HRONOLOGIJA ZLA: 10 stvari zbog kojih nikada nećemo zaboraviti bitangu Miloševića i "crnu udovicu" Mirjanu Marković

[Милан Ракић]

Mirjana Marković, supruga nekadašnjeg predsednika SR Jugoslavije i haškog optuženika Slobodana Miloševića, ponovo je u fokusu javnosti nakon što joj je ovih dana ukinuta presuda kojom je osuđena na godinu dana zatvora.

Vest da se ova članica porodice Milošević-Marković približava ishodu da ne odgovara ni za jedno svoje zlodelo, pa ni za ovo, neki bi rekli banalno, koje se tiče "podstrekivanja na nezakonitu dodelu stana dadilji njenog unuka Marka", stigla je baš tokom obeležavanja 20. godišnjice NATO bombardovanja.

I dok porodice žrtava ratova bivše Jugoslavije i dalje oplakuju mrtve, a svi i dalje osećamo posledice Miloševićevih i Markovićkinih zlodela, podsećamo zbog čega je važno da nikada ne zaboravimo šta su sve učinili.

Ni sam Slobodan Milošević nije dočekao kaznu za sve što je učinio, a njegova deca, Marko i Marija, i supruga Mirjana, sa bezbedne udaljenosti i uudobnosti posmatraju šta se o njima govori u Srbiji, zemlji koja i danas živi "recidive" jednog sumanutog režima.

PROČITAJTE I...

• KRVAVI TROUGAO MILOŠEVIĆ, NATO I OVK Koji su se sve razlozi krili iza BOMBARDOVANJA SRBIJE 1999. godine

• KLINTON, OLBRAJTOVA, SOLANA, KLARK... Pre 20 godina naredili su bombardovanje Jugoslavije, a evo GDE SU SADA

• ŠRAPNELI GA RAZNELI PRED OČIMA ŽENE I DVE MALE ĆERKE Milan je bio poslednja žrtva NATO bombardovanja, a nastradao je NA KUĆNOM PRAGU

1. NATO bombardovanje

NATO je 24. marta 1999. godine počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ, da bi se kasnije vazdušni udari proširili i na privredne i civilne objekte.

Broj stradalih u bombardovanju Jugoslavije 1999. godine, tokom Miloševićevog predsednikovanja, ni 20 godina kasnije nije definitivno utvrđen.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA Milica Rakić

Među poginulim civilima bila je trogodišnja devojčica Milica Rakić iz Batajnice, koja je bila u kupatilu kada ju je pogodio geler, koja je postala simbol stradanja ovog rata. U borbi za propagandni rat, žrtvovani su i radnici RTS.

 

2. Izgubljeno Kosovo

Milošević problem Kosova nije rešavao kada je trebalo, već se na to "odvažio" tek posle sukoba u BiH i Hrvatskoj, i to vojno, što je bio povod za bombardovanje Srbije 1999. godine. Kapitulacija je potpisana u kafani "Evropa", kojom se zapravo srpska vojska povukla sa Kosova, a bombardovanje prekinuto. To je bio i početak kraja južne srpske pokrajine u sastavu Srbije.

 

FOTO: KLIX.BA / PROMO

Najstrašniji su podaci o poginulima na KiM. Procenjuje se da je na Kosovu tokom rata život izgubilo i nestalo više od 10.000 civila, a da je samo na početku sukoba, u proleće i leto 1998, poginulo nekoliko desetina hiljada ljudi. Prema podacima srpskog Komeserijata za izbeglice, do 2000. godine sa te teritorije raseljeno je oko 190.000 ljudi i to u države bivše SFRJ, a najviše njih je došlo u centralnu Srbiju.

Pitanje Kosova je i dalje naš najveći problem i u ovom trenutku traži se rešenje o konačnom statusu KiM koje bi bilo prihvatljivo i za srpsku i za albansku stranu. Bez toga, Srbija neće moći da postane članica EU, niti će joj biti omogućeno da ozbiljnije pregovara sa Briselom.

3. Još krvavih ratova

Milošević je pokretao ratove čiji su rezultati na desetine hiljada žrtava, na stotine hiljada progranin, uništena imovina, porodice i životi. Najveća ironija je što je Milošević tvrdio da u tim ratovima SRJ, odnosno Srbija - nije učestvovala.

 

FOTO: VERITAS / PROMO Kolone izbeglica

U tim ratovima, od Slovenije, preko Hrvatske i BiH, poginulo je oko 140.000 ljudi, dok skoro četiri miliona njih postali izbeglice.

FOTO: LT. STACEY WYZKOWSKI / WIKIPEDIA Granatiranje Sarajeva

Međutim, izbeglice koje su spas potražile u Srbiji, nisu mogle baš tako lako da se zadrže gde su htele i gde su mogle, a Beograd je za njih bio zabranjeni grad. Prema nekim procenama, ukupna ekonomska šteta od građanskih ratova u bivšoj SFRJ iznosila je oko 100 milijardi dolara.

4. Prisilna mobilizacija

U ratove koji su se vodili "za odbranu srpstva" i velikosrpske ideje nije slata samo profesionalna vojska, već najvećim delom mladići na odsluženju vojnog roka, ali i oni koji sa vojskom nikada nisu imali veze. Mnogi od njih se nikada nisu vratili, a veliki broj onih koji jesu, nikada nije zalečio fizičke i psihološke rane.

5. Politička ubistva

Ivan Stambolić, novinar Slavko Ćuruvija, žrtve atentata na Ibarskoj magistrali, atentat na Vuka Draškovića u Budvi... Za sve to je bio zaslužan Slobodan Milošević.

FOTO: N. RAUS / RAS SRBIJA Ivan Stambolić

U pravosnažnim presudama u slučajevima Stambolića i Budve, srpski sudovi su u tri instance utvrdili da je Milošević "iz niskih pobuda" naredio ubistva političkiih neistomišljenika.

6. Napuštanje zemlje - zauvek

Prema podacima UNHCR-a, od 1991. godine izbeglo ili je raseljeno između 3,7 i četiri miliona ljudi sa prostora bivše SFRJ. Iako je većina promenila mesto življenja u okviru bivših republika, ni najmanje nije zanemarljiva brojka od od 600.000 do 800.000 koji su emigrirali u zemlje Evropske unije, dok je njih između 10.000 i 15.000 zatražilo azil u SAD i Australiji.

FOTO: V. LALIĆ / RAS SRBIJA

Svi oni otišli su da se ne vrate u bilo koju od republika u kojima su živeli. Tako su čitave generacije napustile ove prostore, deca rođena ovde, nastavljala živote "tamo negde", iz početka, bez ičega, i veoma često sećajući se strašnih scena koje su tokom ratova preživeli.

7. Velika pljačka pod okriljem države

Pod budnim okom i u režiji države osnovane su najpre "Dafiment banka" a zatim i "Jugoskandik", piramidalne štedionice koje su opljačkale destetine hiljada građana.

FOTO: G. SRDANOV / RAS SRBIJA Jezdimir Vasiljević

Bajka o lakoj zaradi trajala je neko vreme, kada je ceo sistem doživeo krah a ušteđevina većine građana otišla u nepovrat. Iako su osnivači ovih banaka bili Dafina Milanović i Jezdimir Vasiljević, kasnije je otkriveno da je to bio državni projekat iza kojeg je stajao prvi bankar Srbije - Slobodan Milošević.

PROČITAJTE I...

 

• Pre 25 godina pojavili su se Dafina i Jezda, a onda je usledila VELIKA PLJAČKA NARODA

• MALVERZACIJE SA DRŽAVNIM STANOVIMA Kertes, Ivković i Kneževićeva OSLOBOĐENI OPTUŽBI, nastavak suđenja Mirjani Marković u februaru

• SVI ZLOČINI PORODICE MILOŠEVIĆ Dugi niz nedela za koja Sloba, Mira i njihova deca NIKADA NISU KAŽNJENI

Banke su nudile enormne kamate do čak 160 odsto mesečno. Sve više se ljudi uključuje u "projekat", a dnevne isplate postaju veće nego uplate. Krah se desio 1993. godine kada "Dafiment" proglašava bankrot, a Jezdimir Vasiljević beži iz zemlje.

FOTO: IGOR JOVANOV / RAS SRBIJA Mihalj Kertes

Samo su retki uspeli da izvuku novac, među kojima naravno nisu bili državni funkcioneri, pa su svoj novac izvukli Milutin Mrkonjić, Mihalj Kertes, Radoman Božović, Željko Ražnatović Arkan... Oštećeno je 150.000 ljudi za 450 miliona maraka. Ne zna se tačno koliko je novca izneto iz zemlje i da li je korišćen za finansiranje Miloševićevog režima. Država je vraćala i ove dugove.

8. Hiperinflacija

Sve je počelo 1990. godine, koja je završena inflacijom od 121,7 odsto, a godinu dana kasnije inflacija je iznosila 235 odsto. Pre toga, država je "zamrzla" celokupnu deviznu štednju građana, kako je i nastao problem "stare devizne štednje", koju oni koji su je imali nikada neće dobiti u punom iznosu. Nju Srbija i 25 godina kasnije i dalje otplaćuje.

FOTO: WIKIPEDIA / RAS SRBIJA

Procene su da su obaveze banaka prema građanima Srbije i Crne Gore iznosile 8,7 milijardi maraka. U tom periodu kurs nemačke marke na crnom tržištu povećan je za više od 1.100 odsto.

Procena ekonomista iz devedesetih je da je 4,7 milijardi maraka zahvaljujući sivoj emisiji novca otkupljeno od građana za dve godine. Jugoslovenska hiperinflacija je trajala 24 meseca.

9. Redovi za hranu, bonovi, šverc benzina...

Ekonomske sankcije SRJ su uvedene 1992. godine, kada počinju i nestašiće ulja, šećera, deterdženta... Bio je ograničen i promet strateški prehrambenih proizvoda pšenice, kukuruza, brašna, i oni postaju retkost na tržištu. Ta godina završava se sa godišnjom inflacijom od 19.755 odsto, dok je godišnji rast crnog kursa dostigao 18.789 odsto!

FOTO: K. KAMENOV / RAS SRBIJA

Uvedeni su bonovi za benzin i dizel gorivo, pa je svaki automobil imao pravo na 40 litara benzina mesečno, naravno ako ga bude na pumpi. Redovi su bili jezivi, a bonovi su se "na crno" prodavali za više novca nego što je bila njihova vrednost. Plata je iznosila samo nekoliko maraka, ali pre podne, jer bi je popodne "pojela" inflacija.

10. Izborna krađa i protesti 1996/97

Krađa na lokalnim izborima bila je povod za građanske i studentske proteste, a pravi razlozi leže u nezadovoljstvu građana teškom socio-ekonomskom situacijom, izolaciji zemlje i želji ljudi, pre svega mladih, za promenama. Demonstracije su počele u Nišu, a kasnije su se vrlo brzo proširile na sve veće gradove u Srbiji.

FOTO: SRDJAN SUKI / EPA;

Građanske proteste organizovala je Koalicija zajedno, a uporedo sa njima počele su i studentske demonstracije. Režimski mediji njihove učesnike nazivali su "špijunima" i" stranim plaćenicima".

FOTO: SRĐAN SUKI / EPA;

Najmasovniji skup demonstranata bio je u novogodišnjoj noći, kada se na centralnim beogradskim ulicama okupilo oko pola miliona ljudi. Početkom februara, zbog pokušaja vlasti da spreči šetnje, koalicija Zajedno pozvala je građane da iz različitih pravaca dođu na Trg Republike. Međutim, kolona sa Novog Beograda blokirana je korodonom na početku Brankovog mosta, a pokušaji protestanata iz drugih pravaca da im se priduže takođe je sprečila policija. Na demonstrante su puštani vodeni topovi, a građani su udarani i pendrecima.

Građanski protesti trajali su 88 dana, a studentski 117. Završeni su intervencijom OEBS-a i donošenjem specijalnog zakona čije je usvajanje tražio Slobodan Milošević kako bi se izvukao iz situacije u koju je sam upao. Tim zakonom priznata je pobeda opozicije na lokalnim izborima u Beogradu i drugim gradovima na osnovu nalaza misije OEBS-a.

U drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji, koalicija opozicionih partija "Zajedno" koju su predvodili Zoran Đinđić, Vuk Drašković i Vesna Pešić, pobedila je u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac.

 

FOTO: PROFIMEDIA Zoran Đinđić

To je bila prva pobeda srpske opozicije od uvođenja višestranačkog političkog sistema 1990. koja je uzdrmala Slobodana Miloševića i tadašnju vladajuću koaliciju SPS-JUL, zbog čega su pokušali da prekroje volju građana.

Za šta je suđeno Miri Marković

Podsetimo, Apelacioni sud u Beogradu pre nekoliko dana ukinuo je prvostepenu presudu kojom je u junu prošle godine na godinu dana zatvora bila osuđena nekadašnja predsednica JUL-a Mirjana Markovića povodom optužbi da je 2000. godine uticala na vladinu komisiju za nezakonito dodeli državni stan dadilji njenog unuka.

Ovom odlukom naloženo je da se suđenje ponovi pred Višim sudom u Beogradu i otklone sve nelogičnosti iz presude i povrede krivičnog postupka.

PROČITAJTE I...

 

• ZA UBISTVA I ŠVERC NEMA EPILOGA Mira Marković za ove UŽASNE ZLOČINE izgleda nikada neće biti kažnjena

• UKINUTA PRESUDA MIRJANI MARKOVIĆ Posle 16 godina od početka postupka ide se na NOVO SUĐENJE

• PRVA PRESUDA MIRI MARKOVIĆ Osuđena zbog stana, a njeno ime vezuje se za MNOGO MRAČNIJE ZLOČINE

Markovićevoj se sudilo u odsustvu, jer je nedostupna pravosudnim organima Srbije i za njom je 2005. godine raspisana međunarodna poternica.

Ona je optužena da je podstrekavala Živku Knežević da bez neophodne procedure pribavi stan u Beogradu od 47,36 kvadratnih metara Iloni Pešić, dadilji njenog unuka.

Ipak, njeni gresi sežu dalje od jednog stana, te se uz ime nekadašnje prve dame vezuju i ubistva Ivana Stambolića i Slavka Ćuruvije, šverc duvana devedesetih godina i druge mahinacije cele predsedničke porodice, koja je na vlasti bila tokom smutljivih vremena.

Ratovi, žrtve, sankcije, nemaština, poniženje, izgubljeno Kosovo i neviđena inflacija koja je pojela srednju klasu, tek su neki od razloga zbog kojih će par Milošević-Marković i njihova deca uvek biti omraženi među Srbima.

[Nebojš.a]

Један малени мртвац, као и сви што смо, који се својевремено прикачио на зицер.

И том маленом мртвацу је све јасно, као што је и другима све јасно. Сад, да ли драми или тражи неку корист друго је питање. Искрено, мислим да драми.

Али што се нас тиче: ако пребирамо рачуне са умирућим лавом значи да га, макар и на крају, уважавамо. Ја бих га пустио. Као показатељ.

Чак и ако би се поново политички активирао, што не верујем, а што ме не би чудило, пустио бих га.

 

 

[Nebojš.a]

Ракић није разумео да си ироничан.

Или ниси нормалан.

[Милан Ракић]

пре 2 минута, farisejski.bukvojed рече

https://svetosavlje.org/tacno-izlozenje-pravoslavne-vere/100/?pismo=lat

Да! Врло пластичан и садржајан опис непомјаника са ових страна. Елем...

On se, kako rekosmo, rađa iz bluda, te tajno biva odgajan, a onda nenadano ustaje i podiže bunt i caruje. A u začetku svoga carovanja, ili bolje reći tiranije, on se predstavlja svetim; a kada ovlada, on proganja Crkvu božiju i otkriva svu svoju zlobu. 

пре 3 минута, farisejski.bukvojed рече

Doći će, naime, sa znacima i čudesima lažnim, patvorenim a ne istinskim, i prevariće one u kojih je slaba i neutvrđena osnova njihovog rasuđivanja, i udaljiće ih od živoga Boga, tako da budu sablažnjeni, ako je moguće, i oni koji su izabrani.[9]
Međutim, biće poslani Enoh[10] i Ilija Tesvićanin[11] i oni će srca otaca obratiti ka deci, odnosno ka sabranju u Gospodu našemu Isusu Hristu i učenju apostola, i biće od njega pogubljeni.

 

[goranger]

Vječnaja pamjat

[Нифада]

пре 1 сат, Nebojš.a рече

Ракић није разумео да си ироничан.

Или ниси нормалан.

По дефиницији,

Иронија (грч. εἰρωνεία, eironeia — лажно игнорисање) је језички израз и стилска фигура којој је право значење речи:

1. Фино (прикривено) исмевање при ком се говори обратно од онога што би требало рећи (нпр. „мудра глава“, а говори се о глупаку); подсмех, поруга уопште.

2. Прекретница догађаја који се оштро разликује од жељеног или очекиваног тока; веома уочљива препрека између високих замисли и ситне стварности која би требало да буде њихово остварење (иронија случаја-судбине).

Некако када би неко најавио да је нешто што каже иронија,то онда не би било интересантно. Овако,увек остаје како ко схвати.

[Nebojš.a]

Лепо од тебе.

[Bokisd]

Meni licno tacke 1,2, 3,6, su problematicne i ne stoje, za ostalo je vise - manje opravdano.

(mislim, kriv je za NATO ... hronologija zla u odnosu na NATO bombardovanje, da li to znaci da je NATO manje zlo ili mozda nije zlo,.... BLIC novine, kako ga prekrstise BLJUC... )

[Ana B.]

пре 3 минута, Bokisd рече

Meni licno tacke 1,2, 3,6, su problematicne i ne stoje, za ostalo je vise - manje opravdano.

(mislim, kriv je za NATO ... hronologija zla u odnosu na NATO bombardovanje, da li to znaci da je NATO manje zlo ili mozda nije zlo,.... BLIC novine, kako ga prekrstise BLJUC... )

Da jeste Miloševiću teško bilo da  bude bombaš samoubica, pa zamolio Nato 

[Јелена М.]

Живели смо тада у незамисливим условима. Без ичега.

То ме је пробудило и окренула сам се Богу!

Све остало из тог времена желим да заборавим.

[АлександраВ]

пре 57 минута, Јелена М. рече

Све остало из тог времена желим да заборавим.

Нити желим нити могу. Да не набрајам сада овде све, то би било око десет година моје живота приче, и то у оно време када сам постала мајка и родила два сина (1995. и 1997. године). Али, зашто не желим да заборавим? Због тога што не могу да пустим мог Слободана (о ироније!), школског друга, звали смо га Бица, само су га покупили пар дана пошто се његова мама збуњена није снашла и примила је позив за ЈНА, жив је спаљен у Вуковару, не могу да пустим мог вољеног Шомија, Александра Делетића, и још увек мислим да се битанга моја смуца негде по Београду док певуши Џонијево "не желим ништа лоше да ти урадим" и жури ка РТСу да одради тај свој посао који га је залепљеног за отопљени бетон однео на небо те 1999, не могу да пустим Марка, свог ујака који је нестао док је бранио Косово и Метохију, не могу да пустим своју фамилију која је бежала из Лике у току "Олује", не могу да пустим још пуно њих, не желим да заборавим. Нити један једини тренутак, ни своје мисли, ни осећања ни борбу да успем да останем жива и нормална својој деци у свом том лудилу. И пратим, пажљиво и опрезно, шта се даље збива. И покушавам да потрчим, колико год могу, и да застанем ако морам, да бих наставила. Као када око тебе звижде меци, а ти преко пољане покушаваш да се домогнеш шуме.

И колико сам мрзела Милошевића, дуго и јако мрзела, то памтим, али сам пустила то осећање. И не, сада не мрзим тог несрећног Слободана, нема га, мртав је. Не мрзим ни ту Мирјану, и она је мртва. А ја сам жива и немам намеру да их мрзим и сада умирем због њих. Као што су у мени живи и мој добри Бица, блесави Шоми и драги Маре, тако живе и те године.

[Јелена М.]

пре 5 минута, АлександраВ рече

то памтим, али сам пустила то осећање.

Управо то.

Амин.

[gavrosaurus]

On 1.4.2019. at 1:46, АлександраВ рече

Нити желим нити могу. Да не набрајам сада овде све, то би било око десет година моје живота приче, и то у оно време када сам постала мајка и родила два сина (1995. и 1997. године). Али, зашто не желим да заборавим? Због тога што не могу да пустим мог Слободана (о ироније!), школског друга, звали смо га Бица, само су га покупили пар дана пошто се његова мама збуњена није снашла и примила је позив за ЈНА, жив је спаљен у Вуковару, не могу да пустим мог вољеног Шомија, Александра Делетића, и још увек мислим да се битанга моја смуца негде по Београду док певуши Џонијево "не желим ништа лоше да ти урадим" и жури ка РТСу да одради тај свој посао који га је залепљеног за отопљени бетон однео на небо те 1999, не могу да пустим Марка, свог ујака који је нестао док је бранио Косово и Метохију, не могу да пустим своју фамилију која је бежала из Лике у току "Олује", не могу да пустим још пуно њих, не желим да заборавим. Нити један једини тренутак, ни своје мисли, ни осећања ни борбу да успем да останем жива и нормална својој деци у свом том лудилу. И пратим, пажљиво и опрезно, шта се даље збива. И покушавам да потрчим, колико год могу, и да застанем ако морам, да бих наставила. Као када око тебе звижде меци, а ти преко пољане покушаваш да се домогнеш шуме.

И колико сам мрзела Милошевића, дуго и јако мрзела, то памтим, али сам пустила то осећање. И не, сада не мрзим тог несрећног Слободана, нема га, мртав је. Не мрзим ни ту Мирјану, и она је мртва. А ја сам жива и немам намеру да их мрзим и сада умирем због њих. Као што су у мени живи и мој добри Бица, блесави Шоми и драги Маре, тако живе и те године.

Баш ово осећам, ову енергију, ову врсту спутаности, неслободе коју смо осетили тих година и коју не желим да правдам неким осећајем патетике са временске дистанце поготову што се код нас историја дешава in vivo. Увек. Стално се нешто дешава, и сад је тако.

Нећу и не могу да ламентујем над оваквима, нећу и не могу да заборавим сопствени млади живот (и животе свих око мене) и нећу никада да прихватим да је некакав милошевић/марковић симбол "борбе против зла".

[Milan Nikolic]

Слоба и Мира су доста згрешили, али овај текст је нешто поквареније.

[Вилер Текс]

И наравно нећемо ни заборавити битанге са Запада којима је Слободан једно време био послушник и фактор мира и стабилности, који би да нас уче преко својих медија у Србији ко је и шта је био Слоба, а они су ето фини и добри.