MITARSTVA - da li verujete u njih?

[Јанко]

On 7/5/2017 at 23:08, Bokisd рече

Sta se desava sa dusom u medjuvremenu?

Дефиниши нам прво међу-време, па да причамо...

[Кратос]

пре 9 минута, Јанко рече

Дефиниши нам прво међу-време, па да причамо...

Verovatno misli na smrt i sveopšte Vaskrsenje....

[Јанко]

Верујем да је тамо нека свима довољно непозната Теодора имала овакво виђење.

Као што верујем да га ја нећу имати.

Просто, спрам стања душе и навике у мишљењу иде и виђење.

И старац Гаврило је говорио о својим виђењима. И може се познати да су слике типичне спрам његовог окружења у коме је растао и живео, чему се научио од младости.

Педагогија за узрастање у меру раста Христовог.

@Кратос

Мислим да дефинише трајање међу-времена.

Секунда има своју дефиницију трајања у материјалном свету.

Мислиш да је исти проток времена у међу-времену? За све?

[Кратос]

пре 13 минута, Јанко рече

 

@Кратос

Мислим да дефинише трајање међу-времена.

Секунда има своју дефиницију трајања у материјалном свету.

Мислиш да је исти проток времена у међу-времену? За све?

verujem da postoji osećaj trajanja i da su sveti svesni apsolutno i potpunosti dešavanja na Zemlji.Tako nam barem otkriva Bog kroz Jovanovo Otkrivenje

[Јанко]

Или да конкретизујем - да ли ће цезијум 133 прелазити између два хиперфина нивоа тамо где нема распада, да ли ће постојати тропска година у свету умерености, да ли ће се вечност дати мерити, колики ће бити лимес животних функција кад т тежи бесконачном?

Ово су вечита питања и за научнике...

А одговор је - Христос.

Ко разуме, схватиће.

[Кратос]

@Janko definiši mi vreme.Šta znači ono sedi meni s desne strane dok ne položim neprijatelje tvoje?zašto apostol Pavle umom Hristovim ne vidi da vremena nema i da je sve to već završeno kako neki ovde tvrde?

[Bokisd]

Pa, mislim da je jednostavno.

U medjuvremenu, ...znaci, izmedju naseg upokojenja i smrti i opsteg vaskrsenja svih. Sad, znamo kako traje vreme kod nas u istoriji. Kako traje 'tamo' vreme, u zagrobnom zivotu. Ko ce ga znati, kakvi su dusevni i umni osecaji onih koji tamo prebivaju.

Recimo, sta je ocecaj za vreme ? Koliko puta , recimo, se desava, partizan vodi protiv zvezde sa 1 : 0,  pet minuta do kraja. Meni, tih pet minuta prolaze kao pola sata, ....nekom zvezdasu, ti' minuti su kao sekunde. A, svima nama je fizickih pet minuta. A, svako ih oseca, mentalno na razlicite nacine.  

Valjda je tako nekako i tamo, kod njih,  u odnosu na ovamo, kod nas, u ovom nasem svetu. Svako ima neku svoju  perspektivu gledanja, .....a, svi cekamo taj dogadjaj Vaskrsenja.

U svakom slucaju, postoji jedna fiksna tacka u vremenu . To je Vaskrsenje. Kako se dolazi do njega, svako ima svoj put. 
 

[Матусал]

пре 11 минута, Кратос рече

zašto apostol Pavle umom Hristovim ne vidi da vremena nema i da je sve to već završeno kako neki ovde tvrde?

Ја могу већ не знам који пут да кажем да је за Бога завршено, за нас није, ми смо у времену о има да прођемо сваку тачку истог и да положимо одговорност за сваки свој поступак. Немаш ти ништа са Божијим свезнањем за тебе као створење време тече и не можеш да га се ослободиш. Питање је да ли се по смрти ослобађамо временске димензије и укључујемо се у есхатолошку стварност. Значи када умреш за тебе је са временом завршено во вјеки не можеш више да се вратиш у њега, почиње други свет. Нико не покушава да сагледавајући логику есхатолошке стварности исту пројектује у време и понаша се као да се већ све завршило нити да у времену функционише по вечним принципима,сви смо свесни да до самог смртног часа постоји могућност пада и промене.

[Desiderius Erasmus]

пре 10 часа, Кратос рече

I onda će večni oganj Božije čistote i pravednosti na Strašnom Sudu sve to da sprži jednom za sva vremena.I sotonu i sve one koje su bili ikona njegova.

Misliš da će da budu anihilisani, ili...?

[Desiderius Erasmus]

пре 11 часа, Кратос рече

Na primer Kačavenda kad bude rikno ima da se prži jako na putu ka Bogu jer je svesno grešio i taj greh nije odbacio i zato će Bog malko da ga ispita kroz pale duhove podnebesja i kad bude odbacio sve te izopačenosti dobiće haljinu belu i ući će u CN.

Ja uopšte ne verujem da će Kačavendina duša ići prema Bogu...

[Благовесник]

Kada se osoba "zaglavi" u neko od mitarstava, vremenski na tren (npr. primer Blazene Teodore i drugih)  ili duze (npr. primer one osobe u drugom jednom vidjenju, koja kao sumanuta pocinje da se vrti u krug, pa se malo smiri, pa opet, primer osobe koja je imala toliko datih prilika od Boga u ovozemaljskom zivotu da se pokaje i nije u dovoljnoj meri to ucinila), osoba oseti dvostruku muku: 1.) muku duse zbog udaljenosti od Boga i 2.) muku zbog neispovedjenog i nepokajanog greha koji je napravio tu udaljenost od Onoga koji nas je zeleo od vecnosti u svom narucju. Provalija napravljena licnim grehom ne dozvoljava ostvarenje Bozje volje (zagrljaj duse sa svojim Tvorcem), covek shvata da je prljave haljine i unakazenog lika, te ga ljubav Bozja i molitve Crkve peku kao OGANJ, ali koji zbog njihove vere, nade i dela (iako sa mnogo duhovnih propusta)   OCISCUJE,  uticajuci na dusu da moze ostvariti  oslobodjenje od tih muka, priblizavanjem Bogu. A to se desava kroz dobra dela za upokojene, zaupokojene liturgije, parastose i molitve na zadusnice! Ko je citao mogao je primetiti da u mnogobrojnim vidjenjima pravoslavnog istoka se kroz primere ukazuje da mnogim dusama biva lakse ako im bude dopusteno da se barem primaknu vratima Raja ili da zavire ili poslusnu poj prirode  (ptica) koja peva kao slovesna, i presrecni su jer kazu da nisu zasluzili da budu ni u ovim satorima, ali da se tamo dalje, gde su dvorovi,  cuje poj andjela koji njima nije dano da slusaju...

No, takav ociscujuci ucinak moze imati nasa ljubav udruzena sa Bozjom, a izrazena kroz zaupokojene liturgije i druge bogocovecanske molitve za njih, samo ako su ziveli u svetoj veri i umrli s nadom u zivot vecni, a sa gresima zbog svoje slabosti, lenjosti i slicno.

No, avaj, sta reci za one koji su tiranisali svoju savest i uopste se nisu  mirili sa tim svojim suparnikom, kako kaze Gospod u prici ('miri  se sa svojim suparnikom (savescu)  brzo, da te suparnik ne preda Sudiji'), sta reci za njih koji  tako cinise sa svojom savescu i najgorim smrtnim gresima ni malo ne marise za Rec Bozju i sveti zivot? Odlaze u pakao, gde je plac i skrgut zuba (zlobni bol jer ne mogu da podnesu da nije trijumfovao zlocinac nego sveti mucenik, to su Irodi i irodopodobni  kada ugledaju pravednike da caruju sa Hristom), osetice i crva neumoljivog (neizmirenu savest) i OGANJ PAKLENI (jer ljubav Bozja na njih ne moze delovati ociscujuce, te iz istog razloga i molitve Crkve njima mogu smetati, izazivati jos gori plac i skrgut zuba! Medjutim, u ognju greh kao pleva izgori, a oni jadni ostaju ogoljeni i sami... No, Bog zna sta s njima moze uciniti, mozda ima neki izlaz... Daj Boze!

[Благовесник]

Sam Gospod i Spas nas Isus Hristos kaze - Sud je Moj pravedan, jer Ja ne mogu nista ciniti sam od sebe, kako cujem onako sudim!      Od koga cuje? Ko iznosi nase grehove o nama, ali i nasa dobra dela, reci i misli koje su  izraz potvrdnog odgovora na Spasiteljeva dela i Njegov priziv  u Carstvo Bozje? Besovi, kusaci nasi, eto ko - oni iznose grehove, a Andjeli cuvari (te stvorene iskrice Bozje rajske svetlosti) dobra dela nasa, reci i misli.

I sami pravoslavni Trebnici i crkvene molitve, i mnogobrojna vidjenja, pokazuju jasnu svest o postojanju mitarstava sa porukom da briznost  u cilju spasenja iz mitarstva mora  biti vrlo velika, jer sam strah od mitarstva ce nas lakse spasiti od pakla (!) u koji ce na zalost upasti mnogi koji veruju da nije potrebno za to previse se brinuti. To je narocito danas savremeno iskusenje, koje je obuzelo MNOGEEE  u nasoj SPC - cine stosta, ali Bog je ljubav, sve ce oprostiti.      Ne verujte im! Ne verejute tim uciteljima!  Bog jeste ljubav, i nije poenta u tome da li je ili nije On ljubav, vec da ne moze uciniti nista da bi te spasio ma koliko bezgranicna On ljubav bio, nista, ako  ti svoju dusu pomracis i lik unakazis i sebe samog svojim smrtnim grehom  zarobis i zatvoren ostanes da unutra ne moze uci "Bog je ljubav". Ranije se znalo,  spasenje je vrlo lakse postici onome ko smatra da je to tesko, a da je to zaista tesko za onoga ko smatra da je to lako! Danas se sve obrce naglavacke, pa i to.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 30 минута, Благовесник рече

Sam Gospod i Spas nas Isus Hristos kaze - Sud je Moj pravedan, jer Ja ne mogu nista ciniti sam od sebe, kako cujem onako sudim!      Od kuga cuje? Ko iznosi nase grehove o nama, ali i nasa dobra dela, reci i misli koje su  izraz potvrdnog odgovora na Spasiteljeva dela i Njegov priziv  u Cartsvo Bozje? Besovi, kusaci nasi, eto ko - oni iznose grehove, a Andjeli cuvari (te stvorene iskrice Bozje rajske svetlosti) dobra dela nasa, reci i misli.

Bog je ovde više nego jasan, Bogu niko ne prenosi da bi on o nekome nešto čuo već čuje od nas samih od naših dela misli i ispitivajući naša srca a ne od demona ili andjela.

Tvoj život ovde je život koji sudi i presudjuje Bog u zavisnosti kako čuje od tebe.

Niko ne svedoči Bogu za tebe jer niko osim Boga ne može ispitivati tvoje srce, to ne mogu ni andjeli ni demoni, te stoga ne mogu ni svedočiti niti pričati Bogu o tebi.

Tako da te priče o mitarstvima i čistilištima gde se uporedjuju dobra i loša dela i zbog kojih bi Bog trebalo da presudjuje na osnovu onoga šta kažu demoni za tebe ili sa druge strane andjeli su obične fantazije koje srećom u Pravoslavnoj Crkvi nisu dogmatiovane i obavezujuće za bilo koga.

[Благовесник]

Iskustvo Svete Crkve i svetitelja

 

https://svetosavlje.org/slovo-o-smrti/14/?pismo=lat

 

 

NAPOMENE:

 

1. Mt. 18, 17.
2. Sveti Jovan Lestvičnik priča kako je neki Stefan, koji je živeo na Sinaju i voleo pustinju i bezmolvije, mnoge godine proveo u monaškom podvigu, ukrašen postom i još više suzama, procvao i drugim blistavim vrlinama, dostigavši do istinskog pokajanja, dan uoči svoje smrti, došao u ekstazu; tada je počeo da se osvrće čas na desnu čas na levu stranu svoga odra i, mučen nevidljivim bićima, govorio je tako da su svi prisutni mogli da čuju: „Da, stvarno, istina! No za to sam ja postio tolike godine!“ A zatim: „Ne, vi lažete, ja to nisam učinio!“ Onda opet: „Da zaista je tako, da! Ali sam plakao zbog toga, i predao sebe na služenje braći.“ I opet: „Ne, vi me klevećete!“ A ponekad je odgovarao: „Da, zaista je tako, i ne znam šta da kažem na to… Ali u Boga je milost!“
   Bejaše to zaista grozan i strašan prizor: to nevidljivo suđenje na kome nema milosti. Što je još strašnije, okrivljavali su ga i za ono što nije učinio. Avaj! Jedan takav bezmolvnik i otšelnik govoraše o nekim od svojih grehova: „Ne znam šta na to da kažem!“ A proveo je u monaštvu četrdeset godina, imao i dar suza… Gde se sakrilo tada proročanstvo Jezekilja: Sudiću ti za ono što nađem u tebi, reče Bog (Jezek. 33; 12-20)? Ništa slično tome on ne mogade reći: zato neka je slava Jedinome Sveznajućem! A neki su pričali, pozivajući se u pravednosti svojih reči na Gospoda, kako je Stefan u pustinji hranio iz svoje ruke leoparda. No on se razdvojio od tela u takvim mukama… i ostalo je neizvesno sa kakvim se ishodom okončao taj sud, to mučenje (Lestvica, stepen 7.). – Nemoj me dati na volju neprijateljima mojim; jer ustaše na me lažni svjedoci; ali zloba govori sama protiv sebe (Ps. 27, 12), tako govori Sveti Duh kroz lice duše čovečije, opisujući njenu nevidljivu borbu sa nevidljivim neprijateljima.
3. „Časni sud Božiji nad dušama, po njihovom razlučenju od tela, započinje, po učenju pravoslavne crkve, mučenjem na mestima zvanim mitarstva, kroz koja se one uspinju od zemlje u pratnji Angela, prohode vazdušno prostranstvo, gde ih zli duhovi zadržavaju i pokazuju sve grehe koje su počinili u životu.“ Dogmatičko bogoslovlje Pravoslavne Katoličanske Istočne Crkve, preosvećenog Antonija, gl. 341, str. 244 i 245, izd. 7., 1857. god.
4. Čti-Minej, 15. avgusta.
5. Efes. 6, 12.
6. Efes. 6, 13.
7. Tit. 2, 8. Vita beati Antonii, caput XXXVII. Prepodobni Antonije Veliki živeo je u 3. veku i početkom 4. Sudeći po dugovremenom njegovom životu i dolasku u manastir kada mu je bilo dvadeset godina, sa pouzdanošću se može zaključiti da je on napustio svet u drugoj polovini 3. veka. Ovde opisanim ishodom duše Prepodobnoga na vazdušna mitarstva u ono vreme kada on beše stao na molitvu, potvrđuje se mišljenje sv. Makarija Velikog, da duše najuspešnijih u blagočestivom podvigu ponekad napuštaju telo za vreme molitve, po naročitom dejstvu Svetoga Duha.
8. Ps. 124; 7, 6.
9. Margariti, Slovo o trpljenju i blagodarenju, i o tome kako ne treba da plačemo neutešno za umrlima. Ovo Slovo čita se u sedmu nedelju po Vaskrsu i na svakoj sahrani.
10. Bes. 16, gl. 18.
11. Sveti velikomučenici Evstratije (spomen njegov je 13. decembra) i Georgije (spomen njegov je 23. aprila) postradali su za vreme cara Dioklecijana, između 301. i 310. godine po Hristu. Čti-Minej. Molitva svetog Evstratija unesena je u zbornik od dvanaest psalama. Vidi Kijevo – Pečerski paterik.
12. Sveti Nifont živeo je u drugoj polovini 3. i početkom 4. veka. Čti-Minej, 23. decembra.
13. Prepodobni Simeon živeo je u 6. veku. Čti-Minej, 21. jula.
14. Prolog, 19. decembra. Sveti Jovan Milostivi upokojio se u drugoj polovini 7. veka, po zauzeću Aleksandrije od muslimana.
15. Prolog, 13. marta.
16. Prep. Isaija, Slovo 1.
17. Slovo 5, glava 22.
18. Prepodobni Isaija živeo je u 6. veku.
19. Pitanje 145. Veliki Varsanufije živeo je u 5. i 6. veku po Hristu.
20. Poslanica 1.
21. Prep. Jovan Karpatijski – Utešna glava 25.
22. Lk. 12; 47, 48.
23. Slovo Svetoga Isihija, prezvitera Jerusalimskog, O trezvenju, glava 149, 161 i 4. Dobrot., č. 2.
24. 2. Filip. I, 9. – Glave 60 i 75, prema prevodu starca Pajsija. Asketsko delo prep. Teognosta, objavljeno u Hrišćanskom časopisu za 1826. god. br. XXIII.
25. Na istom mestu. Vidi prethodnu primedbu.
26. 2. Kor. 5, 75.
27. Prolog, 27. oktobra
28. Dela Georgija, zatvorenika Zadonskog Bogorodičnog manastira, deo 1, str. 65, prema izdanju iz 1850. god.
29. Trebnik mali, Moskva, 1838. god.
30. Pesma 4, tropar 4.
31. Pesma 8, tropar 2.
32. Pesma 8, tropar 3.
33. Posle 4. katizme.
34. Posle 47. katizme.
35. Akatisti sa kanonima, izdanje Kijevo – Pečerske Lavre.
36. 4. tropar, 8. pesma kanona u akatistu Božijoj Majci.
37. Petak, glas 4, pesma kanona 8.
38. Četvrtak, glas 4, pesma 6.
39. Utorak, glas 4, pesma 8.
40. Petak, glas 3, pesma 6.
41. Subota, glas 2, pesma 9.
42. Trebnik, Moskva, 1852. god. Pesma 1, tropar 2 i 3.
43. Trebnik, Moskva, 1852. god. Pesma 1, tropar 2 i 3.
44. Pesma 7, tropar 2.
45. Kanonik, Pesma 6.
46. Pesma 9.
47. Pesma 9.
48. Akatisti i kanoni, izd. Kijevo – Pečerske Lavre.
49. Pečerski Paterik.
50. Pravoslavno – dogmatsko bogoslovlje preosvećenog Makarija, tom 5., str 85, izdanje 1853. god. „Neprestano, svagdašnje i sveopšte učenje o mitarstvima prihvaćeno u Crkvi, a naročito među Učiteljima četvrtog veka, neporecivo svedoči da je ono predano njima od Učitelja prethodnih vekova i zasniva se na apostolskom predanju.“ Na istom mestu, str. 86.
51. Mt. 12, 36-37.
52. Ef. 4, 29 i 5, 4.
53. Lk. 6, 25.
54. Tovit. XXI, 9, 10.
55. Sveti Jovan Lestvičnik priča kako je za vreme njegovog boravka u jednom opštežiteljnom manastiru blizu Aleksandrije došao u taj manastir radi pokajanja i postriženja u monaštvo, razbojnik. Veliki Otac, iguman manastira, zapovedio mu je da ispovedi svoje grehe pred svim sabranim bratstvom u crkvi. Kada je razbojnik to učinio sa gorućom revnošću i samoodricanjem, tada ga je Veliki bez odlaganja obukao u shimu. Sveti Jovan je upitao nasamo svetog igumana: zašto je postrigao razbojnika tako brzo? Iguman je kao razlog naveo to što se razbojnik ispovešću udostojio potpunog otpuštenja grehova. „I nemoj da ne veruješ u to“, dodao je Veliki, „jer me je neko od tamo prisutne braće uveravao, govoreći: „Video sam nekog strašnog čoveka gde drži ispisanu hartiju i pero; i kako bi koji greh pokajnik izgovorio, on bi ga smesta perom precrtao, i pravedno je, jer kaže Pismo: Rekoh: Ispovijedam Gospodu prijestupe svoje; i ti skide s mene krivicu grijeha mojega (Ps. 32, 5).“ Lestvica, slovo 4.
    Neće biti suvišno da napomenemo ovde o događaju, tako reći iz naših dana. U okolini Vologde nalazi se veliko selo, Kubenskoe, koje ima nekoliko parohija. Tu se razboleo jedan od parohijskih sveštenika, i bližeći se kraju, ugleda on odar svoj okružen demonima koji su se spremali da zgrabe njegovu dušu i svedu je u pakao. Tada su se pojavila tri Angela. Jedan od njih je stao kraj odra i počeo da se prepire o duši sa strašnim demonom koji je držao otvorenu knjigu gde su bili zapisani svi sveštenikovi gresi. Utom je prišao drugi sveštenik kako bi poučio sabrata. Otpočela je ispovest; bolesnik, bacajući uplašene poglede na knjigu, uz samoodricanje navodio je grehe svoje, kao da hoće da ih izbaci iz sebe, – i šta je imao da vidi? Jasno je video da, tek što bi izgovorio koji greh, tako bi on nestajao iz knjige, u kojoj su ostale beline umesto zapisa. Ispovedivši se na taj način, on je izbrisao iz demonske knjige sve svoje grehe i, dobivši isceljenje, ostatak života proveo je u dubokom pokajanju, pričajući bližnjima, radi njihove pouke, viđenje, krunisano čudesnim isceljenjem.
56. Post. 8, 21.
57. Filip. 1, 23.
58. Čti-Minej 5. aprila. „Pogledavši“, kaže prepodobni Serapion, koji je prisustvovao končini prepodobnog Marka, „videh dušu Svetoga već razrešenu plotskih veza, kako je Angeli na rukama nose, prekrivenu sjajnobelom odeždom, i na nebo uznose.“
59. Skitski paterik. „Uspinjanje Velikog Makarija od zemlje ka nebu videli su njegovi učenici, koji behu na visokoj lestvici duhovnosti, a o ovom uspinjanju ispričao je prepodobni Pafnutije koji je posle Velikoga postao nastojatelj Skita.

 

 

 

 

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kao što rekoh mitarsta i čistilišta nisu u iskustvu Svete Pravoslavne Crkve dogmatizovana i nisu obavezna ni za koga, niti se može njima pristupati kao univerzalno iskustvo svete Crkve, ovaj naslov ne ide uz ovu temu.

To je delić iskustva, vizije nekih ljudi u Crkvi koju niko ne želi da osudi jer ide u domen ličnih iskustava ali niko nema prava da to podiže na nivo dogme i da  insistira da su mitarstva i čistilišta iskustvo svete Crkve u celini, to sveta Crkva Pravoslavna nije htela da podigne na dogmu to su uradili samo rimokatolici.

Dakle nema nikakvog iskustva cele svete Crkve čisto da razjasnim, kako ne bi bilo nesporazuma i da neko pomisli kako je to neko dogmatizovano predanje.