Бесплатни правни савети за чланове ЖРУ (пре писања на теми обавезно прочитати први пост)

[Млађони]

  On 10. 1. 2015. at 5:20, RYLAH рече

Законске обавезе би биле да региструјете предузеће, а уколико примате уплате из иностранства, то мора бити преко посебног рачуна, уз поштовање девизних прописа који важе за пословање са иностранством.

Као и горе, не могу да саветујем било коме да крши прописе. Зарад неког твог мира, до сада стварно нисам чуо да су икада и икога ко је радио тако на ситно цимали. Ако да Бог па се развијете и кренете мало више да зарађујете, немојте да пропустите да ипак оснујете предузеће, посебно зато што се очекује лабављење тих прописа од октобра због Пеј пела, па би требало и за све остале да буде лакше, а могућности за пословање и правна заштита ће бити много веће.

Практичан савет - фирму основати, макар за пословање у земљи за почетак, уколико постоји шанса да радите са неким овде. Друг је пре једно годину дана покренуо нешто слично, и готово да више нема фирме која би пристала да "кривинари", и ради ствари без уговора и рачуна, јер су прописи и контроле много пооштрени, и ником се не пуца пола милиона или да им затворе фирму на седам дана због двеста евра муљања.

 

Hvala najlepse buraz tako sam nesto ja i planirao... ovako kao poljoprivredno gazdinstvo imam neke male prednosti, ali me sprecava u siroj prodaji... tako da ce verovatno firma da bude osnovana. 

[feeble]

Ne bih da ometam strucnjaka u odgovorima ali ovo oko firme - treba izvagati koliko ces imati prihoda (ako je to moguce) i da li se isplati otvaranje firme. Za pocetak mozes da primas uplate i kao fizicko lice, dok se to ne prosiri. Onda mozes da otvoris firmu (pretpostavljam agenciju koja ce placati pausalni porez). Kao fizicko lice, po zakonu mora da se plati porez na svaku deviznu uplatu iz inostranstva, ali nisam bas nasao tacno koliki je iznos poreza (negde sam ranije cuo 35-40%). I sam moras da prijavljujes. S tim da malo ko radi, ako iznosi nisu znacajniji.

[Demetra]

Ok, zahvaljujem, puno mi znače ove informacije 

[RYLAH]

  On 10. 1. 2015. at 11:06, Juan рече

Имам регистровању "радњу" и плаћам порез паушално. Имам и девизни рачун. Да ли је у том случају ОК примити новац од стране фирме на тај девизни рачун, све док се не прекорачи максимални промет до ког се дозвољава паушално опорезивање?

 

Према законима или Уредби о паушалном опорезивању, не постоји ништа што би указивало на нешто друго. Такође, према Закону о ПДВ, ти приходи су изједначени у смислу пореског поступка и третмана (нравно, кад се одраде остале процедуре предвиђене за девизно пословање).

 

Међутим, ако ово стварно планираш, распитај се у локалној пореској управи, јер, као што сам рекао, ради се о веома специфичном поступку, и имају поступке и правила за скоро све, а ако нешто погрешиш, последице могу бити гадне.

[RYLAH]

  On 10. 1. 2015. at 13:37, Милан Б рече

Да ли код судије за прекршаје (непрописно паркирање) оптужено лице има право на заштиту личних података?

 

У ком смислу заштита личних података, и којих тачно података? 

[Милан Б]

Истресли ме из гаћа, само што нису питали колико зуба ми дете има у горњој вилици...

Генерално ме интересује да ли прекршајни судија има законска ограничења у задирању у нечију приватност приликом поступка.

Кад си већ ту, да ли има основа то што послодавци умањују зараду ако ти боловање падне током државних празника?

[RYLAH]

  On 11. 1. 2015. at 9:05, Милан Б рече

Истресли ме из гаћа, само што нису питали колико зуба ми дете има у горњој вилици...

Генерално ме интересује да ли прекршајни судија има законска ограничења у задирању у нечију приватност приликом поступка.

Могу да дам само генерално нешто, јер нисам упућен у конкретан предмет.

 

Када се пише пресуда, аналогно пресуди у кривичном предмету, стављају се сви могући подаци о извршиоцу: Име, презиме, адреса, да ли је служио војску, надимак, имовно стање, брачно стање, деца, запослење, ранија осуђиваност, издржавање казне, и слично. Ово има веома великог оправдања у кривичном поступку, што се тешко може рећи и за прекршајни поступак. Међутим, како је прекршајни поступак од самог почетка неки спој кривичног и управног поступка, форму изреке пресуде је преузео од кривичног суда. Тако да, колико год теби можда сметало, то су подаци који су стандардни за изреку пресуде и увек се узимају. Судови даље у принципу имају дужност да чувају идентитет и податке странака у поступку, и начелну забрану давања података трећим лицима, уз изузетке који нису малобројни. Има судија у задње време, откад је прекршајни орган прерастао у још једну врсту суда, који су мало олабавили са тим стварима, и вероватно да ће то да еволуира у нешто много нормалније, али их и даље има доста који пишу проширене полицијске записнике и за казне за непрописно паркирање.

 

Уколико ниси мислио на ове податке, опет ми напиши на шта си тачно мислио, па да видимо и за те податке.

[RYLAH]

  On 11. 1. 2015. at 9:05, Милан Б рече

Кад си већ ту, да ли има основа то што послодавци умањују зараду ако ти боловање падне током државних празника?

 

Ако мислиш на сиутацију да си узео боловање, па је један од дана док траје боловање државни празник, а они ти све време зараду рачунају као да си на боловању, закон не говори ништа о томе. Нисам нашао ни мишљења министарства која би додатно говорила о томе, вероватно да се није појављивало као проблем у пракси.

 

Међутим, када бих морао да одговарам, мислим да имају право да тако зарачунавају. Када отвориш боловање, губиш и разне друге накнаде које су везане за права која остварујеш по основу присуства на радном месту. Када отвориш боловање, прелазиш у други режим исплате, па чак и ако до тог боловања није дошло твојом кривицом (ако је професионално обољење или повреда на раду, добијаш 100% зараде). Чак се административно третира другачије.

 

Дакле, ако бих морао да пресечем, имају право, мада се то питање у пракси није повајвиљало, а закон га не третира на посебан начин.

[зеленизуб]

  RYLAH рече:

Види RYLAH ако је ово којим случајем на слици Рубикон, додао бих само аlea iacta est.

[Милан Б]

Хвала на одговорима!

Мени то изгледа мало чудно да иако нико не ради за празник, онај што је на боловању мање вреди за фирму...

Штета што то није регулисано законом, није баш нека научнофантастична ситуација.

[Juanito]

Хвала на одговору.

[Avocado]

  On 11. 1. 2015. at 8:21, RYLAH рече

Према законима или Уредби о паушалном опорезивању, не постоји ништа што би указивало на нешто друго. Такође, према Закону о ПДВ, ти приходи су изједначени у смислу пореског поступка и третмана (нравно, кад се одраде остале процедуре предвиђене за девизно пословање).

 

Међутим, ако ово стварно планираш, распитај се у локалној пореској управи, јер, као што сам рекао, ради се о веома специфичном поступку, и имају поступке и правила за скоро све, а ако нешто погрешиш, последице могу бити гадне.

 

Rile, ne znam da li zbog onih pravila smem da dodam još nešto ovde... mogu i Ivici na priv ali zbog drugih, mislim da je bitno da se ovde napiše, pa ako ne smem ti obriši a nadam se da ću proći samo sa opomenom...

 

Inače... super tema i svaka čast tebi i Srđanu...

------------

Veoma je bitno za šta primaš novac. Ako je u pitanju klasična prodaja robe ili pružanje usluga, onda svakako možeš ali ti je pored fakture gotovo sigurno potreban i pisani ugovor (iako po Zakonu o obligacionim odnosima nije potreban pisani ugovor za većinu poslova). Banka će ti kad stigne  novac tražiti na uvid minimum fakturu a možda i ugovor da bi uopšte dopustili da legnu pare na tvoj račun (to je specifičnost poslovanja sa inostranstvom). Kad je u pitanju izvoz robe, potrebni su ti i drugi dokumenti vezani za carinjenje i špediciju. Budi spreman da im to dostaviš u relativno kratkom roku od kada legnu pare na račun inače će vratiti novac nazad.

 

Ako je u pitanju neki drugi osnov za prijem novca, najbolje je da se savetuješ sa bankom da li će ti pustiti novac po tom osnovu. Za zajmove iz inostranstva postoje posebne specifičnosti.

Za razliku od svih drugih zakona gde je dozvoljeno sve što nije zabranjeno, kod Zakona o deviznom poslovanju važi pravilo: zabranjeno je sve što nije dozvoljeno tim zakonom... a Narodna banka (koja tu ima razna ovlašćenja) ga nekad i čudno tumači.

Takođe, bitno je da znaš da nećeš tek tako moći da podigneš te devize već isključivo za plaćanje nečeg u inostranstvu (za uvoz nečega, za troškove i dnevnice službenog puta i slično). Ako to ne uradiš (mada službeni put uvek "može da se udesi") novac možeš da podigneš samo tako što ćeš ga pretvoriti u dinare... po kretenskom kursu te banke.

 

Još jedna specifičnost našeg Zakona o deviznom poslovanju je da ne možeš iz inostranstva da primiš dinare, iako bi tvoj ino-partner u praksi mogao da u svojoj banci konvertuje lokalnu valutu u dinare i da ti tako plati.

[Juanito]

Значи остаје само опција ”на црно”...

 

Чак и да све остало ставим на страну, писани уговор не могу набавити.

 

Хвала на одговору обојици.

[RYLAH]

Хвала пуно, Авокадо, наравно да си добродошао да допуниш све у чему имаш искуства, све што може да помогне људима. Ако желиш да учествујеш активније на теми, више си него добродошао!

Она правила у првом посту имају смисао да спрече неквалификоване да прчкају, ти свакако не спадаш међу њих.

[feeble]

  On 11. 1. 2015. at 19:28, Juan рече

Значи остаје само опција ”на црно”...

 

Чак и да све остало ставим на страну, писани уговор не могу набавити.

 

Хвала на одговору обојици.

Ne bih da spamujem temu, samo da ovo kazem. Ja sam dobijao na devizni racun agencije bez da mi je iko trazio ugovor (mada sam imao nekakav ugovor u wordu). Samo su u Intesi pitali od koga ocekujem uplate, tj. da dam spisak firmi ili pojedinaca od kojih cu dobijati uplate.