Претражи Живе Речи Утехе

Критика и сучељавање мишљења је свакако саставни део теологије и као таква је неопходна и увек добро дошла. Међутим, питање је да ли је свака критика мишљење или се пак ради о пројави неког унутрашњег амонизитета према некој личности чији се ставови, наводно, критикују. То су, речима владике Атанасија Јевтића, пашквиле. И питање је уопште да ли на такве „критике“ човек, теолог треба да одговори? Пред нама је нови Ларшеов напад на личност митрополита Зизијуласа. Јер, како другачије назвати ово и овакво писање? Ларше митрополита Зизијуласа оптужује за пораст броја хомосексуалаца у САД!? Да, добро сте прочитали. Шта је све сумануто у овом чланку? Прво, суманут је став да нечија писана мисао може на било који начин да утиче на сексуално определење другог човека. Друго, чак и да може да се деси тако нешто, у делима митрополита Зизијуласа, колико се сећам (а прочитао сам цео његов опус) хомосексуалци се помињу једном. Митрополит је о њима причао у једном интревјуу, залажући се за пастирски однос према хришћанима са таквим склоностима. Нигде у његовим делима не постоји некаква светотајинска глорификација хомосексуалности, нити потцењивање брака. Треће, Ларше у наслову напада Зизијуласа, а у раду заправо критикује ставове архимандрита Пантелејмона Манусакиса (чије је реченице извукао питај Бога из каквог контекста), који је наводно те ставове изнео под утицајем митрополитове мисли. Као теолог, ово Ларшеово писање, са задовољством ћу се послужити лингвистичким арсеналом владике Атанасија Јевтића, назвао бих најобичнијом пашквилом. Ψόγος! Александар Милојков Жан Клод Ларше Митрополит пергамски Јован (Зизијулас) Текст објављен у часопису Црквене студије (Ниш, 2018.) (кликните на слику за бољи приказ)

Поштовани форумаши и пратиоци форума, Брат и колега теолог, Јован Благојевић, написао је изузетну књигу (ко га на Фејсбуку има међу пријатељима већ зна о чему се ради). У питању су старозаветне библијске приче - седам прича везаних за Вавилонско ропство, на врло приступачан начин прилагођене омладинцима. Ја потписујем редактуру текста, што значи да сам књигу прешао десетак пута уздуж и попреко. Ретко која књига оваквог формата ми је привукла толику пажњу. Колега Јован је уистину неоткривени таленат - а после жељеног објављивања ове књиге постао би новооткривени. Недостаје, међутим, новца. О томе детаљније можете прочитати у атачменту. Потрудићемо се да едитујемо прву поруку па да текст не буде у атачменту него да се нормално може читати. Колегу Јована Благојевића можете контактирати путем Фејсбука: https://www.facebook.com/profile.php?id=100011235645774 Следи обраћање колеге Јована: Библијски културни центар Ул. Краљице Наталије 76 11000 Београд тел. 066 / 888 31 44 маил: [email protected] Поштовани, Обраћамо Вам се са надом да ће те размотрити нашу молбу у вези са могућом финансцијском подршком нашем пионирском издавачком пројекту. Пројекат који Вам предлажемо је објављивање књиге за децу у категорији 10+ година. У пиатњу је ауторско дело Јована Благојевића, докторанда богословских наука и вишегодишњег наставника Верске наставе у Београду1Летописи из Вавилоније и Персије. Књига је заснована на Светом Писму, односно на Књизи прор. Данила 1-6 и Књизи о Јестири. Писац Књиге је Летописе осмислио као драматизацију библијског текста уз ослањање и на ванбиблијске историјске изворе употребљене тако да одржавају пажњу читала и усмерују је ка библијској поруци са наглашеним мотивима хуманости. Књига би била штампана у А5 формату . До сада је завршен текст књиге, урађена је коректура текста, његово илустровање и највећи део лектуре. Остаје да се заврши летура текст и уради његов прелом. Да би се тај део припреме завршио у покровитељству су учествовали Манастир Студеница, храм Вазнесења Господњега у Београду и једно приватно лице. Ипак, да би се припремни део посао окончао потребно нам је још око 450 евра. После тога, остаје обезбеђивање новца за штампање, а то би могло да се покрије преко различитих конкурса у земљи и иностранству (за тај део већ постоје озбиљно заинтересоване сгране). Књига би била објављена у издању Библијског културног центра, НВО организације која за своје деловање има благослов његове светости патр. српског Иринеја. Истичемо да је књига код оних који су је у рукописној форми прочитали изазвала изузетно позитивне реакције. Неке од њих доносимо у даљем текту: „Погледала сам Јованов текст и видим да је то заиста занимљиво, лепо написано и вредно објављивања. Стилски је сасвим у реду и прича је занимљива са тензијом која траје. Ништа не бих мењала или додавала“ Лидија Николић, писац за децу и добитник награде за најбољу дечју књигу „Политикиног забавника“ за 2012.годину (https://sr.wikipedia.org/sr-el/Лидија_Николић) „Рукопис ''Летописи из Вавилоније и Персије'' Јована Благојевића састављен је према свим важећим стандардима квалитета текста, његове приступачности, темељитости и јасноће упућене поруке, који важе и у срединама много напреднијим у библијском издаваштву него што је то наша. Када је о нашој средини реч, недостатак сличне грађе за практичне потребе верске наставе при цркви и у школама, али и за друге намене библијског и катихетског образовања људи, толико је изражен да појава оваквог рукописа код иоле бољих познавалаца поменутих прилика не може да прође неопажено. Препорука коју заслужују предложени редови утолико је значајнија што аутор Благојевић, назнаком да је то припрема тек прве од књига у Изабраним библијским приповестима, најављује даљи рад на одговарајућој тематици. Значај овакве појаве, као и потреба да аутор у даљим рукописима одржи висок ниво квалитета осмишљања ове корисне материје, траже да Јован Благојевић буде ослобођен свих даљих послова и брига око самог публиковања и набавке потребних средстава за то.“ др Ивица Живковић, Уредник Медијско-информативне и мисионарске службе Епархијског управог одбора Епархије нишке са надом да ће те размотрити нашу молбу и жељама да Вас Господ благослови сваким добром Јован Благојевић Преседник УО Библијског културног центра 1 Писац књиге је ма Јован Благојевић богословских наука Православног Богословског Факултета Универитета у Београду. Јован Благојевић је аутор више научних и популарних текстова објављених у различитим публикацијама Српске Православне Цркве (Православље-часопис Српске Патријаршије, Теолошки Погледи – верско-научни часопис Српске патријаршије, Богословље – научни часопис Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду, Логос – часопис студената Православног Богословског Факултета у Београду), вишегодишњи сарадник Радија Архиепископије Београдско-КарловачкеСлово Љубве и вишегодишњи наставник Верске наставе у Архиепископији Београдско-Карловачкој. Илустрације за књигу урадила је Милица Мастелица