Бесплатни правни савети за чланове ЖРУ (пре писања на теми обавезно прочитати први пост)

[Срђан Шијакињић]

On 2/4/2018 at 11:51, Срђан Шијакињић рече

 

Евентуално шта би могло да буде проблематично је што би датум новог уговора о раду, указивао да је тај уговор закључен док је запослени већ био у радном односу, мада ми није познато ни да је то забрањено. И овом случају сматрам да би проблем могао настати пре свега за послодавца.

 

@АлександраВ Алекс, мала допуна овог одговора: наишао сам на судску праксу (Апелациони суд у КГ, 2016.), која гласи:

Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca ne može za vreme trajanja tog radnog odnosa da zasnuje novi radni odnos sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca, te ukoliko zaključi sa drugim poslodavcem ugovor o radu isti će biti ništav.

Iz obrazloženja: 

Prema članu 30. stav 1. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09) radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Prema stavu 2. tog člana ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. Prema članu 5. stav 1. Zakona o radu, zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Prema stavu 2. tog člana poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domaće, odnosno strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje, jedno ili više lica. Dakle, zaposleni je fizičko lice koje iznajmljuje svoje radne sposobnosti poslodavcu, pri čemu, pre zaključenja ugovora o radu, to lice nema status zaposlenog, već će ga steći tek kada zaključi ugovor o radu i stupi na rad. Status zaposlenog gubi se prestankom radnog odnosa, po osnovima i na način koji su predviđeni zakonom. Prema članu 175. tačka 4. Zakona o radu radni odnos prestaje, između ostalog, otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog. Tužilac je imao zasnovan radni odnos sa Ustanovom, kao poslodavcem, počev od 12.07.2012. godine do 04.04.2013. godine, kada mu je radni odnos prestao pravosnažnim rešenjem te ustanove. U vreme zaključenja ugovora o radu tužioca i tuženog dana 20.03.2013. godine tužilac je već bio u radnom odnosu kod Ustanove na određeno vreme sa punim radnim vremenom, tako da u smislu odredaba Zakona o radu nije mogao da zasnuje radni odnos kod tuženog. Tako zaključen ugovor o radu suprotan je odredbama člana 5. i 30. Zakona o radu, kao i članu 41. istog Zakona, prema kome zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme. Dakle, zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca ne može za vreme trajanja tog radnog odnosa da zasnuje novi radni odnos sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca. Iz navedenih razloga, ugovor o radu zaključen između tužioca i tuženog je ništav, jer je suprotan prinudnim propisima u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Službeni list SRJ", br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99, 44/99)), koji se supsidijarno primenjuje u ovoj pravnoj stvari.

(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž1 3100/2015 od 24.5.2016. godine - Bilten br. 1/2016)

Изгледа дакле да постоји ризик да уговор о раду, који је закључен док је будући запослени био у радним односу, буде нападнут као ништав, иако предвиђа да ће запослени ступити на рад у неком каснијем тренутку, а не даном закључења уговора. Лично сматрам (због болдованог дела) да има простора да се тумачи да се радни однос заснива тек ступањем на рад, али само треба имати у виду да би, теоретски, ово могло бити проблем.

Поменућу и @Avocado с обзиром да је био у преписци око овога...

[АлександраВ]

пре 36 минута, Срђан Шијакињић рече

мала допуна

Хвала Срђане

[Avocado]

пре 39 минута, Срђан Шијакињић рече

@АлександраВ Алекс, мала допуна овог одговора: наишао сам на судску праксу (Апелациони суд у КГ, 2016.), која гласи:

Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca ne može za vreme trajanja tog radnog odnosa da zasnuje novi radni odnos sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca, te ukoliko zaključi sa drugim poslodavcem ugovor o radu isti će biti ništav.

Iz obrazloženja: 

Prema članu 30. stav 1. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09) radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Prema stavu 2. tog člana ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. Prema članu 5. stav 1. Zakona o radu, zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Prema stavu 2. tog člana poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domaće, odnosno strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje, jedno ili više lica. Dakle, zaposleni je fizičko lice koje iznajmljuje svoje radne sposobnosti poslodavcu, pri čemu, pre zaključenja ugovora o radu, to lice nema status zaposlenog, već će ga steći tek kada zaključi ugovor o radu i stupi na rad. Status zaposlenog gubi se prestankom radnog odnosa, po osnovima i na način koji su predviđeni zakonom. Prema članu 175. tačka 4. Zakona o radu radni odnos prestaje, između ostalog, otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog. Tužilac je imao zasnovan radni odnos sa Ustanovom, kao poslodavcem, počev od 12.07.2012. godine do 04.04.2013. godine, kada mu je radni odnos prestao pravosnažnim rešenjem te ustanove. U vreme zaključenja ugovora o radu tužioca i tuženog dana 20.03.2013. godine tužilac je već bio u radnom odnosu kod Ustanove na određeno vreme sa punim radnim vremenom, tako da u smislu odredaba Zakona o radu nije mogao da zasnuje radni odnos kod tuženog. Tako zaključen ugovor o radu suprotan je odredbama člana 5. i 30. Zakona o radu, kao i članu 41. istog Zakona, prema kome zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme. Dakle, zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca ne može za vreme trajanja tog radnog odnosa da zasnuje novi radni odnos sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca. Iz navedenih razloga, ugovor o radu zaključen između tužioca i tuženog je ništav, jer je suprotan prinudnim propisima u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Službeni list SRJ", br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99, 44/99)), koji se supsidijarno primenjuje u ovoj pravnoj stvari.

(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž1 3100/2015 od 24.5.2016. godine - Bilten br. 1/2016)

Изгледа дакле да постоји ризик да уговор о раду, који је закључен док је будући запослени био у радним односу, буде нападнут као ништав, иако предвиђа да ће запослени ступити на рад у неком каснијем тренутку, а не даном закључења уговора. Лично сматрам (због болдованог дела) да има простора да се тумачи да се радни однос заснива тек ступањем на рад, али само треба имати у виду да би, теоретски, ово могло бити проблем.

Поменућу и @Avocado с обзиром да је био у преписци око овога...

Radni odnos se svakako zasniva tek stupanjem na rad, a ne zaključenjem ugovora... zato meni lično ne bi bilo problematično da se zaključi ugovor kojim će zaposleni u budućnosti, kada mu prestane rad kod prvog poslodavca, stupiti na rad kod drugog... ali ne znam da li bi se svako složio sa mnom... takođe, nisam siguran šta bi zaposleni mogao protiv ovog drugog ako bi on raskinuo taj ugovor npr. dan pre nego zaposlenom prestaje rad kod prvog... u tom slučaju zaposleni svakako ne bi imao prema poslodavcu prava iz radnog odnosa (jer nije stupio na rad), samo eventualno neku naknadu štete po obligacionom pravu, a pitanje je kako bi odredio i dokazao visinu štete...

[Zoran Savcic]

Sestra i ja treba da razmenimo po polovine nekretnina,da bi jedna po jedna nekretnina bila na svakog od nas.Ono sto ja dajem je znatno vrednije od onog sto dobijam,koja su moja prava u ovom slucaju s obzirom da sestra izricito odbija da novcano nadoknadi razliku?

Takodje ona odbija da izvrsimo razmenu dok ne skupimo novac za takse,Moje drugo pitanje je,sta ako ja imam novac za takse,a ona ne?Postoji li zakonski nacin da je,grubo receno,nateram na razmenu?Dakle,razmenimo ugovorno ili posebni ugovori o poklonu,svako plati taksu za ono sto dobija.Ona kad ima neka plati,ugovor bi postojao,samo sto nije pravosnazan dok se ne plati.Ovo pitam jer teoretski ona nikada ne mora da ima pare,te razmene ne bi nikada ni bilo.

Hvala na odgovoru

[RYLAH]

пре 14 часа, Zoran Savcic рече

Sestra i ja treba da razmenimo po polovine nekretnina,da bi jedna po jedna nekretnina bila na svakog od nas.Ono sto ja dajem je znatno vrednije od onog sto dobijam,koja su moja prava u ovom slucaju s obzirom da sestra izricito odbija da novcano nadoknadi razliku?

Takodje ona odbija da izvrsimo razmenu dok ne skupimo novac za takse,Moje drugo pitanje je,sta ako ja imam novac za takse,a ona ne?Postoji li zakonski nacin da je,grubo receno,nateram na razmenu?Dakle,razmenimo ugovorno ili posebni ugovori o poklonu,svako plati taksu za ono sto dobija.Ona kad ima neka plati,ugovor bi postojao,samo sto nije pravosnazan dok se ne plati.Ovo pitam jer teoretski ona nikada ne mora da ima pare,te razmene ne bi nikada ni bilo.

Hvala na odgovoru

Ако бисте могли само пре одговора да појасните по ком основу и на који начин мењате. Претпостављам да је наследство у питању, али бих Вас молио да будете мало шири како бисмо могли да одговоримо што јасније и прецизније.

Хвала.

[Лапис Лазули]

Занима ме када застарева саобраћајни прекршај?

Пре извесног времена сам имала прекршај(судар са градским аутобусом, ја сам била крива) а онда су ми рекли да постоји неки период после ког он застарева  и ако добијем позив за суђење након тог времена могу да се позовем на то.

Сад ме занима које је време у питању и како тачно треба да се позовем на то право на суду, који је то закон, члан или како се већ тачно зове? 

Хвала

[RYLAH]

пре 12 часа, Лапис Лазули рече

Занима ме када застарева саобраћајни прекршај?

Пре извесног времена сам имала прекршај(судар са градским аутобусом, ја сам била крива) а онда су ми рекли да постоји неки период после ког он застарева  и ако добијем позив за суђење након тог времена могу да се позовем на то.

Сад ме занима које је време у питању и како тачно треба да се позовем на то право на суду, који је то закон, члан или како се већ тачно зове? 

Хвала

Постоје две врсте застарелости. Постоји застарелост за покреање поступка и застарелост за вођење поступка.

Застарелост покретања поступка је једна година од дана када се прекршај догодио. То значи да ако не покрену поступак против тебе у року од годину дана, после тога застарева њихово право да покрену поступак. "Покретање поступка" значи да неко да предлог за покретање поступка против тебе. Овај рок застарелости у прекршајном поступку ретко наступа.

Рок за вођење кривичног поступка значи да морају да донесу правоснажну пресуду у року од две године од начињеног прекршаја. Ово подразумева и вођење прекршајног поступка, где можеш да позиваш и своје сведоке, и вештаке, и полицијаце који су вршили увиђај (који се иначе ретко кад појављују на суђењима, поготово кад су заказана у радно време и тад се рочишта одлажу), итд. Ово такође подразумева и рок за жалбу пред прекшрајним апелационим, и рок за пријем пресуде. Оно што уме да буде мало незгодно у жалбеном поступку је то што је опште позната свтар да прекршајни апелациони често антидатира своје одлуке, тако да зезну њуде за ту застарелост.

Незгодна је ствар такође то што за ове кратке рокове сви знају, па судије у прекршајним судовима суђења заказују у далеко краћим роковима, посебно кад је предмет на пар месеци до застарелости. Добро је што имају много решених предмета, па им је далеко мања фрка ако им неки предмет застари, за разлику од судија у другим судовима. 

Надам се да сам одговорио, и нека је са срећом

[Лапис Лазули]

On 29.3.2018. at 10:08, RYLAH рече

Постоје две врсте застарелости. Постоји застарелост за покреање поступка и застарелост за вођење поступка.

Застарелост покретања поступка је једна година од дана када се прекршај догодио. То значи да ако не покрену поступак против тебе у року од годину дана, после тога застарева њихово право да покрену поступак. "Покретање поступка" значи да неко да предлог за покретање поступка против тебе. Овај рок застарелости у прекршајном поступку ретко наступа.

Рок за вођење кривичног поступка значи да морају да донесу правоснажну пресуду у року од две године од начињеног прекршаја. Ово подразумева и вођење прекршајног поступка, где можеш да позиваш и своје сведоке, и вештаке, и полицијаце који су вршили увиђај (који се иначе ретко кад појављују на суђењима, поготово кад су заказана у радно време и тад се рочишта одлажу), итд. Ово такође подразумева и рок за жалбу пред прекшрајним апелационим, и рок за пријем пресуде. Оно што уме да буде мало незгодно у жалбеном поступку је то што је опште позната свтар да прекршајни апелациони често антидатира своје одлуке, тако да зезну њуде за ту застарелост.

Незгодна је ствар такође то што за ове кратке рокове сви знају, па судије у прекршајним судовима суђења заказују у далеко краћим роковима, посебно кад је предмет на пар месеци до застарелости. Добро је што имају много решених предмета, па им је далеко мања фрка ако им неки предмет застари, за разлику од судија у другим судовима. 

Надам се да сам одговорио, и нека је са срећом

Jesi Hvala puno! 

Samo mi nije bas najjsnije ovo sto si rekao za vodjenje prekrsajnog postupka. Da pokusam konkretno. Zakazano mi je saslusanje ubrzo, sto je nekih par meseci (3 meseca) od isteka tog perioda od 2 godine. Sta mogu u opste da ucinim? Da li vredi da zovem svedoke ili te zalbe, da bih produzila rok do donosenja presude ili da idem na ko priznaje pola mu se prasta, suza u oku, gorko kajanje, pa sta Bog da, ili.... sta mi savetujes? 

[RYLAH]

пре 29 минута, Лапис Лазули рече

Jesi Hvala puno! 

Samo mi nije bas najjsnije ovo sto si rekao za vodjenje prekrsajnog postupka. Da pokusam konkretno. Zakazano mi je saslusanje ubrzo, sto je nekih par meseci (3 meseca) od isteka tog perioda od 2 godine. Sta mogu u opste da ucinim? Da li vredi da zovem svedoke ili te zalbe, da bih produzila rok do donosenja presude ili da idem na ko priznaje pola mu se prasta, suza u oku, gorko kajanje, pa sta Bog da, ili.... sta mi savetujes? 

Ако имаш три месеца до застарелости, а циљ ти је да ти то застари, позови педесет сведока, полицајце који су били на лицу места, тражи да се саслушате и ти и оштећени, тражи вештачење... Најбоље да видиш за ово са неким адвокатом, макар да те посаветује око листе сведока, једном кад види документацију.

[Лапис Лазули]

пре 19 минута, RYLAH рече

Ако имаш три месеца до застарелости, а циљ ти је да ти то застари, позови педесет сведока, полицајце који су били на лицу места, тражи да се саслушате и ти и оштећени, тражи вештачење... Најбоље да видиш за ово са неким адвокатом, макар да те посаветује око листе сведока, једном кад види документацију.

Hvala veliko! 

[Zoran Savcic]

Нисам био на сајту неко време.Код мене је у питању наследство.После оставинске расправе свако се прихватио свог дела наследства.Сада би да разменимо половине,тако да свако има своје.С тим да је део имовине коју дајем много вреднији од дела који добијам.Дајем део стана,а добијам део куће,с тим да је део стана много вреднији.Сестра одбија било какву врсту надокнаде,неће ни да чује.Хтели смо уговорну размену непокретности или уговором о поклону.Или ако постоји неки трећи бољи начин.

Проблем је разлика у вредности.Ја сам био спреман да се одрекнем и те разлике,ако она плати порезе.Али она неће

Шта ако не можемо да се договоримо,а шта ако се договоримо,а сестра одбија да плати свој део пореза,Наиме она инсистира на томе да обоје имамо новац за порез.Шта ако ја имам новац,да ли морам да чекам њу или постоји начин да покренем поступак и без ње?

[RYLAH]

пре 12 часа, Zoran Savcic рече

Шта ако не можемо да се договоримо,а шта ако се договоримо,а сестра одбија да плати свој део пореза,Наиме она инсистира на томе да обоје имамо новац за порез.Шта ако ја имам новац,да ли морам да чекам њу или постоји начин да покренем поступак и без ње?

Уколико се не договорите, нећете моћи превише да урадите. Сами да покренете нешто не можете, јер, колико см схватио, још увек нисте оверили уговор о размени непокретности, или за који сте се већ уговор одлучили, тако да пре плаћања пореза морате да саствите уговор код адвоката, а онда одете код нотара да Вам овери тај уговор. Постоје начини да покретене поступак уколико она неће да уступи своју половину, али су дуги, скупи, компликовани и са неизвесним крајњим исходом. Пробајте да нађете неки договор или модус како се плати тај порез, јер би вас све остало коштало далеко више времена, живаца и новца. Пробајте да се са њом договорите да платите порез (и остале трошкове) а она да враћа у ратама, или да врати одређеног датума (уговор о позајмици), или да нађете нешто слично.

С обзиром да је највећи проблем у томе да се упишете као власници непокретности, гледајте најпре да то средите, са овим модалитетима о којима смо причали. Једном када се упишете, верујем да ћете много лакше да наплатите новац од ње. Наравно, схватио сам да је ситуација таква да сте Ви у ситуацији да платите, док она тренутно није.

Такође, имајте на уму да када правите овакве уговоре, постоје, поред трошкова пореза, и трошкови нотара, који нису мали, као и трошкови у катастру.

[Војвода7]

У понедјељак  ми стигао  позив да дођем у суп ради извршења забране управљања моторним возилом. Одем данас да видим шта је у питању, кажу возио си преко ограничења прошле године у августу, возачка мјесец дана и казна 175 км, па рекох како ми није стигла казна прије него само добио позив да се одузме возачка(тад би казна била 100 км и ако платим у року..плаћам само 50 %) каже то морате видјети са полицијом гдје сте направили прекршај и са поштом. Назовем полицију у мјесту гдје сам направио прекршај, кажу они... ми смо послали казну, стигло нам је од поште да сте недоступни на адреси и то је отишло даље...постало је правоснажно и сад морате платити 175 км. Занима ме да ли је то по закону? Да ли то може да иде даље иако ја нисам добио казну, а поштар ми није оставио никакву цедуљицу да ме обавијести. Био сам и у пошти, каже човјек...као што ти кажеш да није оставио...тако ће и он рећи да јесте... Нешто контам, тако ми није морао оставити цедуљицу ни за овај позив за извршење забране управљања моторним возилом, ко зна докле је то све могло стићи...

 

[RYLAH]

Према Закону о прекршајима Републике Српске, постоје понављање поступка и захтев за заштиту законитости као ванредни правни лекови. Из онога што си ми написао, укапирао сам да теби казна није уручена на месту где си извршио прекршај, него ти је послата на кућну адресу и ниси је примио. Ако је тако, можеш да пробаш са захтевом за понављање поступка, и да се позовеш на то да казну ниси примио, односно да ти поштар није ни оставио папирче. Не знам колико би ти то уважили, али ето можеш са тим да пробаш. Само је битно да знаш да мораш то да поднесеш тридесет дана од дана кад си примио правоснажно решење о кажњавању. Ако би ти то уважили, и да ти пошаљу казну на кућну адресу, онда можеш да напишеш приговор на казну и да се после развлачиш пред судом за прекршаје. Ако будеш слао захтев за понављање поступка, позови се на 220.1.4. (чињенице које би, да се тад знало за њих, довеле до другачијег исхода) и пробај да то добро образложиш.

Оно што ти још евентуално можеш у овој ситуацији јесте да тужиш пошту због штете коју би морао да докажеш да си претрпео због њих (175 КМ плус колико би се вештачењем утврдило да си оштећен за тих месец дана колико не возиш кола). Ту је мало проблем у доказном поступку, јер је тешко доказати негативну чињеницу. Оно што јесте добро је што они вероватно немају никаквог доказа да су ти то доставили, јер ако раде као и у Србији, само оставе папирић кад и где да се јавиш да преузмеш пошту, без да чувају примерак тога за себе. 

[Снежана]

Добар дан,

Вреде ли чему ови обрасци купопродајних уговора за некретнине?

 

https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=5&ved=0ahUKEwjpvOfSkJfbAhXB66QKHeu9DzMQFghmMAQ&url=http%3A%2F%2Fwww.profisistem.com%2Fslicice%2Ffile%2FDokumenta%2FModeli%2FUgovor%20o%20prodaji%20nepokretnosti.rtf&usg=AOvVaw2wEgMXI6NiebnLfHBMKGMA