РОДИТЕЉИ МОНСТРУМИ

[Adelaida]

Pa da...ali vidis nece niko o tome da prica. A postoji, do suda retko dolaze ti slucajevi...kazem izgube se u centru za socijalno. Ono bas ako je neko uporan pa prijavi u policiju, pa u dom zdravlja odvede dete na pregled pa redom..inace...sve ostane na tome "Cuti"

[Bokisd]

пре 15 минута, Adelaida рече

ja lepo otvorim vrata i izadjem iz stana i predstavim se lazno kao pandur i pitam da li ima nekih problema i zamolim gospodina da mi pripremi licnu kartu dok odem po svoju legitimaciju i pozovem kolege jer danas eto nisam na duznosti  pobegao je dok sam napravila 3 koraka ka svome stanu

    .. (uf,... da sam bio na tvom mestu, zaboravio bih na trenutak da sam hriscanin, malo da obnovim moje djudo i djiu - djicu vestine...  ... )

[Adelaida]

пре 1 минут, Bokisd рече

zaboravio bih na trenutak da sam hriscanin, malo da obnovim moje djudo i djiu - djicu vestine... 

Mogu se praktikovati borilacke vestine i sa hriscanskim mirom....

[Bokisd]

Управо сада, Adelaida рече

Mogu se praktikovati borilacke vestine i sa hriscanskim mirom....

Very tesko (bar po mom iskustvu)... ali, na ovog tvog sa stepenista bi sa' unutrasnji mir'  i osmehom primenio jednu tehnikicu iz djudo'... 

[SerbCro]

U nekim filmovima tako poneki heroj izbavi neku jadnu dusu zarobljenu  kandzama makroa, od prostitucije I sl, ali je cinjenica da u realnom svetu za te ljude ne mari ni sustav, ni pravosudje, ni policija, niti oni sami vide izlaz, pa cesto I negiraju da su zrtve, zbog raznih strahova I ucjena. 

[АлександраВ]

пре 30 минута, Adelaida рече

Cuti za ovo, cuti za ono, cuti o ovome, cuti o onome...i sta na kraju imamo?

Имамо свашта. Не само због тога што ћутимо/не чинимо, него и због тога шта и како причамо/чинимо.

Данас сцена из паркића - 3 девојчице VS 1 девојчица - играју жмурке, она жмури, играју шуге, она је шуга, играју било шта и сваки пут њој уваљују да буде у оној "лошијој" позицији. Она се некако бори са тим, криво јој је, али се и даље игра са њима. У једном тренутку, стиже једну од њих и каже "шуга". Ова мала почиње да кмечи и каже - није фер, хајде да играмо зума зума зум да видимо ко је следећи. Намештају тако да поново шуга испадне она "усамљена" девојчица. Међутим, она се буди и једноставно каже - нећу.  И онда оно што ме је стварно уздрмало - једна од њих јој прилази и каже јој - хајде, буди шуга, даћу ти бомбону. Тренутак тишине, и мала јој одбруси - нећу, не треба ми твоја бомбона, и одлази на љуљашку, сама. На моје запрепашћење, једна од те три долази код ове са бомбоном и каже - дај мени, ја ћу да будем шуга.... и настављају да се јуре.

Не знам колико има везе са темом, не превише, али сам имала потребу да ово напишем. На том узрасту од 7-8 година (наравно и раније), у тој деци се ми родитељи огледамо. Наши ставови, наши поступци, речи, итд. И тако деца доносе одлуке - продаћу се за бомбону или нећу. Усамљеност у таквим одлукама им треба објаснити, попунити, ублажити, и водити их да буду људи.

Зашто ћутимо (или не), када видимо другог у патњи, неправди, као жртву злочина? Осим страха који нам се додатно подгрева на разне манипулативне начине, тако смо научени, тако нам је показано када смо били мали и током одрастања. Окрени главу и то што не видиш не постоји. Не може те угрозити, не може те повредити, не може те разбудити. А требало би да будемо веома будни.

[Adelaida]

1 hour ago, АлександраВ рече

Зашто ћутимо (или не), када видимо другог у патњи, неправди, као жртву злочина? Осим страха који нам се додатно подгрева на разне манипулативне начине, тако смо научени, тако нам је показано када смо били мали и током одрастања. Окрени главу и то што не видиш не постоји. Не може те угрозити, не може те повредити, не може те разбудити. А требало би да будемо веома будни.

Potpuno delim tvoje misljenje. 

 No....sto rece Njegos " Pleme moje snom mrtvijem spava" 

[АлександраВ]

Случај детета старог пет година које је усред Москве нађено како живи у нељудским условима запрепастио је цео свет, а оправдање њене мајке је невероватно.

Ирина Гарашченко, мајка руске „дивље девојчице“ која је спасена из стана препуног смећа и бубашваба, рекла је да је подизала своје дете „у добрим условима“ и оставила стан чистим.

Забринути доктори у Москви кажу да петогодишње дете које се зове Љубов не може да говори, никада није видело воће нити спавало у кревету, и ужасава се воде.

Она, међутим, тврди да воли своје дете и да јој је неко подметнуо смеће у стан.

Говорећи први пут иза решетака на суду, Ирина је новинарима рекла како истражитељи из Москве сматрају да је тукла дете и занемаривала је, али негира да је то истина.

Страшни услови у којима је мала Љубов пронађена шокирали су Русе, а заштитница грађана за децу Ана Кузњецова лично је посетила девојчицу у болници.

Стање дома у којем је девојчица живела с мајком тако је лоше да су спасиоци морали да носе опрему за хемијску заштиту кад су ушли у стан.

Гарашченко инсистира на томе да је своје дете подизала у добрим условима.

– Истражитељ му је рекао да тучем своје дете и терам је да се убије. Али, ја сам њена мама, ја сам је родила. Она ми је прво дете, имала сам тад 41 годину. Пет и по година сам је хранила и одгајала. Наравно да је волим, никад је не бих оставила – каже мајка и додаје да не разуме шта се догодило у стану и да жели да оде и сама види о чему се ради.

 

Међутим, она је у притвору.

– Не пуштају ме да идем тамо и не дају ми да видим своју ћерку. Не знам шта се у стану догодило. Привели су ме у близини стана – рекла је она.

Према њеним речима, могуће је да јој је неко то подметнуо. Она је рекла да је свега неколико сати није било код куће, међутим суседи тврде да је дете данима било само. Када су чули дечји плач, позвали су полицију.

– Зарађујем новац, плаћам за све, издржавам је и храним. Била је у добром стању – додаје Гарашенко.

Како је истакла, није истина да дете не уме да комуницира, али је рекла да Љубов није ишла у вртић и да се она сама брине о њеном образовању.

– Бринем се као и свака друга мајка. Желим да је видим, загрлим и пољубим, она је моје дете и борићу се за њу – рекла је она.

Лекари који се брину за девојчицу тврде да она не говори и да само испушта неповезане звукове. Морали су да јој хируршки уклоне огрлицу која јој се урезала у врат. Утврдили су да дете нема психичких потешкоћа у развоју, већ да је све резултат дугогодишње небриге.

– Спава у столици, склупчана. Никад није видела воће. Кад смо јој понудили мандарину, није знала шта да ради с њом и само ју је гледала. Кад ју је пробала, била је видно задовољна и насмејала се. Јако се боји воде и још имамо проблема с њеном хигијеном јер не жели да се купа. Плаши се и електронских уређаја – рекао је лекар и додао да због тога нису могли да јој ураде ЕКГ.

izvor

https://t.me/breakingmash/10839

Vjeruje se da malena, otkad se rodila, nije izašla iz stana i nije imala nikakav kontakt s drugim ljudima osim s majkom. Protiv nje je podignuta optužnica za zanemarivanje deteta i pokušaj ubistva.

“Ona ne zna da govori, samo ispušta neke neartikulisane zvuke. Ponudili smo joj da pije vode i popila je dvije litre odjednom”, naveli su istražitelji.

“Đubre koje se raspada smrdjelo je nesnosno. Umalo se nismo onesvijestili od prizora koji smo zatekli u stanu. Djevojčica je sjedila pored prozora u kuhinji. Bila je skoro gola, na sebi je imala samo kapu i nekakvu iscjepanu majicu. Plakala je. Hrane nije bilo i svuda su bile bubašvabe”, rekao je jedan od komšija koji je prvi ušao u stan prije nego što je pozvao policiju.

Komšije navode da je majka Irina Garaščenko (47) prije pet godina došla s kćerkom i da je poslije rekla da je djevojčica otišla da živi kod babe. Otac djevojčice je deportovan u Ukrajinu. Susjedi navode i da je majka djevojčice izgledala normalno, uvijek je bila propisno obučena i tvrdila je da radi na održavanju čistoće u susjednom stambenom bloku.

izvor

 

[АлександраВ]