, излише се из твојих Богонадахнутих уста. Њима се молимо за опроштај својих грехова и грехова упокојене браће, и Тројицу Пресвету славимо, кличући: Алилуја! Икос 7. Верни у теби, свети оче Василије, видеше новог Арона када си Жртву Бескрвну Богодолично приносио, будући украшен даровима Духа као одеждом од драгог камења. Предстојећи сада у олтару Цркве Небеске, помјани и нас који ти у умилењу певамо: Радуј се, архијереју Божији, јер си као и Арон преизобилну благодат свештенства добио! Радуј се, јер си велику одважност у молитвама за људе стекао ! Радуј се, мудри приставе тајни Божијих! Радуј се, украситељу чина црквеног! Радуј се, јер си служење Свете Литургије, као и апостол Јаков од Самог Христа научио! Радуј се, молитвениче, Духом Божијим озарени! Радуј се, јер си, како неки видеше, светлошћу Небеском током служења био обасјан! Радуј се, јер си Ангелима као неким пресветлим људима, био окружен! Радуј се, јер се најпре твојом молитвом за примање Тајни Христових припремамо! Радуј се, јер твојим речима уочи Педесетнице коленопреклоно мољења приносимо! Радуј се, јер јерејима васцеле Цркве у служењу дајеш благодатно од Бога укрепљење! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 8. Преподобном Јефрему Сиријском откри се чудесно и преславно виђење о теби, свети Василије. Једанпут му те Бог показа као сунце огњено које висину небеску досеже, а касније преподобни дошавши у Кесарију, виде те где огњеним језиком људе поучаваш и у умилењу ускликну Богу: Алилуја! Икос 8. Сав си пламтео Небеском светлошћу серафимске љубави, Богоносни оче Василије. Речи твоје беху као муња која речи јеретичке спаљује, а душе верних пламеном вером и љубави просветљује. Подари и нама, оче, да молитвом твојом макар и малу искру љубави твоје задобијемо, јер ти овако кличемо: Радуј се, стубе пламенолики, што јереси спаљујеш! Радуј се, јер си огањ вере истините и љубави нелицемерне у себи распламсао! Радуј се, непоколебљиви разобличитељу Аријевих лажи! Радуј се, ватрени ревнитељу вере Христове! Радуј се, јер си посрамио гордост Евномија, што је хулио на Сина Божијег! Радуј се, јер си Македонија спречио да хули на Духа Светога! Радуј се, разрушитељу лажне мудрости Несторијеве! Радуј се, усрдни заштитниче части Пресвете Богомајке! Радуј се, пастиру озарени блистањем љубави Небеске! Радуј се, учитељу вере, који си громогласне речи објавио! Радуј се, Богом засађена маслино, која је многе светитељима Цркве учинила! Радуј се лозо, од које су израсли Богомудри бранитељи Православља! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 9. Васцели зборови јеретички нису се могли супротставити благодатној сили која је у теби обитавала, свети оче Василије. Неког младића, што је у власт сатанину пао, силом молитве своје отео си из замке ђаволске и покајаног га вратио Господу Христу да благодарно пева Спаситељу Богу: Алилуја! Икос 9. Будући надвладани Богонадахнутом красноречивошћу твојом, свети Василије, и видевши чудо које се на младићу збило, многи се од јеретика, јединој Цркви присајединише. Удостој нас да будемо њена верна и послушна чеда и ми, који ти овако кличемо: Радуј се, јер си све крајеве земаљске Небеским учењем обасјао! Радуј се, јер си благодаћу Христовом мрачне силе ада победио! Радуј се, јер си младића из замке ђаволске ослободио! Радуј се, јер си га Телом и Крвљу Христовом нахранио! Радуј се, јер ниси допустио да пропадну душе, Крвљу Христовом искупљене! Радуј се, јер си Господа Христа умолио да опрости младићу, који је у погубни грех пао! Радуј се, јер си преславним чудом људе задивио! Радуј се, јер си обраћањем заблуделих Ангеле обрадовао! Радуј се, јер си нас научио да од Господа Ангеле чуваре тражимо! Радуј се, јер нам Ангела чувара молитвом својом приближаваш! Радуј се, јер нас од напада ђаволских ослобађаш! Радуј се, у искушењима брзи заступниче! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 10. Желећи да спасе словесну творевину, Творац те показа као снажног заштитника верних и чувара Своје Цркве, да би се кроз тебе светлост Православља целом свету открила, и да сви верни благодарно Светој Тројици непрестано кличу: Алилуја! Икос 10. Стена си Цркве и чврста ограда верних, о, велики међу јерарсима, свети Василије, јер си у граду Никеји двери црквене силом молитве своје отворио и истину праве вере открио, а уста оних што хуле на име Христово зауздао. Нама, пак, који Господа Спаситеља православно исповедамо, заступништвом твојим, оче, отвори двери милосрђа Божијег, да бисмо ти овако клицали: Радуј се, земаљски Ангеле, чувару Цркве Христове! Радуј се, Богом предизабрани заштитниче верних! Радуј се, јер си као некада Илија небо, двери црквене молитвом отворио! Радуј се, јер си храм свети, што га јеретици отеше, поново вернима вратио! Радуј се, јер си верне од јереси оградио! Радуј се, јер ниси допустио да Цркви Божијој нашкоде лажна учења! Радуј се, јер си име Христово, превелико на Небесима, и на Земљи чудима узвеличао! Радуј се, јер си Православље у Васељени утврдио! Радуј се, јер си гордост безбожника понизио! Радуј се, јер се смирење верних тобом узнесе! Радуј се, јер се тобом вера света прослави! Радуј се, јер Цркву Христову дивно украшаваш! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 11. Теби би доликовало појање са Небеса, а не са Земље, преславни Василије, јер си на Земљи био Небеска појава, и разум верних си учењем својим ка Небу уздизао, док их сада са Небеса милостиво гледаш и изобилну благодат дајеш од дароватеља Христа, Којему сада са Ангелима на Небесима певаш: Алилуја! Икос 11. Био си, свети Василије, лучезарна светиљка која многим даровима Божијим и врлинама блиста, и сада просветли, и у врлини поучи, и ка Царству Божијем управи и нас који ти овако кличемо: Радуј се, незалазно блистање Цркве Христове и њен пресветли украсе! Радуј се, јер Хришћане свих векова у вери правој утврђујеш! Радуј се, јер си умножио таланте које ти је Господ подарио! Радуј се, јер си од земаљске мудрости сабрао све што је за спасење корисно! Радуј се, јер си царевом сину у славу правоверја чудесно исцељење даровао! Радуј се, јер ниси презрео целомудрено житије презвитера Атанасија и његове супруге! Радуј се, јер си кротко опраштао онима, који су те вређали! Радуј се, јер си клевете побеђивао смирењем и трпљењем! Радуј се, јер си монасима устројио устав савршеног житија! Радуј се, јер си бројне монахе у обитељи сабрао! Радуј се, јер си Цркви каноне, правилна и спасоносна учења у наслеђе оставио! Радуј се, јер си Богомудрим списима своју драгоцену ризницу поука Хришћанима даровао! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 12. Благодат велику подари ти Христос Бог, свети оче Василије, не само да би заблуделе к покајању приводио него и да би многе невернике ка Христу обратио. Када си се смртно разболео и земаљском крају приближио, лекара Јеврејина си, заједно са женом и децом, светим крштењем просветио и заједно са њима Светој Тројици благодарно запојао: Алилуја! Икос 12. Сви ти верни узносе похвале, о, велики јерарху Василије, и пошто си се на Земљи до краја живота свога у славу правоверја подвизавао, ушао си у Небеску Светињу над светињама, и као верни служитељ Божији пред Свету Тројицу изашао, где се и сада, преблаги оче, молиш за нас, за твоја у вери чеда, која ти с љубављу овако кличу: Радуј се, царски свештениче, преславни Василије! Радуј се, преукрашено обитавалиште Пресвете Тројице! Радуј се, јер си делима чудесним Цара Небеског прославио! Радуј се, јер своју ревност за славу вере ни на самртној постељи ниси напустио! Радуј се, јер си ради обраћања неверника чудесни продужетак живота свога од Бога испросио! Радуј се, јер си га, уставши са самртничке постеље, својим рукама крстио! Радуј се, јер си трудом и мудрошћу силу зловерја победио! Радуј се, јер си за побожне цареве победу над непријатељима испросио! Радуј се, јер си се у труду са Апостолима изједначио! Радуј се, јер по заповести твојој са светитељима Григоријем Богословом и Јованом Златоустим једнаком чашћу просијаваш! Радуј се, јер си непропадљивошћу моштију заблистао и на Небесима славом био крунисан! Радуј се, велики и топли заступниче од Бога нам даровани! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 13. О, пресвети и велики јерарху Христов Василије, светиљко Православних и оградо верних! Погледај са Небеса на ове похвале што ти приносимо и огради нас својим молитвама од страсти и недаћа, сачувај у правој вери и удостој Царства Небеског, да бисмо заједно са тобом и свима Светима у векове векова Пресветој Тројици појали: Алилуја! (трипут) Икос 1. Творац Ангела од искона те предизабра, блажени оче Василије, да будеш велики светилник Цркве Његове и показа те као човека Ангелима подобног. Подвизавао си се живећи у Богомислију и постећи у пустињи, уздигавши се на висину врлине. Пошто си велику славу на Небесима задобио, прими од нас смирених, који смо се одважили да те величамо, ове похвалне речи: Радуј се, свети Василије јер носиш исто име као Царство! Радуј се, јер си велики јерарх Христов! Радуј се, јер си непоколебљиви стуб Цркве! Радуј се, јер си пречасни изданак рода светога! Радуј се, јер си од младости Цару Небеском свесрдно служио! Радуј се, јер си овом земном, а још више Небеском мудрошћу ум свој обогатио! Радуј се, јер си са другом својим, Григоријем Богословом, у мудрољубљу напредовао! Радуј се, јер си учитеља свога Евула, премудрим речима Христу обратио! Радуј се, дивни чувару чистоте и целомудрености! Радуј се, путеводитељу верних ка спасењу! Радуј се, разоритељу душегубних јереси! Радуј се, Богомудри учитељу Васељене! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 1. Изабрани служитељу Цара Небеског и велики светитељу Цркве Христове, који си у васцелом свету заблистао исповедањем праве вере, имајући велику одважност пред Светом Тројицом, од сваке недаће огради оне што ти са умилењем кличу: Радуј се, свети Василије, велики јерарху и васељенска светиљко Православља! МОЛИТВА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ВЕЛИКОМ АРХИЕПИСКОПУ КЕСАРИЈЕ КАПАДОКИЈСКЕ О, свети оче Василије, одакле да почнемо да хвалимо твоју величину и твоје подвиге, којима си се уподобио Пастиреначелнику Христу. Да ли по висини и дубини Богословског ума који си стекао, да ли по уздржању и подвизима којима си превазилазио многе, да ли по великој бриги за Цркву коју си тако неустрашиво бранио, да ли по неизмерној љубави према Богу и ближњима којом си изобиловао неизмерно. Јер у твом не тако дугом земном животу све је било савршено. Баш онако, како је то и Господ рекао: "Будите савршени, као што је савршен Отац ваш Небески". И ти си, свети Василије, све те таланте које ти је Господ подарио, умножио на стотине пута, показујући примером да човек може да се уздигне у Небеске висине, Божијом помоћи. Зато те је Господ и наградио венцем неувенљивим и овенчао славом неисказаном у Царству Небеском. И ми који смо још на мору живота, верујемо да ти ни сада, свети Василије, не престајеш да се молиш за све нас, и да твоја брига за Цркву Христову неће престати све до светлог и претсказаног Дана Господа Исуса Христа, како си ти у једној својој молитви рекао, коју читамо свакога дана. Па зато, ако у нама има бар једно зрно Божанскога, бар једна трунка доброте, ако све Божије није згасло у нама, помози нам, свети и велики оче Василије, да се та искра вечнога разгори и разбукти у нама, и да се обновимо, као злато у огњу, да се из старог, земног и смртног човека, роди Небески и бесмртни. И не дај, својим молитвама, ако кренемо ка Господу, да застанемо, да се улењимо, да се вратимо као свиња у своје блато, већ да се непрестано трудимо за своје спасење. А помози нам да у овим смутним временима сачувамо Веру Христову у чистоти коју си нам и ти предао, и у којој си тако силно ревновао. Јер сад нам је можда најпотребније да имамо трезвен ум и чисто срце да би остали у Истини, која је Сам Господ Христос. О, Небојављени тајниче Христов, о златна уста Господња, заштито наша и надо наша, велики јерарше Божији Василије, не одбаци ове наше молбе које ти са нечистих усана изговарамо, већ их прими као благопријатне, и спаси нас твојим молитвама Васкрсломе Господу, како би се и ми удостојили оне бескрајне сладости којом се наслађујете сви ви који сте угодили Богу својим савршеним животом. И да и ми, спашени, са свима вама, и са свим силама Небеским запевамо непрестану хвалу Тројичном Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векове. Амин. https://www.crkvaub.rs/vesti/molitve/akatist-svetom-vasiliju-velikom
  12. Кондак 1. Изабрани служитељу Цара Небеског и велики светитељу Цркве Христове, који си у васцелом свету заблистао исповедањем праве вере, имајући велику одважност пред Светом Тројицом, од сваке недаће огради оне што ти са умилењем кличу: Радуј се, свети Василије, велики јерарху и васељенска светиљко Православља! Икос 1. Творац Ангела од искона те предизабра, блажени оче Василије, да будеш велики светилник Цркве Његове и показа те као човека Ангелима подобног. Подвизавао си се живећи у Богомислију и постећи у пустињи, уздигавши се на висину врлине. Пошто си велику славу на Небесима задобио, прими од нас смирених, који смо се одважили да те величамо, ове похвалне речи: Радуј се, свети Василије јер носиш исто име као Царство! Радуј се, јер си велики јерарх Христов! Радуј се, јер си непоколебљиви стуб Цркве! Радуј се, јер си пречасни изданак рода светога! Радуј се, јер си од младости Цару Небеском свесрдно служио! Радуј се, јер си овом земном, а још више Небеском мудрошћу ум свој обогатио! Радуј се, јер си са другом својим, Григоријем Богословом, у мудрољубљу напредовао! Радуј се, јер си учитеља свога Евула, премудрим речима Христу обратио! Радуј се, дивни чувару чистоте и целомудрености! Радуј се, путеводитељу верних ка спасењу! Радуј се, разоритељу душегубних јереси! Радуј се, Богомудри учитељу Васељене! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 2. Видевши да је Црква Христова аријанским зловерјем нападнута, покоривши се Божијем призиву, напустио си, свети оче Василије, пустињу коју си толико волео и дошао у град Кесарију. Тамо си примио благодат свештенства и постављен за архиепископа, благовестећи громогласно реч спасења по свим крајевима земаљским и васцели дан поучавајући верне да Богу, Свестворитељу, достојно кличу: Алилуја! Икос 2. Просветљујући разум верних Богопознањем, велики Богозналче Василије, растумачио си природу бића и научио их да Невидљивог Бога познају у творевини руку Његових! Зато и ми, Твојим Богомудрим учењем просвећени, овако кличемо: Радуј се, јер си верне озарио познањем Бога Који је за шест дана све створио! Радуј се, јер си их научио да дивна дела Његова достојно хвале! Радуј се, преизобилна ризницо Богословља! Радуј се, јер си нас научио да у васцелом свету тајне премудрости Божије видимо! Радуј се, јер си поучавао да се и у малим стварима назире величина Божија! Радуј се, јер си изобразио лепоту првостворене светлости! Радуј се, јер си показао велику силу прве речи Божије у васељени! Радуј се, јер си говорећи о биљкама пољским показао брзу пропаст земаљске славе! Радуј се, јер си указао да се у величанству небеских светила види Христос, Сунце Правде! Радуј се, јер си појаснивши трудољубље сићушне творевине људе од лењости одвраћао! Радуј се, јер си човеку, цару васцеле твари, заповедио да над страстима влада! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 3. Будући укрепљен Силом Свевишњега, свети оче Василије, супроставио си се одступнику Јулијану, и умолио си Господа и Његову Пречисту Матер да спречи његову злу намеру према Хришћанима и да сви благодарно ускликну Једином Богу: Алилуја! Икос 3 . Имајући ревност велику по Богу Сведржитељу и мач Његов у руку добивши, брзо си посекао коров паганског Јулијановог безбожништва, а верне у побожности утврдио. Научи и нас, преподобни оче Василије, да чистим животом служимо само Једином Богу, кличући ти овако: Радуј се, јер си гордост Јулијана у богоодступништву одважно разобличио! Радуј се, јер си Христоненависне подухвате његове разрушио! Радуј се, јер си га сузном молитвом као копљем поразио! Радуј се, јер си његову скору пропаст наговестио ! Радуј се, јер си људе Божије, као некада Мојсеј Израиља, од идолослужења ослободио! Радуј се, јер си коров безбожништва истребио! Радуј се, јер си храном Божијих речи верне изобилно наситио! Радуј се, јер си потоцима благодати срца њихова напојио! Радуј се, јер си их саветовао да чврсто држе таблице заповести Христових! Радуј се, јер си учење уста својих животом потврдио! Радуј се, добри и верни слуго Божији! Радуј се, усрдни посланиче винограда Господњег! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 4. Силом Духа Који је у теби живео, умирио си буру гнева цара Валента, који беше обузет аријанском јереси, светитељу Божији Василије. Подарио си мир Светој Цркви светим подвизима твојим и топлим молитвама ка Богу, и Њему се радујући, појао си стално: Алилуја! Икос 4. Слушајући како ти стојиш у истини, јерарху Божији и како се сви верни покоравају твоме гласу, безбожни Валент пожеле да те одврати од праве вере. Тога ради к теби посла епарха свога модеста, а затим и сам дође у Кесарију. Ти се, Богоносни оче Василије, ниси уплашио ни гнева царевога, ни страшних претњи његовог војводе. Ми пак прослављајући твоје чврсто исповедање, овако ти кличемо: Радуј се, непоколебљиви поборниче праве вере! Радуј се, пастиру, спремни да положиш душу за овце своје! Радуј се, јер си чврсто исповедање Петрово показао! Радуј се, јер си ревност Илијину за славу Свете Тројице пројавио! Радуј се, јер си гнев безбожнога цара Богодоличним свештенослужењем умирио! Радуј се, јер си Богомудрим речима уста зловерног водводе зауздао! Радуј се, јер се ниси уплашио претњи прогонства и мучења! Радуј се, јер си смрт за Господа Христа желео да прихватиш! Радуј се, јер си прогонство вере ради претрпео! Радуј се, јер си многим жалостима у радост Господњу ушао! Радуј се, јер си истину Христову пред царевима и владикама неустрашиво исповедао! Радуј се, јер си се чврстим исповедањем показао као верни слуга Цара Небескога! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 5. Показао си се као Богом послана звезда, светитељу Христов Василије, јер си пресветлим лучама милосрђа мрачну ноћ жалости обасјао, маглу невоља одагнао и свима, који у бурном мору житејском пливају, истински пут у Царство Небеско показао, како би сви Богу што их спасава, радосно клицали: Алилуја! Икос 5. Када су сви увидели, светитељу Божији, да си им као отац чедољубиви, у искушењима и жалостима тебе тражише. Ти, пак, према свима милосрдан беше, и тиме им показа живот у вери истинитој. Буди, преблаги оче Василије, брзи помоћник и нама, нападнугим греховима и страстима, јер ти с љубављу кличемо: Радуј се, светиљко љубави, од Христа заблистала! Радуј се, јер си Оца Небеског у милосрђу подражавао! Радуј се, богата ризницо сиромашних! Радуј се, поуздано уточиште убогих! Радуј се, јер си, као некада Јосиф, гладне нахранио! Радуј се, јер си бездомнима и убогима многе домове основао! Радуј се, јер си као добри Самарјанин, својим рукама губавцима ране исцељивао! Радуј се, јер си прогонитеља свога Модеста од болести исцелио и од народне казне избавио! Радуј се, јер си убогу удовицу од оптужбе епархове заштитио! Радуј се, јер си за жену грешницу проштај грехова од Бога измолио! Радуј се, оче сиротих и утехо страдалника! Радуј се, уразумљење и поправљање оних што у греховима пропадају! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 6. Показао си се као проповедник истине Христове целом свету, свети оче Василије, и силом благодатне речи своје, као оштрицом мача, пробадао си огреховљена срца и подстицао их на покајање, да би сви чистим срцем Светој Тројици певали: Алилуја! Икос 6. Заблистао си на своду Цркве као велика лучезарна светиљка, оче Василије, и све поднебеско познањем истините вере просветлио и мрак страсти греховних одагнао, од њих ослободи и нас, који ти овако кличемо: Радуј се, верни служитељу Свете Тројице! Радуј се, Богоозарени тумачу тајни вере! Радуј се, јер си Сина и Духа Сапрестолног као Једносушне Оцу громогласно проповедао! Радуј се, јер си истину о Светлости Превечној од Светлости Превечне вернима протумачио! Радуј се, јер си Господа Спаситеља као Бога Оваплоћеног и Творца свих векова исповедао! Радуј се, јер си на тајинство две природе у једној ипостаси Христа Бога указао! Радуј се, јер си царском силом своје беседе богатима заповедио да житнице своје отворе! Радуј се, јер си од неправедне користи својим учењем многе одвратио! Радуј се, јер си душегубно пијанство речју, као мачем, поразио! Радуј се, јер си суровост и завист из срца истребио! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 7. Желећи да верне сачуваш од зборишта аријанског, ти си, светитељу Божији Василије, све у Цркви украсио и умилни чин Божанствене Литургије мудро саставио и многе молитве као миро мирисно, излише се из твојих Богонадахнутих уста. Њима се молимо за опроштај својих грехова и грехова упокојене браће, и Тројицу Пресвету славимо, кличући: Алилуја! Икос 7. Верни у теби, свети оче Василије, видеше новог Арона када си Жртву Бескрвну Богодолично приносио, будући украшен даровима Духа као одеждом од драгог камења. Предстојећи сада у олтару Цркве Небеске, помјани и нас који ти у умилењу певамо: Радуј се, архијереју Божији, јер си као и Арон преизобилну благодат свештенства добио! Радуј се, јер си велику одважност у молитвама за људе стекао ! Радуј се, мудри приставе тајни Божијих! Радуј се, украситељу чина црквеног! Радуј се, јер си служење Свете Литургије, као и апостол Јаков од Самог Христа научио! Радуј се, молитвениче, Духом Божијим озарени! Радуј се, јер си, како неки видеше, светлошћу Небеском током служења био обасјан! Радуј се, јер си Ангелима као неким пресветлим људима, био окружен! Радуј се, јер се најпре твојом молитвом за примање Тајни Христових припремамо! Радуј се, јер твојим речима уочи Педесетнице коленопреклоно мољења приносимо! Радуј се, јер јерејима васцеле Цркве у служењу дајеш благодатно од Бога укрепљење! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 8. Преподобном Јефрему Сиријском откри се чудесно и преславно виђење о теби, свети Василије. Једанпут му те Бог показа као сунце огњено које висину небеску досеже, а касније преподобни дошавши у Кесарију, виде те где огњеним језиком људе поучаваш и у умилењу ускликну Богу: Алилуја! Икос 8. Сав си пламтео Небеском светлошћу серафимске љубави, Богоносни оче Василије. Речи твоје беху као муња која речи јеретичке спаљује, а душе верних пламеном вером и љубави просветљује. Подари и нама, оче, да молитвом твојом макар и малу искру љубави твоје задобијемо, јер ти овако кличемо: Радуј се, стубе пламенолики, што јереси спаљујеш! Радуј се, јер си огањ вере истините и љубави нелицемерне у себи распламсао! Радуј се, непоколебљиви разобличитељу Аријевих лажи! Радуј се, ватрени ревнитељу вере Христове! Радуј се, јер си посрамио гордост Евномија, што је хулио на Сина Божијег! Радуј се, јер си Македонија спречио да хули на Духа Светога! Радуј се, разрушитељу лажне мудрости Несторијеве! Радуј се, усрдни заштитниче части Пресвете Богомајке! Радуј се, пастиру озарени блистањем љубави Небеске! Радуј се, учитељу вере, који си громогласне речи објавио! Радуј се, Богом засађена маслино, која је многе светитељима Цркве учинила! Радуј се лозо, од које су израсли Богомудри бранитељи Православља! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 9. Васцели зборови јеретички нису се могли супротставити благодатној сили која је у теби обитавала, свети оче Василије. Неког младића, што је у власт сатанину пао, силом молитве своје отео си из замке ђаволске и покајаног га вратио Господу Христу да благодарно пева Спаситељу Богу: Алилуја! Икос 9. Будући надвладани Богонадахнутом красноречивошћу твојом, свети Василије, и видевши чудо које се на младићу збило, многи се од јеретика, јединој Цркви присајединише. Удостој нас да будемо њена верна и послушна чеда и ми, који ти овако кличемо: Радуј се, јер си све крајеве земаљске Небеским учењем обасјао! Радуј се, јер си благодаћу Христовом мрачне силе ада победио! Радуј се, јер си младића из замке ђаволске ослободио! Радуј се, јер си га Телом и Крвљу Христовом нахранио! Радуј се, јер ниси допустио да пропадну душе, Крвљу Христовом искупљене! Радуј се, јер си Господа Христа умолио да опрости младићу, који је у погубни грех пао! Радуј се, јер си преславним чудом људе задивио! Радуј се, јер си обраћањем заблуделих Ангеле обрадовао! Радуј се, јер си нас научио да од Господа Ангеле чуваре тражимо! Радуј се, јер нам Ангела чувара молитвом својом приближаваш! Радуј се, јер нас од напада ђаволских ослобађаш! Радуј се, у искушењима брзи заступниче! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 10. Желећи да спасе словесну творевину, Творац те показа као снажног заштитника верних и чувара Своје Цркве, да би се кроз тебе светлост Православља целом свету открила, и да сви верни благодарно Светој Тројици непрестано кличу: Алилуја! Икос 10. Стена си Цркве и чврста ограда верних, о, велики међу јерарсима, свети Василије, јер си у граду Никеји двери црквене силом молитве своје отворио и истину праве вере открио, а уста оних што хуле на име Христово зауздао. Нама, пак, који Господа Спаситеља православно исповедамо, заступништвом твојим, оче, отвори двери милосрђа Божијег, да бисмо ти овако клицали: Радуј се, земаљски Ангеле, чувару Цркве Христове! Радуј се, Богом предизабрани заштитниче верних! Радуј се, јер си као некада Илија небо, двери црквене молитвом отворио! Радуј се, јер си храм свети, што га јеретици отеше, поново вернима вратио! Радуј се, јер си верне од јереси оградио! Радуј се, јер ниси допустио да Цркви Божијој нашкоде лажна учења! Радуј се, јер си име Христово, превелико на Небесима, и на Земљи чудима узвеличао! Радуј се, јер си Православље у Васељени утврдио! Радуј се, јер си гордост безбожника понизио! Радуј се, јер се смирење верних тобом узнесе! Радуј се, јер се тобом вера света прослави! Радуј се, јер Цркву Христову дивно украшаваш! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 11. Теби би доликовало појање са Небеса, а не са Земље, преславни Василије, јер си на Земљи био Небеска појава, и разум верних си учењем својим ка Небу уздизао, док их сада са Небеса милостиво гледаш и изобилну благодат дајеш од дароватеља Христа, Којему сада са Ангелима на Небесима певаш: Алилуја! Икос 11. Био си, свети Василије, лучезарна светиљка која многим даровима Божијим и врлинама блиста, и сада просветли, и у врлини поучи, и ка Царству Божијем управи и нас који ти овако кличемо: Радуј се, незалазно блистање Цркве Христове и њен пресветли украсе! Радуј се, јер Хришћане свих векова у вери правој утврђујеш! Радуј се, јер си умножио таланте које ти је Господ подарио! Радуј се, јер си од земаљске мудрости сабрао све што је за спасење корисно! Радуј се, јер си царевом сину у славу правоверја чудесно исцељење даровао! Радуј се, јер ниси презрео целомудрено житије презвитера Атанасија и његове супруге! Радуј се, јер си кротко опраштао онима, који су те вређали! Радуј се, јер си клевете побеђивао смирењем и трпљењем! Радуј се, јер си монасима устројио устав савршеног житија! Радуј се, јер си бројне монахе у обитељи сабрао! Радуј се, јер си Цркви каноне, правилна и спасоносна учења у наслеђе оставио! Радуј се, јер си Богомудрим списима своју драгоцену ризницу поука Хришћанима даровао! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 12. Благодат велику подари ти Христос Бог, свети оче Василије, не само да би заблуделе к покајању приводио него и да би многе невернике ка Христу обратио. Када си се смртно разболео и земаљском крају приближио, лекара Јеврејина си, заједно са женом и децом, светим крштењем просветио и заједно са њима Светој Тројици благодарно запојао: Алилуја! Икос 12. Сви ти верни узносе похвале, о, велики јерарху Василије, и пошто си се на Земљи до краја живота свога у славу правоверја подвизавао, ушао си у Небеску Светињу над светињама, и као верни служитељ Божији пред Свету Тројицу изашао, где се и сада, преблаги оче, молиш за нас, за твоја у вери чеда, која ти с љубављу овако кличу: Радуј се, царски свештениче, преславни Василије! Радуј се, преукрашено обитавалиште Пресвете Тројице! Радуј се, јер си делима чудесним Цара Небеског прославио! Радуј се, јер своју ревност за славу вере ни на самртној постељи ниси напустио! Радуј се, јер си ради обраћања неверника чудесни продужетак живота свога од Бога испросио! Радуј се, јер си га, уставши са самртничке постеље, својим рукама крстио! Радуј се, јер си трудом и мудрошћу силу зловерја победио! Радуј се, јер си за побожне цареве победу над непријатељима испросио! Радуј се, јер си се у труду са Апостолима изједначио! Радуј се, јер по заповести твојој са светитељима Григоријем Богословом и Јованом Златоустим једнаком чашћу просијаваш! Радуј се, јер си непропадљивошћу моштију заблистао и на Небесима славом био крунисан! Радуј се, велики и топли заступниче од Бога нам даровани! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 13. О, пресвети и велики јерарху Христов Василије, светиљко Православних и оградо верних! Погледај са Небеса на ове похвале што ти приносимо и огради нас својим молитвама од страсти и недаћа, сачувај у правој вери и удостој Царства Небеског, да бисмо заједно са тобом и свима Светима у векове векова Пресветој Тројици појали: Алилуја! (трипут) Икос 1. Творац Ангела од искона те предизабра, блажени оче Василије, да будеш велики светилник Цркве Његове и показа те као човека Ангелима подобног. Подвизавао си се живећи у Богомислију и постећи у пустињи, уздигавши се на висину врлине. Пошто си велику славу на Небесима задобио, прими од нас смирених, који смо се одважили да те величамо, ове похвалне речи: Радуј се, свети Василије јер носиш исто име као Царство! Радуј се, јер си велики јерарх Христов! Радуј се, јер си непоколебљиви стуб Цркве! Радуј се, јер си пречасни изданак рода светога! Радуј се, јер си од младости Цару Небеском свесрдно служио! Радуј се, јер си овом земном, а још више Небеском мудрошћу ум свој обогатио! Радуј се, јер си са другом својим, Григоријем Богословом, у мудрољубљу напредовао! Радуј се, јер си учитеља свога Евула, премудрим речима Христу обратио! Радуј се, дивни чувару чистоте и целомудрености! Радуј се, путеводитељу верних ка спасењу! Радуј се, разоритељу душегубних јереси! Радуј се, Богомудри учитељу Васељене! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 1. Изабрани служитељу Цара Небеског и велики светитељу Цркве Христове, који си у васцелом свету заблистао исповедањем праве вере, имајући велику одважност пред Светом Тројицом, од сваке недаће огради оне што ти са умилењем кличу: Радуј се, свети Василије, велики јерарху и васељенска светиљко Православља! МОЛИТВА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ВЕЛИКОМ АРХИЕПИСКОПУ КЕСАРИЈЕ КАПАДОКИЈСКЕ О, свети оче Василије, одакле да почнемо да хвалимо твоју величину и твоје подвиге, којима си се уподобио Пастиреначелнику Христу. Да ли по висини и дубини Богословског ума који си стекао, да ли по уздржању и подвизима којима си превазилазио многе, да ли по великој бриги за Цркву коју си тако неустрашиво бранио, да ли по неизмерној љубави према Богу и ближњима којом си изобиловао неизмерно. Јер у твом не тако дугом земном животу све је било савршено. Баш онако, како је то и Господ рекао: "Будите савршени, као што је савршен Отац ваш Небески". И ти си, свети Василије, све те таланте које ти је Господ подарио, умножио на стотине пута, показујући примером да човек може да се уздигне у Небеске висине, Божијом помоћи. Зато те је Господ и наградио венцем неувенљивим и овенчао славом неисказаном у Царству Небеском. И ми који смо још на мору живота, верујемо да ти ни сада, свети Василије, не престајеш да се молиш за све нас, и да твоја брига за Цркву Христову неће престати све до светлог и претсказаног Дана Господа Исуса Христа, како си ти у једној својој молитви рекао, коју читамо свакога дана. Па зато, ако у нама има бар једно зрно Божанскога, бар једна трунка доброте, ако све Божије није згасло у нама, помози нам, свети и велики оче Василије, да се та искра вечнога разгори и разбукти у нама, и да се обновимо, као злато у огњу, да се из старог, земног и смртног човека, роди Небески и бесмртни. И не дај, својим молитвама, ако кренемо ка Господу, да застанемо, да се улењимо, да се вратимо као свиња у своје блато, већ да се непрестано трудимо за своје спасење. А помози нам да у овим смутним временима сачувамо Веру Христову у чистоти коју си нам и ти предао, и у којој си тако силно ревновао. Јер сад нам је можда најпотребније да имамо трезвен ум и чисто срце да би остали у Истини, која је Сам Господ Христос. О, Небојављени тајниче Христов, о златна уста Господња, заштито наша и надо наша, велики јерарше Божији Василије, не одбаци ове наше молбе које ти са нечистих усана изговарамо, већ их прими као благопријатне, и спаси нас твојим молитвама Васкрсломе Господу, како би се и ми удостојили оне бескрајне сладости којом се наслађујете сви ви који сте угодили Богу својим савршеним животом. И да и ми, спашени, са свима вама, и са свим силама Небеским запевамо непрестану хвалу Тројичном Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векове. Амин. https://www.crkvaub.rs/vesti/molitve/akatist-svetom-vasiliju-velikom View full Странице
  13. Следујући благослову и устаљеној пракси да се емисије средом посвећују светињама у Црној Гори, благословом Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, ново издање емисије "Живе речи" на програму "Живе речи ТВ" биће уживо емитовано из никшићког Саборног храма Светог Василија Острошког, у среду 2. септембра 2020. Лета Господњег од 20:00ч. Молитва Светом Василију чудотворцу острошком и тврдошком Емисија ће почети молитвом Светом Василију Острошком, након чега ће настпути наши музички гости - гупа "Џанум" која ће извести једну од својих песама. Специјални гост тринаесте по реду емисије биће протопрезвитер-ставрофор Слободан-Бобан Јокић, архијерејски намесник никшићки. Технички део емисије реализоваће екипа "Острог ТВ студија" на челу са Радисавом-Рајом Јеврићем, дипломираним драматургом. Модератор емисије: Катихета Бранислав Илић
  14. Благословом Архиепсикопа цетињског, Митрополита црногорско-приморског и игумана острошког Г. др Амфилохија, ново издање емисије "Живе речи", која се реализује архипастирском бригом и благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Г. др Давида, на програму "Живе речи ТВ" из Горњег манастира Острога биће уживо емитована у среду 29. Јула 2020. Лета Господњег од 20:30ч. Aкатист Светом Василију чудотворцу острошком и тврдошком читаће протопрезвитер Драгослав Ракић, парох паштровски из Митрополије црногорско-приморске. Специјални гост биће протосинђел Сергије (Рекић), намесник манастира Острог. Музички део емисије умилним појањем улепшаће Бранка Зечевић, млада уметница из Подгорице. Модератор је катихета Бранислав Илић. Емисију уживо можете да пратите преко Јутјуб канала, као и Фејсбук профила "Живе речи". Будите са нама у овој јединственој емисији кроз коју ћемо молитвеним мислима и сликом бити у острошкој светињи, а потом поучени пастирском речју оца Сергија, док ће срца наша бити озарена милозвучним појањем наше сестре Бранке Зечевић. * * * Емисију уживо можете да пратите овде: * * * Житије Светог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца острошког и тврдошког Акатист светом Василију, Острошком чудотворцу Казивање Епископа Јована (Пурића) о животу крај кивота Светог Василија острошког Протосинђел Сергије (Рекић) о чудима Светог Василија Острошког Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић - Свети Василије Острошки у служби Свете Тројице Катихета Бранислав Илић о Светом Василију Острошком као истинском сведоку Васкрсења Документарни филм о Светом Василију Острошком "Светитељ походи народ свој", аутора протопрезвитера Николе Пејовића Песма ђаконице Данице Црногорчевић посвећена Светом Василију Острошком
  15. Због погоршања епидемиолошке ситуације у Никшићу и Црној Гори, поводом новог таласа корона вируса, суђење Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком г. Јоаникију и осморици нишићких свештеника одложено је за 4. септембар. Предлог је изнео адвокат Сава Костић, један од бранилаца Преосвећеног Епископа Јоаникија и четворице свештеника, а након паузе, током које је предлог разматран, судија Игор Ђуричковић је донео одлуку да наредно рочиште главног претреса буде заказано за 4. септембар у 9 часова. Подсећања ради, прво рочиште које је било заказано за 19. јун одложено је, јер се том приликом, из оправданих разлога, није појавио један од окривљених, свештеник Слободан Јокић, који се због здравствених проблема, на чије усложњавање је утицало хапшење, саслушавање у Тужилаштву и задржавање од 72 сата, налазио на болничком лечењу. Владици Јоникију и свештеницима Слободану Јокићу, Данилу Зиројевићу, Жељку Ројевићу, Остоји Кнежевићу, Мирку Вукотићу, Василију Брборићу, Драгану Крушићу и Николи Маројевићу на терет се ставља кривично дело непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести за које је предвиђена новчана или казна затвора до годину. У судницу са Преосвећеним Епископом г. Јоаникијем и свештеницима ушао је и Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Он је, након одлагања рочишта, бројним новинарским екипама дао изјаву рекавши да му није јасна логика по којој он међу првима није оптужен с обзиром да је био на челу литије на коју га је, како је казао, послао Свети Василије Острошки крај чијих моштију је тог дана служио Литургију. „Послао ме је Свети Василије Острошки и овдје да будем, по благослову Владике Јоаникија који је, већ, био ријешио да не буде литије и то је било саопштено. Међутим, када смо видјели толики народ сабран, онда не могу епископи и свештенство да оставе народ без себе. Али, они су после Владику и свештенике ставили под суд овдје, а мене, који сам главни кривац нијесу. Зашто мене нијесу, ту нема логике. Који је био разлог да и мене не окриве, ако је то кривица?“, запитао је Митрополит, додајући: „Ако је нечија кривица, то је кривица Светог Василија Острошког, према томе и ово суђење је суђење Светом Василију Острошком, јер Свети Василије нас је сабрао и сав овај народ“. Високопреосвећени Митрополит је указао на то да у време литије вируса није било у Никшићу, као и да нико од учесника тог величанственог молитвеног хода није заражен. Међутим, нагласио је владика Амфилохије, после укидања литија вирус је почео поново да влада. „Надамо се у Бога да ће и овај вирус да се зацијели, а да ће, што је још важније, да се зацијеле опакији вируси који владају, нажалост, Црном Гором, као и у прошла времена, а то је вирус богоборства и братоубилаштва. Сад читам Посланице Светог Петра Цетињског из 1823. гдје каже да би му лакше било да је под Турцима него што је заједно са Црногорцима који врше насиље“. „Ово је наставак, управо, тог насиља, нажалост и наших диоба, наших свађа које важе овдје од тих крвних освета о којима говори Свети Петар Цетињски, а онда редом до династичких сукоба 1918. на којима сад ови граде своју будућност до сукоба идеолошких 1941 - 1945 до свега онога што се догодило и `48. када су и своје комунисте, око 60 хиљада, највише Црногораца, стрпали на Голи оток. Ова прича је наставак свега тога и то би требали да схвате ови који су сада на власти. То није пут којим треба да ходи Црна Гора и Црногорци, без обзира како се ко осјећао“, поручио је митрополит Амфилохије. Један од правних заступника Преосвећеног Епископа Јоаникија и четворице свештеника, адвокат Сава Костић је изјавио да је судија Игор Ђуричковић, прихватањем његовог предлога за одлагање главног претреса, због новонастале епидемиолошке ситуације у Црној Гори, донео исправну одлуку. „Ја сам истакао тај предлог, указујући на то да је у судници присутан велики број окривљених, нас бранилаца, новинара, велики је број лица која су окупљена испред суда, као и полицајаца који морају бити приправни, тако да је судија имао разумијевања и прихватио све што сам истакао. Одложио је главни претрес за 4. септембар у 9 часова до када ће се, вјероватно, побољшати ова ситуација“. „Вјерујем да би судија и без мог предлога донио такву одлуку, јер јуче је предсједница Врховног суда Црне Горе Весна Меденица предсједницима судова упутила допис због погоршања епидемиолошке ситуације тако да је судија имао разумијевања и донио очекивану одлуку, како се не би десила ситуација да се створи неки кластер овдје, у суду и код великог броја људи, који су дошли самоиницијативно да подрже и испрате читав овај догађај. Али, вирус не бира, тако да се овим одлагањем неће ништа изгубити, само се може добити, а то је да се смањи број потенцијално заражених“, навео је Костић. Испред никшићког Основног суда, у знак подршке епископу Јоаникију и свештенству, сабрао се многобрноји народа Окупљени су срдачним аплаузом поздрављали Владике и свештенике, узвикујући: Не дамо светиње! Не дамо Владику! Не дамо свештенике! Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  16. Као што је то већ традиција , тачно у поноћ, поред ћивота Светог Василија Острошког Високопреосвештени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије прочитао је акатист Светом Василију. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  17. У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо разговор са катихетом Браниславом Илићем. Разговор је реализован у оквиру Јутарњег програма Радио-Беседе 13. Маја 2019. Лета Господњег. Светитељ острошки и највећи чудотворац наших времена без престанка чудотвори, а то нам сведоче и безбројна исцељења и чуда која се свакодневно благодаћу Божјом догађају у острошкој обитељи, која ваистину постаде нова бања Витезда. Манастир Острог са слободом можемо назвати духовним и молитвеним центром и местом безбројног ходочашћа.О Светом Владици Василију и његовом животу, о правилном разумевању светитеља и чуда у Цркви говорио је катихета Бранислав Илић. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  18. У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо документарни филм о Светом Василију Острошком "Светитељ походи народ свој", аутора протопрезвитера Николе Пејовића. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  19. У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо текст и звучни запис песме "Свети Василије Острошки", ђаконице Данице Црногорчевић. Аутор текста и музике је Здравко Остојић. Свети Василије, Моли Бог да нас помилује, Дар од Бога живога, Сунце изнад Острога. (Рефрен) Гдје неугасно кандило сја, Испред моштију светог Василија, Тамо је сила Божија, Алилуја алилуја Свети Василије, Свако ко је прош’о туда, Постао је живи свједок, Многих Божијих чуда (Рефрен) Гдје неугасно кандило сја, Испред моштију светог Василија, Тамо исцјељује молитва, Алилуја алилуја! Гдје неугасно кандило сја, Испред моштију светог Василија, Тамо је сила Божија, Алилуја алилуја! Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  20. Црква Светог Василија Острошког на Блиској Гори код Улциња од данас је манастир, а његова игуманија је досадашња монахиња манастира Рустово Олга (Лечић). Овим поводом Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије јутрос је у овом храму са свештенством служио Свету архијерејску литургију. У лититгијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да се након деведесет година, колико је прошло од освећења ове цркве, данас догађа ново чудо Светог Василија Острошког Чудотворца. “Да ова Светиња, освештана рукама Светог патријарха исповједника Гаврила, постане манастир. И ово је чудо које се догађа у години када обиљежавамо 70 година од његовог блаженог упокојења уБеограду”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Стоједногодишњи, овдје присутни Богдан Перић је живи свједок освећења овога храма, казао је Митрополит Амфилохије. “И то је чудо Светог Василија, да то дијете ондашње, које је тада присуствовало освећењу храма, доживи овај велики дан претварања тога храма у обитељ, у женски манастир, када је наша сестра Олга примила жезал да буде прва игуманија овога манастира. И то је једно велико знамење”, казао је Митрополит Амфилохије. Додао је да је Црква Христова и данас гоњена, као што је гоњена кроз сву историју. “Али то свето сјеме које је Господ посијао овдје на земљи, ево га, и данас доноси плодове и урађа богатим плодовима широм свијета. А и ово мјесто постаје једно од свједочанстава, и једно од чуда Светога Василија”, закључио је Митрополит Амфилохије. Након Литургије освештани је камен-темељац будућег манастирског конака. Митрополит Амфилохије је рекао да ће овај дом бити дом Патријарха Гаврила. “Који је био утамничен и у Првом свјетском рату, и у Другом свјетском рату у Дахауу. Ово је Блиска Гора, која је рођена из оне Сионске Горе на којој је Дух Свети сишао на апостоле”, казао је Митрополит црногорско-приморски. Стоједногодишњи Богдан Перић је рекао да се сјећа освећења ове цркве, “као да је то било јуче”. “Срећам сам кад видим да су млади људи уз Цркву. Хвала Преосвештеном Владици Амфилохију што својим ауторитетом и својим умом држи овај српски народ”, казао је старина Богдан Перић. Извор: Митрполија црногорско-приморска
  21. У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо предавање јерођакона Романа, сабрата острошке светиње, који је у Лондону говорио о великом чудотворцу острошком, а у оквиру предавања на тему: Свети Василије Острошки у знаку крста и свјетлости васкрсења. Са благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског и игумана манастира Острог г. Амфилохија и Епископа британско-скандинавског г. Доситеја, на позив протојереја-ставрофора Горана Спајића, архијерејског замјеника за Лондон и читаву Енглеску, Црквеног одбора Цркве Светог Саве у Лондону и духовне заједнице Свети Алимпије Столпник из Лондона, јерођакон Роман Виларет, сабрат манастира Острог, у четвртак 12. децембра одржао је предавање на тему: “Свети Василије Острошки у знаку крста и свјетлости васкрсења”. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  22. Кад се носе мошти Божјег угодника, с њима иду и небески анђели, небеске силе и то је за све благослов Божји, ако знају тај благослов да приме. Друго је за оне који тај благослов не знају да приме, противе се и само навлаче оно што није добро на своју душу. Није се добро противити светињи, а посебно Светом Василију Острошком, казао је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије у емисији ТВ Нови „У жижи“, одговарајући на новинарско питање како коментарише противљење ДПС-а изношењу светитељевих моштију из Острога и њиховом доласку у Никшић, 21. децембра. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  23. У двадесетшесту недељу по Духовима, Свету литургију у Храму Светог Јована Владимира у Бару служио је протојереј Љубомир Јовановић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић и јереј Младен Томовић. У пастирској бесједи отац Слободан је казао да ако пажљиво читамо Јеванђеље видјећемо да Господ није осудио никога од великих грешника који се помињу кроз јеванђељске, него је свакога пригрлио са очинском љубављу, поучио и упутио да више не гријеше, и свакоме опростио. А једино кога Господ у Јеванђељу осуђује јесу лицемјери. И тога, како га Господ назива, злога квасца да се чувамо. „Да не робујемо тим неким спољашњим формама и да се тиме задовољавамо, него да своју вјеру заиста срцем исповједамо и дјелима да је творимо. На то смо призвани и позвани да се тако трудимо, да не би и ми дошли под осуду због свога лицемјерја и своје неискрености. Најљепши примјер творења ријечи Божије и живота по њој дају нам Светитељи Божији.“ Отац је казао да читајући њихова житија ми богатимо своје срце и треба да се трудимо онолико колико смо кадри, колико можемо, да и ми њиховом светом примјеру подражавамо. Подсјетио је да данас прослављамо и два светитеља из нашега рода: Светога великомученика цара Уроша нејаког и Светога Јоаникија Девичког Чудотворца: „Свети цар Урош у младости својој примио је тешко бреме управљања моћном и великом државом коју је наслиједио од свога оца великога цара Душана Силног, који је у напону своје снаге напрасно умро. Био је кротак срцем, имао је љубав велику према Господу и ближњима својим. Урош кротак и смирен срцем и духом није хтио да врши насиље и да силом власти покорава своју браћу и сроднике и великаше, него је то чинио кротко и смирено позивајући их на слогу и љубав. Презрели су тај његов позив љубави и Урош је мученички пострадао у тридесетој својој години. Али га је Господ убрзо прославио, пројавио силу своју преко нетљених моштију Светога цара Уроша, које и до данас чудотворе. Почивају на Фрушкој Гори у манастиру Јаску и Господа прослављају и свједоче Христа васкрслога. Велика благодат Божија се кроз вијекове излива преко његових светих и чудотворних моштију.“ Свети Јоаникије Девички је велики чудотворц родом из ових крајева. На подвиг монашки, пустињачки, је отишао у Црну Реку, а након тога, бјежећи од људске славе, у још дубљу пустињу, Дреничке шуме, гдје је наставио свој подвиг. Али ни тамо се није могао сакрити. „По ријечи Божијој да се не може сакрити град кад на гори стоји, тако и светост његовог живота се прочула и дошла је вијест о њему и до деспота Ђурђа Бранковића, који је имао болесну кћер. И он је отишао да тражи тога угодника Божијег, и да га моли да се помоли за њу. И на молитве Светога Јоаникија деспотова кћерка је оздравила, а он је у знак благодарности у Дреничкој шуми непроходној подигао манастир, који и до дан данас стоји. Манастир Девич. Једна од највећих наших светиња на Косову и Метохији. Као и све наше друге светиње на Косову, и манастир Девич је имао тешку историју. Много пута страдао, много пута био паљен и скрнављен, али опстао до данашњега дана.“ Говорио је отац и о страдању ове светиње, 2004 године, у мартовском погрому, када је био спаљен, а гробница Светог Јоаникија оскрнављена, али, Богу хвала, манастир се опет обнавља. Даље је говорио о данашњем животу манастира у којем живи и подвизава се мало монашко сестринство на челу са мати Анастасијом. „Мало их има по броју, али имају срце Обилића. И опстају у немогућим и тешким условима, у непријатељском окружењу, на простору гдје су били највећи терористи а гдје су многи наши сународници мученички пострадали. И оне су страдале, биле изложене насиљу. Али имале су велику вјеру, велико повјерење у Господа и Светога Јоаникија и сва та искушења издржале мушки и храбро и остале на томе светоме мјесту да се моле Богу за спасење своје и својега рода и цијелога свијета.“ Позвао је прота да се девичког сестринства увијек сјетимо у нашим молитвама а када можемо и да пођемо до њих и да им помогнемо ако смо у могућности: “ Али изнад свега да се молимо за њих, да им Господ подари снаге и трпљења да опстану на томе светоме мјесту. Јер њихов опстанак, опстанак наших светиња јесте сигурни гарант да ће се и народ наш, прије или касније, вратити на своја огњишта и у своје светиње.“ У својој бесједи отац Слободан се дотакао и страдања Цркве, истичући да је читава историја наше Цркве и нашега рода била у знаку страдања, у знаку крста Христовога, али и у знаку васкрсења. „Па ево видимо и у ове наше дане да Црква Христова страда по свему свијету. Страда Црква и наш народ и на Косову и Метохији, страда Црква у Украјини, страда Црква у Сирији, у Палестини, у Етиопији. И дан данас се пролива мученичка крв многих Хришћана. Али крв мученика је увијек била, како кажу Свети оци, сјеме нових хришћана. После сваког страдања, Црква је излазила још јача. Зато што је она саздана по ријечи Господњој на тврдој стијени вјере и врата пакла неће јој одољети. Не постоји та сила овога свијета која може бити јача од Цркве Христове и која је може савладати.“ И у Црној Гори се надвио облак и пријетња некога новога страдања за Цркву, казао је отац, подсјетивши да они којима је у овом моменту дато да имају власт у Црној Гори, они на своју срамоту и на своју бруку сврставају се противно свој традицији и историји Црне Горе, у ред гонитеља Цркве. Држава коју је створила Црква, Митрополија Цетињска и митрополити, на своју срамоту и бруку гони Цркву. „А знамо како су звршили и римски императори и турски султани и како су прошли бољшевички диктатори. Сви су они били, па прошли. И њихова сила била, па прошла и пропала. А Црква Божија остала чврста, јака и непоколебљива. И тако ће бити до краја свијета и вијека.“ Истакао је да је нама пало у дио, у ове дане, да следујући нашим светим прецима, покажемо одлучност, спремност и храброст да станемо у одбрану наших светиња, и позвао, преносећи благослов и позив наших архијереја, Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, да се 21. децембра сви саберемо у Саборни Храм Светог Василија Острошког чудотворца у Никшићу. „Да се заједно Богу помолимо, да још једном потврдимо наш завјет који смо дали и љетос на Тројичинданском сабору, да ћемо неоступно бранити наше светиње, цркве и манастире, нашу свету мајку Цркву и бити јој одани до краја. И да се заједно помолимо да Господ просвијетли ум и срце оних који најављују насиље над Црквом, да од тога одустану. И да се вратимо братској љубави и слози која нам је данас потребнија него икада. Да живимо као браћа у миру и слози и све своје проблеме и неспоразуме које имамо, у духу мира и помирења да решавамо. Ако смо људи и браћа тако ће бити. А у томе нека би нам Господ помогао, Мајка Божија и сви Свети из рода нашега.“ Даље је протојереј-ставрофор Слободан Зековић информисао сабране да ће тог дана свете и чудотворне мошти Светог Василија да нас походе и благослове: „А ми да останемо као и наши свети преци вјерни његовом светом ћивоту и његовом завјету који нам је оставио. Да будемо народ Божији, да будемо одани Христовом Јеванђељу, да будемо одани свима светима из нашега рода који су нам показали пут којим треба да идемо и како да живимо и како да се спасавамо. Да тога дана да се потрудимо да своје обавезе, оставимо по страни, и да се саберемо око ћивота Светог Василија и да се заједно, братски Богу помолимо и покажемо нашу снагу, наше јединство која је у Христу Господу, која је у Светом Василију, Светом Јоаникију Девичком и свима светима из рода нашега. Богу нашем нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Бог вас благословио и свако добро даровао.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  24. Народ их је канонизовао и прије нашега времана. Сјећам се да је и блаженог спомена Патријарх Павле говорио о Босиљки из Пасјана јер му је народ говорио о њој. Постоји толико сведочанстава, и житије које написано свједочи о томе, колико су и Свети Григорије Пећки и Свети Василије Пекар поштовани у народу у вријеме када Црква као јерархија није била у току са тим народним поштовањем. Сад се показује да је народ према њима од Сеобе Чарнојевића, када су пострадали, имао велико и непрекидно поштовање, молио се на њиховим гробовима, и тамо су се чудеса догађала. Овако о Светим новомученицима, новим светитељима са Косова и Метохије, говори Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у емисија Богоугодници РТК2. Свети Григорије Пећки, Василије Пекар из Пећи и Босиљка Рајичић из Пасјана код Гњилана , мученички су страдали на Косову и Метохији под турском влашћу, одбијајући да промене православну вјеру. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 2018. године их је унео у диптих светих, чиме је потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у вјерном народу КиМ. О овим Божијим угодницима, њиховом животу, предању, светињи, поштовању у народу, чудесима и исцјељењима које су многи добили захваљујући њиховом посредништву, поред Митрополита Амфилохија говоре: јеромонах Јустин – сабрат Цетињског манастира, родом из Пећи, Ранко Бакић из села Љевоша код Пећи, Митра Мијатовић из Пећи, Архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац, јереј Јован Цветковић парох осојански и Божидар Ђорђевић из Пасјана. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  25. Међу бројним гостима на слави капеле посвећене Светом Василију Острпшком Чудотворцу у манастиру Пустиња нашао се и монах Доментијан, сабрат хиландарске обитељи. Колико Свети Василије као понос монаха значи светогорској браћи, каква је симболичка веза између Хиландара и манастира Пустиња, сведочи о. Доментијан у разговору са Јадранком Јанковић. Извор: Радио Источник
×
×
  • Креирај ново...