Претражи Живе Речи Утехе

Putin ODLUČIO: Od 1. jula LGBT osobe u Rusiji će morati "na liječenje" KOLEKTIV.ME U ruskim klinikama uskoro će biti uvedeni seksolozi koji će pomagati pacijentima da „prevladaju“ homoseksualnost i razne seksualne „mentalne poremećaje“, navodi se u uredbi...

Svaka osoba na svetu ima karte koje su joj podeljene na samom startu i sa tim kartama mora igrati komplikovanu igru koja se zove život. Dodeljene su nasumično, a o sreći zavise vaši geni, mesto gde ste rođeni, finansijske mogućnosti vaše porodice…Kakve god vam okolnosti život pruži, vi ste ti koji odlučujete da li ćete biti žrtve ili oni koji preživljavaju. Vi imate kontrolu nad izborom da li svoj život učiniti slatkim ili kiselim. Oni koji odaberu sladak život, oni koji preživljavaju, su najjači. {adselite}"Najlepši i najbolji ljudi koje poznajemo su oni koji su doživeli poraz, upoznali patnju i gubitak, borili se u svakom trenutku i pronašli put iz najtamnijih dubina. Ove osobe znaju da cene, osetljive su i imaju razumevanja prema drugima. Život im je dao iskustva koja su ih napunila saosećanjem, ljubaznošću i dubokom empatijom. Divni ljudi se ne rađaju takvi, oni takvi postaju”,rekla je Elizabeta Kubler-Ros, psihijatar i autorka iz Švajcarske. Ljubazni ljudi donose svetlo u svet zato što su izašli iz mraka U svetu tame u kojem su rođeni, ljubazni ljudi svojom su pozitivnošću osvetlili živote drugih. Upravo su njima dodeljene "nesrećne" karte poput loše porodične situacije ili siromaštva. Ne samo da su naučili kako da uspeju u životu, naučili su i kako preći preko loših stvari i izdići se iznad njih. Odgurnuli su svoje "štake" i nekako postigli nemoguće: potrčali su i dostigli sve one koji su imali više sreće i bolje okolnosti. Dok su neki dobili set divnih olovaka u boji, oni su dobili jednu običnu, napola potrošenu olovku sa kojom su obojili svoj život šarenije i bleštavije od ostalih.

Dugo proučavam teološka pitanja PC i RKC,najviše iz ličnog "interesa" (inače sam iz "mešovitog" braka). Ovo pitanje potiče iz moje lične situacije jer je u pitanju jedna veoma bliska starija osoba od mojih predaka,krštena kao katolik. Pitanje se može posmatrati kao opšti slučaj pitanja "Da li se obični katolici spasavaju".Stim što sam emotivno uključen u ovo pitanje. Pre 10tak godina pitao sam pravoslavnog sveštenika za ,da li je potrebno da se upiše u PC da bi imala spasenje..Pop je rekao da nema potrebe da prelaze u PC, da se svako spasava kroz "svoju" Crkvu.Inače taj meni blizak predak stanuje pored popove kuće,pa su imali i izvjesne komšijske odnose. Kako sam teološki napredovao mene je mučilo to osjećanje i pogađalo me ta podjela crkava i stalno sam od raznih ljudi,običnih ili teologa slušao "pretnje" da katolici se neće spasiti..i to me je sve lično pogađalo zbog meni bliskih osoba s kojima sam odrastao. Proučavajući forum i teologiju shvatio sam da PC nema jedinstvenog stava o katolicima. Pitanje za vas ovde je, da li je moguće da npr. dotični pop s kojim sam ja razgovarao,je na izvjestan način procijenio "pravovjernost" tih mojih srodnika tj njihovu mogućnost da iako formalno upisani u "raskolu", da je njihova živa vjera sačuvana od bitnijih zabluda, da im srce nije u raskolu,što zbog života u mješovitoj sredini (Bosna), porodičnih veza, poimanja Hriscanstva,redovno su na slavama kod komsija,rodbine..ponekad i na liturgiji,dok je katolicki hram bio neobnovljen isli su u pravoslavni,itd.. Tj da na neki način za njih je put spasenj izvjesniji dok su tu gdje jesu, nego da prelaze u PC.I ne samo izvjesniji, nego ništa manje moguć nego za nekoga ko je u PC.(Jer pretpostavljam da je on zaključio da je manje moguć , da bi bio dužan da savjetuje da ih upoznam sa PC,da ih približavam i "nagovaram", jer zapravo najviše pogađa moju dušu ,koji sam kršten u PC i naslušao sam se priča o jedinosiinitosti, nego njih,koji cijeli život žive zapravo u jedinstvu).Jer slušajući određene teologe PC mislkio sam da je moj zadatak da ih ja "prekrstim" u PC, međutim uvijek se sjetim odgovora tog lokalnog popa pre 10 godina,dakle moje bi bilo da poštujem tu njegovu odluku ako hoću da budem dosledan. Da dodam još Par godina kasnije,Upoznavsi neke teološke pojmove jednom sam vršio "inspekciju" njihove vjere, i dobio sam sledeće odgovore: Papa je poglavar u katoličkoj crkvi, ne za sve Hrišćane (primat) tj pravoslavci ne moraju da priznaju papu za poglavara, papa nije nepogresiv, u visokom kleru cesto je bilo zlocinaca,bilo bi dobro da popovi mogu da se žene,Stepinac mi nije svetac...i još poneke stvari..naravno za filioque i te dubinske stvari nikad nisu ni čuli a kamoli da o tome nešto vjeruju.Jedno da kažem narodno katoličanstvo,po mom mišljenju koje ima korijen u Bosni još dok su franjevci sami birali sebi vođr pod Turcima..

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, uhapsili F.J. (42) i B.C. (39) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo izazivanje panike i nereda. Oni se sumnjiče da su na društvenim mrežama širili lažnu informaciju da "u naredna dva dana vodu u Beogradskom vodovodu ne treba koristiti za piće, jer se u vodu greškom prosuo metan, pun kancerogenih čestica" i na taj način izazvali uznemirenost i paniku među građanima, saopštio je večeras MUP. Osumnjičenima F. J. i B. C. određeno je zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu. Kako se navodi, uhapšeni B.C. je zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Takođe, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, protiv još šest osoba, zbog sumnje da su počinili isto krivično delo, biće podnete krivične prijave u redovnom postupku, piše u saopštenju. izvor

Smrt bliske osobe predstavlja životni događaj koji donosi najveći stres i najveću životnu promenu. To je najteži od svih gubitaka, jer je bezuslovan, nepromenljiv i gubitak koji nas uvek zatekne – za koji nikada nismo dovoljno spremni. Njegova težina ogleda se i u tome što ovaj vid gubitka često predstavlja i gubitak sigurnosti („Šta će sada biti samnom?”), gubitak vere („Kako je Bog mogao da dozvoli da se to dogodi?”), gubitak mogućnosti („Mnogo smo toga još mogli zajedno”), gubitak identiteta („ja bez njega ne znam ko sam…”) i gubitak smisla („život više nema smisla”). Gubitak pokreće proces tugovanja koji ima određene faze i zakonitosti iako svaki čovek raguje različito i na sebi svojstven način. Iskustvo pokazuje da većina ljudi tokom procesa tugovanja prođe kroz četiri faze. Prvu fazu karakteriše obamrlost, šok i neverica. Ožalošćeni se oseća zbunjeno, bespomoćno i izgubljeno. Javlja se neverica, negacija i tendencija da se život nastavi kao i do tada. Često je i funkcionisanje na „automatskom pilotu”, distancirano i bez emocija ili uključivanja. Kako osoba postaje svesnija da se gubitak dogodio, tako prelazi u fazu čežnje i protesta koja predstavlja period burnih emocionalnih odgovora na svest o realnosti gubitka.