Сексуални односи по Календарчету

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Vladan3 рече

Добро.

Али значи, на крају, за мене нема чоколаде?

Vlad, tebi je dosadno,

[Bokisd]

пре 5 минута, Православни Србин рече

Треба да знаш да је велики део отачке литературе намњен монасима, да их подстакне и охрабри у њиховом подвигу и не треба све ту да се прихвати као меродавно за мирјане. Постоји у отачкој литератури, оно што је намењено за  монахе и оно што је за мирјане. И то треба разликовати. Величање девствености је намењено пре свега монасима, а величање брака мирјанима. И у томе је сва мудрост Отаца.

Izdvojio sam ovo, jer je mozda najbitnije.

Sigurno je neophodno da se primenjuje ono od otaca koje je samo za one u braku ili samo za one koji su u monastvu, inace, verovatno mogu nastati svakavi duhovni i psihicki i svaki drugi problemi zbog primene monaskih stvari u braku.

Nasao sam ovu besedu od Zlatoustog na ove stihove od Pavla o uzdrzanju. Treba sve to dobro procitati i nekako svariti u glavi.

Jednostavno, o ovome pricam , sto kaze Zlatoust :

"Видимо сада потпун смисао речи апостола Павла. Он каже да је девственост боља, али човека не присиљава на то, прибојавајући се поражавајућег исхода. Боље је женити се и удавати неголи упаљивати се (стих 9). Тиме свети Павле жели да истакне како је разорна моћ страсти над нама. Он под тим подразумева „Ако сте искушавани великом страшћу, онда умањите своју патњу и угушите је кроз брак пре него што пропаднете".

Ali, cak i oni koji su u braku, mogu putem medjusobnog dogovora da podrzavaju tu' devstvenost, tako da u neku ruku, nisu zakinuti za te' neke dobre stvari koje covek moze dobiti od takovog ( devstvenog ) nacina zivota.

[Bokisd]

пре 16 минута, Гајић рече

Ти не конташ своју природу нити састав исте, превиђаш расположења и не знаш шта је грех.

Зато је Бог и савршено миран према безбожницима. Дао нам се цео, а ко Га не верује оцбацио Га је зарад калкулисане фантазије! Смрзнем се када те читам. 

A, zbog cega se konkretno smrzavas ?

[Vladan :::.]

пре 4 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Vlad, tebi je dosadno,

Ево од мене који се досађујем поклон за све на теми да се мало запосле и то баш од Деда Мраза што рече ВСБ.

[Guest Гајић]

пре 1 минут, Православни Србин рече

Јесте, суштина је универзална, али су они другачије о полности говорили монасима а другачије ожењеним и удатима. Јер су тиме хтели и једне и друге да подстакну да истрају на путу који су изабрали. То не значи да је суштина различита, суштина је Христос и Спасење, али је начин говорења о тим питањима различит кад су се обраћали овима двема групама људи.

 

Имао бих овде што шта да упитам апропо твог одговора, но одвућићемо тему у аут, што неки већ чине.

Све исто важи за монаха и за мене, јер и ја сам заветован браком. Е сада је упитно коме и Коме је се верно. Ако ли угађам, онда нисам хришћанин, већ лицемер и трговац! Тако да је литература отаца универзална, али све је до човека.

 

[Guest Гајић]

пре 4 минута, Bokisd рече

A, zbog cega se konkretno smrzavas ?

Хоћеш ли ми одговорити на питања 

Али ти да одговориш, све од тебе  понуђено ми знам на памет цитологу 

[Bokisd]

пре 11 минута, Православни Србин рече

@Bokisd  ,  и да, нема разлога да се верује да, ако неко воли неку жену, да је мање у стању да воли Бога. Има једна одлична књига зове се ,,Хришћанска филозофија брака", у којој је наведен пример једног епископа који је, угледавши једну прелепу жену, ускликнуо Богу и захвалио му се што створи једну тако лепу жену и још пуно таквих. Дакле, итекако је могуће волети и славити Бога и кроз љубав према жени.

Иначе, вреди прочитати ту књеигу, мислим да је ту дат један добар избор светоотачке литературе о браку.

И најважније, схватити да је велики део светоотачке литературе писан за монахе и да се у складу са тим морају посматрати неки ставови изнети у тој литератури.

Da, ja sam vec u nekim predhodnim postovima, izjednacio brak i monastvo, ako postoji usrdna zelja i volja i snaga i sve sto treba da sluzimo Bogu.

Ali, opet, po sustini stvari, ne moze bas brak da obezbedi sve te' neke odredjene ( duhovne ) uslove koji mogu da pomognu u tom usrdnijem sluzenju Bogu. 

Jednostavno, ne bi apostol rekao, da bi voleo i zeleo ( nije naredjivao, jer je bio svestan velicine , ali, i teskoce takvog zivljenja ) da svi budu kao sto je i on ( nezenjen ).

Ali, opet je i rekao da u braku mogu da kroz saglasno uzdrzanje i molitvu i post da podrazavaju takvom zivljenju ( nezenje i devstvenici )

I, na kraju, sto je mozda i najlepse i najbitnije, bilo da si u braku ili monastvu, od tebe samog zavisi koliko ces usrdno da sluzis Bogu.

Moram da idem, rano ustajem. Pozdrav.

[Guest Гајић]

пре 9 минута, Bokisd рече

Izdvojio sam ovo, jer je mozda najbitnije.

Sigurno je neophodno da se primenjuje ono od otaca koje je samo za one u braku ili samo za one koji su u monastvu, inace, verovatno mogu nastati svakavi duhovni i psihicki i svaki drugi problemi zbog primene monaskih stvari u braku.

Nasao sam ovu besedu od Zlatoustog na ove stihove od Pavla o uzdrzanju. Treba sve to dobro procitati i nekako svariti u glavi.

Jednostavno, o ovome pricam , sto kaze Zlatoust :

"Видимо сада потпун смисао речи апостола Павла. Он каже да је девственост боља, али човека не присиљава на то, прибојавајући се поражавајућег исхода. Боље је женити се и удавати неголи упаљивати се (стих 9). Тиме свети Павле жели да истакне како је разорна моћ страсти над нама. Он под тим подразумева „Ако сте искушавани великом страшћу, онда умањите своју патњу и угушите је кроз брак пре него што пропаднете".

Ali, cak i oni koji su u braku, mogu putem medjusobnog dogovora da podrzavaju tu' devstvenost, tako da u neku ruku, nisu zakinuti za te' neke dobre stvari koje covek moze dobiti od takovog ( devstvenog ) nacina zivota.

Ти значи брачницима одузимаш целомудреност 

Моја покојна баба је изашла, погледала стричеву кућу, поздравила се са свима. Потом је ушла у собу, ставила белу преобуку за погреб поред кревета, легла и упокојила се са осмехом, а родила је деветоро деце. 

Кандаима нешто у том времену, а од пуког умовања нема ништа. Хвала Богу, па Нам се јавља ван "ду'овних" монополиста и мистика 

[Православни Србин]

пре 5 минута, Bokisd рече

Izdvojio sam ovo, jer je mozda najbitnije.

Јесте, мада и оно о праведницима и чудесима је, бар по мени, битно. Не заборави да су многи Апостоли били ожењени.

пре 6 минута, Bokisd рече

Sigurno je neophodno da se primenjuje ono od otaca koje je samo za one u braku ili samo za one koji su u monastvu, inace, verovatno mogu nastati svakavi duhovni i psihicki i svaki drugi problemi zbog primene monaskih stvari u braku.

Управо сам о томе говорио. Није наивна ствар, јер су многи људи тако уништени и њихови бракови упропашћени. Шта се тиме постиже?

пре 7 минута, Bokisd рече

Nasao sam ovu besedu od Zlatoustog na ove stihove od Pavla o uzdrzanju. Treba sve to dobro procitati i nekako svariti u glavi.

Jednostavno, o ovome pricam , sto kaze Zlatoust :

"Видимо сада потпун смисао речи апостола Павла. Он каже да је девственост боља, али човека не присиљава на то, прибојавајући се поражавајућег исхода. Боље је женити се и удавати неголи упаљивати се (стих 9). Тиме свети Павле жели да истакне како је разорна моћ страсти над нама. Он под тим подразумева „Ако сте искушавани великом страшћу, онда умањите своју патњу и угушите је кроз брак пре него што пропаднете".

Ок, али опет, треба разликовати оно што сам навео горе. Да не би дошло да заблуда разних.

Рецимо, управо Свети Јован Златоусти, на многим местима, веома хвали брак и велича га. На прмер, он брак и породицу назива ,,малом Црквом", а не монаштво. Ту заједницу, брачну и породичну, а не неку другу, он пореди са Црквом. А сада бих, ако већ помињемо цитате, навео неке цитате из Светог Писма од Отаца који говоре о браку и величају га до те мере да га пореде са самом Светом Тројицом. Сви цитати су, иначе, оригинално наведени у књизи ,,Хришћанска филозофија брака":

„Господ је сведок између тебе и жене младости твоје", рече пророк Малахија (2,24). Брак је — „завет Бога", „Од Господа је разумна жена", читамо у књизи „Приче Соломунове" (2, 17; 19, 14). „Жена је уготована мужу (Богом) од века", читамо у књизи Товита (6, 18) (Апост. Устави 6, 28—29).

У Новом завету Христос говори, да је „мужа и жену створио Бог" (Мт. 19, 6). Апостол Павле обавезном нормом хришћанског брака истиче тежњу, да брак буде увек „у Господу" (1 Кор. 7, 39;
11, 11).

Ево један цитат Светог Климента Александријског који опет брак и породицу пореди са Црквом:

Климент Александријски, наводећи Христове речи: „где су два или три сабрани у име Моје, онде сам Ја међу њима" (Мат. 18, 20), доводи у везу ове речи с браком. „Не назива ли Он Тројицом мужа, жену и дете, јер Бог сједињава жену с мужем?" пита он (Стром. 3, 10, Стром. 3, 18; 4,20). „Брак бива онда, кад Бог сједини двоје у Једну плот", пише Тертулијан (De monogam. 9). У браку, пише Златоуст, душа се сједињава са Богом неким неисказаним савезом" (Бес. на Ефес.
20,4) „Бог те сједињава са женом", каже новела Алексија Комнена (Атинска Синтагма, V, 286- 291), која је увршћена у Крмчију (Крмчаја, изд. 1816, гл. 43, листови 35 и 38 на обрнутој страни), брачни другови „примају Бога", који улази посред оних који се сједињавају".

Па даље, ево још неких цитата:

Климент Алесандријски назива породицу, као и цркву, домом Господњим, а Златоуст директно и тачно назива породицу „малом црквом" (Беседа 20, 3 на посланиду ка Ефесцима).

Унутрашњом близином породице и цркве објашњава се и тај факат, да свето Писмо црквене односе обично описује терминима породичног живота. Такви термини нису ма какве поетске метафоре, као што то понекад мисле, него имају за себе основу у објективној суштини ствари. Однос Бога и старозаветне цркве обично представљају под видом брака женика и невесте, мужа и жене (Исаје 1, 21; 49, 18; 54, 1—6; 16, 10; 62, 5; Јерем. 2, 20; Језек. 16, 7; Осије 2,19, 13; 4, 12; 9, 1 и др). И у Новом Завету Христос стално говори о себи, као о женику (Мат. 8, 11; 9, 15; 22, 2—14; 25, 1—13; Лук. 12, 35-37; 14, 16-24; Ефес. 5, 26, 27; Апокал. 17, 1, 2, 5; 19, 7—9; 21, 2.), жеником га назива и Јован Крститељ (Јован 3,29) а црква сестално јавља у односу према њему у виду његове жене или његове невесте (Мат. 25, 1; Јо. 3, 29; Апок. 18, 23; 21, 2, 9; 22, 17.) „Ја ћу рећи још и то, пише Златоуст, да је ово (т.ј. брак) тајанствени
образ цркве" (Беседа 12 на посл. ка Колос.; Беседу на I Мојс. 56; Беседу о томе какве треба узимати жене; Симеон Солунски, 0 тајнама 38)-

Сама црква је „дом Божји" (1 Тим. 3, 5), „дом Христов" (Јевр. 3, б), „духовни дом" (1 Петра 2, 5) и упоређује се са домом породичним (1 Тим. 3, 4). Делатност цркве назива се „сазидањем стана Божјег у духу" (Еф. 2, 22). У овом су дому апостоли и пастири цркве — оци {Кор. 4, 15; 1 Тим. 2,
11; Фил. 2 и 22), чланови цркве — њихова деца (Рим. 8, 29; 1 Кор. 5, 11; Еф. 6, 23 и др.).

Такође, ево детаљ који је, по мени, веома важан:

Пре свега ми смо дужни указати на погрешност учења католичке цркве, које често пута понављају православни богослови, као да је
тајну брака установио само Христос. Да Свето писмо види у браку тајну, установљену Богом у Рају (Савремена догматика готово не дира питања о тајнама у Рају, али стара писменост светих отаца говори о њима. Осим тајне брака у Рају је била и тајна причешћа, “јело од дрва живота" (I
Мојс. 2, 9)

Да, по Оцима и хришћанском учењу, брак хе установљен јкош у Рају, тако да је и сам начин живота у браку рајски, зар не? Браком се описује и веза Бога и Израиља у Старом Завету и веза Христа и Цркве у Новом Завету. То је врло важно и говори о томе да је брак итекако једнаке части у Хтишћанству и да, по мени, уопште није мањег значаја.

Ево још мало о томе:

У целом Новом Завету нећемо наћи ни једног реда о установи тајне брака од Христа или његових Апостола, ни једне речи о овој или оној за хришћане обавезној форми његова склапања. Када се јавља питање о браку, како Христос (Мат. 19, 3—6; Мр. 10, 2—12), тако и његови Апостоли (Еф. 5, 31) упућују на Стари Завет, према библијској повести о установи првобитног брака те само питање пак постаје онда сувишно.

„Односно брака", прекрасно говори Климент Александријски: „Син је само сачувао оно што је установио Отац" и разјашњава, да је брак као тајна, постојао у старом Завету, јер ако је свет старозаветни закон, онда је свет и старозаветни брак, и да је апостол само поставио у везу ову тајну са тајном савеза Христа и Цркве (Стромата 3,12). Говори он и о благодати брака у Рају. Раније смо видели, да Ориген говори о благодати сваког брака.

И тако даље, има доста тих цитата, препоручујем свима ту одличну књигу. Дакле, видимо да и Свето Писмо и Оци веома величајку брак, на доста места, и пореде га са самом Црквом и Светом Тројицом и тврде да је он установљен још у само  рају. Тако да не видим за тачхну тврдњу да јке брак ,,мање вредан".

Опет, мислим да је суштина у томе да су и брак и монаштво једаки по части и да оба воде циљу хришћанског живота и да нема ту мање ил више вредан. Ако је основа брака љубав, онда ту нема ничег ,,мање вредног" у односу на девственост којој је основа такођењ Љубав. Јер је Љубав суштина Хришћанства.

[Православни Србин]

@Гајић, мислим да се у суштини слажемо, пријатељу.

пре 31 минута, Гајић рече

Све исто важи за монаха и за мене, јер и ја сам заветован браком. Е сада је упитно коме и Коме је се верно. Ако ли угађам, онда нисам хришћанин, већ лицемер и трговац! Тако да је литература отаца универзална, али све је до човека.

Слажем се, потпууно. У суштини, нема разлике  између монашког и брачног подвига јер је и једном и другом циљ исти- Спасење и Заједница са Христом.

Кад сам казао различити, мислио сам на начин на који су Свети Оци приступали монасима и ожењинима не би ли их подстакли да одрже пут који су изабрали. Али, суштина је иста и универзална и ту нема спора.

[Православни Србин]

пре 28 минута, Bokisd рече

Da, ja sam vec u nekim predhodnim postovima, izjednacio brak i monastvo, ako postoji usrdna zelja i volja i snaga i sve sto treba da sluzimo Bogu.

Да, то је тачно.

пре 28 минута, Bokisd рече

Ali, opet, po sustini stvari, ne moze bas brak da obezbedi sve te' neke odredjene ( duhovne ) uslove koji mogu da pomognu u tom usrdnijem sluzenju Bogu. 

А зашто не може, зашто тако мислиш? По чему је брак ,,сметња"? Извини, по твоме ипак испада да е брак мање вредан и да је брак, као нека препрека на путу ка Богу. Ја не мислим тако.

пре 30 минута, Bokisd рече

Jednostavno, ne bi apostol rekao, da bi voleo i zeleo ( nije naredjivao, jer je bio svestan velicine , ali, i teskoce takvog zivljenja ) da svi budu kao sto je i on ( nezenjen ).

Да, али он је додао и да је то његово лично мишљење, а не догматски став Хришћанства или Цркве.

пре 33 минута, Bokisd рече

I, na kraju, sto je mozda i najlepse i najbitnije, bilo da si u braku ili monastvu, od tebe samog zavisi koliko ces usrdno da sluzis Bogu.

Наравно.

пре 33 минута, Bokisd рече

Moram da idem, rano ustajem. Pozdrav.

Свако добро.

[Guest Гајић]

пре 1 сат, Православни Србин рече

Да, то је тачно.

Па видиш ли у твом одговору му касније  да не зна шта куца, тако да није тачно 

Ево,није тачно 

пре 1 сат, Православни Србин рече

Да, али он је додао и да је то његово лично мишљење, а не догматски став Хришћанства или Цркве.

пре 1 сат, Православни Србин рече

А зашто не може, зашто тако мислиш? По чему је брак ,,сметња"? Извини, по твоме ипак испада да е брак мање вредан и да је брак, као нека препрека на путу ка Богу. Ја не мислим тако.

Везивање носи своје опасности, но слично је и у монаштву, а то видимо у примеру "термита" и оних "какијеваца" 

[Јанко]

Прочитах само првих 10 /24 стране и задњу.

Аво, лоше ти Календарче. Моје боље. Даклем:

Нису дозвољени среда, петак (осим 5 трапавих седмица), УОЧИ среде и петка (тј уторак и четвртак вече), недеље и уочи недеље (даклеМ суботе), црвена слова и уочи истих. Дакле, понедељак ван поста је једини сигуран дан, ако није црвено или уочи црвеног.

Прост рачун каже: У току године има 52 седмице, пола је пост, дакле остаје 26 понедељака. У трапавим седмицама дозвољено још 5х4 јт 20 дана (уторак-петак, понедељке смо већ рачунали). Укупно. 46.

Од тих дана просечно буде 15-20 пута црвено слово или уочи црвеног слова. Апроксимираћемо на 16 ради лакшег рачуна. Остаде 30.

Од тих 30 на женин циклус мора отпасти бар 10 (јер траје по 7 дана). Остаде 20.

Од тих 20 посете комшија, таште и таста и сл који вас потпуно исцрпе буде бар 7 (свети и симболички, нимало случајни број, зато смо га и употребили!).

Остаде 13. Већ мирише на невољу сам број...

На женину главобољу, исцрпљеност послом или болест било ког брачника и сл одлази бар још 7.

Остало 6.

Дакле у просеку сваки други месец по једном, понедељак ил` трапави дан...

Утом те прође воља за истим...

И тако смо дошли до тога да преподобномучени брачници живе к`о брат и сестра.

А ако пију кафу ујутру заједно па се лепо испричају, тад су к`о две сестре.

И тако...

П.С.

Мало озбиљно.

Против сам мастурбације.

Ту је обавезно укључена машта и замишљање других особа и ситуација. А то је већ одличан терен за духовно раслабљивање и поробљавање. 

Сам сам био корисник исте у младости. И кад ми се лепо разјаснило зашто се ни за време молитве не треба живо замишљати ишта макар било и свето (нпр Свети, Богородица или сам Господ) јер лако упаднеш у прелест а слике "оживе", оставио сам се истог у најјачим годинама. И није било фрустрирајуће уопште кад ти је јасно зашто. Само сам искористио енергију која се тако троши у друге, корисније сврхе. И живот ми је постао здравији и бољи, као и односи са другим људима. Има томе више од 20 година...

Ето, а ко се не слаже има пуну слободу да настави своју романсу са својим удовима... "Све ми је дозвољено, али ми није све на корист"...

[Broken]

Pop došao, bacio temu pa otišao da crta aktove....a vi se braćo i sestre raspravljajte o sexu.

[Trifke]

Jedna napomena za sve one koji citaju oce crkve!   

Veoma je bitno da u mislima znate kada je pisan tekst koji citate, kome je pisan , zasto je pisan u kom periodu zivota tog oca a vrlo cesto i u kojim uslovima.

Ovde se vrlo cesto npr citira Zlatosuti. U razgovoru sa jednim patrologom saznao sam da dobar deo tih citata koji se pripisuju njemu nisu njegovi. No ne samo to treba znati da je on tokom svog zivota menjao stavove i shvatanja sto je odlika svetog coveka. Sveti covek je onaj koji se menja a ne onaj koji je statican. 

Npr Zlatousti je imao potpuno razlicito misljenje o odnosu monastva i braka na pocetku svog zivota od onoga od kada je postao vladika u Carigradu. Ima citava studija o tome na Engleskom i ja sam je nekima ovde dao na citanje. Na pocetku on govori da je monastvo andjeoski podvig i iznad svega a pre svega braka da bi kasnije promenio misljenje i pisao kako je jeres kazati da je monastvo iznad braka.