Дејан Мачковић: ПРОБЛЕМ ПОСТА У САВРЕМЕНО ДОБА

[Guest Гајић]

пре 10 минута, Благовесник рече

Medjutim, postni dani treba da budu mnogobrojni, kao sto je danasnja praksa. To je i Trulski sabor uvideo, da je tako najbolje nakon sto je mnogo obicne svetine stupilo u Svetu Crkvu, da ih ti dani potsecaju da bdiju nad sobom, zato ne skracujmo broj posnih dana,  sta bi nam Sv. Nikolaj Srpski  i Prepodobni Justin Celijski rekli, ti nas dani upucuju na duhovnost, savladavanje tela u cilju da dusa  zagospodari nad  telom,  a mladi covek se  kroz posno suzdrzavanje od  odredjenje hrane  uci  i jacanju karaktera da kada se pred njega "na ulici" ponudi ono sto nevelja po zdravlje (droga, opijati, opijanje alkohol i sl.)  mocice odbiti jer je vaspitao i ojacao, a takodje i osvetio, svoj karakter i volju! Dakle, previdjate i tu dimenziju posta, jacanje volje, ociscenje tela, izraz uzdizanja duse iznad tela...

Све ово уважени Мачковић потврђује, али и упозорава да средство никако не може постати циљ! 

Допуна:

"Када Андреј Рубљов прекида завет ћутања? Када је спојмио Љубав и смисао поста-уздржања, а лакрдијаша је због морализма у осуду бацио!" 

[Рапсоди]

http://www.spc.rs/sr/smisao_velikog_posta

[Благовесник]

пре 25 минута, Гајић рече

Ни близу! Сваки противник аскезе ће утишавати савест лармом, а факири ће инсистирати на фанатизму и све гледати кроз правило не видећи и поништавајући биће као у твом примеру.

Ово је пут вере и Царски је пут, којим ретки и мудри једино пролазе, остали од неверја у лудило, или у кавез правила и ставова морализма одлазе, баш као у примеру од тебе изложеног памфлета.

Христос је Бог, Живот, никако скуп којекаквих стерилних ставова!

Pa ovde se provlaci taj STAV da je post odricati se u korist bliznjega. Isto sto i na ovom katolickom panou. A vi i oni zapostavljate da post ima za cilj ostvariti i ostale ciljeve, kao sto navedoh: jacanje volje, karaktera, ociscenje tela, uzdizanje duse iznad tela... Ovde bi da se post svede na to da odvojim deo hrane i dam Crvenom krstu i to  je to, jedan obrok manje, a savladavanje tela, a umrtvljavanje strasti, a jacanje karaktera i volje, ucenje uzdrzanju ( Srbi su bili ostavili postove, a nekada su od detinjstva postili, a i danas da je tako ne bi se toliko dece i mladih odavalo ropstvu zavisnosti, zbog slabog,  neizgradjenog i neosvecenog karaktera i volje, zbog nenaucenosti i neizvezbanosti praksom mnogovekovnog pravoslavnog nacina POSTA, koji se pokazao dobrim u praksi po ostvarenju gore pobrojanih ciljeva).

[Guest Гајић]

пре 10 минута, Благовесник рече

Pa ovde se provlaci taj STAV da je post odricati se u korist bliznjega. Isto sto i na ovom katolickom panou. A vi i oni zapostavljate da post ima za cilj ostvariti i ostale ciljeve, kao sto navedoh: jacanje volje, karaktera, ociscenje tela, uzdizanje duse iznad tela... Ovde bi da se post svede na to da odvojim deo hranem dam u Crvenom krstu i to  je to, a savladavanje tela, umrtvljavanje strasti, jacanje karaktera i volje, ucenje uzdrzanju ( Srbi su bili ostavili postove, a nekada su od detinjstva postili, a i danas da je tako ne bi se toliko dece i mladih odavalo ropstvu zavisnosti, zbog slabog,  neizgradjenog i neosvecenog karaktera i volje, zbog nenaucenosti i neizvezbanosti upravoslavnom nacinu POSTA).

Не знам зашто у том смешном РКЦ памфлету видиш Мачковићево излагање, угао за напад постоји, али је неучтив као такав! Његов апел и акценат су ближњи и потребити у "сада".

Како ја постим, теби је немогуће знати! Нити ми ико може одузети вертикалу односа са Богом, али она је тесно и нераскидиво повезана и са хоризонталом присутних у мојему "сада"!

Мачковићев акценат је на томе и уистину је свечовечански, јер никога не одриче 

[Bokisd]

Ako je duhovni smisao posta cinjenje milosti i dobra' dela,.....daj, onda,....da uvedemo post 365 dana,.... 

[Протомајстор]

пре 9 часа, Дејан Мачковић рече

То је биполарни поремећај.

Дејане, пре свега хвала на тексту - одличан је! 

Друго, добро нам дошао на форум!

Треће, написани постови на теми (поготово овај други) се никако не уклапају у концепт поста који си изнео у насловном тексту, тако да сам у недоумици није ли је ово лажан профил.

Стварно не знам чиме те је Ана БГ увредила (обрисани су јој постови), али не разумем да неко са тако виспреним промишљањима о разним еклисиолошким темама (пратим те већ неко време ) може мирне савести некога да назове психотичном душевно оболелом особом. Вас двоје се познајете од раније? 

[Благовесник]

пре 47 минута, Гајић рече

пре 30 минута, Гајић рече

Не знам зашто у том смешном РКЦ памфлету видиш Мачковићево излагање,

Pre svega, nije smesan, zasto je smesan, a u sustini to je to sto g. Mackovic u sustini  izlaze, sto nije nista lose, i sto je dobro da je naglasio, ali ne zapostavljajmo i drugu dimenziju posta, kao sto rekoh, i ne skracujmo broj posnih dana... Jedino postoji jedan drugi problem, a to je kako ispuniti NEPOSREDNO Hristovo propisano nam pravilo kod Mateja 6. glava, o dorovoljnosti  i jos vaznije - tajnosti  posta.  ono ,,A ti kada postis... da niko ne zna da postis, vec  Otac tvoj koji vidi tajno..."

Mislim da postoje dva nacina resenja: prvi nacin, na postojece dane dodati jos posnih dana (ali kao neobavezne) i drugi nacin, odrediti da se obavezno posti sreda i petak, kao i   Cetrdesetnica, a ostali visednevni postovi po 7 dana, a neobavezno (ko hoce tj. da bi se mogla ispuniti Hristova zapovest o posti, vidi , ) ostaviti na dobrovoljnoj osnovi ostale dane  visednevnih postova (dakle, to bi znacilo da se pristupanje Svetom Pricescu neuslovljava drzanjem svih tih dana, vec bi se postili ko hoce, u tajnosti, da samo Bog vidi i zna). Danas to nije moguce, jer se podrazumeva da u te dane poste, na primer, tzv. liturgijski vernici, veroucitelji, teolozi, svestena lica i monastvo... (Nemam puno vremena,  pa se izvinjamvam na brzini i 

stamparskim greskama

[w.a.mozart]

пре 28 минута, Bokisd рече

Ako je duhovni smisao posta cinjenje milosti i dobra' dela,.....daj, onda,....da uvedemo post 365 dana,.... 

Post i traje 365 dana... to što je naša crkva tehnički odredila posne dane mnogima je dalo vetar u leđa u kontekstu stava da tokom posta treba"umnožiti molitve" itd. A šta te sprečava da umnožiš molitvu kada nije post ili da radiš sve ostale stvari koje radiš kada je tehnički post? Ne obraćam se tebi već kažem uopšte... Post generalno niti je toliko bitna stvar niti je deo dogmatskih/kanonskih tema jer sveti Avgustin reče: U nužnom - jedinstvo, u nebitnom sloboda - u svemu ljubav.

[Guest Гајић]

пре 35 минута, Bokisd рече

Ako je duhovni smisao posta cinjenje milosti i dobra' dela,.....daj, onda,....da uvedemo post 365 dana,.... 

Да! Хајде да зеленашимо и канибалишемо 180 дана, а онда ћемо се тобоже кајати и постит'  

Ужас 

[Zoran Đurović]

1 hour ago, Благовесник рече

Medjutim, postni dani treba da budu mnogobrojni, kao sto je danasnja praksa. To je i Trulski sabor uvideo

Da li ti je neko rekao da si pametan kao tocilo? Трула је знала само за 40 и среду и петак. Ове дебилоштине које помињеш тада нису постојале. А што си ти сада већи од Труле и постиш 3 поста више од њих, и 1 више од св. Саве? Што је Сава мањи од тебе, а није постио за Богородицу? Иако је тај пост постојао у његово доба? Сава га одбио, ти га прихваташ јер је то у твом пилећем мозгу богоугодно?

Тешко да постоје апелативи којим би се описала твоја интелигенција...   

[Благовесник]

Niko ne kaze da duhovno  ne treba postiti SVAKI dan, to nikome nije sporno. Molitva i metanije se umnozavaju u toku posta, u danima osobitog izrazaa pokajanja i dostojnije pripreme za  Vaskrs, ali i Bozic, praznik Svetih Apostola i  praznik Uspenja Presvete Bogorodice telom i dusom na nebo. 

[Zoran Đurović]

Писах на мом профилу око ове теме где се прикључи један мој другар калуђер.

Мој другар је Мачак, али и Сидарта. Но нећу да будем: „Здраво чаршијо, на све 4 стране!“ Мачков текст је јако добар и надасве душекористан. Не позива на укидање поста, него на промишљање о истом у НАШИМ УСЛОВИМА. То је ствар коју Сидарта у старту није разумео, и починио смртни грех вршећи опсервације на нешто што није читао. Ја сам сам имао таквих искустава, где људи критикују нешто што нису прочитали. Испиздим. Као што попизадим кад чујем да је Исусов отац био Пантера, римски војник, или да су му ученици украли тело из гроба. Зато велим да је грех тежак. Баш данас слушах једну анкету на ен. јутјубу шта Јевреји из Јерусалима мисле о Ис. Они су необавештени! То ме је запрепастило! Као што Јехове бране својим следбеницима да се баве филозофијом, тако ови бране својима да узму у руке Нови Завет!

Када је болесна ситуација у питању, онда су нагласци на једну страну сасвим разумљиви. То имамо у Мачка. Са друге стране, ко ће очекивати да се у једном тексту покрију сви аспекти поста? За то требају томови. Но, сврха овог текста је била не да прича са онима из „тамница“ Јн Лествичника, него са нормалном популацијом. Аскетизам као такав није уопште био у питању. За то имате 5 томова „Добротољубља“, на које бих ја сам написао још 5 томова. Мачков текст је ствар коју би сваки парохијски свештеник требао проповедати у парохији. Није за испосника у Каруљи. Нити би Мачку пало на памет да столпницима прописује духовне вежбе и правила.

Проблем је кад се лаицима узму прописивати монашки типици, или кад им перверзни калуђери улазе у кревет. Можда нећу бити јасан, али све се то видело на 7. васељенском сабору, када су хуманисти, који су победили, помислили да ће моћи са монасима да нађу дил и да се направи Велика Црква. Св Тарасије, патријарх Константинопољски је био нормалан човек, помирљив, и покушао је да постави култ светаца и икона на праве ноге, али је монашка струја, која се тада и њему одупирала, успела да помрачи Цркву. Да  превлада искључивост и ускогрудост. И проблем који Црква није успела да реши са Фотијем и Игњатијем нам се одбијао у главу све до данас! Соломонско решење, да се Фотије и Игњатије истовремено прогласе за свеце, а мрзели се из дна душе, показало се лошим решењем.

Ја хвалим Бога што на Криту нису прогласили Фотијев сабор за васељенски, као ни паламизам за врхунску истину цркве. Иако сам сам поприлично паламиста, али не у свим сегментима. А Фотију се дивим до имбецилности, мада га не прихватам у многим детаљима. Зато се паметан треба замислити над мојим речима.

Та Црква из 8-9 века је изнедрила разна зла, а једно од њих је било и умножавање постова. Као што је са Константином дошло до радикалне промене Цркве, тако се десило и у овом периоду. И то семе безбоштва је довело до Велике шизме 1054. Грци су још пре почели да прекрштавају Латине, што је против сваког правила. Почела свађа око руна, ко ће да шиша бугарске овце. Византинци који нису могли више да бране Запад где су грунули Готи, Визиготи, Лонгобарди, Хуни итд.

Цркве су се у ропству национализовале, духовност опала, теолошка мисао замрла, и само чиста мржња и нагон за преживљавањем су одржали данашње православне нације/народе. И из те заглупљености и фрустрација смо одржали пост као нешто битно. Механизам је исти као кад су Римљани рокнули Јевреје и ови су изнедрили апокалиптичку књижевност. Исто и код нас. И пост се донекле поистоветио са херојством.

Тај елемент, као и повезивање са аксетиком која се јавља од 4. века, довели су до неке магијске свести да нас пост повезује са Богом, а заправо је, како се види из Писма и из богослужбене праксе, нешто што нам одузима Бога. Јер је пост туга и лишеност, а не имање. И кад је пост, нема литургије, јер нема ни Бога (Пошто и глупандери читају моје текстове, велим да Бога увек има, али овде говорим о богослужбеном кругу). Ис је одузет. Није са нама. Тада постиш. И то је Велики Петак. А не свако мало... Није 200 дана петак годишње...

Знамо за аскете. Столпнике. Затворнике. Марију Египћанку. Али, то нису модели нормалног свеца. Ти можеш да будеш нормални светац. Имамо Григорија Чудотворца (Неокесаријски), који је био супер светац, али није био неки познати испосник. Исус је био ждероња, а и пијандура, како су говорили они који су га видели, а ипак је био Чудотворац. Не помињу се чудотворења Јн. Крститеља, иако нико у њих не сумња.

Чак и ове 3 категорије светаца које наведох, за њих се наводи да су се причешћивали. Неки редовно, Марија на крају живота, што је у складу са каноном који тешким грешницима, који се кају, даје причест на крају живота.

Ствар је јако комплексна, и само из ових набачених мисли се види да захтева велика студирања. Крит није решио ово питање, а до тада да се држимо Павла Апостола, јер верујемо да он не греши: „Једи, и не гледај у туђи тањир“.

[Zoran Đurović]

пре 2 минута, Благовесник рече

u danima osobitog izrazaa pokajanja i dostojnije pripreme za  Vaskrs, ali i Bozic, praznik Svetih Apostola i  praznik Uspenja Presvete Bogorodice telom i dusom na nebo. 

Праштај ми, али ја те тамо не видим... ако продужиш са тим безбожним резоном.

[Благовесник]

пре 3 минута, Zoran Đurović рече

Трула је знала само за 40 и среду и петак. Ове дебилоштине које помињеш тада нису постојале. А што си ти сада већи од Труле и постиш 3 поста више од њих, и 1 више од св. Саве? Што је Сава мањи од тебе, а није постио за Богородицу? Иако је тај пост постојао у његово доба? Сава га одбио, ти га прихваташ јер је то у твом пилећем мозгу богоугодно?

Тешко да постоје апелативи којим би се описала твоја интелигенција...   

Hajde malo smirenja, dzaba ti sve ako toga nemas (nemamo). Rec je u prilogu bila da je Trulski sabor povecao posne dane i prihvatio stroziju praksu, a ne da se u to vreme sveopste postilo toliko dana kao danas, vec da je taj sveti Vaseljenski sabor uvideo da je ZA NOVE OKOLNOSTI u kojima se nasla Sveta Crkva bolje postiti duze. To je Trulski sabor konstatovao. A Crkva se nasa po tom pitanju potom dodatno razvila u tom pravcu zbog jos vece potrebe za vecim brojem posnih dana. 

[Bokisd]

пре 4 минута, w.a.mozart рече

Post i traje 365 dana... to što je naša crkva tehnički odredila posne dane mnogima je dalo vetar u leđa u kontekstu stava da tokom posta treba"umnožiti molitve" itd. A šta te sprečava da umnožiš molitvu kada nije post ili da radiš sve ostale stvari koje radiš kada je tehnički post? Ne obraćam se tebi već kažem uopšte... Post generalno niti je toliko bitna stvar niti je deo dogmatskih/kanonskih tema jer sveti Avgustin reče: U nužnom - jedinstvo, u nebitnom sloboda - u svemu ljubav.

Okey, razumem. Treba imati zelju i volju za dobrim stvarima vere, stalno. 

Ali, nekako, zbog toga sto smo slabi i telesni, sa postom dobijamo neku vrstu,  'spoljasnje' pomoci , putem koje mozemo lakse i jasnije da mislimo o dobrim delima i da ih cinimo neprestano. ( sto vise ).

Sve je lakse ( bar bi tako trebalo ) uz post i molitvu i bogosluzenje i razmisljanje o nasoj veri. Drugo je, sto ( kako mi se cini ), mi smo , danasnji hriscani, nekako duhovno i disciplinarno raslabljeni  (  ...  ), pa, nam mozda i post pada, nekako, bas tesko.