Jump to content

Зоран Ђуровић: Евергетинос - Нема митарстава

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

него оци уче и да је умро Бог на крсту, али ето додајете ви умро је Бог, али душа није, она је бесмртна? А Бог није? Видиш ли?

Не знам брате, ниси фер. Јесте на крсту умро Бог али кажеш ми додајемо нешто око душе... Наведи који св. Оци уче да је Христос умро и душом? Који је то догмат? Ако је Христова душа  бесмртна по благодати онда је и наша, јер је Он душом разорио ад и са разбојником био у рају, док је тело било у гробу. Зар телесна крсна смрт и муке нису биле довољне за искупљење људи? И крштење и свето причешће? Колико знам то је до сада било учење Цркве. Зар ћете и тропар да мењате? До сада нисам прочитао да је неко одвајао душевне више и ниже силе након смрти на такав начин. Ако је тако па то раздвајање је болније и од саме смрти целе душе. Ако је то истина и Црква потврђује ја немам препрека да је прихватим.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 827
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 8 часа, Благовесник рече

Нисам ничији адвокат, још најмање РКЦ (КЦ), али и по њиховој традицији "мотор" очишћења у чистилишту (које се не узима искључиво као место, већ (и) стање), јесу молитве и заупокојене литургије, а односи се на особе које су се на земљи трудиле (али не савршено и у потпуности) да живе вером у Бога, надом у васкрсење и живот вечни и љубављу према Богу и људима.

1833657903__.thumb.jpg.3f89bdbee6990d16aa4e0b7bb5dc8163.jpg

A први ефекти јесу и то да се те душе у чистилишту услед тога окрећу од себе ка другом и не моле за себе већ мисле и моле за друге.  

Дакле делује очишћујуће по питању њихових душа (и личности), на њихове ,,ситне и лакше" (шта год то значило) грехове?

Treba napomenuti samo da su pokojni u čistilištu već sveti koji mole i zagovaraju pred Bogom jedino što ne mogu sami sebi pomoći da dožive tu puninu i u tome je bit sve njihove patnje..za razliku od mitarstva gdje je sudbina grešnika neizvjesna.

Mi možemo reći svete duše u čistilištu molite za nas jer su oni Crkva ali ne možemo reći svete duše iz mitarstva molite za nas zato što ne znamo jesu li oni u Crkvi.

Zato je čistilište moguće uklopiti u Crkvenu predaju jer se ne protivi Crkvenom stavu jer se može sa sigurnošću reći da su oni sveti i dio crkve dok za ove iz mitarstva ne možemo govoriti kao one koji su sigurno sveti i dio crkve.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, slovoA рече

"У почетку створи Бог небо и земљу. А земља бјеше... "

Из те земље постао је свијет - космос који познајемо. А то небо које је створио је свијет анђела, с тим да не мора нужно бити назван свијетом. Назови га како год хоћеш, али то небо постоји. Није истина да "духовни "свјет" је несворени." Анђели су творени духови и то њихово небо је творено небо.

Исто тако није истина да "духовни човјек је нестворен". Ако је нестворен, онда је тај човјек бог по природи. Благодат човјека не чини нествореним, тј. Богом по природи, него га чини удионичарем у Божијем бићу и на тај начин се тварна природа и преображава и присаједињује нетвореној. У Христу су двије природе, а не једна.

Читава та твоја прича о појединачним бићима се може свести на једну ријеч - самообоготворење природе.

Зашто онда извјештај о стварању не каже: и створи Бог анђеоски свијет и земаљски свијет, не знам да ли извјештај уопште помиње свијет, него набраја појединачна бића зеку и меду...

Анђели јесу створени, и ако су без гријеха треба им спасење, као што би и да Адам није погријешио оваплатио би се Христос, моје је питање како се они спашавају, као дио човјекове природе или другачије, како они улазе у Христа, у коме је све створено па и анђели.

Па јесте духовни човјек нестворен, јер није ту ријеч о некој суштини, него је духовни човјек човјек духовног искуства, нпр Павле у благодати, тек у благодати он постаје духован, стиче духовно искуство, да ли у тијелу (суштином) или без тијела (суштине) не знам Бог зна. Може се рећи да је духовно искуство дио човјека, али не у смислу неке створене духовне суштине, односни створене благодати. Зато је духовни човјек  благодатни човјек.

Анђели и ако су створени они не морају да имају свијет и створено небо него могу да обитавају у нествореној благодати и у створеном свијету по својој служби и потреби.

Никаво обоготворење, него створено сушто, његово демонско "божанство" свијет и његов кнез, хоће да владају и да сва бића буду под његовом тоталитарном и онтолошком влашћу у свијету.

Бог неће спасти никакав скуп свијет, него појединачна бићаи скуп Црква, а створи је само појединачна бића, а не свјетовност, и основао Цркву која је надвладала свијет и данас ратује са њим. 

Дакле могућ је човјек без свијета, као што и Бог нема свијета, немогућ ке свијет без човјека, као што је немогућ ни без Бога. Мада из свјетовности изгледа да свијет може и без Бога и без човјека, али то је обмана настала страсним приљубљувањем нашим за свијет, колико је јака онолико си безбожан и острашћен. 

пре 9 часа, Просечан србенда рече

Не знам брате, ниси фер. Јесте на крсту умро Бог али кажеш ми додајемо нешто око душе... Наведи који св. Оци уче да је Христос умро и душом? Који је то догмат? Ако је Христова душа  бесмртна по благодати онда је и наша, јер је Он душом разорио ад и са разбојником био у рају, док је тело било у гробу. Зар телесна крсна смрт и муке нису биле довољне за искупљење људи? И крштење и свето причешће? Колико знам то је до сада било учење Цркве. Зар ћете и тропар да мењате? До сада нисам прочитао да је неко одвајао душевне више и ниже силе након смрти на такав начин. Ако је тако па то раздвајање је болније и од саме смрти целе душе. Ако је то истина и Црква потврђује ја немам препрека да је прихватим.

Нећемо ништа отачко да мјењамо, али ћемо да мјењамо рецепцију за коју сматрамо да је неусклађена,свима нам је потребно усаврђавање, односно ново и ново разумјевање отаца, док се и ми ненађемо са њима у слави,осим ако ниси у искушењу да имаш сабршено и неунапредиво разумјевање отаца. 

Нема ни догмата о постојању душе, нити о загробним и анђеоским свијетовима, мораш да схватиш и да оци живили у вријеме платонизма и радикално се обрачунавали са њим, ви сада живите у вријеме технократије и вадите из нафталина платонизам, као да је он само хришћанство. Тако може неко за хиљаду година да узме из Николаја надчовјека и да тврди да надчовјек постоји јер свети оци причају о њему. 

Зато, треба пратити Аву, односно развијати метод да одвојимо мање важне ствари и суштинска учења од, неких периферних. Друго ми наступамо из неких својих фактичких стања, степена образовања, духовних стања, мање или више погрешног разумјевања, а не из истине.

Осим тога Црква па ни теологија није истина, него заједница светих, дакле не треба од израза и мишљења отаца правити истину (метафизику, систем) него имати живу заједницу са њима,мислити са њима, Црква то омогућује. Ако направимо од отаца сиситем истина то је по Ничеу начин да убијемо Бога, да га избацимо и обеснажимо. Теологија јесте сагледавање из заједнице за Богом и светима, не нека истина  која сад мора да се његује, него увођење (баваедење) у нестворено односно Цркву, Христа. 

Оно на шта сам покушао да укажем је то да то учење о бесмртној души које није изворно хришћанско ипак у облицима какви су овде показани умањује значај Христа и чини га споредним, па би се могла повести полемика односу Христа и благодати, односно о његовим створеним и нествореним енергијама, али се морате одлучити гдје ћете сврстати душу,у створено и смртно, или у нестворено и бесмртно, па да идемо даље.

Просто не можеш и поред тога што схваташ да постоје бића која немају свијет, да то прихватиш, Бог нема свијет, анђеопо мени такође, а и човјек може да се ослободи свијета.

Него јака је обмана тог тоталитета.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 55 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Зашто онда извјештај о стварању не каже: и створи Бог анђеоски свијет и земаљски свијет, не знам да ли извјештај уопште помиње свијет, него набраја појединачна бића зеку и меду...

Анђели јесу створени, и ако су без гријеха треба им спасење, као што би и да Адам није погријешио оваплатио би се Христос, моје је питање како се они спашавају, као дио човјекове природе или другачије, како они улазе у Христа, у коме је све створено па и анђели.

Па јесте духовни човјек нестворен, јер није ту ријеч о некој суштини, него је духовни човјек човјек духовног искуства, нпр Павле у благодати, тек у благодати он постаје духован, стиче духовно искуство, да ли у тијелу (суштином) или без тијела (суштине) не знам Бог зна. Може се рећи да је духовно искуство дио човјека, али не у смислу неке створене духовне суштине, односни створене благодати. Зато је духовни човјек  благодатни човјек.

Анђели и ако су створени они не морају да имају свијет и створено небо него могу да обитавају у нествореној благодати и у створеном свијету по својој служби и потреби.

Никаво обоготворење, него створено сушто, његово демонско "божанство" свијет и његов кнез, хоће да владају и да сва бића буду под његовом тоталитарном и онтолошком влашћу у свијету.

Бог неће спасти никакав скуп свијет, него појединачна бићаи скуп Црква, а створи је само појединачна бића, а не свјетовност, и основао Цркву која је надвладала свијет и данас ратује са њим. 

Дакле могућ је човјек без свијета, као што и Бог нема свијета, немогућ ке свијет без човјека, као што је немогућ ни без Бога. Мада из свјетовности изгледа да свијет може и без Бога и без човјека, али то је обмана настала страсним приљубљувањем нашим за свијет, колико је јака онолико си безбожан и острашћен. 

Нећемо ништа отачко да мјењамо, али ћемо да мјењамо рецепцију за коју сматрамо да је неусклађена,свима нам је потребно усаврђавање, односно ново и ново разумјевање отаца, док се и ми ненађемо са њима у слави,осим ако ниси у искушењу да имаш сабршено и неунапредиво разумјевање отаца. 

Нема ни догмата о постојању душе, нити о загробним и анђеоским свијетовима, мораш да схватиш и да оци живили у вријеме платонизма и радикално се обрачунавали са њим, ви сада живите у вријеме технократије и вадите из нафталина платонизам, као да је он само хришћанство. Тако може неко за хиљаду година да узме из Николаја надчовјека и да тврди да надчовјек постоји јер свети оци причају о њему. 

Зато, треба пратити Аву, односно развијати метод да одвојимо мање важне ствари и суштинска учења од, неких периферних. Друго ми наступамо из неких својих фактичких стања, степена образовања, духовних стања, мање или више погрешног разумјевања, а не из истине.

Осим тога Црква па ни теологија није истина, него заједница светих, дакле не треба од израза и мишљења отаца правити истину (метафизику, систем) него имати живу заједницу са њима,мислити са њима, Црква то омогућује. Ако направимо од отаца сиситем истина то је по Ничеу начин да убијемо Бога, да га избацимо и обеснажимо. Теологија јесте сагледавање из заједнице за Богом и светима, не нека истина  која сад мора да се његује, него увођење (баваедење) у нестворено односно Цркву, Христа. 

Оно на шта сам покушао да укажем је то да то учење о бесмртној души које није изворно хришћанско ипак у облицима какви су овде показани умањује значај Христа и чини га споредним, па би се могла повести полемика односу Христа и благодати, односно о његовим створеним и нествореним енергијама, али се морате одлучити гдје ћете сврстати душу,у створено и смртно, или у нестворено и бесмртно, па да идемо даље.

Просто не можеш и поред тога што схваташ да постоје бића која немају свијет, да то прихватиш, Бог нема свијет, анђеопо мени такође, а и човјек може да се ослободи свијета.

Него јака је обмана тог тоталитета.

Po tome ispada da čovjek postaje besmrtan.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нема у Писму никаквих назнака у некаквом усавршавању, или бескрајном путовању ка Богу и сл. што каже Софроније Сахаров, већ имамо поуку о 5 мудрих и 5 лудих девојака.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Katekizam govori o Čistilištu kao stanju (KKC 1472), kao što o tome objašnjava papa Benedikt XVI:
"Čistilište nije fizičko, materijalno, mjesto na koje se poslije smrti odlazi čistiti dušu – rekao je Benedikt XVI. Čistilište nije neki prostor, kakvim je opisan u povijesti, gdje se u vatri i muci čeka na ulazak u Božje kraljevstvo, već je unutarnji prostor bez vremena i dimenzija, odnosno to je traganje za iskupom od grijeha kako bi se došlo do Božjeg milosrđa.
(...)
Duša je svjesna Božje beskrajne ljubavi i savršene pravednosti i kao posljedica toga trpi jer nije odgovorila na ispravan i potpun način na tu ljubav i upravo sama ljubav prema Bogu postaje plamen, sama je ljubav čisti od njezinih natruha grijeha."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, kopitar рече

Katekizam govori o Čistilištu kao stanju (KKC 1472), kao što o tome objašnjava papa Benedikt XVI:
"Čistilište nije fizičko, materijalno, mjesto na koje se poslije smrti odlazi čistiti dušu – rekao je Benedikt XVI. Čistilište nije neki prostor, kakvim je opisan u povijesti, gdje se u vatri i muci čeka na ulazak u Božje kraljevstvo, već je unutarnji prostor bez vremena i dimenzija, odnosno to je traganje za iskupom od grijeha kako bi se došlo do Božjeg milosrđa.
(...)
Duša je svjesna Božje beskrajne ljubavi i savršene pravednosti i kao posljedica toga trpi jer nije odgovorila na ispravan i potpun način na tu ljubav i upravo sama ljubav prema Bogu postaje plamen, sama je ljubav čisti od njezinih natruha grijeha."

У Писму нема говора о томе.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Просечан србенда рече

Ако је Христова душа  бесмртна по благодати онда је и наша

(samo malo zapazanje..... nije besmrtna po blagodati, takva je nasa ljudska dusa,.... Hristova dusa je bila besmrtna, jer je On uzeo u Svoju licnost celu covecansku prirodu, i telo i dusu, i onda je dusa postala Njegova sopstvena (dusa) i zato se kaze da je Svojom obozenom dusom sisao u ad....)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, kopitar рече

Katekizam govori o Čistilištu kao stanju (KKC 1472), kao što o tome objašnjava papa Benedikt XVI:
"Čistilište nije fizičko, materijalno, mjesto na koje se poslije smrti odlazi čistiti dušu – rekao je Benedikt XVI. Čistilište nije neki prostor, kakvim je opisan u povijesti, gdje se u vatri i muci čeka na ulazak u Božje kraljevstvo, već je unutarnji prostor bez vremena i dimenzija, odnosno to je traganje za iskupom od grijeha kako bi se došlo do Božjeg milosrđa.
(...)
Duša je svjesna Božje beskrajne ljubavi i savršene pravednosti i kao posljedica toga trpi jer nije odgovorila na ispravan i potpun način na tu ljubav i upravo sama ljubav prema Bogu postaje plamen, sama je ljubav čisti od njezinih natruha grijeha."

Pa, koliko to raznih interpretacija Cistilista postoje ? :scratch_head:

Gde je onda cistilisni oganj ? ne_shvata Kakva sad ljubav ? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, Благовесник рече

Нисам ничији адвокат, још најмање РКЦ (КЦ), али и по њиховој традицији "мотор" очишћења у чистилишту (које се не узима искључиво као место, већ (и) стање), јесу молитве и заупокојене литургије, а односи се на особе које су се на земљи трудиле (али не савршено и у потпуности) да живе вером у Бога, надом у васкрсење и живот вечни и љубављу према Богу и људима.

1833657903__.thumb.jpg.3f89bdbee6990d16aa4e0b7bb5dc8163.jpg

A први ефекти јесу и то да се те душе у чистилишту услед тога окрећу од себе ка другом и не моле за себе већ мисле и моле за друге.  

Koliko znam, 'motor' ociscenja jeste cistilisni oganj, ne molitve i liturgije i ko zna sta jos nece da smisle RK.

пре 12 часа, Благовесник рече
пре 12 часа, Bokisd рече

PC kaze da je to moguce samo molitvom i liturgijom za upokojene

Дакле делује очишћујуће по питању њихових душа (и личности), на њихове ,,ситне и лакше" (шта год то значило) грехове?

Pa, ne znam bas da moze da se kaze da deluju ociscujuce, jer te molitve su upucene Bogu i sam Bog svojom miloscu spasava takve duse od osude i pakla i to samo za grehe koji su oprostivi, ne bas za sve grehe.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Bokisd рече

Pa, koliko to raznih interpretacija Cistilista postoje ? :scratch_head:

Gde je onda cistilisni oganj ? ne_shvata Kakva sad ljubav ? 

Teologija je nedovršena znanost kao što reče Ratzinger.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Вукашин рече

Нема у Писму никаквих назнака у некаквом усавршавању, или бескрајном путовању ка Богу и сл. што каже Софроније Сахаров, већ имамо поуку о 5 мудрих и 5 лудих девојака.

Koliko sam citao, postoji usavrsavanje i napredovanje u tom buducem duhovnom zivotu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 1.10.2020. at 12:21, Zoran Đurović рече

Све тачно! 

Да ли је Давид у прелести? Навео ме је у најзначајније духовне личности код нас. 

 

Ведрана Рудан - е то је тачно ! А остало је бајка....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...