Ларше поново јаше – на само њему познатом коњу...

[Александар Милојков]

пре 50 минута, Вилер Текс рече

То нико нормалан не тврди. Не дај Боже. Јасно је ваљда да човек није оно што је и његова слабост.

Треба подстицати сваког човек са се избори са својим слабостима. Не треба их постицати (слабости). То је једини одговор.

Моје мишљење је да живимо у време опште релативизације и лаких закључака. Као и у време агресивне пропаганде лажне слободе.

 

Не ради се брате о подстицању слабости, Боже сачувај. Па ко нормалан, ко себе сматра хришћанином и теологом би подстицао, храбрио слабост и нешто што пројављује људску промашеност? Ради се не о подстицању слабости већ о прихватању слабог човека, о бризи за његово спасење. Да слабога не остављаш ни по коју цену, да пропадне и заувек умре. О томе се ради. Када видиш слабог човека треба да ти навру сузе и да чезнеш за његовим спасењем, да се Богу молиш за њега, а не да га кроз морализаторство и "чистунство" осудиш. Љубав према слабом човеку, а не љубав према слабостима. Слабости ће проћи, биће побеђене у Христу - и једино тако. А човек који те слабости носи као свој крст, он треба да остане жив, заувек жив. Ја сам управо овакве закључке извукао из теологије митрополита Зизијуласа, а неко сам ко се дубоко удубио у његову мисао и могу да кажем да је добро познајем.

[Вилер Текс]

Управо сада, Александар Милојков рече

Не ради се брате о подстицању слабости, Боже сачувај. Па ко нормалан, ко себе сматра хришћанином и теологом би подстицао, храбрио слабост и нешто што пројављује људску промашеност? Ради се не о подстицању слабости већ о прихватању слабог човека, о бризи за његово спасење. Да слабога не остављаш ни по коју цену, да пропадне и заувек умре. О томе се ради. Када видиш слабог човека треба да ти навру сузе и да чезнеш за његовим спасењем, да се Богу молиш за њега, а не да га кроз морализаторство и "чистунство" осудиш. Љубав према слабом човеку, а не љубав према слабостима. Слабости ће проћи, биће побеђене у Христу - и једино тако. А човек који те слабости носи као свој крст, он треба да остане жив, заувек жив. Ја сам управо овакве закључке извукао из теологије митрополита Зизијуласа, а неко сам ко се дубоко удубио у његову мисао и могу да кажем да је добро познајем.

То и кажем.

Битно је како се чита што неко запише.

[Александар Милојков]

пре 13 минута, александар живаљев рече

Наравно да Зизјулас није одговоран за српску рецепцију његовог дјела, али је крајњи тренутак да се и Зизјуласа и Истине ради, а највише због реалних потрба савременог вјерника, ослободимо једне такве свепрожимајуће симплификације. Најзад, митрополита пергамског неће погодити много, ова или она пасквила, колико некритички пријем у српској академској теологији.

Делом се слажем са тобом, да има заиста чудних рецепција митрополитове теологије, конкретно код нас. Међутим, ја за рецепцију хвалим или кудим искључиво оног ко разумева, а не оног ко је разумеван. Ево, муку мучим да у својој дисертацији изађем на крај са мејнстрим православном критиком Светог Августина - управо трудећи се да раздвојим Августина од неке схоластичке и протестантске рецепције и да кажем да није коректно стављати знак једнакости између Августина и његових рецепцијената. Управо слична мука стоји и када је у питању митрополит Зизијулас и неки његови тумачи и "следбеници".

[obi-wan]

пре 37 минута, Александар Милојков рече

Исто тако, човек НЕ МОЖЕ да буде хомосексуалац ако то није својство његове пале природе.

"A muskarci ostavivsi prirodno opstenje, prihvatise protivprirodno" - kako cemo ovu rec da uklopimo u ovu tvoju tvrdnju? Ovo sto Pavle kaze, sasvim ocigledno, proizilazi iskljucivo kao rezultat licnog izbora, ne kao posledica prirodne datosti (ostavivsi - prihvatise). Moguce je, jasno, da postoji sasvim mali broj ljudi koji imaju fizioloski nerazgranicenu seksualnost, ali ni kod njih ona nije sine non qua ("bezuslovni uslov"), odnosno, nesto neispravljivo.

A sasvim druga je stvar ono "odbacivsi greh, ne odbacujte coveka" - to se samo po sebi razume, niti je bilo ko ista rekao protiv toga ovde na temi.

[Александар Милојков]

1 hour ago, obi-wan рече

Ja nisam tako razumeo ono procitano. Meni se bas cini da je Larse podvrgao kritici ne tolerantnost prema homoseksualcima, nego prema homoseksualizmu. A to je ipak nesto sasvim drukcije. Uopste, mislim da je on prosto tog Manusakisa uzeo zdravo za gotovo, tj. da ga smatra direktnim nastavljacem mitroplitove teologije (buduci da se ovaj, verovatno, stalno poziva na Zizjulasa), i da je tako opravdano kritikujuci njega, neopravdano "zahvatio" i samog mitropolita.

То већ не могу да коментаришем јер нисам читао Манусакиса. Али, без обзира, стоји као исправан твој закључак: mislim da je on prosto tog Manusakisa uzeo zdravo za gotovo, tj. da ga smatra direktnim nastavljacem mitroplitove teologije (buduci da se ovaj, verovatno, stalno poziva na Zizjulasa), i da je tako opravdano kritikujuci njega, neopravdano "zahvatio" i samog mitropolita.

Ничија рецепција, па ни Манусакисова (ма каква она била) не може бити НУЖАН производ некога на кога се та рецепција позива. А Ларше то управо труди, правећи ни мање ни више него логичну (дакле, нужну) импликацију између Манусакиса као рецепијента и Зизијуласа као његове инспирације. По тој "логици", онда је и Библија крива за настанак хришћанскихс секти, па хајде онда да распалимо по Библији.

[Александар Милојков]

пре 4 минута, obi-wan рече

"A muskarci ostavivsi prirodno opstenje, prihvatise protivprirodno" - kako cemo ovu rec da uklopimo u ovu tvoju tvrdnju?

Тако што ћемо "природно" да поистоветимо са есхатолошким возглављењем људске природе у Христу, а "противприродно" са палом природом. Јер палост и јесте егзистенција природе супротна Божијем промислу о њој. Ове апостолове речи значе потребу подвига, усмерење себе као есхатолошком призву, а не поистовећење са својом палом природом.

[Bernard]

пре 1 сат, Александар Милојков рече

Проблем наше пале природе, како рекох. Углавном, хоће ли је бити на овај или онај начин, не питамо се. Природа се игра са нама како јој драго. Наш избор је да се са њом сложимо или да изаберемо подвиг. Поред Шмемановог мишљења треба читати и слушати шта кажу и неки други, научни аргументи. Имаш хришћане, чак врло ревносне, честите и побожне људе који имају проблем природе свог сексуалног нагона. То је чињеница.

Dok mi je duša zdrava priroda mi ne može ništa!

Da li je Isus Hrist lečio prirodu ili duše?

[Александар Милојков]

пре 7 минута, Bernard рече

Da li je Isus Hrist lečio prirodu ili duše?

Комплетног човека, комплетну људску природу. Јер, по речима Светог Григорија Богослова, оно што није преузето (у оваплоћењу) није ни спашено.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Александар Милојков рече

Комплетног човека, комплетну људску природу. Јер, по речима Светог Григорија Богослова, оно што није преузето (у оваплоћењу) није ни спашено.

On je i dalje ostavio propadljivu i smrtnu prirodu a lek je dao Telom svojim u kojem je podigao sve Vaskrsenjem u život večni.

Nije došao da krpi prirodu, no da je vaskrsne u Carstvu, tako da je svako pozvan, bio on nama gadnije pao ili bio pravednik u padnusti svojoj. Za Hrista smo svi razbojnici i ranjeni a jedini pokret koji traži od nas je da će nas podići od ove smrtne i grehovne prirode ako mu se predamo u veri toj da On to može učiniti bez obzira na neše gadosti, koje mi ljudi sami sebi nikada ne bi oprostili.

Greh je ontološkog karaktera i opšte te podele na prirodni i neprirodni greh su pogrešne, jedini greh je ne verovati da te Bog može spasiti ako i ne uspevaš da se izboriš sa palošću. 

Apostol je učinio dva koraka, da ih je učinio i 100 Hristos bi podjednako spasio i apostole koji su se plašili i da promole nos preko lađe a kamoli da učine korak po vodi.

Priroda smrtna je jak neprijatelj a Hristos jedini lek. Podvig je dobar za dušu ali nije dovoljan, jer Hristos je taj koji odlučuje da li će opraštati malo ili mnogo.

[obi-wan]

пре 49 минута, Александар Милојков рече

Тако што ћемо "природно" да поистоветимо са есхатолошким возглављењем људске природе у Христу, а "противприродно" са палом природом. Јер палост и јесте егзистенција природе супротна Божијем промислу о њој. Ове апостолове речи значе потребу подвига, усмерење себе као есхатолошком призву, а не поистовећење са својом палом природом.

Nisi mi bas odgovorio na pitanje, jer ja nisam pitao za neke moje reci, nego za Pavlove. Znas i sam da Pavle u produzetku kaze "i raspalise se jedan na drugoga", sto vrlo jasno i nedvosmisleno odbacuje homoseksualizam kao nesto prorodno po bilo kom osnovu.

[obi-wan]

Da ne pricamo onaj deo odmah tu, gde kaze "u izopacenosti uma njihova" - i ova rec je vise nego kristalno jasna, prosto nema mesta da se protumaci bilo kako drukcije nego da su homoseksualizam i ostale protivprirodne projave seksualnosti jednostavno delo ljudske slobodne volje, nicim primorane.

[Александар Милојков]

пре 2 минута, obi-wan рече

Nisi mi bas odgovorio na pitanje, jer ja nisam pitao za neke moje reci, nego za Pavlove. Znas i sam da Pavle u produzetku kaze "i raspalise se jedan na drugoga", sto vrlo jasno i nedvosmisleno odbacuje homoseksualizam kao nesto prorodno po bilo kom osnovu.

Није природно ако то "природно" разуемемо природу возглављену у Христу - као есхатолошко стање наше природе. Природно јесте у смислу да може да буде својство ПАЛЕ ПРИРОДЕ. Када се човек у потпуности поистовети са том палошћу, онда он слободно живи промешеност (амартиа=грех=промашај циља). Дакле, промашује коначно возглављење своје природе, њену есхатолошку одредницу. Друга његова могућност јесте подвиг. Хомосексуалац хришћанин који се бори са својом палошћу није више грешник већ мученик и Христов састрадалник. Онај ко се са палошћу сагласио, чак и не признајући палост за палост, он како рекох слободно живи промашај.

[Александар Милојков]

пре 6 минута, obi-wan рече

Da ne pricamo onaj deo odmah tu, gde kaze "u izopacenosti uma njihova" - i ova rec je vise nego kristalno jasna, prosto nema mesta da se protumaci bilo kako drukcije nego da su homoseksualizam i ostale protivprirodne projave seksualnosti jednostavno delo ljudske slobodne volje, nicim primorane.

А како "изопачен ум" може да буде акт слободне воље? Није ли и то пала природа?

Кажем, пробај да вољом промениш своју сексуалност. Или, пробај да вољом учиниш да немаш сексуални нагон. И видећеш да твоја тврдња није тачна. Сексуалност је нагон, диктирана нашом палом природом, нашом биохемијом, нашим хормонима. Хормон потиче од грчке речи "орми" што значи терати, гонити, приморавати на нешто.

[Александар Милојков]

Не треба да сводимо дискусију на то да ли је хомосексуалност грех. То је ван дискусије, са хришћанске тачке гледишта. Е сад, оци су правили разлику између две врста греха - вољни и невољни. Хомосексуалност припада овом другом.

[obi-wan]

пре 32 минута, Александар Милојков рече

А како "изопачен ум" може да буде акт слободне воље? Није ли и то пала природа?

To nije prosto pala priroda sama po sebi, nego pojedinacni akt volje. Jer da nije tako, zar ne bi svi po obavezi bilo homoseksualci, pa odatle isli u podvig? Apostol, medjutim, vrlo jasno razdvaja tu uobicajenu musko-zensku seksualnost (prirodno opstenje) od homoseksualnosti (protivprirodno opstenje), dakle, nema mesta da se zakljuci kako je i homoseksualnost isto sto i uobicajena bipolarna seksualnost.

Управо сада, Александар Милојков рече

Не треба да сводимо дискусију на то да ли је хомосексуалност грех. То је ван дискусије, са хришћанске тачке гледишта. Е сад, оци су правили разлику између две врста греха - вољни и невољни. Хомосексуалност припада овом другом.

E pa upravo Pavle (ocigledno) i mnogi Oci nakon njega ne misle tako, nego da homoseksualnost pripada ovom prvom. Tu u osnovi lezi neslaganje, i to je isto tako u samoj stvari ono sto je Larse uzeo da kritikuje, manje ili vise uspesno ili neuspesno. To su upravo stavovi i pitanja po kojima se i ja nikako ne slazem sa mitropolitom, jer znam da i on zastupa upravo ovakvo misljenje. A ono prosto nema utemeljenja u Predanju i iskustvu Crkve.