Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу

[Zoran Đurović]

Управо сада, Драгана Милошевић рече

Aj sad svi da kažete ime svog episkopa? 

За мог се зна, али је битно за овог секташа/јеретика. 

[grigorije22]

пре 4 минута, Драгана Милошевић рече

Aj sad svi da kažete ime svog episkopa? 

Dzon Sumadijski.

[grigorije22]

пре 22 минута, Zoran Đurović рече

Родољубова идеологија је у овоме из Никодима изражена: "Значи ли да је СПЦ, заједно са осталим Помесним Црквама, јеретичка? Не. Из простог разлога што Црква никада не може постати јеретичка, јер је она увек Света, зато што је њена Глава, Господ Исус Христос, „Једини Свет“. То, међутим, значи да су сви њени епископи због прихватања јереси у расколу са Једном, Светом, Саборном и Апостолском Црквом".

Зато је његова празна тврдња када каже да је у СПЦ, а не наводи владику. 

Jel sadrži taj dokument te jeresi apokatastaze, hilijazma, panteizma?

[Zoran Đurović]

пре 4 минута, grigorije22 рече

Jel sadrži taj dokument te jeresi apokatastaze, hilijazma, panteizma?

Не.

[grigorije22]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Не.

Kako onda može da kaže da sadrži ako ne sadrži? Koji cilj može da mu bude da laže po tom pitanju? Koliko znam on nema neko svoju paracrkvu.

[Аристарх]

пре 38 минута, Zoran Đurović рече

Црква никада не може постати јеретичка, јер је она увек Света

грешка, мени је анђео неких Цркви (и парохија) јавио да су заблудели

И притом, тај за вас невидљиви анђео, је дошао преко Копитара па је причао ијекавицом. Рекавши ми, "знам за ваш талибанизам, и мене мучи много... оставио је ову песму.

[Драгана Милошевић]

Ма ја вам дајем на знање и храм и пароха, не могу да се сакријем нигде. Епископ тимочки Г Иларион; храм Свете Тројице, парох протојереј Милан.

[Просечан србенда]

пре 1 сат, Драгана Милошевић рече

Aj sad svi da kažete ime svog episkopa? 

Мени је еп. Давид (по некима такође сумњив због екуменизма)

[Zoran Đurović]

Белизар лајкова нешто моје старо, али вреди да проследимо Рођи и Дракчету:

Ово је фреска коју сам радио у тој црквици и види се ђорната, тј дневно шта се слика, јер ово што видиш бело и сиво око круга то су малтери који се поставе увече да би се ујутро радило, и то је био посао за тај дан. Јер је у питању закривљен простор, па је тешко за сликање, а на висини је, изнад главе, па сам само то могао да насликам. Иначе сам у форми да насликам у фреско техници 2 фигуре у природној величини за дан. И то без детаљног цртежа, него само ствари бачене овлаш у пропорцији. 

Овде је приказан Дух који лебди над водама, односно над маглином Орла, која је нешто најдаље што је могао Хабал да види, а претпоставља се да су се одатле родиле прве звезде. Нимб није позлаћен, јер се злато на фресци ставља тек после неколико дана, када се фреска просуши. У том прстену после иду неки керуби, серафи и сл. Они главати анђелчићи са крилима. У декорацији која прати целу апсиду сам насликао, са мојом госпом и Љубом Панићем, кумом,  који је дошао да буде помоћник, а историчар је уметности, све те анђелске чинове. Они су и у теологији више симболичке представе и имена, јер у принципу не знамо ништа о њима.

Композиција је крстолика, тако да анђели са стране носе хостију у табернакулуму на горе, а на дну је јагње које је жртва. Представљени су и пауни као рајске птице.

У централној линији имамо руку Бога Оца који благосиља све, Духа који се шаље и лебди над створеним и као квочка га држи у постојању, који онда силази на дарове (хостије које се чувају у табернакулуму) и освећује их (тако сам инсистирао на ономе што се у римској миси успут било изгубило, али се вратило, на епиклези, призиву Духа који све створено уједињује у једно тело Христово), а на дну, као корен је жртвено јагње, које је Алфа и Омега из Апокалипсе. Тако је у католичком храму Ава испричао без проблема сву православну теологију и живописао је на свеже, док је материја свежа.

Док пси лају, Ава урезује у Дрвету живота трагове који се неће избрисати.

Још када бих испричао у каквој муци и чуду се испевала ова песма... Само ћу један детаљ препричати...

Елем, како смо запали били у безизлазну ситуацију, без паре и динара, реших да изађем жени у сусрет и да се врнемо у Србију. Тамо нове агоније, а требало је да повучем ствари (књижурине и друго) из Италије, а у међувремену неки католички поп умре у некој пљачки (код њега, а не он), тако да нам то додатно искомпликова живот. Мене ташта мучи натенане 3 летња месеца (ваљда је то то католичко чистилиште), преговарам да будем при Храму, Пања вели да не може да се утиче на Деду, ја, како смо пробили све рокове, јер овде нам иде 1000 еу био у стану или не, крећем за Ит да попљакујем све што може па да се са неким Бугарима пребацим за Србију. Издоговарам се са њима за суботу ујутро да кренемо, а мени звони телефон у четвртак увече, дон Анђело: Падре Зоран, знаш, имао би неки послић за тебе, дон Лука би хтео неку икону, а Карлос исто (код њега сам радио ове фреске).

Ја му кажем: Мени је то ситно, треба да се врћем за Србију (на празно).

Анђело: Они мисле и нешто више, али да се види...

- Када?

- У суботу ујутро.

Ја погледах у небо, окружен са пола спакованих ствари и рекох: Господе, ако ме зајебаваш, заиста си га претерао! Мислим да ме не зезаш и да ово вреди, тако да ћу да останем у суботу, па ако се укопам, нека тако буде!

И тако повери Ава душу своју Господу, посао испочетка ситан, тек на кашичицу, а онда велик, али је дрхтало срце у Карлоса, јер је морао да тражи дозволу од владике за радове (сви радови изнад 3.000 морају да траже одобрење, а овај је био много скупљи, да не помињем цену), али ја не бих могао да останем јер би за већање било 3-4 месеца, међутим Карлос узе да ризикује своју кожу и у старту даде једну ратицу од 3.000 па да кренемо у посао. Народ гледао, чудио се слами, малтеру, глупостима, како им упропаштавамо цркву, било шпијуна који су по задатку долазили, али су сви на крају зинули кад су видели готов олтар! После годину дана дошао и владика, одушевио се. Карлос је тек тада обрисао зној са чела!

 

Одговор на: 

Oce, sa vase fejsbuk stranice iz albuma Villa Claudia, Anzio - Roma

Da li je Vasih ruku delo?

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.341604259187891.102385.188251351189850&type=3

i ako jeste, pise COPYRIGHT, 2010, da li bi dozvolili da na svom blogu sa mog profila ovde, postavim na naslovnoj minijaturnu sliku, da mi krasi blog  naravno sa navodima autora i linkom. Veliko u redu je ako je odgovor ne, razumjecu. Molim Vas napisite ukratko o ovom radu - crkvici.

[Лазар Нешић]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Господе, ако ме зајебаваш, заиста си га претерао!

Ово да уђе у антологије молитве! 

[Zoran Đurović]

пре 2 минута, Лазар Нешић рече

Ово да уђе у антологије молитве! 

Сад ће Рођа да мастурбира над овим!

Замисли, брате, све договорено за селење и мени звони телефон! Да сам отишао, не би било ових ремек дела... 

[Јелена011]

Ma vi Avo samo sebe hvalite 

 

[Zoran Đurović]

пре 2 минута, Јелена011 рече

Ma vi Avo samo sebe hvalite 

Нећу ваљда тебе? 

Дон Анђело: Ти си ушао у историју сликарства Лација. 

[Јелена011]

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Нећу ваљда тебе? 

Дон Анђело: Ти си ушао у историју сликарства Лација. 

Mene nego kako

Sta god da kazete nekom se nece svideti

[Zoran Đurović]

Да вас питам? Да ли бисте оволико ствари из житија прочитали да се Ава није хвалио? Не бисте. Житија су досадна (ловим Рођу на бућку). Гледајте колико је сада ово добро. ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНИХ ОТАЦА НАШИХ МАРКА ПЕШТЕРНИКА и ТЕОФИЛА ПЛАЧЉИВОГ: 

Када блажени Теофил изговори ову молитву, ангео Господњи стаде преда њ у облику дивнога младића и рече: Добро се молиш, Теофиле; но зашто се хвалиш количином сабраних тобом суза у суду? – И ангео му показа свој суд, далеко већи од његовог, пун дивног миомира, као од мира скупоценог, и рече: Ево твојих суза које си од срца ронио у молитвама својим Богу, и отирао их руком или марамицом или хаљином, или пак које су из очију твојих пале на земљу. Ја сам их сабрао све у овај суд и сачувао по наређењу Владике мог и Творца. И сада сам послан да ти јавим радост, да с веселошћу отидеш к Рекавшему: Блажени који плачу, јер ће се утешити (Мт. 5, 4). – Пошто то изговори и остави суд, ангео постаде невидљив.
Блажени Теофил, призвавши игумана, исприча му о јављењу Ангела и о његовим речима; затим му показа и оба суда, пуна суза: један свој, а други ангелски који је мирисао дивније од свих мириса, и моли игумана да их по његовом престављењу излију на његово тело.
У трећи дан по своме прогледању блажени Теофил отиде ка Господу да созерцава Тросунчано Божанство. А чесно тело његово положише у пештери поред милог му брата, блаженог Јована, близу преподобнога Марка. И помазаше га из суда ангелског, од чега се сва пештера испуни дивнога миомира. После тога излише на њега и сузе из другог суда, да би онај који је на земљи сејао сузама, пожњео на небу радошћу.