Ларше поново јаше – на само њему познатом коњу...

[Avocado]

пре 21 минута, Џуманџи рече

Ја мислила да потежеш класику - "да ли је Дух Свети - Бог" о чему се добрано расправљало (а можда и свађало ). 

Ne znam ni da li se oko toga izjašnjavao...

["Tamo daleko"]

пре 15 часа, Иван Недић рече

Зар управо ово није пример онога што каже Ларше, да Зизјулас, иако у својим писаним богословским делима само једном спомиње тему хомосексуализма, ипак, ту и тамо, испољи склоност ка толеранцији према овом проблему?

Iz prilozenog odgovora na pitanje u casopisu Iskon, mitropolitova "tolerancija" se ipak ucitava , jer se ona ne moze primetiti, s obzirom kako je odgovorio, a to je da Crkva prihvata svakog gresnika, sto ne znaci da tolerise greh. On samo podvlaci da integritet Crkve u odnosu na pastirski aspect ne moze da ukljucuje bilo kakav rasizam.

 

пре 16 часа, Иван Недић рече

Наслов чланка гласи: "Обесмишљавање брака и оправдавање хомосексуалности: логична последица идеологије митрополита Јована Зизјуласа". И даље: "У самој логици Зизјуласове персоналистичке идеологије обесмишљава се света тајна брака и оправдава хомосексуализам".

Ovo je vise nego indikativno tako da kako god pokusavao da opravdas Larsea, jednostavno ne pije vodu, osobito prvi deo bombasticnog naslova. Najzad, ako je Larse zaista uveren u to sto tvrdi, pokazuje samo da spocitavanje mitropolitovih iskaza ima za svrhu licno obracunavanje, na ustrb pravoslavne teologije.

Mislim da se ni jedan pravoslavni teolog pri zdravoj pameti ne bi usudio "obesmisljavati svetu tajnu braka", mislim to je zaista porazno ako se tako nesto ucitava. 

пре 16 часа, Иван Недић рече

Дакле, Ларше не каже да је Зизјулас тај који лично и свесно обесмишљава брак и оправдава хомосексуализам, већ да из саме логике његове идеологије (ово "идеологије" ми се нарочито свиђа, и ту би, рецимо, један Шмеман имао штошта да каже) следи оно што он затим набраја под четири тачке, а затим нам Зизјулас у свом интервјуу који си ти навео открива да Ларшеови закључци нису нешто чега Зизјулас није свестан.

...nije sija nego vrat.... 

jos cemo pomisliti da se Zizjulas slaze sa Larseovim zakljuccima....tj da ih je svestan, pa ga je Larse posramio/otkrio tu pogubnu ideologiju. Totalno akademski neposteno I u najmanju ruku tuzno. 

пре 16 часа, Иван Недић рече

И није тачно да нечији истраживачки рад не може реално да утиче на стање ствари, или макар да буде један од фактора који утичу на стање ствари на терену.

Ovo niko ne osporava, naprotiv bilo bi pozeljno, naravno sa razumevanjem da pravoslavni teolozi imaju visok stepen odgovornosti pred celim svetom, u Crkvi Boga Zivoga. 

Na zalost, u ovom slucaju Larse je direktno optuzio m. Zizjulasa za podsticanje, tj porast homoseksualnosti kao rezultat njegovog istrazivackog rada. To je naprosto nedopustivo za nekoga ko sebe smatra pravoslavnim teologom, akademski skroz neposteno.

[Нифада]

On 1.3.2018. at 0:01, Иван Недић рече

Зар управо ово није пример онога што каже Ларше, да Зизјулас, иако у својим писаним богословским делима само једном спомиње тему хомосексуализма, ипак, ту и тамо, испољи склоност ка толеранцији према овом проблему?
Друго, погледајмо боље наслов и први пасус Ларшеовог чланка.
Наслов чланка гласи: "Обесмишљавање брака и оправдавање хомосексуалности: логична последица идеологије митрополита Јована Зизјуласа". И даље: "У самој логици Зизјуласове персоналистичке идеологије обесмишљава се света тајна брака и оправдава хомосексуализам".
Дакле, Ларше не каже да је Зизјулас тај који лично и свесно обесмишљава брак и оправдава хомосексуализам, већ да из саме логике његове идеологије (ово "идеологије" ми се нарочито свиђа, и ту би, рецимо, један Шмеман имао штошта да каже) следи оно што он затим набраја под четири тачке, а затим нам Зизјулас у свом интервјуу који си ти навео открива да Ларшеови закључци нису нешто чега Зизјулас није свестан. Затим Ларше наводи Манусакиса као пример даљег развоја исте логике и довођења једног начина размишљања до краја.
Дакле, Ларше сматра да Манусакисово виђење ствари логично следи из Зизјуласовог, или, макар, да нема начина да се покаже неконзистентност Манусакисовог размишљања у односу на Зизјуласово. Дакле, Зизјулас у најмању руку опасно оставља простор за Манусакисово виђење. А, опет кажем, не би се рекло да тога није свестан, ако узмемо у обзир овај мали одломак из интервјуа.
Оно што се код Зизјуласа има је, заправо, неки специфичан и тешко размрсив облик једностраног и црно-белог ниподаштавања сексуалности. "Пали смо, дакле, све је пало скроз-наскроз". Е, па, неће да буде. Постоје степени. И отуд етика. Кад би све било црно-бело, онда заиста не би било места ни за какву етику. Међутим, реалност је изнијансирана. Јесте наш начин постојања пао. Али ипак чак и у оквиима таквог, палог,  начина постојања постоји нешто што је ближе аутентичном, и нешто што је даље од аутентичног. Постоје, да кажемо, "крхотине" оне првобитне целовитости, које су негде очуваније, негде мање очуване. Постоје разне пројаве разбијености те првобитне целовитости (првобитне не нужно хронолошки,  већ принципијелно, да ме не би сад неко хватао око тога) - негде је та целовитост, сликовито речено, разбијена на пола, негде на комаде, негде на комадиће, негде у парампарчад, а негде у прах. У том смислу, оно што бисмо конвенционално назвали природном сексуалношћу је ближе аутентичној Божијој замисли о свету него што су то неприродне пројаве сексуалности. Нешто се може употребити природно и противприродно. То би барем нама, вајним неким хришћанима, требало да буде елементарно јасно.
Такође, неко је споменуо пастирску проблематичност митрополитовог става. Апсолутно се слажем. И није тачно да нечији истраживачки рад не може реално да утиче на стање ствари, или макар да буде један од фактора који утичу на стање ствари на терену. У ставу да нечији истраживачки рад не може да утиче на реално стање ствари испливава, поред споменутог црно-белог, оштро поларизованог посматрања ствар, још и једно псеудоакадемско одбијање да се прихвати одговорност за своје писање. Дакле, шта год ми писали, то ни на који начин не може имати утицаја на стање ствари на терену. И то је исто идеолошки приступ. Сем тога, хришћанин не сме бити апстрактни, ларпурлартистички истраживач, јер онда и није хришћанин (о овоме вели Ларше у интервјуу који је постављен на страници 13 теме).
Све у свему, браћо, сапатници, сапутници, стање ствари је подоста обесхрабрујуће и онерасположујуће. Или се Христос разделио, па једне учи овако, а друге онако? Или можда ниједно од свега тога није Христос? Видим ја да смо ми у Цркви далеко, далеко од истинског заједништва и једноумља око суштински важних тема, и питање је да ли џабе срчемо причешће, или од тога ипак има неке користи. Надајмо се да је ипак има.

Једно је нешто толерисати из пастирских разлога,а друго би било из суштинских.

Да ли нечији истраживачки рад може утицати на стање ствари на терену,је интересантно питање,мада се у овом случају више користио нечији научни став за оправдање стања ствари на терену,изгледа.,ако је на прави начин интерпретиран Зизјуласов став.Чини ми се да Јанарас има изнијансиранији приступ сексуалности,ако је Зизјуласов аспект црно-бели.

 Интереснтна разматрања теме  од иван-недић