Претражи Живе Речи Утехе

Ево човјека! (Јн.19, 5) Ево како је посрамљен, изранављен, измучен безгрешни и свети наш Исус Христос! Каква је била нужда бестрасном Богу да Својим тијелом тако ужасно пострада од људи? Која је била нужда самом Богочовјеку да поднесе ове паклене муке на земљи? Није Бог морао, браћо, да предаје себе таквом срамоћењу и страдању на земљи. Његова жртва је потпуно добровољна, и Он је могао да се не оваплоти, не пострада и не умре. Само, тада бисмо сви ми, као грешници и непријатељи Божији, били вјечни заробљеници и робови ђавола и тако заувијек страдали. Тада не би постојале ове двије стране, десна и лијева, и не би било речено праведници ће поћи у живот вјечни, а грешници у вјечно мучење, већ би свима био одређен један пут – пут вјечног мучења. Страшно је и помислити! Али Господ, из Своје бескрајне милости, није могао гледати како ђаво мучи људски род, и дошао је да нас ослободи његовог ропства и вјечних мука. А да би нас ослободио од службе ђаволу коме смо се предали и предајемо се сами, Он је ради нас пожелио да по Свом човјештву постане најпослушнији слуга Свог небеског Оца, Коме смо били, а и сада бивамо непослушни, и људским тијелом и људском душом, људском снагом коју поткрепљује божанство, да побједи ђавола-кушача, коме смо тако лако пали у плијен, и данас му се лако предајемо преко својих гријехова. Даље, да би нас ослободио вјечних мука пакла, у којима би по праведности морале бити наше бесмртне душе, заробљене ђаволом, Он, предвјечни Бог, пожелио је да сам Својим човјештвом поднесе на Себи наша вјечна мучења. И као што видите, како сте чули из Еванђеља, Он је нас ради претрпио то страдање. Он је отрпио сваку срамоту и сав ужас мучења од људи и ђавола да би нас ослободио пакла, у коме бисмо се без Спаситеља вјечно мучили. Тако нас Христос ослободи пакла, а ми сами у њега идемо неустрашиво, затворених очију да свјетлост не видимо, и да што прије у њега стигнемо. Многи од нас се без страха предају свакојаким гријесима и не помишљајући да се исправе, као да је Христос слуга гријеха па све, чак и оне непокојане грешнике, који се нису промијенили срцем и дјелима, води у рај. Несхватљива окорјелост срца и безосјећајност влада у многима од нас. Када је Христос Спаситељ страдао и умирао, сва твар је дрхтала од страха – земља се тресла, камење се распадало, мртви устајали – а наше душе не дрхте гледајући страдање и смрт Богочовјека, сјећајући се вјечних и љутих мука које бисмо ми трпјели да за нас није пострадао и умро Господ. Наша срца се не цијепају, не омекшавају због маловјерја, невјерја, окрутности, гордости, мржње према ближњем, зависти на његово добро, од осуде, стомакоугађања, преједања и пијанчења, тврдичлука, среброљубља, блуда. Па и овдје, пред овом плаштаницом, колико стоји људи који у овим светим и страшним трнуцима не престају да раде за ђавола – осјећају мржњу према ближњем, завиде једни другима, мисле на новац, крађу, пијанчење, нечистоту. Колико је оних који једва чекају празник да се напију и препусте банчењу, скрнавећи тако храм свога тијела које је после причешћа Светим тајнама Тијела и Крви Господње, постало храм Господњи? Али зашто ја помињем празник? Зар не видимо, и прије празника, па чак и сада, док се сјећамо Христових страдања због нас, пијане људе и оне који се предају блудничењу? Они су народ безакоња, који данас ријечима благосиља Христа, а сјутра ће, или још данас, хулити на Њега дјелима својим. О незахвални, безосјећајни, неразумни, немилосрдни људи који данас тобоже састрадавају са Христом и распињу се са Њим, а сјутра ће Га, или прекосјутра, поново распети! Докле ћемо тако, браћо? Докле ћемо бити лицемјери? Докле ћемо радити за ђавола и жалостити Господа? Ево шта ће бити, браћо, ако се не распадну наша камена срца са својом разноразном злобом, својим страстима, прљавштином, ако их не ослободимо маловјерја, невјерја, хладноће, преједања и пијанства, бестидности, мржње, гордости, зависти, лењости, доколице и других страсти – осудиће нас, једном, оно исто камење што се распало у вријеме смрти Христове. Ако се не покајемо и свим срцем Богу обратимо стропоштаћемо се у онај ад, из кога је дошао да нас избави Син Божији. Да, браћо, заиста је тако! Ако се не покајете, сви ћете тако изгинути! (Лк.13, 3). Замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијега, и крв Завјета којом је освећен за несвету држи, и Духа благодати вријеђа? Јер знамо онога који рече: Моја је освета, ја ћу узвратити, говори Господ…Страшно је пасти у руке Бога Живога (Јев.10, 29-31). Амин. Свети Јован Кронштатски https://mitropolija.com/2025/04/17/pouke-ispred-plastanice-na-sveti-i-veliki-petak-2/

Наша Света Црква се данас молитвено присјећа и Преподобног Исихија Јерусалимског. Преподобни Исихије Јерусалимски је био јерусалимски презвитер, проповедник и дубоки богослов, надалеко познат почетком 5. века, као што о њему свједочи Свети Теофан Исповедник у својој Хронографији (I, 83). Кирил Скитопољски, писац житија многих светих Божијих угодника из тога доба, назива га учитељем Цркве и богословом надалеко познатим. Преподобни Исихије бјеше у пратњи јерусалимског патријарха Јувеналија (422-458. г.) када овај посвећиваше цркву у манастиру Светог Јефтимија (428. г.), о чему пише споменути Кирил у Житију Светог Јефтимија. О великој духовној и богословској мудрости преподобног Исихија говори и свети Патријарх Фотије (Библиотека, 198), који веома похваљује његове књиге. Свети Исихије је написао дивна тумачења на многе књиге Светога Писма, а такође и поучне књиге о подвижничком и духовном животу. Особито је значајно његово славно дјело „О трезвењу и врлини“ објављено у „Добротољубљу”, које доносимо у наставку текста. Упокојио се у миру око године 440. О ТРЕЗВОУМЉУ И МОЛИТВИ 1. Трезвоумље је духовна уметност. Уколико га дуго и са постојаном усрдношћу упражњава, човек ће се, уз Божију помоћ, потпуно избавити од страсних мисли, речи и рђавих дела. Ономе ко га тако проходи оно дарује верно познање непостижног Бога, колико је то нама могуће, као и тајно разрешење скривених Божанствених тајни. Њиме се испуњава свака заповест Старог и Новог Завета и оно подаје свако благо будућег века. Трезвоумље, у ствари. јесте чистота срца која је због својих високих вредности или, тачније говорећи због наше непажње и немарности, сада врло ретка код монаха. Међутим, баш њу Христос ублажава говорећи: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мт.5,8). Пошто је такво, трезвоумље се добија по скупу цену. Уколико постојано пребива у човеку, оно за њега постаје путовођ у прави и богоугодни живот. Оно је и лествица за сагледавање. Оно нас учи како да управљамо покретима троделне душе (тј. са три силе: словесном, раздражајном и желатељном) и како да крепко чувамо осећања. Оно у свом судеонику свакодневно умножава четири основне врлине (мудрост, храброст, уздржљивост и праведност). 2. Показујући колико је ова врлина непорочна, чиста, свеобухватна и делотворна, и учећи нас како треба да је започнемо и обављамо, велики законодавац Мојсије, или пре – Дух говори: Пази на себе да у срцу твом не буде тајна реч безакоња (Пон.Зак.15,9). Тајном речи он назива мислено изображавање неке грешне и небогоугодне ствари. То свети оци називају прилогом који у срце убацује ђаво. По његовом појављивању у уму следе наше помисли и са њим страсно разговарају. 3. Трезвоумље је пут ка свакој врлини и свакој заповести Божијој. Оно се још назива срдачним безмолвијем и јесте исто што и чување срца које се држи савршено [слободној од маштања. 4. Човек који се роди слеп не види сунчеву светлост, док онај који не живи у трезвоумљу не види светлост изобилне благодати која нисходи свише. Он се неће ослободити од грешних и Богу мрских дела, речи и помисли. По свом исходу они неће слободно проћи поред кнезова тартара. 5. Пажња је непрестано безмолвије срца у односу на све врсте помисли. Срце у њему свагда, непрекидно и непрестано дише јединим Христом Исусом, Сином Божијим и Богом, Њега призива, са Њим се храбро бори против непријатеља, и Њему, који има власт да отпушта грехе, исповеда своја сагрешења. Таква душа призивањем често обухвата Христа, Јединог Тајнозналца срдаца. Она се на сваки начин стара да од људи сакрије своју сладост и свој унутрашњи подвиг како лукави непријатељ некако не би нашао начина да у њу унесе зло и уништи њено добро делање. 6. Трезвоумље је непоколебиво смештање и стајање помисли ума на вратима срца. Ту он лако примећује како му се прикрадају стране помисли, тј. крадљивци и чује што говоре и што чине те убице. Он, такође, разазнаје каква изображења изазивају демони, покушавајући да га увуку у маштање и да га преваре. Уколико се будемо трудили на овом делу, стећи ћемо основано искуство у мисленој борби. 7. Учесталост обазриве пажње у уму човека који се стара да загради извор рђавих помисли и дела обично рађа двоструки страх: са једне стране, од остављености Богом, а са друге – од васпитног попуштења спољашњих искушења. Бог, наиме, понекад оставља [човека] и шаље неочекивана искушења ради исправљања живота, нарочито онима који су окусили сладост покоја од тога добра (тј. пажње и трезвоумља) и постали немарни. Од те учесталости у нама се рађа навика, а од ње извесна природна непрекидност трезвоумља. Од њега се, опет, мало по мало, рађа познање борбе, које следи непрестана Исусова молитва, и сладосна тишина ума без маштања, те неко дивно стање које произилази од сједињења са Исусом. 8. Ум који стоји и призива Христа против непријатеља и који му прибегава ради помоћи личи на животињу која је окружена мноштвом паса којима се храбро супротставља из свог скровишта. Издалека мислено провидећи замке мислених непријатеља, он се непрестано моли Миротворцу Исусу и остаје нерањив. 9. Уколико умеш, и уколико ти је дано да изјутра стајеш пред Господа, те не само да те Он гледа, него да и ти гледаш (Пс.5,4), разумећеш о чему говорим. А ако не разумеш држи се трезвоумља, па ћеш разумети. 10. Састав мора је мноштво воде. Састав, пак, и упориште трезвоумља, бодрости и удубљеног безмолвија душе, као и бездан дивних и неизрецивих сагледавања и разумног смирења исправности и љубави јесте (једино) крајње трезвоумље и непрестана, напорна молитва Исусу Христу, праћена уздасима али без помисли, унинија и тескобе. Добротољубље: Душекорисне и спасоносне стотине преподобног Исихија, презвитера јерусалимског Теодулу, о трезвоумљу и молитви https://mitropolija.com/2025/04/10/pouke-svetog-isihija-jerusalimskog-o-molitvi-i-trezvoumlju-2/

Сама дела нас неће спасти, но милост Божија, само ако дела чинимо у Име Господа Исуса Христа, Који нека не лиши вас, пријатељи моји, милости Своје у све дане вашега живота. Били ви слаби или рђави, само прибегавајте милосрдном Господу Исусу Христу и чврсто се надајте у Њега. Та нада ваш неће посрамити у веке. 1. У часу очајања знајте да не оставља вас Господ, него да ви остављате Господа. Ево, како вам, у Име Бога, налажем да живите када сте сами: макар вам то било и мучно, ма за то и не били вољни, свагда у мислима срцем призивајте Господа Исуса, Који живи у вашој души. 2. Послушници Христови треба пред очима да имају не вољу своју него Вољу Божију, која је и Апостолима забранила, као што и нама брани испитивање будућега, будућности коју је Бог ставио под Своју вољу , нити за смерност - похвалу, нити за служење - благодарност. 4. Оно чиме можете да саблазните или ожалостите ближње, то не чините, а ако они ваш ожалосте, не гледајте на то као на наношење жалости, него као на оруђе које вам је Бог припремио да њиме, истребите у себи сваку нечистоту срца. 5. Пре него што нешто кажете, размислите неће ли ваша реч или дело ожалостити Бога или вашег ближњег. 6. Не осуђујте туђег слугу, када стоји или пада: има он Бога свога, Који има моћ да га од пада одврати или у паду заустави. 7. Памтите да час, који од ваш одузима ваша лењост, може да буде последњи у вашем животу и да за њим може доћи смрт и суд. Маните се уживања. 8. Не задајте бол никоме и не враћајте грдњом на грдњу, жалошћу на жалост, па ће у књизи живота ваше име бити записано са Преподобнима. 9. Молим вас, пријатељи моји, не занемарујте ниједно средство којим је могуће угодити Богу, а таквих је средстава много: умиљато опхођење са људима, тешење ожалошћених, заузимање за увређене, давање сиромашнима, одвраћање очију од ружних садржаја и поступака, супротстављање рђавим мислима, принуђивање себе на молитву, трпљење, милосрђе, праведност, и др. Испуњавање свих тих свештених добродетељи привлачи к вама свемоћну помоћ Божију, а са њом ћете пребордити све тешкоће, које су пре тога изгледале несавладиве нашим снагама. 10. На све начине се супротстављајте својој напраситости и, уз Божију помоћ, она ће неизоставно ослабити. “Ако се и деси да се кадгод раздражиш или разгневиш, онда бар ништа не говори или се уклони или затвори уста своја, да не искочи јаросни пламен и не опали душу твоју и ти узалуд не узнемириш оне који су са тобом. Чим се пламен угаси и твоје срце постане мирно, тада говори ради исправљања ближњег”. 11. На сваки начин се чувајте да се на ишта срдите: ниједна непријатност не сналази нас сама од себе, свака се допушта Промислом Божијим ради истих оних спасоносних циљева ради којих су светог апостола Павла сналазиле невоље, ради којих је он и “био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, од свога рода, од незнабожаца, у опасности у граду, у пустињи, на мору, у опасности међу лажном браћом” (2 Кор. 11, 26). 12. Знајући то, не обраћајте пажњу на то ко вас је увредио и због чега, но само држите на уму да се нико не би усудио да ваш ожалости, да Господ није изволео да му то допусти, и зато благодарите још више Господу што нам невољама, које нас сналазе, јасно показује да Му нисте туђи и води ваш у Царство Небеско: “Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер, који је то син којега отац не кара?”(Јевр. 12, 7). 13. Оставите вазда сваку суровост и будите пред Господом у опхођењу са људима незлобиви као деца. 14. У љубави Божиојој пребивајте, учите се њој, њоме дишите: Бог је љубав и ко у љубави стоји, у Богу пребива и Бог у њему. У животу препуном невоља слатко је живети са љубављу Божијом. 15. Није спасење у многоречитости, но у савршеном пажењу на себе. 16. Одвикавајте се од расправљања и препирки: смућујући срце, оне вас лишавају мира у души. Свакој свадљивој мисли противстављајте молитву Исусову. Не верујте предрасудама. 17. Подозривост уопште није својство хришћанско, и зато је не усвајајте. Мудрост обазривости и непорочности, пак, тражи од нас Сам Господ преко Светога Писма: “Будите мудри као змије и незлобиви као голубови”. 18. Свагда се држите средине. Крајности нигде и ни у чему нису за похвалу. Памтите реч Старчеву: “Ко може да поднесе, све подиже”. 19. Увек будите предани Вољи Божијој која је за ваш савршено спасоносна. 20. Са ближњима саобраћајте весело и са љубављу. Љубите их, служите им: они су скупоцени - за њих је Спаситељева Крв проливена, они су уди Христови. Не жалостите их чак ни једва приметним знаком. 21. Спасавајте се благоугађањем Господу, благоугађајући Му свим видовима љубави. Само се о томе и старајте да се обогатите љубављу. Онај у коме је љубав, има у себи Бога. 22. Уочите да ви само онда бивате потпуно свиме задовољни, када имате трпљење, смиреноумље, послужност и љубав према свима. 23. Не опомињите се са прекором онога што је прошло, иначе ће се и Господ опоменути и затражиће од ваш оно што вам је опростио. 24. У унинију (клонулости духа) нагоните и срце и језик свој да се моле овако: “Господе, спаси ме, пропадам!” 25. Ако некога за нешто молите, молите га са трпљењем жене Хананејке. 26. Преиспитивати туђе пороке је грех, зато избегавајте такву грешну (само)увереност. 27. Ако сте на било који начин ожалостили слугу свога, учините што је потребно да он заборави нанесену му жалост. 28. Чините све са разборитошћу, не журећи да ваша дела буду успешна. 29. Зло побеђујте добрим: зло се злом исправити не може. 30. Без одрицања од своје воље немогуће је и положити почетак спасењу, а камоли се спасти. Измолите за себе од Господа самоодрицање, чеда моја - оно је неопходно за спашење. 31. Ако намислите да некога од ближњих посетите, преузмите на себе неотклоњиву обавезу да приликом посете сачувате према њему исту ону љубав и исто расположење са којима сте к њему дошли, макар доживели од њега и неку увреду. 32. Кад год у односима са ближњима дође до непријатности, окрените се најпре себи: након строгог испитивања, ми готово увек налазимо да смо сами били узрок незадовољства. 33. Не оправдавајте се, не расправљајте, снисходите карактерима и годинама. Тешите све и свакога чиме можете. Никога не осуђујте, не враћајте злом за зло, све љубите, свима опраштајте, свима будите слуга. 34. Себе сматрајте последњим и грешнијим од свих. 35. Љубите Господа и молите Му се као Оцу. Смиравајте се пред свима Хришћанима и Господ ваш ће ваш волети и обрадоваће се због ваш пастир ваш. 36. Подносите нетрпељивост, неразумност, непросвећеност, безразложни гнев - све без опирања. 37. Када осетите према некоме и нехотично осећање непријатељства, настојте да победите то грешно осећање. Нагнајте себе да се овако молите: “Спаси Господе раба Твога (име те особе) и светим његовим молитвама умири срце моје!” Натерајте себе да човеку који вам није мио укажете сваку пажњу и учините сваку добру услугу, па ће Господ, видећи вашу добру намеру, не само да из вашег срца истргне грешно непријатељство него и да вам га испуни светом љубављу. 38. Ако вас не теши молитва док је вршите, знајте да вам она припрема божанствену утеху и сладост ускоро по савршењу: “Трпећи потрпех Господа и услиши ме!” 39. Читавог свог живота, пре сваког дела, руководите се следећим хришћанским расуђивањем: да није то што сам намислио, можда, противно вољи Божијој, није ли погубно за моју душу, није ли за ближњег увредљиво? Ако ваш, након строгог испитивања, савест не запече, своју намеру доведите до испуњења, а ако савест запече, уздржите се од тога дела. 40. Не дотичите језиком својим част ближњег, него употребљавајте језик свој само за славословљење Бога и на нечију корист и поуку. Ако вам дође да оговарате, сетите се својих грехова, које сте од младости учинили и осудите себе за то што сте их починили. 41. Нека вам живот не пада тешко, он је неподношљив само за злочестиве, а онај ко верује у Господа Исуса Христа, нада се у Њега, љуби Га - за њега је живот увек подношљив. 42. Живот нам је дат само за то да бисмо славили Бога, чинили добро ближњем и достизали вечно Царство, у Јеванђељу нам показаним узаним путем, а не за то да бисмо се у њему веселили. Речено је “благо онима који сада плачу”, а не онима који се смеју. 43. Смирење (смерност) је добило свој почетак у Господу Који се смирио, оно је венац и лепота свих добродетељи. Што је за усахлу земљу - киша, то је за човекову душу - смирење. 44. Смирење је добродетељ (врлина) на коју са радошћу и миљем гледа и Сам Бог: “На кога ћу погледати”, вели Господ, “само на кротког и смиреног, који трепти од речи Мојих!” 45. Али у чему се састоји смирење? По моме мишљењу, оно се састоји у томе да човек себе сматра грешнијим од свих и никога не унижава и не вређа, не осуђује, пази само на себе и не тражи ни богатство ни славу ни похвалу ни част, сматрајући да је свега тога недостојан. Храбро трпи грдње, увреде, укоре, признајуши у своме срцу да је све то и заслужио; са свима се односи пријатно, свакоме је са љубављу спреман да послужи, не види своја добра дела и не говори о њима без потребе. Такво смирење за вас молим од Господа Бога, чеда моја, јер ће вас оно не само избавити од греха него и увести у љубав према Њему, Који је смирио Себе до смрти, и то смрти на Крсту. 46. Љубав покрива мноштво грехова. Ако жалоснима будете - утеха, несрећнима - олакшање, убогоме - помоћ, сиротој - отац и мајка, болноме - умирење, слуги - милостив, заблуделоме - руководитељ ка спасењу, и свакоме хришћанину - по могућству, усрдни служитељ, - за такву љубав вашу према млађој браћи и удима Господа нашега Исуса Христа не само да ће се избрисати греси ваши него ћете угледати Господа лицем у лице и зарадовати се у веке. 47. “Подајте цару царево, а Богу Божије”. Управљајући пословима који су окренути ка друштвеној заједници, у срцу непрестано будите жртва Богу и тако живите у томе Вавилону- овоме свету - непрекидно имајте на уму свој Горњи Јерусалим и своје предназначење. 48. Претворите своје племићство у служење Господу Исусу Христу. Противите се уживању, раскош избегавајте и не преузносите се пред својим слугама: они су вам равни у ономе највреднијем, јер Господ и њих позива за Своју Свету Трпезу истим речима као и ваш: “Дођите, једите, ово је Тело Моје… Пијте из ње сви, ово је Крв Моја која се за ваш и за многе излива!” 49. Долине, полегле доле, готово увек бивају плодне и родне, а високе горе већином су суве и безмогућности да на њима ишта роди. Исто тако, клас који се издиже главицом изнад осталих вазда бивапразан, а који стоји приклоњене главице, има у себи много зрна. Имајте смирено (смерно) срце и обогатићете се свиме што је потребно за спасење. 50. На плодну долину киша лије право из облака али и са високих гора: такво је и смирење. Под кишом подразумевам Божију благодат, која се даје смиренима и то непосредно од Бога и преко људи, у овоме животу узвишених Господом, као узвишене горе. Ако у својој унутрашњошти будете смерно предани Божијој вољи и затворени за улазак Његових непријатеља, Дух Утешитељ ће вам доћи и уселити се у вас. 51. На широки пут заборавите: Господ нас, по милосрђу Своме, уводи кроз тесна врата у Царство Небеско, а широки пут води у вечну пропаст. 52. И вама и себи желим у овоме животу само очишћење од греха и молим Господа Бога да са нама учини све што Му буде угодно да очисти грехе наше , макар за то били потребни и понижење и срамота. И ви и ја треба да живимо по Божијим Заповестима, а не само по људским заповестима. (из књиге Духовне поуке и беседе)

Мора ће пресушити, горе се срушити, али Христова слава неће проћи. Смрт је преображење. Не плашите се смрти већ Суда Божијег. Замислите како лупа срце док стојите пред професором на испиту. Колико ли ће страшније бити стајати пред Богом на Суду. Устани и прекрсти се када изговараш име Господње. Твоја душа припада Ономе који ти је ту душу дао. Непрестано буди устремљен према Богу и због тога, Господ ће дати све што ти је потребно. Бог не оставља човјека, него човјек Господа. Праведник се не плаши Бога. Бог је бескрајна љубав, бескрајна доброта и бескрајна правда. Ко воли доброту и правду, воли и Бога, и Бог ће њега као рођеног сина завољети. Само срцем пуним љубави могуће је изобличавати гријехе другог човјека. Срећан ће бити онај ко се научи вољети. Не мислите да је љубав урођен талент. Вољети се учи и дужни смо да то чинимо. У духовном животу ништа се не може учинити без жртве према Богу и ближњем. Нећеш се научити вољети без жртве. Бог неће примити празне ријечи, Он хоће љубав и добра дјела. Живи тако да те не воли само Бог. И људи треба да те заволе. Ништа није изнад тога. Ако је неко болестан и потребан му је лијек издалека, можда и ноћу, кроз шуму у којој су вукови, а ти без размишљања кренеш да му помогнеш, е то је љубав. Ако имаш све, а љубави немаш, сматрај да немаш ништа. У последњим временима људе ће спасти љубав, смирење и доброта. Доброта ће отворити врата Раја. Смирење ће људе тамо увести. А љубав ће Бога показати. На Земљи не постоји човјек који би у потпуности могао објаснити шта је љубав. Овдје је немогуће то потпуно схватити. Ако мрзиш макар једног човјека, у његовом лику мрзиш самог Христа и далеко си од Царства Небеског. Човјек се кроз живот учи вјери и љубави. Непријатељ љубави је егоизам. Он не даје ништа добро, само тражи и мало су му сва богатства овог свијета. Мрзите зло. Међутим, човјека који чини зло жалите и волите. Јер, тај који чини зло сутра може постом, молитвом и сузама да се очисти и постане једнак анђелима. Све је воља Божја. Било је много таквих случајева. Јасно нам је да требамо вољети наше непријатеље. Али, како да волимо непријатеље Христове? Не можемо их мрзити. Треба све да волимо. Ако то не можеш онда бар, свима жели добро. Љубав ће укротити и свирепог лава. Бог ће ти стоструко вратити оно што си дао чинећи добра дјела. На овом свијету си ради тога да би чинио добра дјела. Бог од нас тражи срце, али, не можеш Му га дати без добрих дјела. Помози сиромаху и то ће бити твоја жртва Богу. Свима треба жељети добро. Но, за чињење добра потребна је мудрост. Кад чиниш добро на љествици се пењеш за подиок навише, а кад гријешиш спушташ се. Читав наш живот у таквом је кретању. Како је мирна човјекова душа кад је његов ближњи у опасности. Ако у кући имаш болесника, и о њему нема ко да брине, радије не иди у храм на службу, него остани са њим. Ко се брине за добро ближњега, брине се за добро самог себе. Човјек сам свој живот благосиља добрим намјерама. Бог је човјеку дао слободну вољу. Благодатно дјело је храњење голубова и других птица. Око је огледало душе. Ако душа не пожели, око неће гледати у лоше. Прво лијечи Бог, а потом љекар. Ко је незахвалан љекару, незахвалан је и Богу. Ум и руке љекара чине Богу угодна дјела. Када једеш сјети се гладног и жедног. Ако су те оклеветали и на добро одговорили злим, свједно не држи зла у срцу. Опрости и радуј се, јер због тога ћеш се приближити Богу за неколико подиока на љествици. Монах не може бити безбрижан. Он је војник. Тешко монаху и монахињи који не жале над невољама свог народа. Добар монах треба имати срце пуно осјећања. Игуманство није само чин, већ могућност смиравања. Некоме се даје на спасење, а некоме на погибељ. Ништа не радите без благослова. Ако се појави чак и Анђео у свијетлој одежди, не мијењајте игуманов благослов. Запамти да је духовник увијек поред тебе и пази на сваки твој корак. Монах се треба занимати рукодјељем, у противном ће почети да празнослови и неће се спасти. Монаштво је анђеоски чин. Потребно је проћи кроз огањ искушења да би се достигло савршенство. Монаси требају живјети скромно. Скромност је благодат Божја. Монах треба бити јак и штитити истину, јер Истина је сам Бог. Монах треба штитити Православље као лав који риче. Некад се не оправдавај и сам ништа не чини. Добар монах сит је од једне мале просфоре. Монаштво је борба до последњег даха, тежња ка Богу до саме смрти. Монаси се неће спасти ако немају смирења и покајања. Манастир, то је огромна љубав. У свијету се губи манастирска благодат. Не одлази на дуго из манастира. Од монаштва нема већег херојства. Похвала је погубна за монаха. Непријатељ монаштва је онај који хвали монахе. И монаси требају саосјећање и утјеху. Ако желиш бити монах, већ си монах. Ако мирјанин ради Христа побиједи своје страсти биће једнак монасима. Богу је битна тежња ка Њему а не да ли смо монаси или мирјани. Са том чежњом човјек се спасава.Од монаха ће се тражити монашко, а од мирјана мирско. Монаси требају живјети по Јеванђељу ради спасења. Мирјанима је довољно испуњавати Десет заповијести. Запамти, Христос је један! Раније су говорили о природи антихриста, али тада није било знамења. Били су ратови, али није било чуда небеских и општег разврата. У Грузији се мијења морал. Препознаћете оне који падну пред мрским саблазнима јер ће ходити раздјевени, а хришћани ће бити одјевени прилично. По канонима свете Цркве, жена не треба да носи панталоне. По човјековој одјећи види се његово духовно стање. Производи на које ставе број антихриста не могу вам нанијети зло. Прије јела треба изговорити молитву Оче наш. Закрстити трпезу и покропити је Светом водом. Тако ће се осветити свака храна. Не једи хљеб од човјека који је примио печат антихриста. У последња времена следбеници антихриста долазиће у храмове. Крстиће се и проповиједати јеванђељске заповијести. Али, не вјерујте онима код којих не буде добрих дјела. Правог хришћанина могуће је препознати само по добрим дјелима. Хришћанска вјера је у срцу, а не у разуму. Они код којих вјера буде у разуму поћи ће за антихристом. Антихриста ће препознати они са вјером у срцу. Печат антихриста биће у кажипрсту. Стављаће га помоћу компјутера и биће невидљив. У почетку ће то бити добровољно. Кад се антихрист зацари све ће тјерати да приме тај печат. Оне који га не буду примили прогласиће за непријатеље. Тада ће требати бјежати у шуме у групама од десет-петнаест људи. Једно или двоје неће се спасти. Шта год да се деси, не губите наду у Бога. Господ ће нас уразумити како треба поступати. Ко буде јак у вјери неће осјећати глад, ни жеђ, нити ће га стихије такнути. Ђаво има шестстотинашездесетишест мрежа. У вријеме антихриста људи ће очекивати помоћ из космоса. То ће бити највећа ђавоља замка. Људи ће тражити помоћ од ванземаљаца, не знајући да су то демони. Ако украдеш, прекршићеш једну од десет заповијести. Ко тако буде поступао, и на тај начин ће прихватити власт антихриста. вјерујући човјек уздаће се у Бога. А Господ ће чинити таква чудеса за свој народ да ће пар листова са дрвета бити довољно за храну читав мјесец. Човјек који истински вјерује закрстиће земљу и она ће му дати хеб. Ако неко силује дјевојку, она остаје дјевственица пред Богом. Тако ће бити и са онима без печата. Ако човјек без његовог знања ставе печат, он неће дјеловати. У последњим временима не гледајте у небо. Могу вас обманити лажна чуда која ће се тамо дешавати. Преварићете се и погинути. Бог својим промислом испитује човјека. Без воље Божје демон не може ништа. Никад не губи наду у промисао Божји. Њега је човјеку тешко схватити. Постоје снисхођење, воља и промисао Божји. Снисхођење је кад Бог човјеку даје добру вољу да чини шта хоће. Када дејствује воља Божја, човјек чини оно шта Бог жели. Воља Божја увијек доноси добро. Промисо Божји управља. Кад немаш одговора и не знаш шта да радиш, препусти се Божјем промислу, и не мисли више о бригама. Неки говоре да је свима при рођењу одређен пут. Али, ако је тако, зашто онда суди Бог. Сами одређујемо своју судбину. Ако човјек безразумно доводи живот у опасност он, наравно, чини гријех, и то нема везе са судбином. Душа се састоји из три дијела: помисли, жеље и осјећања. Помисао је у уму. Осјећање је у срцу, а жеља је у читавом тијелу. Када се појави нека жеља, читаво тијело се узбуђује. Бесмртни дух има три својства: страх Божији, савјест и тежња ка Богу. Тога нема код птица и животиња. То се налази у крви, али није крв. Раније, прије пада у гријеху, духу су се потчињавали и душа и тијело. После пада у гријех, разрушена је та веза са духом и душа је остала под влашћу тијела. Душа чини шта тијело пожели. Душа покреће тијело, а дух разум. Бог је човјеку дао савјест ради спасења. Дух је разуман и зна све о савјести. Смирен човјек ће мимоићи сва искушења и неће га се тицати. Нико без смирења неће ући у Царство небеско. Ако не паднеш, нећеш знати шта је покајање. Сам сам велики грешник и због тога жалим грешнике. Богу су гријеси као камење у мору и нема тог гријеха који превазилази Божије Милосрђе. Кајати се треба више срцем, него сузама. Господ ће услишити и узвисити. Кад се почнем сматрати бољим од других, кад дигнуте главе изађем на улицу, људи ће ме гледати и смијати се, а ја ћу увидјети какво сам ништавило. Молитвом се узвисује. Смирење је свијећа која се не гаси, угодна Богу. Милост је злато, смирење брилијант. Спознај своју немоћ. Ако си сагријешио, одмах се покај. Савјест је честица Бога у твом срцу. Никад се не противи Богу, истрпи сва искушења и врата Раја ће ти се отворити. Не брините се за тијело, размишљајте о спасењу душе. Ко је побиједио свој језик и цријева, тај је већ на добром путу. Нећеш се спасти без жалости. Неће се сви спасти. Бог не спасава ако се не молиш због тога. Ко спасе своју душу и другима помогне ријечју или дјелом, тај ће испунити Христову заповијест. Како ћемо се спасти, ако други све чине за нас? Вријеме је велика милост. Оно се човјеку даје ради спасења. Дрзак је човјек који не види своје гријехе. Горди су мрски у очима Божијим. Ако се сматраш бољим од других, противан си Богу. Не примај као милостињу Јудине сребренике. Такав новац обично вуче у гријех из кога нећеш брзо изаћи. Не постоји грешник кога Господ кроз покајање и причешће не би прихватио. Туђи гријеси нису твоја брига. Ти сједи и плачи због својих гријеха. Преступ је то што штампају иконе у новинама. Велики гријех је кршење обећања. Треба се плашити само једног, плашити се учинити гријех. Гњев Божији је на женама које су починиле чедоморство. Кајте се и молите да вам Бог опрости гријех дијетеубиства. Бесрамност је почетак сваког зла. Више гријеши онај који даје лажне изјаве, него онај који крши закон. Недопустиво је непотребно помињање Имена Божијег. Тиме се нарушава трећа заповијест. Неправилно је од некога тражити оно што сам ниси давао. Не смије се обоготворити нико од људи. Не давај савјете ближњему, ако не знаш његово духовно стање. Твој савјет може га погубити. Сваки гријех је непријатељство са Богом. Замисли се, са ким се завађаш? Ако видиш убицу или блудницу или пијанца који се ваља по земљи, не осуђуј никог. Јер, Бог је отпустио његов поводац, а твој држи у рукама. Ако и твој отпусти, бићеш у горој ситуацији. Можеш пасти у исти гријех за који другог осуђујеш и погинути. Не осуђуј! Бог је судија. Онај који осуђује исти је као празан клас пшенице, који је увијек гордо усправан и на друге гледа са висине. Грузија је мој крст. Благодат Божија никад није, нити ће напустити Грузијску Православну Цркву. Нит светих није прекинута и неће се прекинути. Грузија ће васкрснути као Лазар. Ничег доброг неће бити у Грузији док не буде крунисан цар. Грузија ће се поново родити, но кроз велика искушења. Грузија је удио Мајке Божије. Не остављајте отаџбину у тешким временима. Не гнијевите Матер Божију. Благослов долази на човјека тамо гдје је рођен! Твоја искушења су због маловјерја. Моли од Бога опроштај и снагу у вјери. Вјера је талент од Бога дан. Ко живи без Бога и Цркве једнак је богохулнику. Када се пред тобом ругају твојој вјери и ти ћутиш, гори си од тог хулитеља. Благодари Богу што си рођен као православан, буди тврд у вјери, не падај у искушења и не брини о томе да ли ће се спасти људи других вјероисповијести. То није наша брига.Бог је милостив. Боље је бити окорјели блудник него јеретик. Твоја душа гине кад не штитиш вјеру онда кад је потребно. Ако погинеш штитећи вјеру, отићи ћеш у Царство Небеско. Екуменизам је највећа јерес. Православна Црква је брод који плови по океану захваћеном буром. Ми, православни, налазимо се на том броду. Људи других вјероисповијести пливају сами. Молите се за све. Остављам вам завјештање, молите се и ваше молитве помакнуће горе. Питаш како да се молиш за непријатеља. Прво се моли за оне које највише волиш. На примјер, за своју дјецу. Затим се моли за остале чланове твоје породице. Онда за сву родбину и комшије, како не би имао непријатеља. Благосиљај град гдје живиш и благосиљај све житеље Грузије. Грузија није сама. Окружена је другим земљама. Моли Бога да нема непријатељства међу народима. Када си се помолио за све и остао ти је један непријатељ, не прескочи ни њега. Моли Бога да му срце испуни добротом, а разум мудрошћу. Ето, тако се можеш помолити за свог непријатеља. Ако не испуњавате заповијести Божије, не узнемиравајте Га многим молитвама. Неће их услишити и таква молитва ће вам бити на осуду. Када се други моле пред иконама и крстовима које си направио, дио благодати силази и на тебе. Молитва је мртва ако је не слиједе добра дјела. Ако за вријеме молитве траже од тебе помоћ, а ти откажеш док се не помолиш, знај да таква молитва није угодна Богу и да је на гријех. Ако будеш свједок лажи и крађе, а не можеш то избјећи, читај молитву Оче наш. Сва дјела и усрдне молитве приноси на жртву Богу. Онима који су у аду панихида је као утамниченом свјетлост дана. Запокојена молитва је потребна и упокојеном и оном који се моли. Господ ће помиловати психички нестабилног човјека који је починио самоубиство. Човјек који се свјесно убије иде у пакао. За њих треба чинити милостињу и добра дјела. Понекад и такви излазе из пакла. Човјеку говори једном, двапут, трипут, а ако не схвати, остави га. У невиности и чистоти срца буди попут дјетета. Али, не и у разуму. Када демон овлада човјеком, прво му узима разум. Лоше је кад језик иде напред, а разум остаје назад. Иконама треба прилазити са љубављу и надањем. Много нас јачају Света вода и просфора. Треба их узимати са вјером. Не вјеруј увијек својим очима и ушима. Често могу обманути. Дијете све чује у мајчиној утроби. Говорите му ријечи Божије и тако ћете га васпитавати. Подвиг је када, ради Христа, не приђемо жени док нас је обузела тјелесна страст. Духовника треба бирати по сопственој жељи. Кад га изабереш, потчини му се. Ако духовник учи о некој јереси, бјежи од њега као од огња. Старцу треба ићи у вријеме духовне потребе и искушења, да би добили савјет и учили се мудрости. Ко током Свијетле седмице плаче због својих гријеха, умјесто да се радује, поступа као Јуда. Господ показује туђу невољу, како би омекшао наша срца. https://www.eparhijazt.com/sr/news/predanje/3731.duhovne-pouke-starca-gavrila-gruzijskog.html

О Богу Мора ће пресушити, планине ће се срушити, али Христова слава неће проћи. Смрт је преображај. Не бојте се смрти – бојте се Суда Божијег. Замислите како вам срце куца кад сте пред професором на испиту. Колико је страшније стајати пред Богом на Суду! Божија величина се ни са чим не може упоредити. Кад изговараш име Господа, устани и прекрсти се. Непрестано стреми ка Богу. Бог ће ти, видећи твоје стремљење, дати све што ти је потребно. Не оставља Господ човека, човек оставља Бога. Пакао је раздвојеност од Господа. Праведник се не боји Бога. О љубави Бог је бесконачна љубав, бесконачна доброта и бесконачна праведност. Онај ко воли доброту и праведност воли и Бога, и Бог ће га заволети као рођеног сина. Грехови другог човека се могу разобличавати само срцем пуним љубави. Биће срећан онај ко научи да воли. Само немојте мислити да је љубав урођени таленат. Човек може да се научи да воли и ми то треба да чинимо. У духовном животу неће бити никаквог успеха без жртве ради Господа и ближњег. Без жртве нећеш научити да волиш. Бог не прима празне речи, Бог воли дела. Добра дела и јесу љубав. Живи тако да не само да те Бог воли, већ да те воле и људи – нема ништа веће од тога. Ако је неко болестан и ако му је потребан лек, а треба га донети из далека, можда и ноћу, и кроз шуму проћи, где лутају вукови – и ти без размишљања кренеш на пут ради спасења ближњег – то и јесте љубав. У последња времена ће људе спасити љубав, смирење и доброта. Доброта ће отворити врата Раја, смирење ће га у њега увести, а љубав ће показати Бога. На земљи нема човека који би у потпуности могао да објасни шта је љубав. На земљи то нећеш моћи ни да схватиш. Ако мрзиш макар једног човека – у његовом лику мрзиш Самог Христа и далек си од Царства Небеског. Човек се кроз невоље учи вери и љубави. Егоизам је непријатељ љубави. Егоиста ништа не даје, жели само да добија. Биће му мало чак и сва богатства света. Мрзите зло. А човека који зло чини волите и сажаљевајте. Можда ће се онај ко данас чини зло сутрадан молитвом, сузама, постом и покајањем очистити и постати попут Анђела – све је у вољи Божијој. Било је много таквих случајева. Јасно је да треба волети свог непријатеља, али како заволети Христовог непријатеља?! Не треба га мрзети – тада ћеш моћи и да заволиш. Треба волети све. Али ако не можеш, макар свима жели добро. Љубав ће укротити чак и свирепог лава. О добрим делима и намерама Бог ће ти вратити стоструко више од онога што си потрошио чинећи добра дела. На овом свету и живимо да бисмо чинили добро. Бог од нас захтева срце. Али, без добрих дела нећеш моћи да даш срце Богу. Помажи сиромашном човеку – то ће бити твоја жртва Богу. Свима треба желети добро, али је за чињење добра потребна мудрост. Кад чиниш добро пењеш се за једну степеницу, а кад грешиш – спушташ се. Цео наш живот је такво кретање. Како човекова душа може бити мирна кад је ближњи у опасности? Ако код куће имаш болесника и нема ко да га пази, боље је да не идеш у цркву, да останеш код куће. Ко се труди ради добра ближњег – труди се ради самог себе. Човек сам благосиља свој живот добрим намерама. Бог је човеку дао слободну вољу... Благодатно је дело хранити голубове и друге птице. Око је огледало душе; ако душа сама не пожели, оно неће погледати у лоше. Прво лечи Бог, а затим лекар, али ко се не захваљује лекару, не захваљује се Богу. Трудбеник је достојан награде. Разум и руке лекара творе богоугодна дела. Кад једеш сети се гладног, жедног и паћеника. Ако су те оклеветали, на добро ти одговорили злом, немој држати зло у срцу. Опрости и радуј се, зато што си се захваљујући томе за неколико степеница приближио. О Божјем Промислу и судбини Бог Својим најузвишенијим Промислом испитује човека. Без воље Божије демон не може да помери чак ни мрвицу. Никад не губи наду у Промисао Божји. Човеку је тешко да проникне у Божји Промисао. Постоји допуштење, воља и Промисао Божји. Допуштење је кад Бог човеку даје слободу. Човек онда ради оно што жели. Кад делује воља Божија човек чини оно што Бог заповеда. Божија воља увек доноси добро. Промисао Божји управља: час дозвољава допуштење, час вољу. Кад не можеш да решиш питање и не знаш шта да радиш препусти се Промислу Божијем и више не размишљај о томе. Неки кажу: "било му је суђено". Али ако је човеку тако било "суђено" због чега му онда Бог суди? Ми сами смо ковачи своје "судбине". Ако човек погине неразумно подвргавајући свој живот опасности, он ће починити грех, а судбина с тим нема никакве везе. О духу, души и телу Душа се састоји од три дела: помисли, осећања и жеље. Помисао је у разуму, осећање је у срцу, а жеља је у целом телу. Кад се појави нека жеља, цело тело се узбуди Бесмртни дух има три својства: страх Божји, савест и тежњу ка Богу, што птице и животиње немају. Бесмртни дух је у крви, али то није крв. Раније, пре пада у грех, духу су се потчињавали и душа и тело. После грехопада прекинула се веза с духом и душа је остала под влашћу тела. Што тело пожели - душа ради. Душа покреће тело, а дух разум. Бог је ради човековог спасења у њега уткао савест. Дух је разуман и зна све о савести. О смирењу и покајању Сва искушења ће проћи поред смиреног и неће га дотаћи. Без смирења нико неће ући у Царство Небеско. Ако не паднеш – нећеш спознати покајање. Ја сам и сам велики грешник и зато ми је жао грешника. Хришћанину не доликује да тугује. За Бога су сви грехови као каменчићи у мору. Нема греха који би превазилазио Божије милосрђе. Треба се више кајати срцем него сузама. Господ ће понизити и узвисити. Кад почињем да сматрам себе бољим од других, стављам на главу своју дијадему и излазим напоље босоног. Људи ме гледају и смеју се, а ја видим какво сам ништавило. Онај ко себе понизи – узвисиће се. Смирење је неугасива, Богу угодна свећа. Милост је злато, смирење је брилијант. Спознај своју немоћ. Ако си згрешио – одмах се кај. Савест је честица Бога у твом срцу. О спасењу Никад немој да издајеш Бога. Истрпи сва искушења – и отвориће ти се врата Раја. Не брините се за тело, размишљајте о спасењу душе. Онај ко је победио свој језик и стомак, већ је на правилном путу. Без невоља се нећеш спасити. Неће се сви спасити. Бог те неће спасити ако за то не будеш молио. Онај ко спаси своју душу и другима помогне речју или делом, испуниће Христове заповести. Како ћемо се спасити ако други буду све радили уместо нас? Време је велика милост. Оно се човеку даје ради спасења. О вери Твоја искушења су због неверја. Моли Бога за опроштај и укрепљење вере. Вера је од Бога дати таленат. Онај ко живи без вере у Бога и без Цркве исто је што и богохулник. Кад у твом присуству извргавају руглу твоју веру, а ти ћутиш – гори си од тог хулитеља. Благодари Богу за то што си се родио као православац. Буди чврст у вери, не подлежи искушењима, и не брини се да ли ће се људи друге вероисповести спасити или неће. То није наша ствар. Бог је милостив. Сто пута је боље бити блудник него јеретик. Кад треба бранити веру, а ти то не радиш, твоја душа гине; а ако погинеш бранећи веру – доспећеш у Царство Небеско. Екуменизам је јерес над јересима. Православна Црква је брод који плови узбурканим океаном. Ми, православци, налазимо се у овом броду, а људи других вероисповести пливају сами. О молитви Молите се за све. Остављам вам завештање: молите се и ваше молитве ће померити горе. Питаш како да се молиш за непријатеље. Прво почни да се молиш за оне које највише волиш, на пример, за своју децу. Онда се моли за остале чланове твоје породице. Затим се моли за све своје комшије и рођаке, да не би имао непријатеља. Благослови град у којем живиш, али Тбилиси није једини – благослови све становнике Грузије. Ни Грузија није једина, окружена је другим земљама, моли Бога да људи не ратују. Сад кад си се помолио за све и кад је остао један непријатељ – немој ни њега да оставиш. Моли Бога да његово срце испуни добротом, а разум мудрошћу. Ето, тако ћеш моћи да се помолиш за свог непријатеља. Ако не испуњавате заповести Божије, не узнемиравајте Бога многим молитвама, Он их неће услишити и ваша молитва ће вам се уписати као грех. Кад се испред икона и крстова направљених твојим рукама моле други људи, део благодати прелази на тебе. Ако молитву не следе добра дела – молитва је мртва. Ако те неко за време молитве замоли за помоћ, а ти кажеш: "Помоћи ћу кад завршим молитву," знај: твоја молитва није угодна Богу. За такву молитву се каже: "Молитва његова нека му се упише као грех." Ако постанеш сведок крађе, а не можеш да се умешаш, изговарај "Оче наш". Сва дела и усрдне молитве приноси Богу на жртву. За оне који се налазе у паклу парастос је као дневна светлост за сужња. Молитва за покој душе је потребна и покојнику и ономе ко се моли. Господ ће се смиловати психички болесном човеку који је починио самоубиство. Међутим, ако се човек свесно убије, иде у пакао. Али за њега треба давати милостињу и чинити добра дела. Понекад и такви излазе из пакла. https://monkgabriel.ge

Текст који следи преузет је из књиге “Духовни разговори са румунским старцима” оца Јоаникија Балана. Рана сећања - Оче Пајсије, реците нам нешто о Вашем родном месту? - Рођен сам 1897. године у селу Стројешти, у жупанији Ботошањи. Био сам најмлађи од петоро деце у кући. Моји родитељи, Јован и Катарина, живели су мирно. Научили су ме да љубим Христа, водећи ме често у цркву, на службе Божије. - Који савете су Вам давали родитељи, док сте били дете? - Били су обични људи, и углавном су ме учили примером свог живота. Никада их нисам чуо да се свађају или да злостављају једно друго. Мој отац је знао напамет Молебни канон Богородици, као и друге молитве; молио се гласно да смо га сви могли чути. Имао је обичај да, као свештеник, каже: “Господу, помолим сја!” Плакао би и посницом се ударао о груди. Моја мајка била је пријатељ свима, и много пута нам је говорила: ”Децо моја, будите добри, да не осрамотите нашу част!” - Ко Вас је упутио на монашку стазу? - Житија Светих су ме привела монаштву, и моја љубав према Господу Христу. Године 1921, након рата, отишао сам прво у скит Козанчеу. Мој духовник био је отац Калиник, велики подвижник и заљубљеник у молитву. Уобичајавао је да ме пробуди у поноћ, велећи ми: ”Хајде, идемо у цркву, јер жетве је много, а жетелаца мало.” Истина да ми је било тешко да устанем тако рано, али када сам долазио у цркву, налазио сам га како ме чека у припрати... Желео сам да живим у тишини. Желео сам да одем у манастир Сихастрију, где је тиховање било заступљеније, али игуман, отац Јоаникије (Морој), ме не би примио без благослова мог игумана. Зато сам остао у Козанчеу, где сам, са благословом мог старца, подигао једну кућицу и малену капелу у долини, па сам се ту подвизавао у тишини и молитви, без напуштања црквеног послушања. Тамо сам живео осамнаест година, до 1948. године, када сам отишао у Сихастрију. - Који су били Ваши најистакнутији ученици? - Имао сам њих неколико, али је најнапреднији био брат оца Клеопе, Георги (Илије). Сећам се да је живео у келији са једним старијим братом, који није знао да чита. Увек је ћутао, и присиљавао себе на молитву и пост. Једном, када су се заједно молили у вечерњим сатима, брат Георги је себи ударио два шамара, како би отерао сан. Тада се старац уплашио и побегао са молитве. Дошао је код мене, узнемирен, и рекао како је Георги сишао с ума, и да више, заједно, не могу да врше молитвено правило. Отишао сам и измирио их. Сутрадан сам са братијом радио у винограду. Увече, послали смо искушеника Георија да припреми вечеру за све. Када смо се вратили, нашли смо писмо на столу: ”Опрости ми, оче Пајсије, идем у шуму на пет дана, да оплакујем своје грехе.” Братија је обедовала заједно, испунили смо своје вечерње правило и отишли на спавање. У поноћ сам чуо да неко куца на врата моје келије. ”Ко је?” упитао сам. ”Благослови оче Пајсије, то сам ја, грешни брат Георги.” ”Брат Георги је отишао да тихује и пет дана да се каје за своје грехе!” одговорио сам. Онда је он ушао у моју келију, преплашен и исцрпљен. ”Шта се догодило?” упитао сам га. А он ми одговори: ”Отишао сам у најдубљи део шуме и одлучио да останем тамо пет дана у молитви и посту. Али, када сам почео да читам вечерње са Акатистом Архангелима, чуо сам страшан глас: - Шта радиш овде? - То је био Сатана! Уплашио сам се, узео црквени Часлослов и не знам како сам доспео овамо. Молим за опроштај, оче Пајсије.” ”Бог да прости, брате Георги,” одговорио сам. ”Тако се дешава онима који раде ствари без благослова свога старешине.” После је брат Георги отишао за Сихастрију, и Бог ми је послао другог доброг ученика, такође по имену Георгија. Он је дошао из села Фламжини; био је веома стар, седе браде и косе. Целог свог живота био је пастир. Наш први сусрет догодио се једне зимске вечери, након вечерњег. Појавио се предамном на прагу цркве, босоног и спокојног лица. Стресао је снег са својих босих стопла. Остао је покрај мене, као мој ученик, осам година. Све што имам да кажем је, да ме је надмашио у свему, у посту, молитви, смирењу. Никада ништа није урадио без благослова. Увек ће остати у мом сећању као истински пустињак. Није бројао своја метанија, и по сву ноћ се молио. Једном ме је упитао: ”Оче Пајсије, колико метанија треба да учиним за оног који ми да једну леју (новчаницу) са молбом да га помињем у молитву?” ”Око десет метанија је довољно,” одговорио сам. ”Не оче,” рекао је, ”ја чиним сто метанија за леју...” Не могу да се присетим и запишем све што сам доживео, и што ми је било на духовну корист за тих осам година, колико сам живео са овим вољеним и светим старцем. - Које сте духовне савете давали ученицима? - Пре него што сам постао свештеник и исповедник, нисам много давао духовне савете мирјанима. Позивао сам оне који су ми долазили да се што више моле, да читају Псалтир, чине метанија, посте, да живе у миру једни с другима, и слао би их скитском свештенику на исповест. Исто је било и са мојим ученицима; био сам дужан да их више поучавам делима, а мање речима. Када би ме видели да устајем на молитву, да постим, да ћутим, и да се према њима односим са кротошћу, они су такође присиљавали себе да чине чак и веће ствари. Након што сам рукоположен, био сам дужан да покушам да их упућујем и речима, иако моје речи нису одговарале мом духовном животу. Али, милошћу Христовом, настојао сам да сваког пошаљем назад у његову келију умиреног. - Пошто сте волели да бринете о болеснима, реците нам нешто о мирној кончини појединих монаха, или ученика, о којима сте бринули. - Да, волео сам да помажем болеснима, не из љубави према Богу, већ што је то била моја људска дужност. Ако бих писао о мирној кончини свих монаха о којима сам бринуо, морао бих да напишем целу књигу. Али, могу да дам неколико примера. Сећам се једног брата, по имену Георгија Косамнчука, великог подвижника. Када се разболео, позвао ме је и замолио да га пострижем у монаха. Трећег дана по његовом постригу, примио је причешће Пресветим Тајнама, затражио опроштај од свих, и на мојим рукама предао своју душу у наручје Божије. Извесни јерођакон, по имену Герасим Виеру, када се разболео, замолио ме је да прочитам Молебни канон Богородици. Када сам стигао негде до средине, предао је своју душу у наручје Божије. Други јерођакон, Никон Драгулеану, велики подвижник, позвао ме је једног дана и рекао да закључам његову келију и да дођем сутрадан у осам ” да заједно са анђелима појем алелуја.”Следећег дана, задржали су ме неки људи, па нисам мога да стигнем у његову келију у договорено време. Отишао сам у девет, али отац Никон се баш тада упокојио, јер је његово тело још увек било топло. Плакако сам и јадиковао толико много, што нисам дошао сат раније, да појем алелуја са анђелима! Такође, познавао сам дивног старца, монаха Германа Контурача, који је имао скоро деведесет година. Био је чиста душа; читавог живота био је пастир. Много је волео св. Николаја, и молио му се овако: ”Св. Никола, буди са мном, грешним. Ја сам стар човек и ти си стар човек – помилуј ме!” Пронашао сам га упокојеног у келији једног лета; донео сам га у цвећем украшену цркву, док су звона звонила. Не могу да заборавим ни монаха Генадија Аватамаништеја, који је био мој келејни прислужитељ осам година. Иако је био стар, он би чинио метанију поред моје постеље, када бих се разболо, како бих оздравио, да се не бих упокојио пре њега. Много пута ми је рекао: ”Оче Пајсије, целог свог живота нисам спавао у кревету и нисам узимао лекове.” Када му се приближила кончина, питао ме је да га изнесем из келије. Положио сам га на траву, лицем према истоку и тако је уснуо, на голој земљи, као што је навикао да чини у својој младости, као пастир. Нека им Бог душу прости. Смирење и једноставност остају неизбрисиви у мом сећању, јер они нису били школовани људи, али су са побожношћу испуњавали ствари које су примили од својих предходника – келејно правило, црквене службе, и рукодељу. Верујем да су напредовали и у умносрдачној молитви. - Када сте стигли у манастир Сихастрију, какав је био духовни живот отаца у то време? - Стигао сам у Сихастрију 1948. године. Тада је игуман био отац Клеопа. Био је то истински живот у општежићу. Знао сам оце који нису поседовали ништа у својим келијама, изузев кревета и неколико књига. Отац Доментијан, честити стари монах, никада није изостајао са црквених служби, и увек је благовремено почињао са полуноћницом. Други понизни монах, отац Кристофор, који је бринуо о болеснима, ноћу је уобичајавао да донеси непокретног оца Михаила, на лађима у цркву. Сва братија је морала да присуствује вечерњем. Ако не би дошли, нису могли да приступе трпези следећег дана. Сви су били захвални због мира и тишине, који је владао у манастиру Сихастрији. - Оче Пајсије, какав је био духовни живот у манастир Слатини, када сте тамо прешли? - Прешао сам у Слатину у јесен 1949. заједно са још 23 монаха из Сихастрије, на челу са оцем Клеопом. Срео сам тамо продуховљене монахе, какав је био архимандрит Пајсије Козма. Пре његове смрти, отац Пајсије је позвао све очеве и затражио опроштај од свих. Рекао сам му да у тим тренуцима изговара Исусуову молитву. Одговорио ми је: ”Оче Пајсије, је сам човек, велики грешник, али никада нисам знао ни за једног другог бога. Ја сам се молио једном Богу целога свог живота, и верујем да ће Он да се побрине за мене!” и рекавши ово, предао је своју душу, ту пред свима нама. Познавао сам такође једног светог монаха, звао се Јувенал Бирисан. Увек је читао Псалтир, волео је послушање и тишину. Био је црквењак и правио је кољиво, и никада није направио ни једну грешку. Такође је љубио сиромаштво и није има ништа у својој келији, осим две мантије, мали тепих за метанија, и Псалтир, и увек је био радостан. Много браће је дошло у Слатину у то време, и међу нама је владала послушност и хармонија. Шта је на земљи лепше и боље од љубави! - Такође, неко време сте живели у скиту Рарау. Каква сте духовна сећања понели оданде? - Живео сам у скиту Рарау, који је био метох манастира Слатине, око годину дана. Тамо је боравило неколико монаха, од којих је, чини ми се, наистакнутији био слепи монах Никодим. Био је јак у вери и вешт у духовним беседама. Једног дана, игуман скита ме је упитао да ли сам стекао умну молитву. Одговорио сам му да нисам чуо ништа о томе. Он ме је тада закључао у малену келију, чији су прозори били затворени, и наредио ми да непрестано изговарам Исусову молитву. Остао сам затворен тамо недељу дана. После тога, испитао ме је да ли сам стекао умну молитву. Одговорио сам му да нисам у стању да се навикнем на њу. Када је то чуо, био је узнемирен и рекао ми је: ”Ти си плитак и празан сасуд! Још једну недељу ћеш остати у келији да се научиш умној молитви.” Остао сам тамо још недељу дана, а када је дошао у суботу и упитао ме да ли сам стекао молитву, да га опет не бих узнемирио, одговорио сам му да јесам. Био је срећан и наложио ми да и друге научим овој молитви. Али, чак и сада, ја нисам стекао навику да се молим умносрдачном молитвом, јер ја немам духовни живот и не љубим Бога колико треба... - Које друге, душекорисне усмопене носите из скита Рарау? - Једном, када сам са мојим учеником ишао у Рарау, прошли смо кроз једно село, у планинама Слатуре. Пришла ми је једна жена и рекла да једна стара жена не може да умре, јер је била у завади са комшијом. Отишао сам до те куће, позвао комшију, прочитао молитву опроштења грехова над њима, измирио их, и када сам напустио кућу, жена је предала душу у миру. Њена душа је чекала да буде у миру са свима, јер без опраштања не можемо бити спашени. О духовном очинству - Били сте отац исповедник у манастиру Сихастрији 30 година; шта бисте могли да нам кажете о том тешком послушању? - Духовно очинство је најтеже послушање у монашком животу. Од духовног оца зависи спасење или казна душе, која му је поверена, монашки постриг братије у манастиру, дозвола да мирјани и монаси приме свето Причешће, као и давање јемства да је одређени кандидат достојан да постане свештеник. Духовни отац има велику одговорност, и због тога њему је много теже да се спасе него монаху или мирјанину. Као исповедник у Сихастрији, имао сам многе духовне радости, али такође и искушења, па и разочарења. Већина очева и браће долазила је код мене на исповест. Они ревноснији, којих је било у већем броју, узимали би у обзир мој благослов, искрено се исповедајући, и предавали су своје душе у руке игумана и духовног оца. То ми је причинило највећу радост, јер сам их примао као своју духовну децу. Тешио сам их, смиривао када су имали искушења, и саветовао да више љубе послушање, црквена богуслужења, тиховање, понизност и молитвено правило у келији. Међутим, неки од њих су на исповест долазили ретко, тешко су опраштали другима, жалили се на своја послушања, а понекад бивали и веома незадовољни. Са њима сам имао више посла. Много стрпљења и вештине било је потребно да их придобијем духовно. Понекад сам одлазио у њихове келије. Понекад сам им давао лакше молитвено правило, охрабривао их, и много сам се молио за њих. Неки од њих су имали користи, док сам друге барем чувао да не падну у веће зло и да не напусте манастир. Али, колико сам успео, колико сам добио или изгубио, сам Бог зна. Ја знам да ћу морати да одговарам за све оне које сам исповедио и које сам саветовао на суду Христовом. - Да ли је лакше бити духовни отац мирјанима или монасима? - Теже је духовно руководити монахе и свештенике него мирјане, јер они су дали завет и имају велику одговорност пошто познају реч Божију и свете каноне, али и даље не обављају свој посао како треба. То јест, они греше својевољно; знају да греше. Мирјани имају мање одговорности, јер греше из незнања. Овде се испуњавају речи из Јеванђеља: ”Коме је много дано, од њега ће се много и тражити.” Старац Пајсије (Олару) Један свештеник-духовник је упитао старца за савет и ево шта му је старац Пајсије одговорио: - Најтежи посао за свештеника јесте Света Литургија и исповест. Неки свештеници су били повређени, чак су и пали због исповести. Духовни отац треба да буде светлост свима и сасуд благодати Светога Духа. Ако има Светога Духа, он неће бити повређен слабостима људским, јер поседује Божанску благодат у себи, која може да излечи душе хришћана. Али, ако га обузимају страсти, ако Свети Дух не пребива у њему, он ће бити лако повређен, када чује грехе људи. Такав свештеник не треба да исповеда. Према канонима, духовно очинство је дато само онима који су стари и испитани у врлинама. Духовни отац треба да буде светлост свима, отац свима, добар саветник и вешт водич душа. Он треба да буде истински пастир, а не најамник, који служи свете ствари за новац или земаљска добра. Он мора да буде као свећа, да обасјава све, а не да се ставља под суд. Духовни отац, чак и ако је понекад узнемирен током исповести гресима људским, никада не треба да срамоти верујућег, јер ће тако да изгуби сав свој труд. Кад год исповедамо, морамо да се молимо и да имамо кротост, и онда, разборитошћу и милошћу Божијом, многе можемо да приведемо спасењу. О молитвеном правилу - Какво правило дајете искушенику, монаху, схимонаху, јеромонаху? - Обично, браћи која се код мене исповедају дајем келејно правило, као што је Акатист светитељу за одређени дан, Молебни канон Богородици или неком другом светитељу, и ако су у могућности, катизму из Псалтира. Осим тога, кажем искушеницима у манастиру да начине 40 метанија, монасима 100, а схимонасима дајем дупло правило, јер су они примили пет таланата и треба да их умноже. Како сам једном пропатио због молитвеног правила! Након што сам примио постриг, отишао сам своме духовнику и питао га које правило да испуњавам. Он ми је рекао: ”Пошто имате послушност у манастиру, чините онолико колико можете.” Али, ја нисам био задовољан овим одговором, и по други пут сам му отишао и питао га да ми да молитвено правило. Онда ми је мој духовник рекао по мало строго: ”Пошто си ме по други пут питао, од сада па на даље чини оно што не можеш.” Послушање у манастиру и рад у општежићу покрива део правила! - Које правило дати болесноме, који не може да чини метанија? - Старима и болеснима дајем правило по њиховим снагама. Ако не могу да се труде својим телом, ја им кажем да удвоструче Исусову молитву. Једном, схимник Никанор Битилица, који је живео у Сихастрији, који је био у годинама, није мога да начини метаније, али је чинио поклон из столице. Након што је пао са кревета, више није могао да чини метанија. Могао је само да се осени крсним знамењем и тако је испуњавао своје правило Зато, свако треба да уради он што може, по савету свог духовног оца, јер ”Бог воли радосног дародавца.” Болесна жена, након исповести код старца, питала га је за правило. Рекао јој је: - Правило за болесну особу је њена постеља. Ако издржиш своју болест са захвалношћу, спасићеш се. Колико год можеш изговарај Оче наш, Исусову молитву, Трисвету песму, Вјерују, и ако се уздржиш од гунђања и одлазиш редовно на исповест, ускоро ћеш задобити живот вечни. - Какво правило дајте мирјанима, родитељима са децом, и младима, који желе да ступе у брак? - Мирјанима дајем правило према околностима у којима живе. За оне који имају много деце, најважније правило је да подижу своју децу у страху Божијем, да их не убијају абортусима, или да их не повређују. Они који немају децу, морају да дају милостињу, ако могу; ако су сиромашни, њихово правило је да не краду и да редовно одлазе у цркву. Младим људима говорим да сачувају своју трезвеност и част пре брака, и пошто ступе у брак да имају децу, онолико колико им Бог да. Саветујем им да не врше абортусе, да не избегавају рађање вештачким средствима, да имају доброг духовног оца, коме ће се исповедати, и да прате законе Цркве што се тиче поста, умерености и скромности. - Коју епитимију дајете онима који су се одрекли вере, а затим се покајали? - Оне који не верују у Бога, не одлазе на исповест, ни ја не примам. Али, ако се искрено покају, наложем им да изговоре прво Вјерују три пута. Онда им кажем да оду у цркву, да се поклоне светим иконама, и моштима светитеља. Након тога их исповедим, дајем им правило по њиховим снагама, и ако у будућности они љубе и поштују цркву и њене законе, дајем им дозволу да се причесте. То зависи од њихове вере и покајања. Ако они и даље имају недоумице у вери, дајем им одговарајуће књиге да читају, како би ојачали у вери. О монаштву - Које је најважније дело манастира и монаха? - Да се моле без престанка за себе и цео свет. Да увек славе Бога, и пружају утеху верујућима. У манастирима Марта треба да буде послушна Марији, а не супротно, и да њих две живе у слози. Ако ово чинимо, ”ништа не може разорити наш град.” - Зашто је ревност за молитву и добра дела ослабила у данашње време, у манастирима и међу мирјанима? - Вера је ослабила у целом свету. Данас сваки мирјанин и монах исповеда да не може да се моли као што се некада молило. Само са великим трудом и боловима неки добри монаси и мирјани могу да одрже чисту молитву ноћу и дању. Ми, други, увек смо окружени бригама, људима, слабостима; када се молимо, наш ум лута. Размислите о искушењима, које је Спаситељ прошао када га је Сатана кушао у пустињи– прво је прождрљивост, друго гордост, а трећа неверје. У сваком случају, Он је одговорио: ”Ја се Господу Богу моме клањам, и Њему једином служим.” Данас, велика расправа постоји између 'Марте’ и 'Марије', ко је од њих две изабрао бољи удео. У манастирима, као и свуда, ‘Марта’ доминира над ‘Маријом,’ не да јој да се много моли, а ‘Марија’ неутешно плаче. Ако бисмо цркву и похвале Богу ставили на прво место, (Марију) а послушање и рукодељу на друго (Марту), онда би сви наши манастири и цркве били духовно препорођени и демон би побегао од људи. Духовни напредак почиње речима. ”Господе, помози ми да видим своје грехе и да не осуђујем брата својега...” - Какву милостињу да дају монаси? - Монаси који имају нешто да дају морају да помажу другима. Верујем да ће они који помажу странцима и својим непријатељима имати већу награду. Али, највећа милостиња монаха је да чува завет сиромаштва, у свим материјалним стварима, и да се моли за све. Они који ништа немају да се осећају као да имају све, и они који имају морају живети као да немају, и морају давати другима. Ако стекнемо нешто неодговарајуће нашем стању, требало би да дамо сиромашном, у име Господње. Милостиња сигурно има велику силу, али за монахе, сиромаштво и чиста молитва су веће. Монах почетник рекао је старцу: - Шта да чиним, оче? Не могу да издржим послушање које сам добио. - Ако можеш да га испуниш, а не желиш, то је грех. Али, ако не можеш да га испуниш, јер је исувише тешко за тебе, или ако си болестан, онда то није грех. Само реци игуману и он ће организовати друго послушање за тебе, како га Бог просветли. У манастиру не би требало да радиш ништа без благослова. Ако живимо у послушности, и ако одсецамо своју вољу, сигурно ћемо се спасити. О понизности - Шта је смиреноумље, оче Пајсије? - упитао га је једном неки од његових ученика. -Смиреноумље је мисао и уверење нашег срца да смо грешнији од других људи и недостојни милости Божије. Они које говоре ружно о себи не значи да имају праву смиреноумље. Истинско смиреноумље је када нас неко вређа и злоставља јавно, а ми то подносимо и кажемо: “Бог је наложио овом брату да ме срамоти због мноштва мојих грехова.” Ми треба све да примамо као заповест Божију. Када вас неко срамоти, кажу да му Бог заповеда да тако чини. Када неко узме нешто ваше, Бог му заповеда да то учини, како би вас начинио монахом. Када си уклоњен са већег места, Бог те је уклонио, како би се променио у својим страстима и лошим навикама. То је истинско смиреноумље. А гордост је када верујемо у себе, у нашу памет, наше снаге, када мислимо да смо способнији од других људи, бољи, лепши, врлински, угоднији Богу. Онда је сигурно да смо надвладани ружним грехом гордости, од којег нас Бог, који је понизио себе ради нашег спасења, може једино сачувати. Смирујмо се, браћо, јер се горд човек не може спасити. Оплакујмо наше грехе овде, како бисмо се радовали вечно у будућем животу, јер када напустимо овај свет, сви ће нас заборавити. Не полажимо своју наду у људе, већ само у Бога. Човек је променљив. Данас вам даје, а сутра тражи од вас. Данас те хвали, а сутра те осуђује. Нашу наду полажимо у милост Божију, и никада нећемо кренути странпутицом. Један мирјанин упитао је старца да му да корисну реч: - Брате, животиње су често мудрије од човека. Научимо се воловској послушности и стрпљењу, јагњећој смирености и кротости, чисоћи и раду од пчелице и мрава. Можемо научити лекцију о животу од свих животиња. Најбоље за човека је да постане глинени сасуд, онај који је од користи свим људима, и за све врсте свакодневног посла, за храну, воду, итд. А златни сасуди су стављају у сефове и закљуцавају на скровита места. Због страха од лопова они се ретко користе, можда само једном годишње. Глинени сасуд користи се за свакодневну употребу, и користи човеку. Такав је смирен човек, који не тражи част и славу. Он остаје неприметан чак и међу људима нижих од себе, он користи, саветује и помаже свакоме, и сви га траже и радују му се. Смиреноумље је велики дар монасима и свим хришћанима. Савети о искушењима Ожалошћени хришћанин упитао је Старца за реч утехе, и он му је одговорио: - Слушај брате, без искушења и плача нема спасења. Али, ми не треба да тиме будемо ометени и да постанемо раслабљени у вери, јер сада демон људе напада суровије него у прошлости, јер зна да има још само мало времена да влада у овом свету. Помолимо се, издржимо, и сетимо се речи Господњих, који је рекао да ће бити са нама до свршетка века. Ми не треба да очајавамо у време наших страдања, јер нас Бог није напустио. Као у време пророка Илије, када Бог имађаше још 7,000 изабраника Својих, који се не поклонише Валу, тако и данас, Господ има много изабраних хришћана са јаком вером, који нису своје душе предали на служење страстима. Бог има изабранике своје, у селима у градовима, који Га прослављају и дању и ноћу, који живе у девствености и уздржљивости, пружајући милостињу сиромашнима и удовицама. Али, само су Богу позната њихова имена. - Како можемо да измиримо оне који се у завади? - Прво, треба да се молимо за њих. Онда, треба да их подстакнемо да се исповеде духовнику, и да их утешимо речима из Јеванђеља да склопе мир, по речима Господњим: “Блажени миротворци, јер ће се синовима Божијим назвати.”(Мт.5:9) Колико год је то у нашој моћи, морамо да се трудимо да склопимо мир, јер смо синови Божији и у нама носимо мир Духа Светога. Они који нису у миру, не могу се причестити. Ако један од завађених умре не измиривши се са својим непријатељем, онда онај који је у животу, мора да оде на његов гроб за четрдесет дана, и моли за опроштај. Наравно, ово је прилично тешко. Ми утичемо на живе да праве метанија за умрле, са којима су били у завади, и надамо се у молост Божију, да ће им он опростити. Духовни пријатељство Ученик га је упитао: - Какве духовне везе имате са старцем Клеопом?” - У јесен 1935. године, отац Клеопа се вратио из војске и посетио ме у скиту Козанчеу, да прими благослов. Док сам га пратио кроз шуму на растанку сам га упитао:”Па, шта сада планираш да чиниш брате Константине (јер тада још није био монах)? Да ли ћеш остати у Козанчеу или ћеш назад у Сихастрију?” “Вратићу се у Сихастрију, оче Пајсије, где сам живео пет година, на гробове моје браће. Тамо ћу такође имати и више мира и тишине...” Онда смо обојица скинули наше скуфије, клекли, начинили по три метаније и изговорли молитву: ”Господе, благослови наш завет да ћемо бити заједно, како у овом, тако и у будућем животу. Ако умрем први, он ће бити у мојим мислима, и ако он умре први, ја ћу бити у његовим. Амин.” Онда смо се загрлили и растали. Свим срцем сам везан за оца Клеопу, колико год је то могуће у овом животу... https://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=6645

Господ допушта падање у грех. Тако се открива милосрђе Божије. Сви могу да се покају током времена које им предстоји до краја живота. Време је велика милост Божија. Док је времена човек може да се спасе, али може и да погине. Човек треба без престанка да стреми да буде што ближи Богу. Тада ће га Господ помиловати и подарити му све што му је потребно. Човек једанпут долази на свет и једанпут му се пружа прилика да се спасе. Не постоји никаква реинкарнација. Ваше је да тежите да постанете деца Божија. Свако ко је крштен може себе назвати чедом Божијим. Спровођењем Јеванђеља у живот и животом у подвигу који ће га одвести у Царство Небеско, човек постаје чедо Божије. Каинови потомци сматрају се Каиновом децом. Али Ситови потомци су Божија деца. Значи, Божија деца нису плотна деца, него деца Завета. По томе се разликују Божија деца од деце Лукавога. Онај ко не чини добро није од Бога, као ни онај ко не љуби брата својега. Ми, међутим, браћо моја, чекамо од Господа усиновљење и своје искупљење. + + + Отац Гаврило никада никог није издвајао. Све их је волео и био је спреман за сваког и живот да да. Није ни јео ни пио воде све док је разговарао са неким ко је дошао да тражи помоћ од њега. - Све док и једног јединог човека мрзиш, далеко си од Царства Небеског. Волите све људе да бисте задобили Царство Небеско. Љубав је мати свих врлина – често нам је говорио. Тешко је описати неисцрпну доброту и благодатност оца Гаврила: Buy хот сале Бреитлинг реплица watches хере online. Хере, you цан финд ук swiss цартиер цопиес фор сале. - Кад би се бар сви удостојили спасења и да им не буде суђено као да завређују казну – молио је Створитеља са сузама. - Оче, хоће ли се сви спасити? - Неће, чедо моје. Ни Бог те неће спасити ни ја ако ти не желиш да се спасеш. Ономе ко се стара за своје спасење може се помоћи речима и делима других. Када би га мати Параскева стављала у постељу, показао би јој један ћошак и рекао: - Ено, тамо стоји мој Харон (персонификација смрти, прим. прев.) и чека ме. Где је зло кад човек умире? Смрт је у рукама Божијим. + + + - Ко ће да се спасе? – упита неки ђакон. - И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти (Мт 10,22). То је Бог! Моћан и велик, Коме не знамо ни почетак ни крај. Његова мудрост је неистражива и доброта Његова скривена. Историја се понавља. Каин увек убија Авеља и пут овог последњег води у благословену вечност. + + + Један мирјанин му са дивљењем рече: - Како сте ви срећни, оче Гаврило! У ваше време је било другачије, много јасније. Али сада су се времена променила. - Ма шта то говориш, брате? Сети се шта каже Јеванђеље: Господ је примио и оне који су од јутра радили у Његовом винограду, али и оне који су дошли једанаестог часа, то јест у последњем тренутку, па им је, штавише, дао и исту награду. И ти можеш, ако хоћеш, све да постигнеш. Господ ће те наградити према твојим делима. + + + Отац Гаврило је често цитирао ово: Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови (Мт 10,16) и објашњавао: - Ако се данас мудро не опходите и нисте чисти и безазлени, нећете се спасити. - У чему се састоји мудрост? - У наше време, данас, састоји се у ћутању и трпљењу. + + + - Кад би се јавио Господ спреман да ти испуни једну жељу, шта би ти од Њега тражила? - Да сви буду достојни Царства Небеског – одговорих. Светитељ се тада налазио пред Распетим. Саже главу, показујући тим покретом да нема веће жеље од те. + + + - Зашто једемо и пијемо? - Да бисмо живели – одговорих. - А каква је онда разлика између нас и краве? И она једе и пије да би живела. Треба да једемо и пијемо за Царство Небеско. + + + Оца Гаврила је посетила нека жена која је изгубила дете. - Зашто неки одлазе из живота млади? – упита га. - У неком селу једна верујућа жена која је изгубила свог сина јединца жалила се Богу: „Ја сам за Твоју љубав тако много издржала: увреде, сиромаштво, тешкоће. Овде нико не верује осим мене. А Ти си узео моје дете. Зашто?“ И те ноћи та жена је сањала овај сан: Анђели су је однели код Господа и пренели Му њене жалбе. Тада је зачула глас Господњи: „Питајте жену шта жели.“ „Врати ми моје дете“, одговорила је жена. „Хоћеш ли да видиш своје дете?“ – упита Господ. „Па мајка сам, наравно да хоћу“, рече она плачући. „Покажите јој њено дете!“ – заповеди Господ. Довели су дете и она се обрадова. „Шта сада тражиш од мене?“ – упита Господ. „Зашто си га узео?“ – пожали се жена. Тада Господ заповеди анђелима: „Покажите јој шта би учинио њен син да га Ја нисам узео“. И од‌једном, као на филму, жена је могла да види страшне грехове које би починио њен син и потом је видела страшни огањ паклени. „Вратите га опет у рај!“ – поче мајка да плаче и моли Господа. Господ заповеди и дечака опет вратише у рај. А онда јој рече Господ: „Зарад твоје доброте и љубави узео сам к Себи твога сина. Немој да мислиш да не знам кога и када треба да узмем“. + + + - Треба да се плашимо греха, смрти, осуде, ада и да мислимо на васкрсење мртвих, живот вечни и покајање, да бисмо задобили Царство Небеско. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима (Јев 12,6). - Срце је спремно, али тело је слабо. Не старајте се за тело, него за душу, да бисте се спасли – рече на крају. + + + Доћи ће време када ће хришћанину бити тешко да се спасе. Шта ће тада рећи безверник? А онда је причао о последњим данима, о тешкоћама с којима ћемо ми хришћани морати да се суочимо. Говорио је и о духовним оцима који ће, уместо да спасавају, слати душе у пропаст. - Према ком критеријуму, онда, треба да изаберемо духовног оца? - Према његовим делима. Преузето из књиге „Јуродиви човек Божији – живот и подвизи светог Гаврила Грузијског“ извор: манастир Лепавина

† Духовни пут, једини правилни, иде у смеру виђења својих грехова. То није просто свест о некад учињеним гресима, већ о својој потпуној покварености, због које су сва наша дела и помисли, заражени отровом греха. Од виђења ове греховности човек се дубоко сакрушава, плаче пред Господом и тако стиче смирење, страх Божји и касније наду на Господа и извесну љубав према Господу, стога сећање имена Господа изазива извесну радост, умилење и благодарност према Господу. Тако и пророк Давид у псалмима каже: сетих се Бога и обрадовах се. † Меру човековог духовног раста представља његово смирење. Што је човек духом узвишенији, тим је смиренији. И обрнуто, што је смиренији, то је узвишенији. Не приближавају човека Богу правила, метаније, постови и читања речи Божије, него смирење. Без смирења сви, чак и највећи подвизи, не само да нису корисни, већ могу потпуно да униште човека. А у наше време се може видети да човек ако се само мало више помолио, ако чита Псалтир и држи пост већ мисли да је изнад других, осуђује ближње, почиње да учи кад га не питају и друго и тиме показује своју духовну пустош и удаљавање од Господа у далеку земљу. Бој се високог мишљења о себи. Господ Исус Христос каже да ако и све прописано учините (односно испуните све заповести), сматрајте да сте рђаве слуге и да сте учинили само оно што сте били дужни да учините. А спасење је дар Божји смиренима и онима који су скрушеног срца. Ето, Господа треба молити управо за смирење. Осуђивање ближњих и увредљивост су неспојиви са смирењем. Ако осуђујемо друге или се вређамо кад нас неко нечим увреди, у нама уопште нема никаквог смирења. Свети подвижници су искрено благодарили онима који су их вређали и грдили, јер су се трпљењем увреда учили смирењу. Мајка Божија тврди да Ју је Господ изабрао због Њеног смирења. Сам Спаситељ све позива да се од Њега науче смирењу; не посту, не молитви, чак не ни љубави према ближњем, већ смирењу. Само кроз смирење човек постаје један дух с Господом, Који је смирио Себе до трпљења пљувања, батина и крсне смрти. Само по себи је јасно да смо дужни да се из све снаге трудимо да испуњавамо и све заповести, али опет понављам да су без смирења оне или јалове или штетне. † Човек може да има наизглед исправна дела, а дубоки душевни мотиви (односно узроци) пред Богом могу да буду лукави. † Топло ти саветујем: не правдај себе ни за један грех, ма како мали ти изгледао. Сваки грех је нарушавање воље Божије, показатељ нељубави према Богу, као и обрнуто. «Воли Ме онај,» каже Господ, «ко испуњава заповести Моје.» Зато сваки учињени грех треба чистити покајањем. † Молитву треба говорити као митар, односно сматрајући да си у погибељи, молити искључиво милост од Господа: «Помилуј, Господе, од дела нема ми спасења. Ти си, Господе, наш Спаситељ, у Тебе полажем наду у спасење и моје и ближњих. Буди милостив према мени, грешном.» Кад спознаш истину онога што је сад речено не умом, него срцем и искуством, то ће бити знак значајног успеха. Само, то неће бити скоро. Човеку се чини да је то спознао, али је у ствари спознао само умом, а не срцем и искуством. Кад срце буде плакало што си далеко од Господа и др. тада ће моћи да се каже да си се у искуству приближио поимању. † Ми само компликујемо пут спасења својим страстима, лажју, самооправдањем и самообманом. Обнажујте своју душу до краја пред Богом, откривајте Му своје немоћи и Господ ће опростити, упутити и утешити онако као што не можете ни да замислите. † Дошао сам до уверења да опитно унутрашње хришћанство данас скоро нико не зна. Људи не познају себе и зато не знају и не могу да оцене Христово дело. Сви желе да буду добри у својим очима и у очима ближњих, а у таквом стању човек остаје слеп, ма колико сматрао за себе да добро види. † Ми смо дужни да испуњавамо све заповести Божије и немамо разлога да се хвалимо неким појединим добрим делима, тим пре што ова поједина добра дела уопште не доказују да је наша душа чиста. https://www.youtube.com/@БојанБановић/community

Једном давно дете је направило чамац. Однео га је на плажу и пустио да плута. У једном тренутку, међутим, жица се откинула и његов чамац је потонуо у дубину и нестао. Дете се веома узнемирило . После неколико дана дечак је прошао поред пијаце и изненађено угледао свој чамац у излогу. Одмах га је препознао. Испод чамца, на папиру, писало је: "На продају" Након што се уверио да је његов, дечак је ушао у продавницу и рекао продавцу: - Господине, овај чамац је мој, ја сам га направио. Продавац уопште није био ганут и одговорио му је: - Плати колико кошта и биће твој ... Дечачић, међутим, није имао новца и отишао је до свог оца и испричао му шта се десило. Отац му даје новац и дечак је купио свој чамац. Узео га је, загрлио и рекао: - Сад си мој два пута, једном сам те створио и једном сам те купио. Ово је Христос! Он је Тај који нас је створио, али и Онај који нас је откупио Својом Крвљу! Из искрености, за оно што нам је Христос учинио, свака особа треба да се мења и понаша другачије у свом животу, покајавши се. * У једном светогорском манастиру десио се следећи догађај: Не знам да ли знате, монах који има послушање у трпезарији излази раније са Божанствене Литургије и одлази да припреми трпезу за оце. А ко меси хлеб, отићи ће да испече хлеб. Они одлазе са Божанствене Литургије, пошто су прво добили благослов од старца, да изврше своја послушања. Тако да је монаха, који је имао послушање у трпезарији манастира, када је дошло време да напусти Божанствену Литургију, сатана преварио и натерао га на размишљање: "Хоћеш ли сада отићи и припремити трпезу? Како то?"- ђаво му се насмејао. И док је монах прилазио игуману и добио благослов да оде, ипак се сакрио неко време иза врата и седео у тами. Непосредно пре краја службе, отишао је у трпезарију... Отворио је врата и у тренутку се запрепастио. Сто је био спреман! На зачељу стола била је жена у црном која је стављала последње посуђе. Био је посрамљен и уплашен! "Немој се плашити", рекла је. "Пошто ниси хтео да спремаш за Оце, дошла сам да ја припремим..." Поставила је последње посуђе и нестала испред њега! Била је то сама Пресвета Богородица. - Димитриос Панагопулос, проповедник facebook.com

Телевизија Храм, Архиепископије београдско-карловачке, доноси кратку видео форму у којој су приказане поуке Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија:

Епископ бачки Иринеј: Порука у време пандемије корона вируса; Еписко стобијски Давид: Охридска Архиепископија сједињује различите народе у Саборности Цркве; Проф. др Зоран Ранковић, декан ПБФ УБ: ПБФ је под духовним и канонским окриљем СПЦ. Званична саопштења Светог Архијерејског Синода СПЦ поводом актуелне ситуације у нашој земљи. Уснуо у Господу Епископ ваљевски Милутин. Са великом тугом и вером у васкрсење у Царству небеском обавештавамо јавност да се у ноћи, 30. марта 2020. године, два часа након поноћи, у КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду, упокојио Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин, после краће болести изазване корона вирусом. Нека му Господ подари Царство небеско и вечан покој! Митрополит Порфирије о земљотресу у Загребу – Никада једно искушење не долази само. У овом тренуту када се читав свет хвата у коштац са корона вирусом, Загреб је доживео и земљотрес. Колико је мени до сада познато нема пострадалих међу нашим верницима, али свакако постоје велика оштећења на зградама које поседује наша Митрополија, изјавио је Митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Епархија сремска, као и друге епархије СПЦ, у овим данима великих искушења помаже верни народ: Средствима Епархијског правног одбора и Епархије сремске набављен је материјал за маске које су као свој прилог бесплатно сашиле раднице фирме „Вантекс ДОО“ из Шида. Први део заштитних маски који је до сада направљен, поделили су свештеници у Храму Светог оца Николаја у Шиду. Пре 16 година, 17. марта 2004, догодило се највеће етничко насиље над Србима и неалбанским становништвом, од стране екстремних Албанаца на Косову и Метохији, које је уследило после уласка међународних војних и цивилних снага. У три дана насиља прекинути су многи животи и уништен је велики део српског културног наслеђа на КиМ. Преосвећени Владика Теодосије, служећи парастос погинулима у мартовском погрому, у манастиру Грачаница, је рекао: 17. марта нанета је рана нашем бићу!, и истакао да Божија благодет делује тамо где верни страдају, а да је једини пут, пут Христа! НАТО агресија на СРЈ 1999. године – Дана 24. марта 2020, навршила се 21 година од агресије НАТО снага на Савезну Републику Југославију, у којој је за 78 дана погинуло између 1.200 и 3.000 људи. Митрополија дабробосанска се брине о старијима — Православни центар за младе Митрополије дабробосанске „Свети Петар Сарајевски“ са благословом Митрополита дабробосанског Хризостома покренуо је акцију за помоћ лицима којима је забрањено цјелодневну кретање. Велика акција Верског добротворног старатељства: У складу са мисијом Српске Православне Цркве, у овом веома тешком тренутку за све становнике Србије и света уопште, проистеклом услед деловања злоћудног корона вируса, Верско добротворно старатељство Архиепископије броградско-карловачке, покренуло је низ акција којима помаже најугроженије породице и појединце у Архиепископији и у другим епархијама Српске Православне Цркве. У Рубрици Из посебног угла, читајте текст протојереја-ставрофора Василија Томића под насловом: Хришћанима и горе предстоји. Поводом осамдесет година заједнице у Тезеу — јединственом месту молитве и созерцања, Срећко Петровић пише о предавању које је, 16. марта 2020. године, одржао брат Ришар у парохијском дому Храма Светог Саве у Београду, говорећи о историји, духовности и мисији овог међухришћанског места молитве, сусрета и дружења. Из овог броја издвајамо текст Епископ бачки др Иринеј: Порука у време пандемије корона вируса који можете преузети и прочитати путем интернет сајта "Православља" Извор: Православље