Претражи Живе Речи Утехе

Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије ће се 12. октобра 2022. сусрести са читаоцима у Београду и том приликом ће потписивати своје књиге, "Нeбeскa двoриштa" и "Прeкo прaгa", најавио је издавач, "Лагуна", а објавила Епархија диселдорфска на својој страници: Причу o живoту, лeпoти и стрaдaњу, књигу „Нeбeскa двoриштa“, кoja сe вeћ нeдeљaмa нaлaзи нa врху Лaгунинe тoп-листe бeлeтристикe, влaдикa Григoриje, нaкoн турнeje пo рeгиoну, пoнoвo дoнoси у Бeoгрaд. „Нeбeскa двoриштa“, aли и прeтхoдну књигу „Прeкo прaгa“, влaдикa Григoриje ћe пoтписивaти у срeду 12. oктoбрa oд 18 сaти у кaфeтeриjи Букмaркeр књижaрe Дeлфи СКЦ. Прoлeћe 1992. у Бeoгрaду. Грaд je узaврeo, кoшмaр прoмeнa у свeту дoшao je нa улицe, студeнти прoтeстуjу дoк фигурe нaдoлaзeћeг рaтa пoстajу oпипљивe. Нaш jунaк, студeнт тeoлoгиje, чaс je сaм нa oбaли рaзгoрoпaђeнe рeкe, чaс зa гoвoрницoм с кoje свe вишe oдзвaњa jeкa умeстo пoрукa. Зaтeчeн глaсoвимa o рaтнoм oбручу кojи сe стeжe oкo мaлe, нeкaдa склaднe зajeдницe у плaнинскoj oсaми из кoje пoтичe, пoкушaвa прискoчити у пoмoћ, дa би с прeпрeкaмa нa кoje нaилaзи и сaм рaстao, чврстo сe држeћи избoрa мaнaстирскoг двoриштa, нe кao узмaкa из свeтa кoликo дoдирa мeђу свeтoвимa: мaлим и вeликим, личним и зajeдничким, зeмaљским и нeбeским. Снaжнa и пoтрeснa, oвa сe причa o живoту, лeпoти и стрaдaњу држи врeднoсти o кojимa њeн aутoр влaдикa Григoриje гoвoри кaдa гoд узмe рeч. Прeцизнo и oдмeрeнo, шкртим a пoeтичним слoгoм срoчиo je фрaгмeнтaрну сaгу o мaлoj aли хрaбрoj зajeдници кoja брaни свoje вeкoвнo oгњиштe, aлeгoриjу o мaлoм чoвeку нa удaру пoшaсти рaтa кoja сe кристaлизирaлa у oду Плaниници, прeдeлу нeствaрнe лeпoтe, и чoвeкoj спрeмнoсти нa вeликe oдлукe и дeлa – у рoмaн „Нeбeскa двoриштa“. Дoбрo дoшли! Извор: Епархија диселдорфска и немачка

Пред читаоцима је нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (бр. 1309, 1. октобар 2021). У наведеном број између осталог читајте: ДОСТОЈАН! ΆΞΙΟΣ! ДОСТОИН! – Наречење и хиротонија Епископа мохачког Дамаскина – Његова Светост Патријарх српски Порфирије началстововао је 18. септембра у старом Саборном храму Св. архангела Михаила свечаним чином наречења, а 19. септембра 2021. светом архијерејском Литургијим и свечаним чином хиротоније у Саборном храму Светог Саве у Београду, високодостојног архимандрита Дамаскина (Грабежа) за Епископа мохачког, викара Епископа бачког. – Устоличење Епископа будимљанско-никшићког Методија – Патријарх српски Порфирије началствовао је 25. септембра 2021. светом архијерејском Литургијом у манастиру Ђурђеви Ступови и том приликом у трон епископâ будимљанско-никшићких увео Његово Преосвештенство г. Методија. – Eпископ бачки Иринеј одликован мађарским ордeном за допринос на историјском помирењу два народ – На свечаности одржаној 28. септембра 2021. у Патријаршијском двору у Београду, у присуству Патријарха српског, епископа: топличког Јеротеја, хвостанског Јустина, изабраног марчанског архимандрита Саве, чланова државне делегациjе Мађарске, вицепремијер Мађарске Жолт Шејмен је у име председника Мађарске Јаноша Адера одликовао Владику Иринеја, Средњим крстом ордена за заслуге. – Дан српског јединства, слободе и националне заставе – „Молим се Богу да никада не будемо, покретани ситним и себичним страстима, насупрот једни другима, него да будемо једно у себи, једно међу собом, и да градимо јединство са свима“, рекао је Патријарх Порфирије том приликом. У нашим новинама беседу Првојерарха српског доносимо у целини. – Међународни симпосион „Новомученици: Полиперспектива VII” поводом 80. годишњице од почетка геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској – Другог дана Централне прославе Новомученика Јасеновачких, 14. септембра 2021, одржан је седми по реду научни симпосион „Новомученици: Полиперспектива” са благословом Његове Светости Патријарха Порфирија и уз све превентивне мере услед пандемије вируса КОВИД-19, у просторијама Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић” у Загребу. – Патријарх Порфирије: Канонске границе Цркве се не мењају нужно са границама држава – „Црква нема граница, не само историјских, него нема граница ни између овога и онога света. Како онда Црква може да се поистовети са било којом, макар и најважнијом, најмоћнијом, најлепшом земљом на свету или са било којим народом? Осим Христа све је релативно. Државе, некада веће, некада мање, неке трају вековима и миленијумима, а неке, које су биле моћне и силне и заузимале огромне просторе, данас не постоје. Нас не интересује ширење и сужавање држава. Канонске границе Цркве се не мењају нужно са границама држава”, рекао је Патријарх и подсетио на речи Владике Николаја: Ми чекамо Христа, а не боље време. – Уништавање и присвајање јерменског културног и историјског наслеђа у Азербејџану и Нагорно- Карабаху (Арцаху) – Пре годину дана, крајем септембра 2020, азербејџанском офанзивом започет је нови сукоб у Нагорно-Карабаху (јерм. Арцах), подручју насељеном углавном Јерменима.... пише Данко Страхинић за најновији број новина Српске Патријаршије... Извор: Православље

Нови број новина Српске Патријаршије, доноси интервју Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија који је дао за РТС, а у којем је, одговарајући на бројна питања, истакао да се Црква бави смислом постојања пре свега и да Црква позива сваког човека да дотакавши Бога разуме да Бог треба да му буде на првом месту. „Ако је Бог на првом месту, све остало ће онда доћи на своје место“, нагласио је Свјатјејши. Одговарајући на једно од питања о положају и устројству КиМ, Првојерарх српски је између осталог рекао: „... шест векова је Косово молитвена прича, молитвена тема за нас, и после шест векова остали смо на Косову и Косово је остало унутар Србије. Према томе, разговарати о заједничком животу да, али све мимо тога и изван тога, што се тиче Цркве, било би одрицање од саме суштине нашега бића...“ Интервју Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија за РТС - емисија "Упитник", аутора Оливере Јовићевић /pdf/ На следујућим странама овог броја доносимо и: Говор Патријарха Порфирија на Академији поводом годишњице НАТО бомбардовања: „Скупили смо се да бисмо се заједно, свенародно, Црква каже саборно, сетили тих несрећних дана од пре двадесет и две године. Пре свих да се сећамо и молимо за невине жртве... У Грачаници обележено 17 година од Мартовског погрома – Навршило се 17 година од када je са Косова и Метохије у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас није вратила у своје домове.... Архијереј који је чувао своју паству као отац, а волео као мајка – У уторак, 30. марта 2021, навршило се годину дана од упокојења Епископа ваљевског Милутина, првог и досада јединог Епископа обновљене Епархије ваљевске од 2006. године... Посета привременој ковид болници у Штарк арени – Са благословом Његове Светости и одобрењем Министарства одбране, представници СПЦ посетили су 17. марта 2021. привремену ковид болницу у Штарк арени у Београду... Епископ бачки Иринеј: Сага о „јустиновцима” – „Током низа годинâ, у већим или мањим временским размацима, у медијима наилазимо на одредницу јустиновци...“ Шта је молитва? – текст Митрополита диоклијског Калистоса Вера – који нам говори о важности срдачног благодарења на првом месту у нашој молитвеној књизи. „Следеће место би требало да заузму исповест и истинско покајање душе. Након тога би требало да уследи молба нашем заједничком Цару...“ Жичка беседа и Нови Израиљ – Осамсто година од Жичке беседе Светог Саве (1221–2021, ауторски текст Архимандрита Тихона Ракићевића игумана манастира Студеница... Извор: Православље

Редакција "Православног мисионара" - званичног мисионарског гласила СПЦ за младе, са благословом Главног и одговорног уредника презвитера др Оливера Суботића, у наредном периоду намерава да освежи и унапреди дијалог са слушаоцима црквених радио станица и верним читаоцима путем будуће рубрике "ЧИТАОЦИ О ЧАСОПИСУ". Звучни запис разговора Како је за радио "Слово љубве" рекао катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара" задужен за односе са медијима, у овој рубрици биће објављиване изабране кратке поруке и утисци читалачке публике. "Ово је лепа прилика да успоставимо и овај вид сарадње, која ће бити на обострану радост и укрепљење, а пре свега, на корист нашој светој Цркви", истакао је у разговору г. Бранислав Илић. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Пред читаоцима је нови јануарско-фебруарски 377. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог првог броја у 2021. години је „Сећајте се својих старешинаˮ. Информације о новом броју и звучни записи представљања у медијима доступни су на нашој званичној интернет страници: http://misionar.spc.rs/misionar.php?ARHIVA=377. Катихета Бранислав Илић гост Телевизије Храм - тема: "Православни мисионар и мисија Цркве" Катихета Бранислав Илић на Радију "Источник" о новом броју "Православног мисиоанра" Катихета Бранислав Илић гост Радија "Глас": Православни мисионар је благословено штиво Катихета Бранислав Илић представио нови број "Православног мисионара" на Радију "Слово љубве" Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": Радујемо се сваком новом броју "Православног мисионара" Катихета Бранислав Илић на Радију Светигори: Митрополит Амфилохије је био истински мисионар Садржај почиње уредничким уводником презвитера др Оливера Суботића, под насловом Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана. Уредник читаоце уводи у тему броја наглашавајући да је поука Aпостола Павла о сећању на старешине сада најпотребнија јер смо суочени са упокојењем великих јерараха и духовних вођа нашег народа: патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и епископа Милутина. У закључном делу свог уводника уредник наводи: -Српски низ старешна достојних сећања бисмо могли низати дуго и задуго, а ове које смо навели су сасвим довољни да нас подстакну да се преиспитамо пред питањем: колико наше делање на њиви Господњој личи у ревности на њихово? Радо читану рубрику Материк краси текст под насловом Станиште Бога у утроби Богородице, чији превод са јелинског језика нам доноси Михаела Панковић. Да је наша прича и промишљање о оној која је часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима, увек недовољна и никада до краја испричана, доказује нам овај текст који сваког читаоца подстиче на дубље размишљање о великој тајни Пресвете Богородице и њеној спремности да безусловно васцело своје биће преда Христу Богу. Благословите! Нек је благословено наслов је текста који је објављен у рубрици Реч пастира. Аутор из пастирског искуства поучава о правилном поимању благослова и осталих сегмената који су неодвојиви део хришћанског етоса. -На Светој Гори и у многим нашим светињама, ове речи су свакодневни вид комуникације. Кад те неко позове по имену, одговараш му: Благослови! Дакле, речи мог брата, сестре, пријатеља, шефа, за мене су благослов. Чувши молбу, наређење, заповест, упутство, одговарам речима – нек је благословено. На савременом српскoм то би звучало, изволите, и потом у реду, речи су аутора овог текста. Читаоци у овом броју могу да прочитају четврти део текста митрополита сурошког Антонија (Блума) под насловом: Браћо моја свештеници, чувајте се. У наставку наш сарадник Раде Булајић пише о Светом Фотију Цариградском и осуди филиоквистичког учења. На крају свог текста подсећа на важну истину која крунише његово казивање на наведену тему: -Православно богословље учи да је Отац јединствен извор и узрок божанства; одатле происходи јединство суштине у Богу, јединство које не нарушава ипостасну различност. Син се рађа од Оца, а Дух исходи. Вечно исхођење Духа паралелно је са вечним рађањем Сина од Бога Оца. У том смислу, филиокве анулира монархију Оца у Божанству, уводећи два онтолошка начела у Свету Тројицу – Оца и Сина – што доводи до конфузије у односима међу ипостасима. Због свега изнетог, за православне хришћане филиокве није прихватљиво учење. Рубрику Савремена мисија Цркве употпуњује разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског. Интервју припремила: Ксениja Ермишина Источник: https://pravoslavie.ru/123354.html 26. августа 2019. г. Превод: Душка Здравковић, Православна породица, новембар 2020. О дуду као библијском воћу пише Милена Стефановић. -Међу воћкама поменутим у Библији појављује се и дуд, кога ботаничари сматрају црним (лат. Morus nigra). У преводу Ђуре Даничића у Старом Завету налазимо га само на два места (2 Сам 5, 23–24), док се према другим преводима наводи на седам, од којих је пет Даничић превео као врбе. Мада, може се рећи да преводи библијских биљака нису увек поуздани, истиче Милена Стефановић у свом тексту који је објављен у рубрици Библијски хербаријум. Од овог броја Православног мисионара редакција покреће рубрику Православље и медицина. Тим поводом, наш уредник презвитер др Оливер Суботић разговарао је са нашим новим сарадником, лекаром, писцем и песником Маријом Лазаревић. Себични ген као нехотична метафизика, наслов је текста који је настао из пера др Александра Милојкова, а објављен у рубрици У дијалогу са атеизмом, коју аутор води дуги низ година. Ђакон Владимир Пекић, ђакон Световаведенске обитељи у Београду и дугогодишњи сарадник нашег часописа, својим ауторским текстом отвара тематски део овог броја. У тексту под насловом Старешине као служитељи, ђакон Владимир најпре објашњава значење речи старешина, а потом о наведеној речи промишља кроз старозаветна и новозаветна сведочанства. Садржај овог изузетног текста могао би да се сагледа у поуци коју аутор упућује читаоцима: -Истинска слава човека почива у спремности да се одрекне себе, јер љубав Христова човека отвара за то да загрли цео свет и тако себе учини обитавалиштем Божјим. О лику и делу блаженопочившег архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског Амфилохија, пише протопрезвитер Слободан Лукић, свештенослужитељ из Митрополије црногорско-приморске. -Неуморно вишедеценијско прегалаштво на њиви Господњој, дубока вјера и жртвена љубав према Богу и роду учиниле су Митрополита Амфилохија Радовића достојним насљедником великих претходника на трону цетињских митрополита. Умноживши дивне од Бога дароване му таланте, он је као вјерни слуга Божији и добри пастир свога словесног стада ушао у радост Господара свога баш у навечерје празника Чудотворца и Миротворца Цетињског. Тек ће са одређеног временског одстојања бити могуће јасније сагледати и врједновати његово архипастирско дјело којим је оставио неизбрисив траг у животу наше помјесне Цркве, истиче аутор у свом тексту под насловом Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења. Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу, наслов је текста Зорице Пелеш, која се присетила на незаборавне сусрете са блаженопочившим патријархом Иринејем. Претходног, 2020. лета Господњег, у вечни загрљај Господу своме коме су целога живота верно служили прешли су наш блаженопочивши првојерарх и два отачаствена архијереја. Господ је призвао у вечност Патријарха српског Иринеја, Митрополита црногорско- приморског Амфилохија, као и Епископа ваљевског Милутина. Нашег блаженопочившег првојерарха и архијереје Амфилохија и Милутина обједињавала је непоколебива вера у Бога и Васкрсење, али и спремност на непрестано сараспињање, састрадавање и безусловно предавање васколиког бића Богу. Ова три духовна светила нашег времена својим смиреним животом посведочили су да је једина истинска вера она која се потврђује делима, речи су из текста под насловом: Сећање на три великана наших дана, аутора катихете Бранислава Илића. Након тематског дела, нашим читаоцима доносимо текст јереја Валерија Духањина под насловом: Колико би ти хтео да живиш? Са руског језика превео је наш сарадник Небојша Ћосовић. Наш сарадник Јован Хонда приредио је разговор (и превод истог) са оцем Арсенијем чуваром честице Светог хитона Господњег. Читаоцима Православног мисионара предочен је избор из разговора вођеног у свештеној обитељи манастира у Раковица, јула 2020. године. -За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно, поручује нам млада и даровита мајка хришћанка, наша сестра Јелена Антић, иконописац и рестауратор, са којом је разговарао катихета Бранислав Илић. -Хришћанска породица у сваком времену је тежила да буде једнодушна у љубави и молитви. То и ми данас морамо да чинимо. Свети Старац Порфирије Кавсокаливит каже да је „светост родитеља најбоље васпитање у Господу“. Родитељи стога треба да се труде да буду носиоци свих врлина, дајући себе максимално у безусловној љубави према својој деци. Деца ће на првом месту учити у својој кући гледајући своје родитеље како се непрестано труде око сопственог исправљања кроз покајање и исповест, те највеће дарове човеку који од најгорих грешника праве свеце, поручује Јелена Антић у овом надахнутом и надасве поучном разговору. У рубрици Хришћански живот објављен је текст Миленка Бодина под насловом Две деценије на светосавском путу. Јереј др Живко Илић за рубрику Богословски дијалог, пише о дијалогу православних хришћана са припадницима ислама, а наслов текста је Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ. Рубрику Хришћанска етика, употпуњује текст нашег сарадника др Ђорђа Вуковића, под насловом: Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје. Овај јануарско-фебруарски 377. број Православног мисионара закључен је текстом под насловом Архијереј који је објављен у рубрици Хришћанска књижевност. Посетите званичну интернет страницу званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, на адреси: http://misionar.spc.rs, и упознајте се са начином претплате и осталим детаљима о „Православном мисионаруˮ. Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима

У најновијем 1278 броју новина Српске патријаршије Православље од 15 јуна читајте: Детаљан хронолошки приказ догађаја у Митрополији црногорско-приморској који су се дешавали у периоду између два броја новина... Пишемо о традиционалној литији поводом славе града Бара, на Дан Св. Јована Владимира, о рушењу конака новог манастира посвећеног Светом Василију Острошком на Бриској гори код Улциња... доносимо беседу Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија са службе Божије из манастира Острог, покрај моштију Светог Василија Острошког Чудотворца, 10. јуна... и поруку Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори са свештенством и монаштвом Црне Горе од 11. јуна... У ауторском тексту под насловом: „НДХ, НДЦГ, разбојнички закон у Црној Гори и одговор верног народа“, др Александар Раковић, у Рубрици Поводи, између осталог каже: „Српски народ у Црној Гори је прогоњен од стране наших некадашњих сународника који су српски национални идентитет заменили конвертитским идентитетом нације црногорских сепаратиста. Реч је о правом апартхејду, суштинској сегрегацији у Ђукановићевој творевини која се лажно назива Црном Гором... На следећим странама Православља, следују текстови у којима пишемо о: четрдесет година на трону Епархије бањалучке Епископа Јефрема; комплетан транскрипт документарног филма, снимљеног поводом 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријарашке службе Патријарха српског Иринеја, ауторско дело протојереја-ставрофора Стојадина Павловића директора Патријаршијске управне канцеларије... Монахиња Макарија, игуманија манастира Соколица, за овај број новина сведочи о спасавању манастира Девич у јуна 1999. године; а протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић пише о јубилеју Православног богословског факултета – 100 година рада ове високошколске установе Српске Православне Цркве... Ђакон др Ивица Чаировић, доцент на Групи за Историју Цркве Православног богословског факултета Универзитета у Београду за новине Српске патријаршије пише о Националном музеју историје и уметности Луксембурга... У Рубрици Кроз хришћански свет, Данко Страхинић, за петнаестојунски број Православља пише о политичким играма око статуса Свете Софије и износи конкретне чињенице, као то да је... 29. маја ове године организован богат музички програм са песмама посвећеним султану Мехмеду, али и турској победи на Галипољу 1915. године. Тог дана је упркос првобитним најавама да се то неће десити, на Ердоганово инсистирање, ипак у Светој Софији одржано читање куранске суре Ал-Фатх („Победa“) и молитве која је преношена на државној телевизији и путем интернета, док је турски председник путем видео-линкачитао турски превод те суре.... Извор: Православље

У првомајском броју Православља, новина Српске Патријаршије читајте: Патријарх српски Иринеј за дневне новине Блиц у ексклузивном васкршњем интервјуу каже: „Страх је велики и оправдан“, и говори о опасном времену у коме живимо, литијама у Црној Гори, Косову и борби са невидљивим непријатељем... Читајте о молитвеном сећању на 75. годишњицу пробоја Јасеновца: Преосвећени Епископ пакрачко-славонски Г. Јован служио је помен у Јасеновцу, 22. априла 2020. године Господње, на дан молитвеног сећања на 75. годишњицу пробоја Јасеновачких логораша... Обележен је дан сећања на жртве усташког злочина у Доњој Градини – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини... In memoriam – Јован Мирковић (1. новембар 1943. - 25. април 2020.): Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића истраживачу библијског српског страдања у НДХ... Васкршња Литургија у Храму Светог Саве на Врачару – Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је на Васкрс, 19. априла 2020. године, у поноћ, Свету Архијерејску Литургију у крипти Храма Светог Саве на Врачару, уз директан пренос ТВ „Храм“, као и пренос на првом програму РТС... У Рубрици Човекољубље читајте о свим активностима Верског добротворног старатељства у ванредној ситуацији... Протојереј Владан Симић за новине Српске Патријаршије пише, у тексту под насловом: „Мрачне душе“, о лажним патриотама, мрачним душама медијски поробљене Србије који све више разјапљују своје чељусти и крвожедно насрћу на Цркву Божју, њене епископе, свештенство и народ... Проф. др Ксенија Кончаревић у тексту под насловом: „Основе социјалне концепције Руске Православне Цркве“ говори о оријентиру за дилеме модерног времена... У Рубрици Свет књиге, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић доноси приказ књиге Прота Владан Ковачевић, изашлу из пера протођакона др Љубомира Ранковића, а јереј др Никола М. Гаврић представља књигу ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића, Државна хералдика у служби формирања нових идентитета: државни символи, као елемент религијске и националне самобитности.... Извор: Православље

Пред читаоцима је нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (Бр. 1272. 15. Март 2020), а у наведеном новом броју, читајте: Званично Саопштење Светог Архијерејског Синода СПЦ поводом актуелне ситуације са корона вирусом у нашој земљи, као и извештај са најновијег састанка Његове Светости Патријарха српског Иринеја и председника Републике Србије, одржаног истим поводом у Палати „Србија“. Поводом тридесет и девет година од спаљивања Пећке Патријаршије, читајте текст Милене Марковић, у којем је мати Февронија, тадашња игуманија Пећке Патријаршије, као сведок века причала... О непознатим догађајима из живота светиње и свом монашком путу... О Албанцима који су подметнули пожар... О ултиматуму Албанаца који су од мати тражили да потпише да су се саме запалиле... Академија СПЦ за уметност и консервацију приређује, по благослову Патријарха Иринеја, сваке године изложбу у сећање на Погром 2004. године над српским народом на Косову и Метохији – „Да се не заборави“. Тако ће и ове године, на шеснаестогодишњицу Погрома, изложба бити отворена 17. марта 2020. у парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару, о чему пише презвитер Дарко Стојановић. Протођакон др Јован Аничић, координатор Просветног одбора Епархије источноамеричке разговарао је са Његовом Светошћу Патријархом српским Иринејем после успешно одржаног црквеног Сабора јединства и слоге на Флориди. Разговор у целини можете прочитати у тексту под насловом: Истина ће на крају превладати... Говорећи за Православље, у тексту под насловом „Крст носити нама је суђено“, о актуелним збивањима у Црној Гори Митрополит црногорско-приморски између осталог каже: „Не би било паметно да Влада почне са примјеном овог закона, у сред свенародног протеста, али ми смо спремни и опрезни. Нажалост, предсједник државе је толико неразуман да себе и своју власт поистовјећује са државом, везујући ово безакоње са њеном прошлошћу или опстанком. Објавио је рат Богу и Његовој Цркви. Но, народ, наши правници и људи у црквеним општинама будно прате шта се дешава по мјесним катастрима и судовима. Власт неће моћи да примјени одредбе овог закона...“ А, о Крстоносном ходу српског народа у Црној Гори — Не дамо светиње!, говори и протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, свештеник и професор на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи. У најновијем, петнаестомартовском броју новина Српске патријаршије можете прочитати и јединствене утиске које је, боравећи недавно у Подгорици, на Светосимеоновској литији, понео са собом Митрополит загребачко-љубљански Порфирије: Утисак је јединствен и непоновљив. Заједно са десетинама хиљада људи, из једне душе и једног гласа смо Бога молили – Светог Саву, Светог Симеона Мироточивог и све свете Немањиће призивали, ходали поносно улицама Подгорице... Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац и сарадник Музеја жртава геноцида у овом броју Православља доноси извештај са седнице Одбора за Јасеновац у Владичанском двору Епархије будимљанско-никшићке, која је крајем прошле године одржана у Никшићу. У Рубрици Из посебног угла — актуелно, читајте текст Вирус „Корона“ – између вјере и маловјерја који преносимо са сајта Епархије бихаћко петровачке... као и беседу Митрополита месогејског Николаја Хаџиниколауа: Пандемија грипа и Свето причешће... На интернет страници "Православља" доступан је текст Патријарх Иринеј на истоку САД-а: Истина ће на крају превладати Извор: Православље

У новом броју Православља од 15. фебруара 2020, највећа пажња је, као и у претходним бројевима, посвећена дешавањима у Црној Гори, те тако већ на првим странама преносимо у целини интервју Митрополита Амфилохија за часопис Време... Молебани, литије, протести којима се све више придружују и припадници других народности и других вера су све бројнији и већи... Више хиљада грађана из свих крајева Косова и Метохије 29. јануара ове године се окупило у литији у Косовској Митровици... У Аранђеловцу је одржана литија за подршку српским светињама у Црној Гори — Неколико хиљада грађана Аранђеловца се 1. фебруара окупило на Тргу у центру града. Скуп је започет извођењем „Небеске Литургије“ Светог Владике Николаја Велимировића... Преко 25 хиљада Пљевљака је рекло НЕ отимању имовине Српске Православне Цркве. Литија која је у Пљевљима одржана 2. фебруара по 17. пут... Била је то вероватно најбројнија литија од свих претходних. У цркви Свете Петке молебан је служио Владика милешевски Атанасије са свештенством пљеваљског намесништва Српске Православне Цркве... У недељу, 9. фебруара, верни народ васојевићког краја сабирао се у неколико литија које су се током дана сливале ка духовном стожеру Епархије будимљанско-никшићке, манастиру Ђурђеви Ступови.... Била је то свенародна литија каква се не памти у том крају... Величанствена литија деце Светог Василија слила се истога дана, 9. Фебруара, и у Требиње... „Овај народ је, коначно, кренуо правим путем, изабрао је страну Христову, Бога уселио у своје срце и са Богом, ових дана, корача градовима и кличе: Не дамо светиње!“, казао је те вечери пред хиљадама људи, свештеник Слободан Радојевић. У Епархији ваљевској прва литија уприличена је на Богојављење у Бањи Врујци. Молитвена помињања братског народа нису изостала ни у једном храму нити једног дана. Молебан и саборна литија у знак подршке верном народу Црне Горе и Косова и Метохије окупила је, 9. фебруара више хиљада верника у Ваљеву. Те вечери у овај град су дошли и ученици и наставници Богословије „Св. Кирило и Методије“ из Призрена. Преко видео–бима окупљенима се „придружио“ и обратио Митрополит црногорско–приморски Амфилохије који је рекао: „Јако је важно да Ваљево устане и проговори у миру у достојанству. Важно је да проговоре Св. Владика Николај и Отац Јустин који заједно пред престолом Божијим са Св. Василијем и Петром Цетињским нас данас подржавају. Славни боговидац Његош стоји на Ловћену, рони сузе и чуди се ко је тај који би да ствара неку ’Цркву’ у Црној Гори?“ Потом су се на исти начин Ваљевцима обратили Владика аустралијско-новозеландски Силуан и архимандрит Методије, игуман српске царске лавре манастира Хиландар. Петнаестофебруарски број Православља је посветио велику пажњу и предстојећем празнику, Сретењу Господњем. Владика бачки др Иринеј је једном приликом рекао: „У празнику Сретења пројављена је тајна сједињења божанства и човечанства у личности Христовој, а кроз Њега, кроз тело Његово, кроз Цркву и сједињење свега људскога рода и све творевине Божије са Богом!“ Епископ шумадијски Јован је беседио: „Сваки човек има своје сретење са Богом уколико живи свим својим срцем, својом душом, својом мишљу, својим ишчекивањем и жељом да се сретне са Христом!“ Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана. У историји српског народа овај је датум нарочито значајан... У овом броју новина Српске патријаршије доносимо и текст презвитера Дарка Стојановића који нам најављује прославу тридесетогодишњице рада Академије СПЦ за уметности и консервацију... Катихета Бранислав Илић је за Православље разговарао са Његовим Преосвештенством Епископом полошко-кумановским Јоакимом, у тексту под насловом: „Само се васпитањем Господњим деца изграђују у праве људе који знају Божански циљ живота!“ О седмом годишњем симпосиону „Теологија у јавној сфери“, који је одржан у Требињу од 6–9. фебруара 2020. године, пише ђакон Бранислав Рајковић.... Извор: Православље

Првојануарски двоброј Православља, новина Српске патријаршије почиње Божићном Посланицом која је упућена свој духовној деци Свете помесне Православне Цркве и честитком, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ, коју потписују наши молитвеници пред Богомладенцем Исусом Христом – Првојерарх Српске Цркве, Његова Светост Патријарх Иринеј и сви архијереји наше Свете Цркве. У Православљу бр. 1267–1268, 1–15. јануар 2020. године читајте: Божићни разговор са Његовим Блаженством Архиепископом охридским и Митрополитом скопским г. Јованом, из кога издвајамо: „Без оваплоћења Сина Божјег човек остаје без правог смисла живота, сви његови циљеви и сав његов смисао завршава се у гробу!“ Са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије, о значају празника Рождества Господа нашег Исуса Христа, као и особеностима Божићног поста као благословене припреме за сусрет са Богомладенцем, разговарала је Слободанка Грдинић. „Може се без икаквог преувеличавања рећи да хришћани живе од празника до празника, као и да ти празници духовним смислом боје свеколико време, односно след годишњих доба: јесен, зиму, пролеће и лето“, рекао је чувени хришћански литургичар, протојереј Александар Шмеман. Следујући ове његове речи, а у празничној радости чији благослов опитујемо у овим данима, у колажном тексту под насловом Христе Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби, доносимо изводе из празничних омилија о Светом Јовану Крститељу, о Обрезању Господњем, о Богојављењу, о Светом првомученику и архиђакону Стефану, о Сабору Пресвете Богородице... Средње стране новина Српске патријаршије посвећене су немилим, актуелним збивањима у Црној Гори и тешкој борби Српске Православне Цркве за очување Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке и њихових светиња. На више страна, под насловом, тачније реченицом, коју је изговорио Високопреосвећени Митрополит Амфилохије: У имену Божјем је суд и правда, доносимо текстове који у низу говоре о потезима Владе Црне Горе која је 6. децембра ове године усвојила текст Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница и проследила га Скупштини... Оваква одлука очекивано је изазвала револт, не само код верујуће већине у Црној Гори већ и код бројних политичара и јавних посленика у региону... Поводом наступајућег празника Светог Саве, првог архиепископа српског, у овом броју Православља читајте осврте Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија у тексту под насловом: Светионик Словенског југа – Свети Сава и Црна Гора, Владике стобијског Давида у тексту под насловом: Свети Сава нас је научио да је радост темељ хришћанског живота! Надаље, а поводом 8. векова аутокефалије СПЦ, Никола Лукић пише о богословљу и духовном животу Карловачке митрополије... У Рубрици Свет књиге доносимо приказ Монографије о историји Православне епархије нишке, књиге која је, према речима Владике нишког Арсенија, темељ за сва будућа научна истраживања, као и приказ књиге Владике Атанасија (Јевтића) Писма и апели за српско Косово и Метохију, који потписује Митрополит Амфилохије. Протојереј-ставрофор Василије Томић у Рубрици Из посебног угла пише о Божићу, и каже: „Угријте своја срца, отоплите своје душе. Помирите се с ким се год помирити можете. Окрените се једни другима: мужеви женама својим, жене мужевима; родитељи дјеци, дјеца родитељима; пријатељи пријатељима; сви свима, колико нас има. Волите се, јер нас Бог неизмјерно воли. Тако дочекајмо Бога, малог Божића, у наше окружење!“ У Српској академији наука и уметности, 13. децембра 2019. отворена је изложба о манастиру Студеница под називом „Духовно и културно наслеђе манастира Студенице, древност, постојаност, савременост“, у поводом осам векова СПЦ о чему такође можете читати у овом двоброју Православља. До следећег броја новина Српске патријаршије свима читаоцима и сарадницима Православља, желимо благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! СРЕЋНО И БЛАГОСЛОВЕНО НОВО ЛЕТО ГОСПОДЊЕ! РЕДАКЦИЈА Извор: Православље

У Православљу, новинама Српске патријаршије, од 15. децембра 2019. године читајте: У новој Рубрици: Српске Светиње Косова и Метохије, текст о Пећкој Патријаршији, који преносимо из књиге: Задужбине Косова и Метохије – Споменици и знамења српског народа, у издању Епархије рашко-призренске. У интервјуу за „Новости“, доктор теологије Владика Антоније Пантелић, декан Филозофско-богословског факултета на Руском православном Универзитету, старешина Подворја СПЦ у Москви, говори о стању у Православној Цркви и каже: „ Прети нам велики раскол, Цариград је под притиском САД и грчког лобија...“ Са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија дечански монаси су, после разорног земљотреса који се десио 26. новембра ове године, однели прву пошиљку хуманитарне помоћи и новчане прилоге за угрожени народ у Албанији... О томе читајте детаљније у тексту под насловом: „Дечански монаси за угрожене у Албанији“. Стефан Радојковић, историчар Музеја жртава геноцида и секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Синода СПЦ, за овај број Православља пише о јавној расправи о Нацрту закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“, и потреби успостављања институционалне културе сећања и истраживања нашег страдања у Другом светском рату... Професор др Биљана Самарџић је, у разговору са нашом сарадницом, Сањом Пановић, говорила о горажданским књигама– драгуљима српске средњовековне историје и традиције, а поводом обележавања пет стотина година Горажданске штампарије на Палама и недавно завршеног научног скупа, одржаног тим поводом – „Српска Горажданска штампарија у светлу науке и културе“... Поводом 10 година од упокојења Патријарха Павла, доносимо његов аутобиографски текст из 1996. године под насловом – Једини је Бог који ће судити свачијем делу. Весна Петровић пише о библиотекама фрушкогорских манастира и њиховим скривеним драгоценостима. У овом броју нам доноси причу о библиотеци „Синесије Живановић“ која се налази у манастиру Раковац. У Рубрици Из посебног угла, Марко Делић, докторанд Универзитета у Тибингену, пише о опонентима Петера Хандкеа, у тексту под насловом: Аутономија књижевног дела – литерарна мерила Томаса Асхојера... Социолог Владимир Марјановић, председник Центра за хришћанско-демократске студије за петнаестодецембарски број Православља пише о радним, тј. нерадним недељама, поводом првих иницијатива за увођење недеље као нерадног дана, подсећајући нас на библијски стих: „Сећај се дана одмора да га светкујеш“! Директор Архива СПЦ др Радован Пилиповић у Рубрици Свет књиге, доноси детаљан приказ новог издања Светог Архијерејског Синода СПЦ: Црква – Календар Српске Православне Патријаршије за преступну 2020. годину. Са конференције „Савремена читања Великог инквизитора” – Достојевски, извештај и фотографије нам доноси Данко Страхинић. У овом броју позивамо и на изложбу: Духовно и културно благо манастира Студенице – древност, постојаност, савременост. САНУ и манастир Студеница кроз заједнички пројекат дају свој јединствен прилог обележавању осам векова аутокефалности СПЦ... И позивамо све који су у могућности да дођу на велики црквено-народни Сабор, 21. децембра у Никшићу, који ће отпочети Светом Архијерејском Литургијом у 9 часова у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.... Читајте о овим и другим бројним вестима из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина... Извор: Православље

-Света Русија - земља са погледом ка небу!- Русија је по много чему посебна у односу на све друге државе света: територијално убедљиво највећа, ресурсно најбогатија, војно неосвојива. Све те спољашње одреднице задивљују овосветске људе, али постоји једна особеност која их превазилази и руски народ чини посебним. То је синтагма Свјатаја Рус (Света Русија), јединствена одредница у историји државâ света, која се тиче десетвековног духовног идентитета ове земље. Професорка Ксенија Кончаревић, пишући о дубини душе руског човека у којој је „најдубље откривена тајна руске земље као места Распећа и Васкрсења“, примећује да су Руси једини народ у свету који је своју земљи назвао Светом. (извод из уредничког уводника) У Јутарњем програму радија "Беседе" катихета Бранислав Илић представио нови број 369. "Православног мисионара" Катихета Бранислав Илић на таласима васељенског радија "Светигора" представио нови број "Православног мисионара" посвећен теми: "Свјатаја Рус" Катихета Бранислав Илић на таласима радија "Источник" представио нови 369. број "Православног мисионара" Пред нама је септембарско-октобарски 369. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве. По већ устаљеном обичају и овај број је представљен у црквеним медијима, и то: у програму радија Светигоре (Митрополија црногорско-приморска), радија Беседе (Епархија бачка) и радија Источник (Епархија ваљевска). Представљајући садржај новог броја, чија је централна тема СВЈАТАЈА РУС, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, посебно је истакао значај читања и духовног изграђивања, ослањајући се на свете личности из историје Руског народа, особито на два светила: Преподобног Серафима Саровског и Преподобног Сергија Радоњешког. Говорећи о мисији као еванђелском делу, члан уређивачког одбора који је задужен за односе са медијима, пажњу је посветио разговору са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузлански Фотијем, који се налази на првим страницама овог новог броја "Православног мисионара". Катихета Бранислав је позвао све да прочитају нови број званичног мисионарског гласила СПЦ, да се духовно обогате садржајним и поучним текстовима, као и да искуство које задобију благодарећи пажљивом читању, примене у свом хришћанском животу. САДРЖАЈ: Реч уредника: Света Русија: Земља са погледом ка небу! Реч архијереја: Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко- тузланским Фотијем (Сладојевићем) - Мисија нема граница! Светачник: Свети Теофан Затворник - На недељу Свих Светих Материк: Света Првомученица Текла Равноапостолна Историја хришћанства: Први Васељенски Сабор 325. године у Никеји У дијалогу са атеизмом: Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? ТЕМА БРОЈА: Презвитер др Оливер Суботић: Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима - Разговор са јеромонахом Игнатијем (Шестаковим) И. С: У посети Светој Русији Небојша Ћосовић (превод са руског): Схиархимандрит Авраам (Рејдман) - О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу! Драган Поповић: Земаљска и небеска Русија Катихета Бранислав Илић: Протојереј Александар Шмеман - човек богослужења Вишедетне хришћанске породице: Петровићи из Бијељине Парохијани: Породица Карић (други део) - Од Лондона до Русије Из историје СПЦ: Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу Хришћанска књижевност: „Претпразнично вече“ Алексе Шантића Живот у Христу: О правилном односу према сродницима Сећање: На гробу неимара Цркве Живе Мисионарски излог: Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко- канадски Недокучива Русија. Мемоари Повезан садржај: Протојереј Александар Шмеман - човек богослужења Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем): Мисија нема граница! Извор: Православни мисионар

Нови број Православља, новина Српске патријаршије, од 15. новембра 2019. године великим делом је посвећен годишњицама које су везане за блажене успомене Патријарха српског Павла – 29-о годишњици од избора Владике рашко-призренског Павла за 44 поглавара Српске Православне Цркве и десетогодишњици од његовог уснућа. Тако у тексту који најављује низ молитвених и културних догађања који ће се овог викенда (15. и 16. новембра), десити у Епархији пакрачко-славонској, читамо о прослави осам векова Српске Православне Цркве у овој Епископији уз обележавање 270 година цркве Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима. Један од седам патријарха обновљене Патријаршије Пећке, Патријарх Павле (Гојко Стојчевић), рођен је у том маленом славонском селу, и крштен у Петропавлојској цркви-брвнари, која је сада обновљена и у пуном сјају чека освећење овога викенда. На средњим странама новина Српске патријаршије доносимо његову беседу са устоличења за Патријарха у Саборној цркви у Београду 3. децембра 1990. године, у којој нас, одмах с почетка, опомињу речи: „Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе...“ Овом тексту следује први интервју Патријарха Павла који каже: „Христос је наша Светлост, наш Циљ и наш Пут...“ Ту су и изјаве умних и важних људи српске културне, спортске, политичке... јавне сцене, који су речима покушали да дочарају своја осећања и промишљања о тадашњем Првојерарху СПЦ... На следећим странама новина Српске патријаршије следује неколико извештаја о актуелним и важним догађањима везаним за нашу Цркву – Саопштење за јавност Митрополита црногорско-приморског Амфилохија поводом изјаве председника Црне Горе о Цркви; Закључци са Међународног научног скупа „Државно-црквено право кроз вјекове“, који је, поводом 800 година аутокефалности СПЦ, одржан у Манастиру Подмаине у Будви од 10. до 13. октобра ове године. У ауторском тексту Ко је угасио светло? – Медијски мрак у Србији, протопрезвитер Владан Симић пише о концепту уређивачке политике медија и пита се да ли он нешто значи, или се користи само као еуфемизам за интересе крупног капитала, трговину утицајем и формирањем јавног мњења? Састанак затворских свештенослужитеља СПЦ и управника установа система за извршење кривичних санкција, пети по реду, одржан је 5. новембра, у просторијама Црквене општине новосадске. Како изгледа духовно старање свештеникâ у затворима и који је циљ ове пастирске бриге, читајте у тексту под насловом: Предано духовно старање свештеникâ у затворима. Јасеновац између броја и жртве – прилог разумевању нашег страдања, је текст аутора Стефана Радојковића, историчара Музеја жртава геноцида и секретара Одбора за Јасеновац САС СПЦ, у којем се говори о недавно објављеној књизи историчара Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“, а у којој се „даје глас“ преживелим логорашима, сведоцима усташких злочина, и њиховим проценама броја уморених људи у комплексу јасеновачких логора. Какву поруку носи обележавање „ноћи вештица“ на спортским такмичењима? Како објаснити логичку недоследност у одлуци Евролиге да се ове године у спортским дворанама сценографијом обележи „ноћ вештица“? О овој неславној прекретници у историји кошарке и неспортској одлуци без преседана разговарали смо са председником КК „Црвена Звезда“ др Небојшом Човићем. Долази време слава... – Крсна слава је својствена само Православљу у Срба, и то је заиста најлепша карактеристика нашег црквено-духовног, као и породичног живота, пише протопрезвитер-ставрофор проф. др Милош М. Весин у тексту за Православље. Поводом недавне педесетогодишњице слетања мисије „Аполо 11“ на површину Месеца и изјаве америчког председника да ће Наса ускоро послати прве људе на Марс, тема интерпланетарног путовања поново је постала актуелна и у ширим друштвеним сферама – бележи у Рубрици „Из посебног угла“, а у тексту под насловом: Канонска јурисдикција на Марсу, протонамесник Немања С. Мрђеновић. Поводом недавне премијере документарног филма „Доњецка Вратарница“, у Руском дому у Београду, који говори о игуманији Иверског манастира мати Михаили и њеној помоћници Јулији, које су се изненада нашле у епицентру рата у Донбасу, са младом ауторком овог дела, Наталијом Батрајевом, разговарао је Јован Хонда. Као и увек, уз остале рубрике и написе, читалачкој пажњи препоручујемо и бројне вести из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина.... Извор: Православље

У новом августовском двоброју "Православља", новина Српске Патријаршије, читајте: У рубрици Актуелно, у тексту под насловом „Две деценије од масакра Срба у Старом Грацком“ сећамо се трагичних догађаја од 23. јула 1999. године у том селу код Липљана, када су, и поред присуства међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, припадници тзв. ОВК стрељали на пољу, а потом и масакрирали 14 српских жетелаца само зато што су били православни Срби. Протекло је 20 година од тог страшног злочина који је још увек некажњен. Још једну суморну годишњицу обележавамо - у тексту 24 године од „Олује“ др Срђа Трифковић подсећа на коначну фазу прогона Срба са територије данашње Хрватске, а ми исписујемо болне цифре: 280.000 протераних, 2.000 убијених (1.205 цивила, 522 жене, 12 деце), 40.000 објеката попаљено, опљачкано и уништено 78 срушених цркава, 920 уништених споменика... У августовском броју новина Српске Патријаршије подсећамо и на 45 година архијерејске службе Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и јубилеје отачаствених архијерејâ наше помесне Православне Цркве који су обележени у јулу лета Господњег 2019. У тексту под насловом „Православље јесте савремено, али није модерно“ Марина Марић је забележила разговор са Његовим Преосвештенством Епископом аустралијско-новозеландским г. Силуаном. Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић пише о актуелним збивањима у Митрополији црногорско-приморској излажући историјски пресек односа Цркве и државе у Црној Гори. Благоје Пантелић се бави питањем односа према избеглицама и разрешавања проблема како обезбедити мирно сапостојање, како ускладити свој начин постојања са егзистенцијом странаца, а не угрозити ни себе ни њих, нарочито када долазе из средина у којима је култура живљења значајно различита. У Рубрици Из Старе Србије, др Радован Пилиповић износи на светло дана детаље духовног живота Старе Србије у периоду од 1766. до 1872. године. Лела Марковић за нови број Православља пише о положају хришћанки на просторима Косова и Метохије током османске владавине, истражујући животе неколико умних и храбрих жена са тога простора у првој половини 19. века. О руским монахињама у српским манастирима између два светска рата прича проф. др Ксенија Кончаревић... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Православље