Jump to content

Поуке сазнају: Синод Македонске цркве у расколу и архиепископ Стефан признали Бугарску Патријаршију за мајку цркву и затражили да их убудуће представља у православном свету

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 292
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

пре 13 минута, MKD13 рече

Zasto tako mislis? Ja to i samo tvrdim da vi necete jedinstva, da hocete vec sutra mogli bi zajedno da se pomolimo Bogu. 

Зато што из свега што пишеш испливава неки  бугарски национализам, што ме чуди јер какве ти везе из Охрида имаш са Бугарима, нама без обзира на све братским у Христу народом. Као што су нам и Македонци братски народ. И дај Боже да се МПЦ доведе у канонски поредак и на канонски начин добије аутокефалност. А за то је потребно искључити све политичке и националистичке елементе.

Ниси мене питао, али сам ипак написао утисак.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Вилер Текс рече

Зато што из свега што пишеш испливава неки  бугарски национализам, што ме чуди јер какве ти везе из Охрида имаш са Бугарима, нама без обзира на све братским у Христу народом. Као што су нам и Македонци братски народ. И дај Боже да се МПЦ доведе у канонски поредак и на канонски начин добије аутокефалност. А за то је потребно искључити све политичке и националистичке елементе.

Slazem se samo ako to bude ucineno od svih zatecenih strana. Onda i ne bi trebalo da imate nikakav problem ni vi sa autokefalnim statusom, niti pak grci treba da imaju problem sa nasim imenom( jer i to spada u politika i nacionalizam). 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, MKD13 рече

Slazem se samo ako to bude ucineno od svih zatecenih strana. Onda i ne bi trebalo da imate nikakav problem ni vi sa autokefalnim statusom, niti pak grci treba da imaju problem sa nasim imenom( jer i to spada u politika i nacionalizam). 

 

То што Македонија има проблем са Грчком око имена, нема ама баш никакве везе са Црквом. То су државни и међунационални проблеми.

Мислим да у СПЦ постоји добра воља да се све уреди на канонски начин. Нека се МПЦ запита, постоји ли и добра воља код њих, с обзиром на најновија дешавања и молбе упућене БПЦ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Moжда неко није приметио.. али од пре неколико постова.. моји ''лајкови'' су скоро на сваком посту. ;)
А то је управо због оног што је Брат - Кифа написао, цитирајући Светог владику Његоша - грдна мјешавина- у ипак, негативном призвуку, ја бих пак исту ''крилатицу'' искористио у афирмативном контексту.
Полако су се некако карте отворилие, а Брата Кифу питам зашто онда и на форуму није писао од почетка оно што мисли, него оно за шта је знао да ће неко реаговати овако или онако. Зар брат Кифа мисли да је то афирмативно за саговорнике и квалитет самог садржаја разговора..Макар саговорници били и политиком прелешћени, макар и нацијом или пак својом народнишћу... Која би ето, била чак и Бугарска, макар и у потенцијалу.
Зашто Брат Кифа онда овако поставља ствари, помињући некакво ''бугарашење''  Македонаца:

пре 22 часа, Kifa рече

 А и сам Патријарх Бугарски Г. Неофит рече за народ у Републици Македонији: "то су наша браћа и наш народ". Који наш народ? Бугарски ли? Ово је јавно и недосвисмислено бугарашење Македонаца. Или наш православни? Пуно двосмислености.

а онда мени замера спочитавајући :

Цитат

Али то што си одвалио да ... "Македонија никад није била оаза СрБства" обично говоре или људи који су не знају баш добро историју, или су великобугарски или македонски национал-фанатици. 

А ја питам просто и једноставно Брата Кифу, зашто онда он говори о Македонцима и македонским обичајима, а не просто о Србима и њиховим обичајима?? Или, зашто онда Брат Кифа каже исто што и брат Рилски тј ја, или пак да се слаже са њим тј самном.. , када каже:

Цитат

Слажем се са тобом да Македонци у последње време далеко више нагињу ка Бугарској и Бугарима. То је и сасвим природно. Бугарска је део ЕУ и поделила је око 100 000 ЕУ Бугарских пасоша. Ко се више око неког труди, више има и права очекивати да га неко воли. Ту Бугарима скидам капу.

Зашто сада Брат Кифа одједном са тако строго - кристалних Црквених висота силази на тврдо тло и ''скида капу Бугарима'' на некаквим потпуно нецрквеним радњама(??) Јел то та труд и љубав.. која ће довести до јединства Цркве(?)..ја тврдим да није.
Слично је тврдио и Рајс, када су Београд и Српски естаблишмент показивали љубав према народу у Македонији у ондашњој Краљевини.

Веома слично мислимо о Македонији и Брат Кифа и ја. Само ја покушавам, као са почетка овог поста и коришћења Његошевих речи, да проблему приступим афирмативно и потпуно објективно поготову кад је Црква у питању, 

Јер има ту нешто што Срби код себе не препознају као акт политичког деловања док им је то видљиво кад су Софија и Бугари и питању или пак Фанар оног времена.

Тако да Брате Кифа ..ако мислимо да нешто знамо и да ће то допринети добру и напретку, онда да тако и постављамо ствари. А не да нам добру и напретку мерила буду искључиво остварења наших личних убеђења и хтења.  

الحرية أو الموت

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Ђорђе Р рече

Не знам много о овоме. Ал читао сам књигу Спиридона Гопчевића "Стара Србија и Македонија" из 19. века, где он тврди другачије. Да ли си упознат са овом делом, и које је твоје мишљење о њему?

Да, упознат сам веома добро, и књига, иако не и моја лично, већ деценијски краси полицу књига историјске тематике у мом дому. Књига је више него одличан, врхунски и незаобилазан материјал у расветљавању Сенки над Балканом.
;)
За Србе је више него потребно да им та књига буде Алфа, али не и Омега, у студирању балканских прилика оног, али и овог па и будућих времена.
Али ајде да се заједно запитамо, где је свих ових година била та литература међу србима.. Зашто се о Гопчевићу говори као Хрвату.. И како то да смо  тако ограничени на данашњу Р. Македонију у смислу њеног Српског идентитета, а никако у нашој причи - жалопојки нема Пиринске а још мање и Егејске Македоније? Осим ако то није наш ''урођени осејећај за добросусједство'' или пак нешто сасвим друго чега нисмо ни из близа свесни..

الحرية أو الموت

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Жељко рече

Не знам да ли је и овај рођак

Xeм Стојков - ски додуше, хем Борис(!), хем пореклом из Велешког краја Македоније .. ;)

 

الحرية أو الموت

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Видим да се овде накупило пуно питања.

Прво да разјасним брату Рилском, да нисам толико слободан човек са временом па да могу подробно да пишем све оно што знам о Македонији. А нити осећам потребу да одмах сво своје знање преточим у писања на форуму. Полако. Имамо времена. 

Нека ми брат Рилски опрости и за оно Његошево ... грдна мјешавина ... јер га нисам желео увредити. Више сам коментарисао његове ставове, са којима се углавном слажем, али који су ми се учинили измешаним. 

Што се тиче скидање капе Бугарима, то сам рекао управо због оног због чега и он сам критикује код Срба, - незаинтересованост. Бугари се бар труде око Македоније, више је осећају у срцу него ми Срби, више брину. Тако је било и у 19. веку. О томе је писао и Спиридон Гопчевић. ... али не кажем да је сваки бугарски труд и богоугодан, и за похвалу. Дакле говорио сам у другачијем контексту.

Брату Ортофилу, бих посаветовао да прочита Спиридона Гопчевиће и његово истраживање о сва три дела Македоније. Биће му врло јасно на који су нехришћански, често пута и груб и асимилаторски начин, Бугари у време Егзархије од Срба Македонаца направили Бугаре. Али не само то, већ и велике антисрбе. Понављам да су почетком 19. века неутрални посматрачи, штабни француски официри, обишли сва три дела Македоније, и у њима осим Турака, Арбанаса, Влаха и Грка нашли су само Србе.

О Скопљу, чак као делу Србије (мислећи ваљда негдашње Србије), у време турског ропства писали су и римокатолички мисионари. Има пуно таквих докумената. На десетине. Они су православни живаљ Скопља и Македоније углавном дефинисали и препознали као Србе. А и они су по том питању били неутрални посматрачи.

О Македонији као "српској оази" можемо делимично причати још од досељавања Словена на Балкан, али не у државном већ у неком племенском смислу, ако се тако може рећи. Нећемо ваљда рећи да Србица у Егејској Македонији носи назив од племена бугарског? А гле и тамо, у Србици Егејској, Бугари су били стопроцентно становништво пре Балканских ратова. Међутим, почетком 19. века није било тако. Не само у Србици већ и целој Македонији, Срби су били огромна већина, бар од православних Словена Македоније.

Срби су своју свест делимично и парцијално, учврстили у Македонији још у време краља Милутина, па све до Цара Душана, који је крунисан за Цара у Скопљу, на Васкрс 1346 године.

Јака српска свест је у Македонији постојала је у континуитету све време обновљене Пећке Патријаршије (од 16 до 18 века), што је био само наставак оне свести која је постојала од 13 до 15 века.

Ако хоћете, српска свест у Македонији била је доминантна и после укидања Пећке Патријаршије 1766 године, а почела је слабити после великих турских осветничких акција против Срба, након Српских Устанака против Турака. Дичити се тада отворено српством у Македонији, у време када је српско име међу Турцима и Арбанасима било најомраженије, и када су Турци изгубили део територије од Срба у Централној Србији, било је више него опасно по живот, па су се људи почели крити под општим именом Христијанин или Македонац ... а и постепено губити своја национална осећања. Из простог страха за голи живот.

Потом, од половине 19. века, на брисани простор, али и српском небригом Београда, и чак почетним помагањем Бугарске Егзархије од стране Србије, расте бугарски утицај у Македонији. На свим нивоима. Штампањем књига, војном акцијом у заштиту православних села од Турака, Црквеном Егзархијом, бугарским школама. И за то треба у великој мери браћи Бугарима скинути капу, јер су бар заштитили православни живаљ од осветничких арнаутских и турских акција. Србија и Срби су углавном у то време стојали по страни. Скоро 50 година ... Али, било је ту и асимилације и бугарашења итд ... И за само неколико деценија од српске свести у Македонији није остало много. Тек доста закаснелим оснивањем и српских школа и српских војних одреда у Македонији, као и постављањем неколико српских владика од Цариградске Патријаршије, делимично се за Србе поправила ситуација на терену. Али је однос Бугара наспрам Срба био далеко већи. На једну српску школу обично је ишло 10 бугарских. На једног српског епископа обично је ишло двојица и више бугарских.

Бугари су веома вешто искористили ту празнину у 19. веку и попунили је својом акцијом и својом бригом за Македонске Словене. И побугарашили за неколико деценија највећи део негдашњих Срба Македонаца. И лично, по мајчиној линији, моје порекло води из Македоније, из околине Куманова. Стога ми нико не може говорити да је Македонија кроз историју била само бугарска или само српска земља. Мењало се то у ових 1400 година српско-бугарског саживота на Балкану. 

Данас, хтео то неко признати или не, у Македонији је већински народ, Македонски народ. Тако да су и Срби и Бугари, у неком свом историјском надметању подоста изгубили, а шта ће бити у будућности не бих да пророкујем. Нит сам пророк нити пророков син.

Само, пошто је ово пре свега Црквени сајт и Црквена тема, на крају могу додати, да ова наша историјска препуцавања ... Срби, Бугари, Грци ... могу имати смисла само као нека општа прича из историје, и трагање и сведочење истине. У Црквеном смислу она не смеју имати примарни карактер јер би онда упали у замку етнофилетизма, а сваком искреном хришћанину је ваљда на првом месту спасење душа верника у Републици Македонији, а не његова национална припадност.

Толико за сада од мене. Наставићемо кад ми обавезе дозволе.

  

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 часа, MKD13 рече

Zasto tako mislis? Ja to i samo tvrdim da vi necete jedinstva, da hocete vec sutra mogli bi zajedno da se pomolimo Bogu. 

Хтео сам да кажем да ти не треба јединство Цркве зато што си ти православни хришћанин и без јединства Цркве. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 27 минута, Kifa рече

О Македонији као "српској оази" можемо делимично причати још од досељавања Словена на Балкан, али не у државном већ у неком племенском смислу, ако се тако може рећи

Хвала на одговору.

Сад ћу се мало нашалити. Ако у Светој Тројици имамо моно архе - Оца, да ли то значи да Бугарска нација и Српска нација имају ди архе, од којих је један Македонија? :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...